Zbog takse na CO2 EPS gasi deset blokova u termoelektranama

Evropski parlament je 20. decembra prošle godine usvojio Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM), mehanizam koji će se efektivno primenjivati od 1. oktobra ove godine, a važiće i za Srbiju. To znači da će se za emisije ugljen-dioksida (CO2) prilikom izvoza robe u EU plaćati posebna taksa.

Mehanizam se odnosi na uvoz gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva, električne energije i cementa, koji su proizvedeni u procesu koji emituje više CO2 nego što je dozvoljeno u EU.

Ti procesi se vezuju i za korišćenje uglja pa će se prilikom uvoza dodatno cariniti za iznos ovih troškova koje snose proizvođači u EU.

Kako je preneo Blic, iako nam je ugalj važan za energetsku sigurnost sve do 2050. godine, upravo će Elektroprivreda Srbije (EPS) morati postepeno da gasi blokove u svojim termoelektranama.

Kako se dodaje, Srbija će u narednih 10 godina ugasiti 10 blokova u EPS-ovim termoelektranama i to je definisano u planu Zeleni put EPS-a.

Termo-elektrana Kolubara B: Energetska jabuka razdora

Prve TE na listi za gašenje su TE Morava i TE Kolubara A i to do kraja 2024. godine.

Nakon toga na red će do decembra 2027. godine doći TENT A1 i TENT A2, a godinu dana kasnije i TE Kostolac A1 i A2 dok će svi ostali dugoročni planovi biti definisani u Nacionalnoj strategiji i integrisanog energetskog i klimatskom plana, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Krajem prošle godine nadležni sud u Srbiji je takođe naložio EPS-u da smanji zagađenje koje se emituje iz njegovim termoelektrana.

I dok su dugoročni planovi neophodni, neke obaveze su već pred vratima, poput one koja se vezuje za takozvanu karbonsku taksu za prekomerno emitovanje ugljen-dioksida u proizvodnji električne energije od uglja.

ŠTA DONOSI CO2 TAKSA?

Stručnjaci tvrde da bi Srbiju ova norma skupo koštala jer bi godišnje morala da plaća između milijardu i po do dve milijarde evra samo za CO2 takse, zbog toga što proizvodi 70 odsto električne energije iz uglja, o čemu je naš portal takođe pisao u vreme kada se u javnosti raspravljalo o eventualnoj izgradnji nove TE Kolubara B.

To praktično znači da bi tim taksama bio opterećen izvoz električne energije u EU, kao i roba u čijoj proizvodnji učestvuje energija proizvedena iz uglja.

Koliki bi to bio udarac, govori činjenica da Srbija skoro dve trećine svoje robne razmene ostvaruje upravo sa zemljama EU.

„Ovaj mehanizam će negativno delovati na konkuretnost kompanija iz trećih zemalja koje izvoze u EU. Kako Srbija oko 60 odsto svoje spoljnotrgovinske razmene ima upravo sa EU, evidentno je da će kompanije iz Srbije biti direktno pogođene ovim instrumentom“, dodaje se u tekstu.

Sud naložio EPS-u da smanji zagađenje iz termoelektrana

U pet sektora obuhvaćenih CBAM mehanizmom, gvožđe i čelik, aluminijum, đubrivo, električna energija i cement, uvođenje ovih taksi poskupljuje proizvode iz Srbije.

Prema mišljenju ekonomiste Ivan Nikolića, koje je izneo u autorskom tekstu u časopisu Makroekeonomske analize i trendovi (MAT), cilj ovih mera EU je da natera kompanije da slede klimatsku politiku Brisela.

„Mehanizam će negativno delovati na konkuretnost kompanija iz trećih zemalja koje izvoze u EU. To se odnosi i na one kompanije koje posluju u Srbiji“, naveo je Nikolić.

Kako se dodaje, proizvodi ovih pet sektora činili su 11,8 odsto ukupnog robnog izvoza Srbije u EU. Poskupljenje proizvoda iz Srbije može destimulisati investiranje, naročito stranih kompanija koje su i najveći izvoznici

EPS (NE)SMANJUJE KORIŠĆENJE UGLJA

Toga je svestan i EPS pa je svojim dokumentima predvideo opadanje uglja u proizvodnji struje.

„U svim scenarijima predstavljenim u dokumentu EPS-a Go Green Road upotreba uglja opada. Blokovi TENT A1 i A2 trebalo bi da rade do 2026. odnosno 2027. godine, dok će preostali termo blokovi EPS-a postepeno smanjivati broj radnih sati do 2035. Kao rezultat, emisioni faktor bi postepeno pao sa 0,86 tona CO2 po MWh (megavat-časova) iz 2019. godine na 0,51 tona CO2 u 2035. godini“, izjavio je Vladimir Šiljkut, savetnik direktora EPS-a.

Prema njegovim rečima, u rekonstrukciju kapaciteta za proizvodnju električne energije i uglja planirana su ulaganja od 2,2 milijarde evra, 5,8 milijardi evra u izgradnju zamenskih i novih kapaciteta a 500 miliona evra u zaštitu životne sredine

S druge strane koordinator za energetiku Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Zvezdan Kalmar tvrdi da ova ulaganja u pogone EPS-a na ugalj ne bi bila isplativa.

EPS razmatra gašenje termoelektrane u Kostolcu

„Tim taksama bio bi opterećen izvoz električne energije u EU, kao i izvoz roba u čijoj proizvodnji učestvuje energija proizvedena iz uglja. Velike takse EPS ne bi mogao da plaća, a pomoć države ne bi bila prihvatljiva od strane EU“, ocenio je Kalmar.

On dodaje da je Srbija na sebe prihvatila obavezu smanjivanja emisije CO2, ali i drugih štetnih gasova koji proizvode efekat „staklene bašte“ samim tim što je potpisala Sporazum o pridruživanju EU, ali i kada je pristupila evropskoj Energetskoj zajednici.

„Instaliranja uređaja za odsumporavanje u termoelektranama predstavlja veliki i nepotreban trošak, jer se samo produžava vek trajanja TE. Ta postrojenja će trošiti dodatnu količinu energije, koje će značajno povećati emisiju CO2. Mislim zato i da projekat izgradnje termoelektrane Kostolac B3 neisplativ, uz najavljenu karbonsku taksu“, kaže Kalmar.