Ekološka sreća pomaže u lečenju ljudi

Život i boravak i prirodnom, ekološkom okruženju, podjednako je pozitivno i za psihičko i za mentalno zdravlje. Reč je o konceptu lečenja prirodom, koji se razvija od 1984. godine i koji se danas naziva „ekološka sreća“.

O tome za portal Klima 101 piše Jelena Andreja Radaković sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu.

Ona podseća da je Rodžer Ulrih, istraživač koji će se kasnije proslaviti u neobičnom polju dizajna u zdravstvu, a koji je 1984. godine objavio u časopisu Science svoju najuticajniju studiju.

Ulrih je u jednoj bolnici u Pensilvaniji izvršio ispitivanje pacijenata, podeljenih u parove koji su se poklapali po ključnim parametrima (pol, starost, zdravstveno stanje, razlog hospitalizacije…) ali sa jednom ključnom razlikom: jedan pacijent u paru bio bi smešten u sobi sa pogledom na drveće, a drugi sa pogledom na zid od cigle.

Prema rezultatima studije, oporavak pacijenata koji su imali pogled na drveće bio je brži i lakši.

U proseku, oni su kraće boravili u bolnici, imali višestruko manje negativnih iskustava, i bilo im je potrebno manje doza i to slabijih analgetika (npr. apsirin nasuprot narkoticima).

Ovaj mart je bio drugi najtopliji u istoriji

Parkovi i jezera promovišu opuštanje, oporavak od mentalnog umora

Danas ovaj koncept nazivamo ekološka sreća. Priroda koja nas okružuje, bilo to zelenilo šuma i parkova ili plavetnilo mora, reka i jezera, nesumnjivo utiče na naše zdravlje – kako fizičko, tako i psihičko, a samim tim na našu sreću i blagostanje.

Sa druge strane, uticaj koje šuma i drveće imaju na nas, mogu se nadovezati i na istraživanja o teorijama boja.

Pokazalo se da zelena boja ima niz pozitivnih efekata na ljudski mozak, uključujući poboljšanje kognitivnih performansi, smanjenje stresa, promociju fizičke aktivnosti, poboljšanje raspoloženja i povećanje kreativnosti.

Rad autora Valdeza i Mehrabiana iz 1994. „Efekti boje na emocije“ govori da je zelena boja često povezana sa pozitivnim emocijama, kao što su smirenost, udobnost i opuštenost. U jednom od svojih eksperimenata, autori su otkrili da je zelena ocenjena kao najpozitivnija i najprijatnija boja i da je povezana sa osećajem sreće, spokoja i odmora.

Uticaj klimatskih promena na voćarstvo: Mraz u vreme cvetanja

Apatija i anksioznost nastaju usled neznanja i beznađa

Nasuprot ekološkoj sreći, u naučnoj zajednici iskristalisala su se još dva pojma – „ekološka apatija“ i „klimatska anksioznost“.

Apatija prema životnoj sredini može nastati usled različitih faktora, kao što su nedostatak svesti ili znanja o pitanjima životne sredine, osećaj bespomoćnosti ili beznađa u vezi sa sposobnošću da se napravi razlika, ili uverenje da pojedinačne akcije nisu bitne. U suštini to je pretpostavka da ako jedan pojedinac učini dobro delo, njegovo pojedinačno dobro delo nije dovoljno bitno na globalnom nivou.

Srbija trenutno ima velikih problema sa zagađenjem na svim poljima – od zagađenja zemljišta i divljih deponija, preko zagađenja reka hemikalijama i otpadom, do velikog zagađenja vazduha o kome smo svi veoma informisani svakog dana.

Isto tako, to je i verovanje da ako pojedinac baci jedan otpadak na zemlju, umesto u kantu za smeće, njegov negativni čin nije dovoljno bitan. Retki su ljudi koji shvataju da lavinu čini svaka pojedinačna pahulja snega.

Sa druge strane, klimatska anksioznost se može manifestovati na različite načine, kao što su stalna zabrinutost za budućnost, osećaj beznađa, krivica zbog ličnih postupaka koji doprinose klimatskim promenama i osećaj tuge ili gubitka u vezi sa štetom koja je već učinjena životnoj sredini.

Takođe, ona može dovesti do fizičkih simptoma kao što su napadi panike, poteškoće sa spavanjem i povećan broj otkucaja srca. Na veliku žalost, sve je veći broj mladih koji se odlučuje na to da nikada nema decu, upravo iz straha da neće postojati planeta Zemlja koju će njihova deca naslediti.

Žene su osetljivije na posledice klimatske promene

(Ne)Povezanost sa prirodom u svakodnevnom životu

Na Fakultetu organizacionih nauka nedavno je sprovedeno istraživanje na 102 studenta sa ciljem ispitivanja nivoa ekološke sreće koju oni osećaju.

Istraživanje je pokazalo da većina spada u kategoriju apatije, kada su pitani kako oni ocenjuju svoj uticaj na životnu sredinu.

„Istovremeno studenti spremni da ‘zasuku rukave’ i bave se ekološkim aktivnostima poput recikliranja, vožnje bicikla, čuvanja životne sredine. Ovo saznanje se nadovezuje na istraživanje Gareta Hardina iz 1968. godine, koji kaže da čak i kada ljudi u potpunosti razumeju ekološke probleme, idalje nemaju osećaj da mogu da nešto promene sami“, dodaje se u tekstu.

Podatak koji će kasnije i pokazati da studenti imaju dodira sa klimatskom anksioznošću je i taj da je čak 95,1 procenata studenata reklo da smatra da država Srbija ne čini dovoljno u pogledu očuvanja životne sredine, dok je istovremeno 79,4 procenta dalo najpesimističnije ocene kada su pitani kakva je po njima budućnost Planete.

Na veliku žalost, 60,5 procenata je takođe i reklo da se ne osećaju povezanim sa prirodom u svakodnevnom životu, dok je 94,5 odsto dalo najviše ocene tome koliko im je bitan pristup zelenilu.

U pozitivnom smislu, kao zaključak istraživanja studenti su se izjasnili da su spremni da učestvuju u zaštiti životne sredine (76,2 odsto) i da smatraju da je ekološko obrazovanje, kako u obrazovnim institucijama, tako i medijima, presudno za osvešćivanje ljudi (86,2 odsto).

Ceo svet kasni u borbi protiv klimatskih promena