Kriza usporava donacije

Srbija je među tri zemlje, uz Češku i Kinu, koje su ostvarile najveći napredak u dobročinstvu tokom 2021. godine. Sa prošlogodišnje 48. pozicije, mnogobrojna dobra dela građana i kompanija, popela su Srbiju na zavidno 27. mesto, prema Svetskom indeksu dobročinstva, kaže Veran Matić, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma. 

Kako kriza utiče na filantropiju, koliko se u teškim vremenima odvaja novca za donacije?

Ima nekoliko različitih trendova. Za vreme poplave u Obrenovcu, izuzetno je povećano doniranje, čak i iz budžeta za narednu godinu. Isti slučaj imali smo i sa početkom pandemije, doniranje je doživelo svoje rekordne obime u Srbiji.
Zanimljivo je da je „Globalni indeks davanja“ početkom pandemije zabeležio obrnuti trend u razvijenim zemljama, smanjenje obima davanja.
Ali, ekonomska kriza negativno utiče na donacije: donatori, posebno kompanije, bilo da su veće ili srednje, postaju rezervisani u donošenju odluka, smanjuje se donirana količina i usporava ceo proces doniranja. Promišljenije se pristupa doniranju, više se filantropske aktivnosti vezuju uz društveno odgovorno poslovanje same kompanije ili uz marketinške budžete, kako bi se ostvarile višestruke koristi. Tu imamo klackalicu: za vreme pandemije, dominirale su kompanije u doniranju, jer su potrebe naročito državnih institucija bile dosta veće, dok kada se smiruje situacija sa pandemijom, klatno prelazi na drugu stranu. I veći donatori, po ukupnom obimu, postaju građani, uglavnom sa malim donacijama, SMS i slično, u akcijama koje su vrlo masovne.

Kakva je ova godina od početka rata u Ukrajini bila za filantropiju u Srbiji?

Nemamo konkretne podatke, ali rat u Ukrajini je stvorio višestruke poremećaje, globalno, od krize energenata, panike zbog poremećaja na tržištima, straha od rasplamsavanja rata i uticaja već postojećeg. Zbog tih poremećaja, neki biznisi su limitirani kada je reč o produktivnosti. Imali smo slučaj da je jedna kompanija koja je prva donirala hranu za pomoć narodu Ukrajine kroz akciju koju je organizovao Srpski filantropski forum, nekoliko meseci kasnije suočena sa problemima u ispunjavanju sopstvenih poslovnih planova. Samim tim, i u sredstvima koja bi mogli da doniraju. Kada je reč o doniranju za pomoć Ukrajini, nije postignuta željena masovnost. Oni koji su standardni donatori, i ovog puta su se prvi uključili, ali je mnoge teško animirati. Zato što postoje i kalkulacije vezane za propagandu u Srbiji koja se dominantno stavlja na jednu stranu u ovom sukobu, pa postoji rezervisanost kako bi doniranje uticalo na poslovanje na drugoj teritoriji i slično. Takođe, stavovi politike Srbije nisu potpuno jasni kada je reč o ovoj agresiji, pa je i zbog toga primetna neodlučnost kod donatora.
Veoma je važno da se proširi paleta doniranja, jer ako se sve svede na novac, onda su ograničenja jasna, ali ako se ponude mogućnosti da donirate nešto što imate i ne treba vam, a neko je za to zainteresovan kako bi donirao, onda se stvara sistem koji kroz masovno članstvo sam radi na širenju obima aktivnosti i samim tim prikupljenih sredstava.

Srbija je na Svetskom indeksu davanja, koji objavljuje međunarodna organizacija Charitable Aid Foundation (CAF), 2020. godine zabeležila skok na 48. mesto, sa 129. pozicije na kojoj je bila 2018. godine. Šta je najviše doprinelo poboljšanju Srbije na toj listi?

Srbija je među tri zemlje, uz Češku i Kinu, koje su ostvarile najveći napredak u dobročinstvu tokom 2021. godine. Sa prošlogodišnje 48. pozicije, mnogobrojna dobra dela građana i kompanija, popela su našu zemlju na zavidno 27. mesto od ukupno 119 zemalja koje su učestvovale u istraživanju. Pre samo pet godina, Srbija je bila na 132. mestu na ovoj svetskoj listi dobročinstva.
U 2021. godini, najhumanija je bila Indonezija, iza koje slede Kenija, SAD, Australija, Novi Zeland, Mjanmar. Kada je reč o zemljama iz regiona, Bosna i Hercegovina se plasirala na 42. poziciju, Kosovo na 44, Bugarska (54), Mađarska (62), Slovenija (69) i Hrvatska (82).
Globalna agencija za istraživanja Galup, svake godine radi istraživanje za ovaj indeks i meri tri vrste ponašanja: donacije u novcu, gde je Srbija na visokom 11. mestu, pomoć nepoznatim osobama (39. pozicija za našu zemlju), i volontiranje za dobrotvorne ciljeve, u čemu je Srbija najslabija i nalazi se na 116. mestu.
Prema istraživanju Catalyst Balkans, u 2021. godini donirano je najmanje 42,5 miliona evra u 4.055 filantropskih aktivnosti, dok je svaki građanin Srbije u proseku donirao 6,2 evra. Najviše se donira zdravstvu, pa marginalizovanim grupama, obrazovanju i za smanjenje siromaštva. Čak 60 odsto od ukupne sume donirali su građani Srbije, dok je poslovni sektor donirao 33 odsto. Prema strukturi krajnjih korisnika donacija na prvom mestu su ljudi sa zdravstvenim problemima – čak 65 odsto dobrotvornih akcija otišlo je na lečenje zdravstveno ugroženih građana. Za njima slede korisnici usluga lokalne zajednice, socijalno ugrožene osobe, majke i bebe, migranti, osobe sa invaliditetom.

Aktivni ste i poznati po velikim humanitarnim akcijama Bitka za bebe i porodilišta, dobrovoljno davanje krvi, protiv nasilja u porodici, izgradnja sigurnih kuća. Ove godine aktuelna je kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“ u kojoj učestvuje i Srpski filantropski forum, kakvi su do sada rezultati te kampanje?

Već drugu godinu zaredom, donacije hrane su nam u fokusu i to upravo kroz kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost”. Takođe, i ovogodišnji peti po redu Nacionalni dan davanja koji svake godine obeležavamo 9. oktobra, bio je posvećen donacijama hrane. Ciljevi kampanje obuhvataju podizanje svesti o potrebi za većom podrškom najugroženijem stanovništvu, povećanje donacija hrane, ali i prikupljanje sredstava za kupovinu namirnica za ugroženo stanovništvo, smanjenje količine otpada od hrane. I kao krajnji cilj, na kojem nastavljamo zajednički da radimo i od kojeg ne odustajemo je ukidanje PDV-a na donacije hrane. Do sada, tokom dva ciklusa kampanje, prikupili smo 112 tona hrane, a samo ove godine, pomoć u hrani će dobiti više od 2.000 ugroženih porodica.

Koje su još aktuelne akcije?

U susret novogodišnjim praznicima, očekuje nas još jedna lepa i svečana akcija „Novogodišnja humanitarna bašta“, koju organizujemo u saradnji sa Botaničkom baštom „Jevremovac”. I zamislili smo da postane tradicionalna filantropska akcija uoči novogodišnjih praznika i izuzetno nam je zadovoljstvo da je i ove godine još veće interesovanje kompanija za akciju.
„Novogodišnja humanitarna bašta“ podrazumeva zakup stabala od strane kompanija i organizacija čiji će zaposleni potom učestvovati i u kreativnom delu ukrašavanja stabala. Polovina prikupljenih sredstava od zakupa stabala biće namenjena Botaničkoj bašti „Jevremovac“ za obnovu biljnog fonda i organizaciju edukativnih programa za posetioce iz ugroženih društvenih kategorija. Druga polovina prikupljenih sredstava biće namenjena za kupovinu paketa hrane za najugroženije. Sva stabla su već zakupljena i čekamo sredinu decembra da zablistaju u svom punom humanom sjaju.

U svetu se baci milioni tona hrane svake godine, dok istovremeno ljudi u svetu umiru od gladi, podaci o tome su katastrofalni i poražavajući. Šta bi još moglo da se uradi?

Tokom kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost“ i Nacionalnog dana davanja, dobili smo podršku više od 50 kompanija i organizacija i na hiljade građana koji su udružili snage u promociji štetnosti bacanja hrane i prikupljanju donacija hrane za najugroženije sugrađane širom Srbije. Pored uključivanja svih ovih društvenih aktera u proces doniranja hrane i smanjenje bacanja hrane, od ključne važnosti je podrška države i ukidanje PDV-a na donacije hrane. Prema analizi koju su sproveli Forum za odgovorno poslovanje i Koalicija za dobročinstvo, donacije hrane u Srbiji bi mogle da budu uvećane na godišnjem nivou za blizu 160 miliona dinara (ukupno na 700 miliona dinara), ukoliko bi bio ukinut PDV na donacije hrane. To bi obezbedilo blizu 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama, preračunato po vrednosti obroka. Predlog za ukidanje PDV-a na donacije hrane podržava 88 odsto stanovnika Srbije, prema istraživanju iz septembra i oktobra 2020. godine. Dvadeset od 27 zemalja članica EU ne naplaćuje PDV na doniranu hranu. Dodatno, u prilog ovom predlogu idu i podaci UN Agencije za hranu i poljoprivredu, koji ukazuju da su nusprodukti uništavanja hrane jedan od najvećih zagađivača vazduha sa osam odsto učešća u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou.

Godinama se govori o unapređenju zakonodavnog okvira za podsticaj davanja, da li je nešto u poslednjih godina urađeno na tom planu?

Nažalost, sve što smo uspeli da uradimo u okviru Saveta za filantropiju čiji je rad zamrznut početkom pandemije, nije doživelo svoju evoluciju: ni formiranje kompenzacionog fonda, koji bi služio za vraćanje PDV-a na donacije, ni ukidanje PDV-a na hranu pred istekom roka trajanja. Pripremili smo predloge zakonskih izmena, uredbe, ali nije bilo želje da se ti predlozi koji su deo prakse zemalja Evropske unije, usvoje i primene u praksi. Verujem da bismo onda imali i još bolje rezultate o rastu dobročinstva.

Istaknuti novinari, urednici medija u Srbiji, koji profesionalno rade svoj posao, svakodnevno dobijaju pretnje, najčešće na društvenim mrežama. Početkom novembra redakciji dnevnog lista Danas stigla je zabrinjavajuća pretnja mejlom. Član ste Radne grupe Vlade Srbije za bezbednost i zaštitu novinara. Hoće li biti urađene bezbednosne procene i kako da se zaštite novinari?

Često govorim o izumiranju novinarske profesije, onako kako je mi u klasičnom obliku poznajemo, kao odgovornog „psa čuvara“ javnog interesa, zbog biznis modela koji je propao, a nije stvoren novi, zbog čega nadvladavaju tabloidizacija, rijalitiji, lažne vesti, koji trajno menjaju suštinu novinarstva. Naravno, profesija je sve ugroženija i bezbednosno. Novinare koji istražuju korupciju sve češće ubijaju, i u razvijenim zemljama. Iz profesije se odlazi na različite načine. Zbog toga često pominjem da prave profesionalce treba štititi kao što UNESCO štiti institucije od nacionalnog ili međunarodnog značaja.
Tako gledam i na „naše“ slučajeve često vrlo drastičnih pretnji, kao što je ova teroristička pretnja upućena redakciji dnevnog lista Danas i njihovim novinarima i kolumnistima. Važno je da je obezbeđena zaštita redakcije od policije 24/7 dok se rade bezbednosne procene. Mislim da je važno da se trajno naprave mehanizmi zaštite redakcije, da se što je moguće više smanje nepredviđene situacije. I sâm sam bio pod policijskom zaštitom šest godina. Bio sam angažovan u zaštiti Brankice Stanković, ali i celog B92. To je obiman i vrlo senzitivan posao, da obezbedite da svi mogu da rade, iako postoji pritisak pretnje, da omogućite unutrašnju solidarnost koleginica i kolega, kao i solidarnost udruženja, domaćih i međunarodnih. Moramo da razvijamo mehanizme zaštite jer je izvesno da će ih biti sve više, naročito kada nasilnici imaju mogućnosti da prete, a da budu zaštićeni, kroz sisteme za kriptovanje, kao što je u ovom slučaju ili kroz nekažnjavanje, bilo zbog nedostataka Krivičnog zakonika ili lošu sudsku praksu. U svakom slučaju, sve bi bilo lakše kada bi pojedini političari prestali da budu glasnogovornici mržnje protiv novinara, i inspiratori za sve nasilnike ili osobe koje imaju različite poremećaje.
Bez dobrih medija, profesionalnih novinara, kada nadvlada galama primitivizma, kada nadvladaju lažne vesti, biće i sve manje empatije i solidarnosti. Propast, jednom rečju. Zbog toga je važna aktivna solidarnost u zaštiti objektivnog, profesionalnog novinarstva, novinarki i novinara.