Kad je dinja zrela i slatka

„Nisu food blogeri umišljeni konzumenti praha od roga jednoroga, već su tu da nam svima pomognu – kako da uživamo u lako dostupnoj hrani.“ Dunja Perković kaže i da istraživač hrane, što dodaje prvobitnom zanimanju – food blogovanju, treba da olakša ljudima kupovinu. Kako to izgleda danas, u moru pametnih saveta koji svakodnevno kruže mrežama, pitali smo influenserku koja stoji iza bloga „Šta će Boki da jede“

Šta je tačno tvoj posao?

Istražujem hranu i savetujem kako da je upotrebimo, tačnije preporučujem recepte, ali i savetujem na šta da obratimo pažnju kada kupujemo u supermarketu ili na pijaci. Kako da kupimo dobro, kvalitetno i pametno potrošimo novac.

Tvoj food blog @šta.će.boki.da.jede postoji skoro pet godina i za to vreme mnogo saveta i recepata si podelila? Odakle ideja za blog/vlog?

Ideja je došla spontano, pošto se svako jutro pitamo šta ćemo da jedemo. Htela sam da izbegnem standardni doručak viršle-jaja, a potom da to što otkrijem, pripremim i fotkam i podelim sa pratiocima. Hranu istražujem još iz detinjstva, dete sam sa sela i dosta sam o hrani naučila od babe i dede. To je tada bila domaća hrana, voće i povrće, danas se zove organska. Kada već jedemo, hajde da se uz malo trikova potrudimo da bude ukusno. Tu su i saveti kako da servirate sto, što je takođe bitno.

Da li ti pratioci sugerišu da je hrana koju preporučuješ skupa i nedostupna svima? 

Food blogeri su izašli na loš glas jer koriste retke, skupe sastojke, koje retko ko koristi. Međutim, ja savetujem i koristim namirnice koje su dostupne u našim prodavnicama i pijacama. Hrana koju istražujem je ona koju svakodnevno viđamo na policama. 

Po vokaciji si filozof, a kakva je tvoja filozofija kada je hrana u pitanju?

Tu nema filozofije, tu se samo jede. Mada, rekla bih da je hrana vrsta alhemije. I nastaje spajanjem naizgled potpuno nespojivih sastojaka.

Da li možeš našim čitaocima da daš nekoliko saveta kako da, u ovim vrelim letnjim danima, odaberu slatku lubenicu ili dinju? 

Kod dinje je najvažnije da, kada stisnete onaj deo gde je drška, osetite medeno slatki miris tipičan za ovo voće i to je znak da je slatka. Za lubenicu ima možda i najviše saveta kako da izaberete pravu. Kucanjem, recimo, pa ako čujemo šupalj zvuk, znači da je zrela, a verovatno i slatka. A ako još postoji i žuta mrlja na samoj kori, znači da je dugo bila na zemlji izložena suncu. Onda je skoro sigurno slatka.