Nekom inovacije, nekom imitacije

Evropski investicioni fond (EIF) sa razvojnim bankama Hrvatske i Slovenije pokreće platformu za finansiranje komercijalizacije inovacija tamošnjih naučnih institucija. Central Eastern European Technology Transfer  (CCEETT) je vredan najmanje 40 miliona evra, a služiće za transfer tehnologija, kao i za uspostavljanje fondova rizičnog kapitala usmerenih na istraživačke projekte, nove tehnologije i intelektualnu svojinu. Može li Srbija da se priključi?

Sredinom avgusta, domaću javnost je naelektrisala vest da je Univerzitet u Beogradu ponovo pao na Šangajskoj listi, na kojoj se rangiraju najbolje svetske visokoškolske ustanove. Ta domaća institucija od nacionalnog značaja se sada nalazi negde između 501. i 600. mesta Šangajske liste. 

Odlazeća rektorka Univerziteta u Beogradu, Ivanka Popović, kasnije je ocenila da je pad bio očekivan, zato što „nemamo dovoljno radova u najuticajnijim i najjačim časopisima“, ali i zbog toga što se sistemski ne ulaže u nauku.

Naši naučnici postižu odlične rezultate, imajući u vidu koliko država i ostatak društva trenutno izdvajaju za nauku u Srbiji. Iako se ono u bruto iznosu povećava, i dalje ostaje ispod polovine procenta BDP-a.

NAUKA RADI NAUKE, ILI NOVE VREDNOSTI

Naučni i tehnološki razvoj se u svetu odavno ne finansira (isključivo) iz državnog budžeta. Naprotiv. Fakulteti i instituti širom planete uspešno sarađuju sa privredom, koja koristi njihove eksperte za stvaranje komercijalnih inovacija. 

Jedini problem ovog „srećnog braka“ je što je investiranje u prototipe rizično, zbog čega se biznisi za ovaj vid saradnje odlučuju samo sa najprepoznatljivijim naučnim institucijama. Malim univerzitetima i državama na tom stolu obično ostaju tek „mrvice“.

Upravo taj problem pokušava da reši Evropski investicioni fond (EIF), koji sa razvojnim bankama Hrvatske i Slovenije pokreće platformu za finansiranje komercijalizacije inovacija tamošnjih naučnih institucija.

Central Eastern European Technology Transfer  (CCEETT) je vredan najmanje 40 miliona evra, a služiće za transfer tehnologija, kao i za uspostavljanje fondova rizičnog kapitala usmerenih na istraživačke projekte, nove tehnologije i intelektualnu svojinu.

Platforma će, prvi put u Sloveniji i Hrvatskoj, ponuditi sredstva za komercijalizaciju naučnih istraživanja i inovacija.

Ceo tekst pročitajte u septembarskom broju Nove ekonomije.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs