Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević
Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David navela je da će sutra nordijske države zvanično pokrenuti „Nordic Green Solutions for Serbia“, događaj na kom će skandinavske zemlje prikazati najbolje prakse u zaštiti životne sredine. Snimak cele konferencije možete pogledati ovde
Ona je tokom konferencije ZELENI BIZNIS – ODGOVOR NA RASTUĆU ENERGETSKU KRIZU navela da je država koju predstavlja (Švedska) najveći pojedinačni donator po pitanju ekologije i održivosti, a da su projekti koje podržavaju usmereni na podsticanje zelenih investicija na evropskom putu Srbije.
O čemu se govorilo na drugom panelu, možete pogledati OVDE
„Inkluzivnost (u procesu zelene tranzicije) je neophodna i mora uključiti i državu, građane i kompanije. Srbija je bila u pet zemalja sa najgorim kvalitetom vazduha na Svetu… EU je imala uspeha u ograničavanju , a reforma sistema za odlaganje otpada je takođe jedna od naših najvažnijih inicijativa“, navela je Ben David.
Ona je navela da se oko 90 odsto otpada u Švedskoj reciklira ili koristi kao izvor energije.
Dodaje i da u takozvanim čistim tehnologijama, koje smanjuju zagađenje u procesu proizvodnje, Švedska zauzima peto mesto od preko 180 država.
To je, između ostalog, postignuto i tako što su tamošnja državna preduzeća dobila obavezu da izveštavaju o zagađenju za koje su odgovorna, kao i da nastave da postavljaju sve više ciljeve, među kojima je jednakost polova i socijalna inkluzivnost, koje takođe moraju postati relevantne za aktere na tržištu.
Dragan Penezić, BAT, foto: Dušan Đorđević
foto: Dušan Đorđević
Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević
Dragan Penezić, BAT, foto: Dušan Đorđević
Danko Kalkan, E&Y, foto: Dušan Đorđević
Žarko Petrović, UNDP Srbija, Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević
Nataša Kalauz, WWF Adria, foto: Dušan Đorđević
Tamara Bulok, Tetra Pak, foto: Dušan Đorđević
Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đorđević
Žarko Petrović, vođa tima za vitalan razvoj UNDP Srbija, naveo je da je lako govoriti o potrebama za zelenom tranzicijom, ali da će do te promene doći kroz dela, ne planove.
Za ovu promenu neophodno je tražnja za „zelenim“ parama, koja će pokazati preduzećima da je zelena tranzicija zaista moguća.
„(Cilj je da se) sufinansiraju zeleni projekti kompanija koji dovode do povećanja profita štiteći životnu sredinu… Juče smo predstavili prve rezultate, gde je 150 pravnih lica pokazalo interesovanje za 14 miliona evra pozajmica, a u našem akceleratoru imamo projekte vredne 47 miliona evra. Uloga Švedske agencije za međunarodni razvoj je povećanje tražnje za parama, a zelenom transformacijom omogućila je da se konkretni pilot-projekti dese na terenu“, naveo je Petrović.
Merljivi kriterijumi za zelenu tranziciju će biti ključni, tvrdi Petrović, a da najveći investicioni fondovi ne ulažu u ekološki svesnije firme zbog odnosa sa javnoću, već da „ulažu u ESG kompanije upravo zato što su kapitalisti“.
Izvršna direktorka WWF Adria Nataša Kalauz smatra da je neke stvari sada nemoguće promeniti, i da se sada valja posvetiti merama prilagođavanja.
„Mi sada znamo da nećemo zaustaviti globalno zagrevanje. Mi sada već znamo da nećemo ispuniti ciljeve iz raznoraznih međunarodnih konvencija koje smo potpisivali… A znamo i da je dve trećine svih živih bića na planeti istrebljeno od 1970. godine. Svi smo svesni da zelena tranzicija košta, i to mnogo, ali se ovde ne radi o tome da li privatni sektor to želi, već šta će morati da učini. Pitanje je ko će apsorbovati tu cenu, nije realno da to sam učini privatni sektor, zato je neophodno imati programe sufinansiranja, pomoći, čiji glavni nosilac mora da bude privreda, sektor koji stvara dodatnu vrednost, i tu treba biti najveći fokus“, tvrdi Kalauz.
Danko Kalkan, menadžer za pitanja životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja u Ernst&Young, tvrdi da su prvi koraci najizazovniji, a srednji menadžment često ima bolji uvid u neophodnost promena od donosilca odluka u kompanijama.
„Konkretno, kompanije moraju da budu svesne da će promene zahtevati savladavanje novih znanja i veština, ali to ne treba raditi zbog nametanja regulative spolja… Postoje i skriveni rizici, sada znamo da visoke temperature imaju (negativan) uticaj na produktivnost radnika, a mlađe generacije možda neće želeti da kupe vaše proizvode ako ne znaju njihov uticaj na životnu sredinu. Do tada treba raditi na edukaciji“, kaže Kalkan.
On je ocenio i da, po uspešnom modelu domaće it indusrije, Srbija može da postane lider u zelenim i čisim tehnologijama, odnosno da postane mesto gde se okupljaju nosioci budućih promena.
Prema njegovim rečima, ljudi su sa pravom postavljali pitanja da li su ESG (društvena, ekološka, pitanja upravljanja) kriterijumi bili adekvatni za merenje, a da je zbog lokalnih i regionalnih razlika u njihovoj primeni kreirao svojevrsnu „anarhiju“.
„Ove godine se završava i stvaranje EU taksonomije, pravila za izveštavanje kompanija, koje moraju da se pripreme za nikad veću transparentnost podataka koji nemaju veze sa finansijskim podacima“, rekao je Kalkan.
Menadžer za regulatorne poslove u kompaniji BAT Dragan Penezić naveo je da su sve kompanije u duvanskoj industriji počele da primenjuju tehnologije sa manjim otiskom na životnu sredinu, ali da je važnija promena dugoročnih ciljeva i planova kompanija.
„Profit je skinut sa trona, a na vrhu agende je upravo ekološka tranzicija. Prva tačka naše strategije je nulta stopa emisija ugljen-dioksida u svim našim proizvodnim operacijama i lancu snabdevanja do 2030. godine, a do 2050. godine nulta stopa u celom lancu vrednosti. Pod broj dva, želimo 50 miliona korisnika sa proizvodima nove generacije. Mi ne možemo da negiramo da se bavimo proizvodima koji su štetni, ali naše korisnike želimo da prevedemo na proizvode koji ne prave štetu, koji ne stvaraju emisije, a postoji ogroman broj ljudi koji ne želi da se odrekne (duvanskih) proizvoda. Treće, želimo ukidanje plasične ambalaže i reciklažu sve plasike u našim proizvodima, kao i efikasnije korišćenje vode“, zaključio je Penezić.
Tamara Bulok, direktorka za odnose sa javnim institucijama kompanije Tetra Pak, navela je da je kovid-kriza pokazala da je potreba za dugotrajnim proizvodima bila pet puta veća nego što se ranije očekivala, a da se sada suočavamo sa ratom u Ukrajini i energetskom krizom, što dodatno otežava snabdevanje.
„Naša ambalaža je trenutno 75 odsto od drvnih vlakana, dakle obnovljivih materijala. Uveli smo plastiku iz obnovljivih izvora, od šećerne trske, a radimo na inovacijama koje će dovesti do potpunog izbacivanja plastike iz naših proizvoda“.
Tetra Pak je pilotirao projekat koji je pokazao da ljudi veoma rado dobijaju novac za depozit ambalaže, to postoji u Beogradu, još nekim gradovima, ali za to je potrebno da zakonodavac izađe u susret. Tetra Pak je uveo papirne slamčice i nije patentirao taj proizvod, kako bi omogućio svima da koriste taj proizvod, kazala je ona.
Dragan Penezić, menadžer za regulatorne poslove u kompaniji BAT ocenjuje da bismo izmerili učinak, moramo da imamo standarde…
„Ovo je najbolje i za Srbiju, jer multinacionalne kompanije postavljaju standarde koji su identični na svim tržištima na kojima posluju. U Srbiji, gde je regulativa labava po mnogim pitanjima, a naročito u zelenom biznisu o kome govorimo, mi smo sa našim internim procedurama u mnogim stvarima poboljšali stanje. Naši zaposleni su sada i dobri ambasadori ponašanja prema živonoj sredini. U Vranju gde imamo proizvodnju 35 odsto manje otpada se odnosi na deponiju, preko 60 odsto je smanjena emisija štetnih gasova, 100 odsto struje je iz obnovljivih izvora. Važno je da ljudi stiču utisak da su bitni i za svoju okolinu i za planetu, a ponosni smo što ne podržavamo samo sredine u kojima imamo proizvodnju“.
Izvršna direktorka WWF Adria Nataša Kalauz podseća da je WWF sproveo najveću studiju o prisutnosti mikroplastike na planeti, u najizolovanijim delovima sveta, a u svakom uzorku se nalazila mikroplastika. U ovom regionu, svaka osoba pojede plastičnu karticu nedeljno, bebe u prvoj stolici imaju mikroplastiku… Po nekim istraživanjima, do 2048. u Jadranskom moru neće biti ribe. Deca koja se tada rode neće znati šta je riba, jer je toliki stupanj izlova, a do 2040. će u okeanima biti više plastike nego živih bića.“
Kako je ocenila, jako je dobro da pričamo o tome, i da slušamo o primerima dobre prakse. Međutim, mnogima je ovo pitanje apstraktno, zbog čega očekuje liderstvo najvećih, međunarodnih kompanija, kako bi Srbija uspela da sprovede tu tranziciju.
„U svakoj transformaciji moramo da priznamo da će biti pobednika i gubitnika. Ako idemo u veliku promenu, moramo menjati paradigmu, modele zarade i stava prema profitu. Mnoga pitanje neadekvatno otvaramo, a često se krijemo iza protokola, taksonomija, koje često ne ispadnu kako su trebale. Ja EU taksonomiju pozdravljam, ali bih volela da imamo hrabrost i odlučnost“, kazala je Kalauz.
Najvidljivija promena je da ono što će se ubuduće finansirati ne sme da šteti nijednom, a da mora da doprinosi barem dve od stavki u Ciljevima održivog razvoja.
Žarko Petrović, vođa tima za vitalan razvoj UNDP Srbija ističe da će se ubuduće finansirati ono što ne sme da šteti nikome, a da mora da doprinosi barem dvema stavkama u Ciljevima održivog razvoja.
„UNDP daje podršku projektima za proizvodnju struje iz biogasa, cirkularne ekonomije gde su kompanije počele da koriste svoj otpad kao resurs, to su sve primeri koji su poboljšanjem regulatorne sfere i pristupa finansiranja pomogli. Tu dolazimo do ključnih reči: inovacije i regulacije. Nemoguće je doći do napretka. Ne bih se oslonio samo na svest građana, mislim da bi tu rezultati bili isti kao i do sada, kao i da će regulativa biti uparena sa konkrenim novcem (za finansiranje ESG ciljeva) kako bismo došli do pozitivne vrednosti“, kaže Petrović.
Cirkularna ekonomija je izvodljiva, ali je pitanje koliku smo cenu spremni da platimo za nju. Cena će samo bii sve veća, smatra Nataša Kalauz.
„Stvarno bih bolela da na region ima moć iskoraka, da možemo naučiti na tuđim lekcijama, a da gledajući čisto tržišne vrednosti znamo da će čist vazduh, voda i hrana biti temeljni nacionalni resursi. Apelovala bih na privatni sektor, koji će biti nosilac svega ovoga, da se otvori i dopusti institucijama i organizacijama da uđu u proizvodne procese“, istakla je Kalauz.
Konferenciju organizuju Business Info Grupa u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije i Ambasadom Kraljevine Švedske.
(Ne)postojanje ekonomskih mera za podršku zelenoj tranziciji su najveći izazov za ozelenjavanje srpske ekonomije, za šta je potrebno reformisati poreske politike i sistem subvencija. Iako regulatorni okvir postoji na papiru, za sada nema dovoljno političke volje za njihovo sprovođenje, ocenila je Nataša Gligorijević iz Centra za održivi razvoj Srbije, koordinatorka međusektorske radne grupe za održivi razvoj Nacionalnog konventa o EU.
Ona je tokom drugog panela konferencije ZELENI BIZNIS – ODGOVOR NA RASTUĆU ENERGETSKU KRIZU podsetila da je EU u julu 2021. godine donela paket kojim je regulisana ova oblast, koja između ostalog podrazumeva 40 odsto struje za kompanije iz obnovljivih izvora energije.
O čemu se govorilo na prvom panelu, pogledajte OVDE
Gligorijević je dodala da je tim merama proširen dijapazon zagađivača, da će na Srbiju tek početi da se primenjuje mehanizam prekogranične emisije, koji znači da će se oporezivati preduzeća koja zagađuju.
„(EU paket) bi bio mrtvo slovo na papiru da nije usvojen i prateći investicioni plan koji podrazumeva 1.000 milijardi evra za podršku procesu zelene tranzicije. Deo tog novca ide kroz budžete država članica, a deo kroz kreditne linije. Ovo je značajno, jer se za veliki broj zaposlenih u sektorima koji su energetski intenzivni, podrazumevaju procese pravedne tranzicije, reedukaciju zaposlenih, kao i kreiranje novih sektora. (Taj) mehanizam ulazi u prvu pripremnu fazu 2023. godine, iako domaće kompanije već rade na pripremama… On će uticati na izvoz, smanjivanje profita. Građani su bili isključeni iz procesa (donošenja više strateških dokumenata), a ne postoji integrisani nacionalni plan za energetiku i klimu“, navela je ona.
Predstavnik Privredne komore srbije (PKS) Radman Šelmić naveo je da je ta organizacija početkom godine sprovedela istraživanje koje ukazuje da dve trećine ispitanika, kompanija, nisu znali da opišu precizno šta je cirkularna ekonomija.
„Oko 20 odsto nikada nije ni čulo za taj pojam… Moramo da budemo svesni kako taj sistem funkcioniše. S druge strane, imamo dnevnu komunikaciju sa kompanijama, i možemo predvideti probleme sa kojima će se suočavati u budućnosti. Problemi koji se odnose na dobavljačke lance kompanija iz EU, da određeni deo sirovina mora da bude iz reciklata…“, kazao je Šelmić.
On je dodao da eksponencijalno raste potreba tržišta za kadrom koji će biti obrazovan u pravcu održivih rešenja.
„Jasno je da će kapital za kompanijama koje se ne bave održivim razvojem biti sve skuplji, to je takođe nešto na šta skrećemo pažnju, a pokušavamo da radimo i sa bankama neku vrstu izgradnje kapaciteta… Većina banaka koje posluje ima sedište u EU, a pritisak će samo rasti. Mi smo tu da pomognemo, planiramo da radimo mapu puta, a sve treba promeniti i da zelene korporativne obveznice postanu realnost, da univeritetima skrenemo pažnju da će zeleni menadžeri biti ono to su IT menadžeri bili pre 25 godina“, rekao je Šelmić.
Kao potencijalno za zelenu tranziciju može se govoriti i o osnivanju zelene investicione banke, smatra Šelmić, „što pokazuje i iskustvo drugih zemalja“.
Direktorka za korporativne poslove i održivost u Coca-Coca HBC Nina Elezović smatra da je održiv razvoj već integrisan u poslovanje te kompanije, za šta je neophodno postojanje ciljeva zasnovanih na naučnim metodama. U suprotnom, izvešavanje će samo biti „greenwashing“, simulacija ekološkog ponašanja.
„Nama je ponekad teško da objasnimo kolegama iz inostranstva zašto se neke stvari ne sprovode… Mi pokušavamo da promenimo zakonodavni okvir od 2016. godine. Tada su svi na nivou industrije bili protiv depozitnog sistema za plastičnu ambalažu, a svega nekoliko godina kasnije celokupna industrija je želela upravo primenu tog sistema“, navela je Elezović.
Ona dodaje i da svaki investitor, svaka kompanija, želi iste stvari u ovom procesu.
„To je predvidivost poslovanja, fer konkurencija. Svaka kompanija želi javni dijalog i transparentost. Mi očekujemo uvođenje depozitnog sistema 2025. godine, ako ne bude dnevnopolitičkih promena. Već sada mora da se priča o tome kako će se tim sistemom upravljati. Principi se moraju usaglasiti na evropskim tržištima, mora se tražiti da depozitni sistem bude obavezan, da se organizacija napravi dovoljno unapred. Ta organizacija mora da bude neprofitna, ali mora postojati konsenus u dijalogu, koji se za sada prekida svakih šest meseci“, zaključila je Elezović.
Sa tim stavom se saglasio i Zoran Daljević, direktor predstavništva za Srbiju Atlantic Grupe.
„Neophodna nam je predvidljivost (poslovanja), ali rešenje mogu biti i ekoloke takse, njihovo uvođenje korak po korak“, izjavio je Daljević.
Prema njegovim rečima, ta kompanija ima cilj da ostvari ekonomski rezultat, a da on istovremeno bude u funkciji društvenog razvoja, ekološki prihvaljiv i na zadovoljstvo zaposlenih.
„Plaforma koju je Atlanic grupa usvojila podrazumeva i razvoj novih proizvoda, koji bi i bili kvaliteniji od svojih prethodnih verzija, a i usvajanje procesa sa manjom emisijom ugljen-dioksida. Konkrenije, mi smo u 2021. godine povećali procenat ambalaže koje se recikliraju na 96 odsto, idemo na smanjenje korišćenja vode“, dodao je on.
Daljević je naveo i da bi voleo da vidi mere koje će gradovi učiniti kako bi doprineli procesu zelene tranzicije, kojima država naravno da mora da pomogne, ali da se i lokalne samouprave moraju uključiti u borbu za ozelenjavanje.
„Velikim kompanijama je lakše da predaju opasan otpad operaterima, za razliku od malih, a i država tu mora da pomogne. Suština priče nije da se napiše da se nešto može reciklirati, to treba i prikupiti i tretirati. Mora se insistirati i na ličnoj svesti, i u doba krize treba govoriti o zelenoj tranziciji. I mali koraci su važni“, smatra Daljević.
Marinko Ukropina, generalni direktor SGS za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Crnu Goru, dodaje da ta firma za zelenu sertifikaciju pozitivne prakse prenosi na svoje klijente, da su obavezni da vode primerom.
Njegovo zapažanje sa terena jeste da, barem za sada, primena standarda i dobijanje ovakvog sertifikata nije obavezno, a da se zakonski propisi često ne primenjuju, jer kompanije ne mogu da ispune zakonske uslove.
„Mi smo do sada izdali 1.800 sertifikata, od više stotina hiljada kompanija (koje posluju u Srbiji), a oko 1.000 je u međuvremenu poništeno. Činjenice sa terena nisu baš sjajne, a prelazak sa linearne na cirukularnu ekonomiju će biti bolan za naše kompanije“, kazao je Ukropina.
Kao primer je naveo da je Fiat prilikom kupovine kragujevačke Zastave kao uslov namenuo analizu istorijskog zagađenja proizvođača automobila, a da je utvrđeno da je preko 100.000 tona zemlje kontaminirano uljima i farbama, što je državu koštalo 40 miliona evra.
„Zamislite kad bi se svakom investitoru to tražilo, ili kada bi država morala da vrati loptu velikim stranim kompanijama. Kada treba sprovoditi mere kaznene poliike, kod nas ekonomija ne postoji. Postojećem haosu dodajemo haos. Generator dobrih praksi su velike kompanije koje nameću standarde poslovanja svojim podizvođačima“, rekao je Ukropina.
Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević
foto: Dušan Đorđević
Danko Kalkan, E&Y, foto: Dušan Đorđević
Tamara Bulok, Tetra Pak, foto: Dušan Đorđević
Dragan Penezić, BAT, foto: Dušan Đorđević
Žarko Petrović, UNDP Srbija, Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević
Nataša Kalauz, WWF Adria, foto: Dušan Đorđević
Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević
Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đorđević
Radman Šelmić, PKS, foto: Dušan Đoređević
Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević
Zoran Daljević, Atlantic Grupa, foto: Dušan Đoređević
Marinko Ukropina, SGS, foto: Dušan Đoređević
Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević
Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević
Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević
Konferenciju organizuju Business Info Grupa u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije i Ambasadom Kraljevine Švedske.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Konferencije Srbija Konferencija
Mesta za treću medijsku konferenciju Nove ekonomije “Inovativne strategije u medijima” su popunjena, a svi koji žele mogu da prate uživo preko Jutjub kanala.[caption id="attachment_158798" align="alignno...
Promene u obrazovanju godinama se u raznim ekspozeima predstavnika vlasti pominju kao strateški cilj, sve je manje kadra koji je nezadovoljan materijalnim položajem, ali autoritet nastavnika iz godine u godi...
Časopis i portal Nova ekonomija organizuje debatu „Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti – kad ćemo preći s reči na dela“, u ponedeljak 28. oktobra, u Aeroklubu.Ova debata se organizuje u okviru inci...
Trećina gradova u Srbiji i dalje nema merače kvaliteta vazduha u realnom vremenu, a u svim samoupravama sa preko 50.000 stanovnika postoji prekoračenje zagađanja vazduha. Prema zvaničnim izveštajima, 85,6 od...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
