Žene su osetljivije na posledice klimatske promene

Žene u Srbiji nisu dovoljno svesne da su osetljivije na posledice klimatskih promena, iako su informisane o posledicama klimatskih promena.

Kako prenosi Klima 101, novo istraživanje beogradskog Fakulteta organizacionih nauka ukazuje na to da žene u Srbiji nisu dovoljno informisane o rodnoj dimenziji klimatskih promena.

Autorski tekst o tome piše Nataša Petrović, sa Fakulteta organizacionih nauka (FON), koja je i autorka tog istraživanja.

Prema njenim rečima, polovina ispitanica tokom istraživnaja nije sigurna da li klimatske promene utiču više na žene, a 40 odsto njih veruje da uticaj klimatskih promena nije veći. Samo oko devet odsto misli da je uticaj veći na žene.

„Ovi rezultati ukazuju da žene u Srbiji nisu sigurne, ili čak ne percepiraju da klimatske promene utiču više na žene nego na muškarce. Krivac nije neka opšta neinformisanost kada su u pitanju klimatske promene“, piše u tekstu.

Prosek starosti ispitanica bio je 26,48 godina.

Iako klimatske promene ne poznaju rodnu diskriminaciju i utiču na sve, evidentno je da žene i muškarci, zbog različitih društvenih uloga, trpe i različite posledice klimatskih promena.

Žene su vrlo često nesrazmerno više pogođene klimatskim promenama jer imaju ograničen pristup resursima, manji pristup pravdi, ograničenu mobilnost i glas u kreiranju odluka i uticaju na politike. Zato mnogi autori klimatske promene smatraju izazovima koji pogoršavaju rodnu neravonopravnost.

Mame u Srbiji i dalje nemaju prava na svoj dinar

Poslednji dopstupni rezultati popisa u Srbiji iz 2011. godine ukazuju na primetne razlike među polovima u kategorijama stanovništva koje obavlja zanimanje i koje je ekonomski neaktivno.

Tako, muškarci čine 58 odsto ukupnog broja lica koja obavljaju zanimanje, dok žene čine 57 odsto ekonomski neaktivnih.

Podaci govore da su žene i deca kao osetljive grupe 14 puta podložniji mogućim povredama ili smrti usled katastrofa koje su nastale kao direktna posledica klimatskih promena (a većina prirodnih katastrofa prouzrokovano je ili pojačano klimatskim promenama).

Pri tome se taj efekat smanjuje ili čak nestaje kako se smanjuju socijalne nejednakosti između muškaraca i žena.

Ono što otežava položaj žena i čini ih evidentno osetljivom grupom u odnosu na muškarce prouzrokovano je:

• pristupom formalnom obrazovanju,
• ekonomskim siromaštvom,
• diskriminaciji u distribuciji hrane,
• ograničenom pristupu resursima,
• izostajanju iz institucija i procesa koji se odnose na donošenje odluka,
• ostalim oblicima društvene marginalizacije.

Širom sveta žene, pa i u Srbiji, imaju manje pristupa izvorima kao što su zemljište, krediti, poljoprivredni inputi, organizacione strukture za donošenje odluka, tehnologije, treninzi i ostale usluge koje mogu da poboljšaju njihov kapacitet da se prilagode klimatskim promenama.

Upotreba društvenih medija kao odličnih alata za širenje informacija i povećanje nivoa svesti o klimatskim promenama putem kreiranja angažovanih postova, videa i infografika na platformama kao što su Instagram, TikTok, Twitter i Facebook, sa ciljem dopiranja do šire javnosti, dodaje se u tekstu.

Više od 90 odsto žena na selu nema zemljište u svom vlasništvu