Srbija

08.03.2023. 14:35

Klima 101

Autor: Nova ekonomija

Žene su osetljivije na posledice klimatske promene

Foto: Pixabay

Srbija

08.03.2023. 14:35

Žene u Srbiji nisu dovoljno svesne da su osetljivije na posledice klimatskih promena, iako su informisane o posledicama klimatskih promena.

Kako prenosi Klima 101, novo istraživanje beogradskog Fakulteta organizacionih nauka ukazuje na to da žene u Srbiji nisu dovoljno informisane o rodnoj dimenziji klimatskih promena.

Autorski tekst o tome piše Nataša Petrović, sa Fakulteta organizacionih nauka (FON), koja je i autorka tog istraživanja.

Prema njenim rečima, polovina ispitanica tokom istraživnaja nije sigurna da li klimatske promene utiču više na žene, a 40 odsto njih veruje da uticaj klimatskih promena nije veći. Samo oko devet odsto misli da je uticaj veći na žene.

„Ovi rezultati ukazuju da žene u Srbiji nisu sigurne, ili čak ne percepiraju da klimatske promene utiču više na žene nego na muškarce. Krivac nije neka opšta neinformisanost kada su u pitanju klimatske promene“, piše u tekstu.

Kako se dodaje, odgovori ispitanica pokazali kao značajno procentualno tačni, kao na primer da polarni medvedi gube svoje stanište kao rezultat klimatskih promena (99 odsto tačnih odgovora); da se glečeri tope kao rezultat klimatskih promena (98 odsto tačnih odgovora); da se prirodne katastrofe povećavaju kao rezultat klimatskih promena (96 odsto tačnih odgovora) ili da zagađenje može izazvati globalne klimatske promene (95 odsto tačnih odgovora).

Prosek starosti ispitanica bio je 26,48 godina.

Iako klimatske promene ne poznaju rodnu diskriminaciju i utiču na sve, evidentno je da žene i muškarci, zbog različitih društvenih uloga, trpe i različite posledice klimatskih promena.

Žene su vrlo često nesrazmerno više pogođene klimatskim promenama jer imaju ograničen pristup resursima, manji pristup pravdi, ograničenu mobilnost i glas u kreiranju odluka i uticaju na politike. Zato mnogi autori klimatske promene smatraju izazovima koji pogoršavaju rodnu neravonopravnost.

Mame u Srbiji i dalje nemaju prava na svoj dinar

Poslednji dopstupni rezultati popisa u Srbiji iz 2011. godine ukazuju na primetne razlike među polovima u kategorijama stanovništva koje obavlja zanimanje i koje je ekonomski neaktivno.

Tako, muškarci čine 58 odsto ukupnog broja lica koja obavljaju zanimanje, dok žene čine 57 odsto ekonomski neaktivnih.

U Srbiji su žene brojnije i obrazovanije od muškaraca ali i za 8,8 odsto imaju manje zarade od muškaraca, kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Žene čine većinu u slabije plaćenim profesijama poput zdravstva, prosvete, socijalne zaštite, zauzimaju tek trećinu rukovodećih mesta, a u njihovom vlasništvu je samo četvrtina nekretnina.

Podaci govore da su žene i deca kao osetljive grupe 14 puta podložniji mogućim povredama ili smrti usled katastrofa koje su nastale kao direktna posledica klimatskih promena (a većina prirodnih katastrofa prouzrokovano je ili pojačano klimatskim promenama).

Pri tome se taj efekat smanjuje ili čak nestaje kako se smanjuju socijalne nejednakosti između muškaraca i žena.

Ono što otežava položaj žena i čini ih evidentno osetljivom grupom u odnosu na muškarce prouzrokovano je:

  • pristupom formalnom obrazovanju,
  • ekonomskim siromaštvom,
  • diskriminaciji u distribuciji hrane,
  • ograničenom pristupu resursima,
  • izostajanju iz institucija i procesa koji se odnose na donošenje odluka,
  • ostalim oblicima društvene marginalizacije.

LITERATURA

Primera radi, Triša Glejzbruk u svom radu „Žene i klimatske promene: Studija slučaja iz severo-istočne Gane” (2011) ukazuje na osetljivost žena koje se bave poljoprivredom na klimatske promene.

Kako se objašnjava, prikazuje i njihovu borbu protiv gladi usled suša, dok Margaret Alston u knjizi „Žene i klimatske promene u Bangladešu” (2015) prepoznaje ključnu ulogu žena u borbi protiv klimatskih promena u siromašnim zemljama.

Širom sveta žene, pa i u Srbiji, imaju manje pristupa izvorima kao što su zemljište, krediti, poljoprivredni inputi, organizacione strukture za donošenje odluka, tehnologije, treninzi i ostale usluge koje mogu da poboljšaju njihov kapacitet da se prilagode klimatskim promenama.

Upotreba društvenih medija kao odličnih alata za širenje informacija i povećanje nivoa svesti o klimatskim promenama putem kreiranja angažovanih postova, videa i infografika na platformama kao što su Instagram, TikTok, Twitter i Facebook, sa ciljem dopiranja do šire javnosti, dodaje se u tekstu.

Više od 90 odsto žena na selu nema zemljište u svom vlasništvu

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.