Lifestyle

22.11.2024. 09:30

Nova ekonomija

Autor: Nova ekonomija

Gde je najveći minimalac na svetu?

Žene za mašinama za šivenje u fabrici odeće

Foto: UN Women, Ilustrativna fotografija

Lifestyle

22.11.2024. 09:30

Veliki broj zemalja širom sveta ima zakonom propisan minimalac, ali gde je najveći minimalac na svetu i kako Srbija stoji na toj listi? 

Ako čujete frazu najveći minimalac na svetu, prvo što vam padne na pamet je da taj minimalac sigruno nije u Srbiji. Iako je u Srbiji minimalac „skočio“ sa 47.154 dinara neto zarade na 53.529 dinara, koliko je očekivan u 2025. Srbija je i dalje među poslednjima u Evropi.

Prema poslednjim podacima Eurostata u drugom kvartalu 2024, Srbija se nalazi šesta otpozadi. Gore rangirane od nje su Ukrajina, Bugarska, Moldavija, Crna Gora i Bugarska.

Šta je minimalna zarada?

Minimalna zarada je najmanji zakonom zagarantovan iznos koji poslodavac može isplatiti zaposlenom po ugovoru na neodređeno vreme, tj. radniku koji je u stupio u puni radni odnos. Cena se određuje na osnovu radnog časa, vremena provedenom na radnom mestu, kao i na porezima i doprinosima koji se plaćaju iz zarade.

U Srbiji trenutna minimalna cena rada po satu iznosi 271 dinar, dok će ta cifra porasti na 308 dinara po satu u 2025. godini. Treba naglasiti da u minimalnu cenu rada nisu uključeni dodaci kao što su dodaci za prevoz, regres za godišnji odmor i topli obrok, kao ni uvećanja za prekovremeni rad ili rad noću, vikendima i praznicima.

Ko ima pravo na minimalac?

Uređenje minimalne zarade se razlikuje od zemlje do zemlje, ali zemlje koje imaju propisanu minimalnu zaradu u osnovi garantuju svim punoletnim pojedincima pravo na minimalnu naknadu za rad bez obzira na iskustvo ili oblast tj. profesiju kojom se bave. Minimalna zarada postoji kako bi se radnici zaštitili od eksplotacije. Minimalna zarada bi, bar u teoriji, trebalo radnicima da obezbedi pokrivanje osnovnih životnih troškova.

Gde je najveći, a gde najmanji minimalac u Evropi

Prema podacima Eurostata, najveći minimalac u među zemljama EU i zemljama kanditdatima, ima Luksemburg sa 2.570 evra, posle njega sledi Irska sa 2.146 evra i Holandija sa 2.134 evra. Od 28 zemalja koje su članice Evropske unije, šest nemaju zakonsku propisanu minimalnu zaradu – to su Finska, Danska, Austrija, Italija, Švedska i Kipar.

Preko dve hiljade evra minimalne zarade ima pet zemalja, Nemačka (2.054), Belgija (2.070), Holandija (2.134), Irska (2.146) i Luksemburg (2.570). U četiri zemalje minimalna zarada je preko hiljadu evra, a ispod dve hiljade. Prva sa najvećom zaradom u ovom rangu je Francuska sa 1.766 evra, potom Španija, sa minimalnom zaradom od 1.323 evra, Slovenija sa 1.253 evra i Kipar sa 1.000 evra.

Čak 15 zemalja, što članica, što kandidata, ima minimalnu zaradu u rasponu od petsto evra do hiljadu evra. U toj grupi se nalazi i Srbija sa minimalnom zaradom od 544 evra bruto zarade, Crna Gora sa 532 evra i Turska sa 568 evra. Veću minimalnu zaradu na Balkanu od Srbije ima Hrvatska sa 840 evra, Grčka sa 968 evra, i Rumunija sa 743. Najniži minimalac u Evropi ima Ukrajina sa 184 evra, potom Moldavija sa 240 evra, Albanija sa 348 evra i Bugarska sa 477 evra.

Najveći minimalac na svetu ima Luksemburg, potom Australija i Novi Zeland

Luksemburg ima ubedljivo najveću minimalnu zaradu na svetu. Ako proširimo potragu na ceo svet, najveću minalnu zaradu posle Luksemburga ima Australija sa 2.396 evra. Treća zemlja po redu je Novi Zeland sa 2.281 evra, navodi se na sajtu za analitiku CountryEconomy.

U Ujedinjenom Kraljevstvu minimalac je 2.230 evra, dok je u Kanadi zagarantovana zarada 1.969 evra. Sjedinjene Američke Države imaju minimalnu zaradu od 7,25 dolara po satu, što iznosi nekih 1.064 evra na mesečnom nivou.

U Aziji najveći minimalac u Izraelu

Prema trenutno dostupnim podacima, najveći minimalac u Aziji ima Izrael sa 1.450 evra mesečno, dok je drugi po redu Iran sa 1.188, a treće mesto zauzima Japan. Kako prenosi japanski portal Asahi Shimbun, minimalna zarada u Japanu je u 2024. porasla na 1.054 jena po satu, što iznosi 6,35 evra. Ovo znači da u proseku za 40 sati nedeljno Japanci zarade 254 evra, što na mesečnom nivou iznosi 1.016 evra. Evo kako stoje druge Azijske zemlje sa minimalnom zaradom na mesečnom nivou:

  • Kipar – 1.000 evra
  • Saudijska Arabija – 971 evra
  • Katar – 242 evra
  • Kina – 347 evra
  • Rusija – 180 evra

U Južnoj Americi najveći minimalac ima Kostarika

Jedna od najlepših zemalja na svetu, Kostarika, je isto tako i lider po ceni minimalne zarade. Prema podacima sajta za analitiku Statista, minimalna mesečna zarada u Kostarici iznosi 372.000 CRP ili 667 evra. Jedna od najbolje rangiranih zemalja za digitalne nomade, kako navode na sajtu VisaGuide, jeste Urugvaj koji zauzima sedmo mesto. Ipak, na našoj listi za najveće minimalce u Južnoj Americi zauzima drugo mesto sa 501 evro mesečno koliko je određen minimalac u 2024 godini.

Prema podacima sajta za analitiku CountryEconomy, treći najveći minimalac u Južnoj Americi ima Čile sa 464 evra mesečno, potom Panama sa 407, Gvatemala sa 386, Ekvador 375, Meksiko sa 288, Brazil sa 263 i Peru sa 253. U Kolumbiji je minimalna zagarantovana zarada 269 evra mesečno, u Dominikanskoj Republici 235 evra, dok je u Boliviji 329 evra.

Afrika i Azija imaju najmanje minimalce

Što se tiče minimalnih zarada u svetu, najgore stoje azijske i afričke zemlje. Prema podacima gore pomenutog sajta, u Aziji najgore je rangirana Šri Lanka sa 60 evra mesečno, a potom ide Laos sa 94 evra mesečno. U Africi povećanje minimalne zarade ko ozeblo sunce najviše čekaju Ganjani sa svega 51 evra minimalca na mesečnom nivou. Pogledajte kako su rangirane zemlje sa najvećim minimalnim mesečnim zaradama u Africi:

  • Moroko 276 evra
  • Južna Afrika 224 evra
  • Zimbabve 150 evra
  • Egipat 168 evra

Iako je minimalna zarada tu da zaštiti radnike od eksploatacije i obezbedi osnovne životne potrepštine, u realnosti ta zarada obično nije dovoljna da čovek pregura mesec. U Srbiji čak ni prosečna plata ne može da pokrije potrošaku korpu.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.