U Srbiji se prodaje sve više nelegalizovanih nekretnina

Više od 21.000 nekretnina koje su u Srbiji prodate tokom prošle godine nisu ispunjavale uslove da budu upisane u Katastar nepokretnosti. To je za čak 119 odsto više nego u 2019. godini, proračunali su stručnjaci specijalizovanog portala za promet nekretnina 4zida.rs.

Administratori tog sajta navode da je prošle godine bilo tačno 21.784 nekretnina koje nisu ispunjavale uslov da budu upisane u katastar.

Od 7,5 milijardi evra, koliko su vredeli svi stanovi, kuće i ostali objekti prodati prošle godine, sa više od trećine tog novca plaćene su nekretnine koje nisu imale sve neophodne papire, pokazuje statistika Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), napravljena na osnovu kupoprodajnih ugovora.

„Kada se pogledaju ti ugovori, a bilo je ukupno 140.561 kupoprodaja, oko 16 odsto je sa delimično regulisanog tržišta. Međutim, kada se gleda udeo novca onda je taj procenat veći, jer je od 7,5 milijardi evra čak 2,5 milijarde evra sa delimično regulisanog tržišta, odnosno 34 odsto“, kaže za portal 24sedam Aleksandra Mihajlović, PR menadžer 4zida.rs.

Promet nekretnina se u Srbiji odvija paralelno u tri sistema, regulisanom, delimično regulisanom i neregulisanom tržištu. Kupovina stanova na svakom od njih nosi određene rizike za kupca, kaže advokat Brane Krunić iz Subotice.

Krunić na portalu 4zida.rs objašnjava na šta bi kupci trebalo da obrate posebnu pažnju:

„Samo na regulisanom tržištu, koje je uređeno po zakonima i uredbama koji propisuju način na koji se nekretnine mogu kupovati i prodavati, kako se vode evidencije o njima i kako se plaćaju porezi i ostale obaveze, kupac i prodavac mogu biti sigurni“, napominje Krunić.

Cene kvadrata u (pojedinim) opštinama konačno padaju

On kaže da su u ovom sistemu sve nepokretnosti upisane u Katastar nepokretnosti. Zahtevi za upis u katastar na regulisanom tržištu, rešavaju se u zakonskom roku od pet radnih dana.

„Ovde potpadaju sve nekretnine koje imaju uredno izdatu građevinsku i upotrebnu dozvolu, uredno upisanu kvadraturu, adresu, broj i ne postoje bilo kakve zabeležbe ili druge oznake u smislu nedostatka na predmetnoj nepokretnosti. Kupac u svakom momentu može u Katastru nepokretnosti, ili kod javnog beležnika, da izvadi prepis vlasničkog lista i da se uveri šta je sve upisano od podataka na objektima na parceli/zemljištu, njihove površine, stanje vlasništva, eventualne terete/zabeležbe“, objašnjava Krunić.

Advokat napominje da u slučaju nedostatka na predmetnoj nepokretnosti, ovo svakako predstavlja paljenje prve signalne lampice da se podrobnije mora utvrditi stanje, ali i dalja volja za kupovinom takve nepokretnosti.

Kada je moguć promet nelegalnih objekata?

Krunić napominje da ipak ne treba da postoji veliki strah od kupovine nelegalne nepokretnosti, jer je to pravno moguće, ali ističe da bi kupac trebalo da prepusti da njegove pravne interese zastupa stručno lice, advokat.

„Postoje nekretnine koje imaju građevinsku, ali nemaju upotrebnu dozvolu i sproveden tehnički prijem objekta. Ovakve nepokretnosti su najčešće ucrtane u Katastru, mogu biti opisno na takav način i unete u ugovor te kasnije prometovane, ali sa naznakom da ne postoji upotrebna dozvola za predmetnu nepokretnost“, navodi advokat.

On napominje da nepokretnosti koje su u postupku legalizacije mogu biti predmet prometa, s tim da je važno sagledati i u kojoj fazi se nalazi postupak legalizacije i da li će on u celosti moći da se okonča.

Ističe da ne čini sigurnost da će se objekat legalizovati samo to što je podnet zahtev za ozakonjenje nadležnoj službi za građevinarstvo. Međutim, veću sigurnost čini ako postoji odobreni projekat za gradnju sa elaboratom geodetskih radova.

„Svaki prodavac može preneti na kupca isključivo prava koja ima u momentu zaključenja ugovora, pa je zato bitno utvrditi u vlasničkom listu nepokretnosti kako je predmetna nepokretnost upisana i u kojoj je fazi legalizacije“, kaže Krunić.