Baka Mrazica: Ostavite bolji svet iza sebe

Sanja Dejanović iz Beograda je Baka Mrazica pred novogodišnje i božićne praznike velikom broju dece iz socijalno ugroženih porodica. Poslednje četiri godine delila je novogodišnje paketiće deci čiji su roditelji u teškom materijalnom stanju.

„Svako ko je osetio radost kada pokloni nekome nešto, taj osećaj neka umnoži, na primer, sa 108 koliko je bilo uručeno paketića prošle godine i možete da zamislite kakav je osećaj. U isto vreme, nekad se oseti i tuga jer ta deca ne dobijaju paketiće kao druga deca od roditelja jer njihove porodice nisu u mogućnosti da kupe poklone“, kaže Sanja Dejanović koja volontira u ACT Foundation.

Ne pamti, kako kaže, tačan broj paketića, ali svakako nije dovoljno veliki broj koliko bi ona volela da podeli. Prošle godine, kako kaže, skupilo se dosta dobro očuvanih igračaka, neke su bile i nove.

„Dok sam ih preslagala sa kolegama volonterima, videla sam jedan tamnoplavi auto. Setila sam se jednog malog plavog dečaka iz kraja i pomislila da je to autić za njega. Ali to nije bio samo auto već se rasklapao u moćnog rendžera. Kad sam tom dečaku odnela paketić, majka ga je ohrabrila da mi kaže šta je poželeo da mu Deda Mraz donese. Dečak je poželeo avion na daljinski ili moćnog rendžera“, priča Baka Mrazica.

Paketići za beskućnike

Jedne godine je sa kolegama volonterima delila novogodišnje paketiće beskućnicima.

„Zatekli smo neke ljude na spavanju, smrzavali su se na kartonima po ulazima i prolazima. Nije lako tome svedočiti”, priča Sanja. I za ovu Novu godinu i Božić takođe pripremaju paketiće.

U poslednje četiri godine njenog volontiranja u Fondaciji paketiće su delili u Beogradu, Novom Sadu i Valjevu. Pored paketića, kako ona kaže, doniraju se, takođe, paketi hrane u mnogim gradovima i opštinama u Srbiji, ali i druge potrepštine: pelene, školski pribor, kućna higijena, ogrev, lekovi, školski pribor.

„Bila sam u Kraljevu, Kragujevcu, Valjevu, na Staroj planini, u Petrovcu na Mlavi, i na još mnogo drugih mesta. Kad god možemo, doniramo”, kaže ona.

Kad bi se svi udružili, ona veruje da bi svaki dom imao ne samo novogodišnji paketić već i normalne uslove za život.

„Možda bi neko rekao da sam previše optimistična, ali bez optimizma nema ni napretka. I da mi nema tog optimizma ne bi postojao ni entuzijazam koji me svakodnevno pokreće da delujem i da se pitam kako mogu još više da doprinesem. Moto ACT Fondacije je: Jedno dobro delo na dan”, napominje ona.

Prošle godine je na kongresu „Ishrana budućnosti” govorila na temu: Humanitarni rad kao duhovna praksa. I zaista, kad to postane način života, život dobije drugu dimenziju, poručuje ona.

Humanitarni koncerti

U ovoj Fondaciji počela je da volontira 2018. godine, a kasnije je počela da organizuje humanitarne koncerte.

„Jedan moj prijatelj ima svoj bend i zajedno sa njim i još nekim divnim ljudima organizovali smo prvi manji humanitarni koncert, a kasnije su usledili i veći. Nedavno (u novembru 2022. godine) održan je veliki humanitarni koncert ’Tradicionalna Srbija’ u saradnji sa Domom kulture Studentski grad. Nekoliko puta godišnje organizujemo humanitarne veganske večere u kafeu ’Zvuci srca’, u kom rade mladi ljudi sa smetnjama u razvoju, a donacije od večere se usmeravaju na kupovinu hrane za socijalno ugrožene. Posetioci ostave koliko žele i koliko su u mogućnosti.“

Raduje je činjenica da se za sve ove godine volontiranja broj volontera u Beogradu a i širom Srbije prilično povećao.

Dobila je specijalnu Virtus nagradu za 2021. godinu za individualni doprinos smanjenju siromaštva, za pokretanje filantropskih, humanitarnih i volonterskih inicijativa.

„Humanitarnim radom čovek ne može da se bavi niti je to nešto što se planira, tako se živi. Neko oseti unutrašnji poziv, neko možda ne. Odmalena mi je bilo blisko da pomognem nekome, na primer, da propustim starije, da ustanem nekom u autobusu, da hranim ptice, da kupim nekom hranu ili spustim novac u kutijicu ispred nekoga”, kaže ona.

Zahvalna je, kako navodi, što joj je dodeljena Virtus nagrada, ali napominje da nikad ništa nije radila samo zbog nagrade ili priznanja.

„Moja parola je: Ostavi bolji svet iza sebe nego što si ga zatekao. Nakon te nagrade imala sam priliku da volontiram u Ukrajini dve nedelje u okviru dve škole nadomak granice sa Rumunijom, gde su bila smeštene izbeglice. To je bilo posebno iskustvo, zato što smo na ovim prostorima i mi prolazili slično”, kaže Sanja.

Nastavnica i instruktorka smeh joge

„ACT Foundation” u Srbiji, u kojoj ona volontira, sarađuje sa velikim brojem organizacija i udruženja.

„Zajedno sa organizacijom Crveni krst Palilula učestvovali smo u prošlogodišnjoj dodeli novogodišnjih dečjih paketića, zatim distribuciji 200 kilograma brašna i još nekim akcijama. Potom, sarađujemo sa Centrom za socijalni rad u Kraljevu, u Beogradu (na Vračaru), Udruženjem sa cerebralnu paralizu u Kragujevcu, UG Autizam Valjevo. Nekoliko puta posetili smo Svratište za decu u Beogradu kao i Prihvatilište za stare u Kumodraškoj, azile za životinje, između ostalih Azil za konje Staro brdo”, dodaje ona.

Pre volontiranja, studirala je i diplomirala dva puta na Mašinskom fakultetu u Beogradu, najpre na odseku za poljoprivredno mašinstvo 2008. godine a osam godina kasnije na odseku za biomedicinsko inženjerstvo.

„Bavila sam se fitnesom neko vreme, čak se i takmičila, pre nekoliko godina sam završila kurs za instruktora smeh joge, koja je izuzetna, oslobađajuća. Prošle godine sam završila i kurs za instruktora joge pri TIMS fakultetu. Upoznala sam se sa benefitima tradicionalne medicine odobrene od Ministarstva zdravlja Srbije i mnogih drugih širom sveta, poznate kao Reiki”, kaže ona.

Nedavno joj se ispunila želja da predaje u srednjoj školi, tako da sada radi kao nastavnica na zameni.

„Imam i bašticu u dvorištu kuće u kojoj živim. Sve u svemu živim jednim ispunjenim životom na kome sam vrlo zahvalna”, kaže Sanja.