Više od 90 odsto žena na selu nema zemljište u svom vlasništvu

Položaj žena na selu nije se poboljšao srazmerno sa drugim stvarima koje su se popravile u društvu, već je sa napuštanjem i nedovoljnim ulaganjima u ruralna područja postao kompleksniji i teži, saopštio je NALED.

Sistemska rešenja za njihovo osnaživanje i reakcija države i Evropske unije neophodni su, kako bi se ženama pružila stabilnost, podsticaj i osećaj sigurnosti, zaključak je konferencije „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“.

Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović istakla je da je neophodno donošenje akcionog plana za osnaživanje žena, kako bi svi resorni organi i organizacije koje na tome rade, bile brže i efikasnije.

„Mnogo je žena kojima treba nada, podrška da krenu na put osamostaljivanja i dolaska do posla. Trenutno je 92 odsto žena u ruralnim područjima koje nemaju niti jedan metar zemljišta u svom vlasništvu. Naš zadatak je da ih podržimo i da u toj podršci budemo efikasniji i brži“, rekla je Mihajlović.

Kroz projekat „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“, koji sprovodi Etno mreža, uz finansijsku podršku međunarodne organizacije UN Women, sprovedene su konkretne mere podrške ženama koje se bave starim zanatima u Beloj Palanci, Pirotu, Knjaževcu, Sremskoj Mitrovici, Inđiji, Odžacima i Somboru, sa ciljem da se one omasove i primene i u drugim sredinama, navodi se u saopštenju.

„Radili smo na edukaciji, otvaranju prostora i stvaranju drugih uslova za rad, organizaciji obuka i tkačkih kolonija. Povezivali smo kreativnost i ekonomiju, tradiciju i očuvanje života na selu. Statistike pokazuju da je položaj žena nepovoljniji u svim oblastima, zbog čega moramo da nastavimo sa direktnim merama podrške“, istakla je Milana Rikanović, direktorka kancelarije UN Women u Srbiji.

Predsednica Etno mreže Violeta Jovanović zaključila je da mere koje su istaknute kao primeri dobre prakse treba da se primene i u drugim sredinama, ali i da prerastu u stalne programe podrške kroz rodno budžetiranje i primenu Zakona o socijalnom preduzetništvu.

Kanada je jedan od lidera u oblasti rodne jednakosti i socijalne ekonomije i njegova ekselencija Džajlz Norman, istakao je da je neophodno stvoriti konkretne mogućnosti za zapošljavanje žena koje se bave starim zanatima, i ulagati u edukaciju učenika i nastavnika, zarad očuvanja tradicije, navodi se u saopštenju.

Primeri dobre prakse

• Grad Sombor – raspisao prvi konkurs o dodeli sredstava za očuvanje kulturnog nasleđa i razvoja savremenog načina interpretacije lokalnih običaja i tradicija
• Grad Pirot – predvideo sredstva u budžetu 2023. za podršku i zapošljavanje tkalja koje se bave pirotskim ćilimarstvom i organizovao prvi festival pirotskog ćilima
• Grad Sremska Mitrovica – uključio rukotvorine u ponudu novootvorenog turističkog centra
• Opština Inđija – pokrenuli koloniju zlatoveza i uključili lokalno udruženje i tekstilnu školu u kreativne radionice za decu i mlade i izradu odora za Keltsko selu
• Opština Knjaževac – obezbedila prodajni prostor u pešačkoj zoni za udruženje Etno centar
• Opština Bela Palanka – pokrenula projekat za opremanje zanatlijskog sokačeta i završila prvu fazu