Letnja prognoza

Na odmore sa inflacijom na maksimumu

Inflacija bi svoj ovogodišnji vrhunac trebalo da dostigne u junu i julu, a najava je da će od jeseni godišnji rast cena početi da usporava. Da li će nam poskupljenja biti glavna tema i nakon letnjih odmora, zavisi od više faktora, a pre svega od svetskih cena nafte, prirodnog gasa i ostalih sirovina 

„Smanjenju inflacije u velikoj meri bi pomoglo i smanjenje svetskih cena nafte, prirodnog gasa i ostalih sirovina, što u ovom trenutku u velikoj meri zavisi od razrešenja, ili makar delimičnog smirivanja, sukoba u Ukrajini i geopolitičkih tenzija”, kažu za Novu ekonomiju iz Narodne banke Srbije. 

Inflacija bi trebalo da u junu i julu dostigne svoj vrhunac, sa maksimumom negde između 10 i 11 odsto, kaže NBS. 

„Nakon toga, sa dolaskom nove poljoprivredne sezone, ako se ne ponovi prošlogodišnja suša, godišnji rast cena bi trebalo da krene da se smanjuje“, navode iz centralne banke. 

Ulazak u granice inflacionog cilja (koji iznosi „3 plus-minus 1,5 odsto“), Narodna banka Srbije očekuje u drugoj polovini naredne godine, dok bi krajem 2023. inflacija trebalo da iznosi oko četiri odsto. 

I prema projekciji Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije inflacija će ove godine u proseku iznositi 10 odsto, što je blizu majske inflacije od 10,4 odsto. 

„To bi značilo da je vrhunac tu negde, odnosno da će inflacija u narednim mesecima biti blizu trenutnog nivoa i da će verovatno od jeseni početi da se smanjuje“, za Novu ekonomiju navodi ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović. 

Ipak, on upozorava da bi rast cena mogao da bude veći od ove projekcije a to, pre svega, zavisi od rata u Ukrajini, ali i od vladinih mera za kontrolu cena. 

Na primer, ako vlada naglo „odmrzne“ cene osnovnih prehrambenih proizvoda, to će takođe povećati inflaciju. 

Prema nekom „pesimističnom scenariju za Srbiju“, inflacija bi ove godine mogla da dostigne 14 odsto, kaže Jovanović. 

Ekonomista Bečkog instituta smatra da je odluka Vlade Srbije da zamrzne cene osnovnih životnih namirnica bila opravdana jer štiti pre svega siromašne, koji najveći deo svog budžeta izdvajaju na te stvari. 

Osim socijalne opravdanosti, zamrzavanje se, prema njegovim rečima, pokazalo i kao dosta efektivan instrument za kontrolu inflacije. 

„Pre zamrzavanja, u novembru 2021, Srbija je imala inflaciju od 7,5 odsto, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija su tada imale inflacije od 4-5 odsto. Sada, u maju 2022, Srbija ima inflaciju od 10,4 odsto, dok ove ostale zemlje imaju inflacije od 12-13 odsto", naveo je Jovanović.

Jovanović ocenjuje da Srbija može držati cene zamrznute još neko vreme, pa da bi možda negde pred kraj godine mogla početi sa „postepenim odmrzavanjem“. Kako ne bi došlo do naglog skoka, upozorava da je važno da se cene odmrzavaju postepeno i da to bude kada se inflatorni pritisci smire. 

Ruska invazija na Ukrajinu, zajedno sa štetom od pandemije korona virusa, dodatno je usporila globalnu ekonomiju, što bi moglo da dovede do dugotrajnog slabog rasta i povišene inflacije, navodi se u junskoj prognozi Svetske banke. 

Sve ovo povećava rizik od stagflacije, sa potencijalno štetnim posledicama i za privrede sa srednjim i niskim prihodima, kaže Svetska banka.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.