Klimatske promene menjaju, isušuju Obedsku baru

Obedska bara, poznati rezervat prirode pored Obreža i Kupinova, 6.000 godina nakon svog nastanka trpi nagle i dramatične klimatske promene. Prizori koji sada tamo mogu da se zateknu su osušena hrastova stabla, vrba zalutala među trsku, a u sred zime ptice koja je trebalo da otputuje u južnije krajeve.

„Sve to pokazuje kako klimatske promene nepovoljno utiču na vlažna staništa”, kaže inženjerka šumarstva Ivana Lozjanin iz preduzeća Vojvodinašume koje upravlja rezervatom, a prenosi portal Klima 101.

Područje južnog Srema i opština Pećinci, kojoj pripada Obedska bara, nalaze se u „vrućoj tački“ klimatskih promena, gde je porast srednje godišnje temperature znatno veći od globalnog proseka.

Ubrzano zagrevanje prate i drugi izazovi – na primer manjak padavina i suša.

„Kada se desi nekoliko godina bez dovoljne količine vode, neke šumske vrste nađu se u nezavidnom položaju i dolazi do njihovog fiziološkog slabljenja”, objašnjava Ivana Vasić, samostalna stručna saradnica za zaštićena područja u Vojvodinašumama.

„Već četvrtu godinu zaredom nemamo normalan rod žira hrasta lužnjaka, pa i to možemo smatrati posledicom klimatskih promena”, kaže Lozjanin.

Vršne grane koje se suše su zapravo pokazatelj da je vitalni deo stabla koji provodi hranljive materije već posustao, objašnjava Lozjanin.

A takvi hrastovi mogu da se vide na Obedskoj bari. Neka stabla već su nastradala i tokom naše šetnje mogli smo da vidimo preko desetak debala na zemlji.

Kako navode sagovornice Klime 101, sušenje je normalna pojava, ali ovo više nisu samo pojedina stabla, već je sušenje primećeno i na većim površinama.

Koga ugrožava divlja gradnja u zaštićenim područjima?

Nedostatak padavina nije jedini uzrok sušenja stabala

Prema podacima Vojvodinašuma, sušenju šuma doprinose i užarena leta, povlačenje podzemnih voda, manji broj poplavnih talasa na vlažnim staništima i širenje štetočina poput gljiva i insekata.

Ivana Lozjanin naglašava da trupci nisu uklonjeni iz šume zato što ih mnoge životinje poput insekata, ali i gljive i lišajevi, koriste za sakrivanje i razmnožavanje:

U skladu sa životom u prirodi, ovde nismo postavili korpe za otpadke. Naš moto je: ostavite prirodu kakvu ste zatekli.

Kako navodi kaže Vasić, u određenim šumskim kompleksima na Obedskoj bari, ali i u Gornjem Podunavlju, specijalnim instrumentima, tzv. pijezometrima, meri se nivo podzemnih voda na osnovu čega su došli do zaključka da dolazi do njihovog opadanja.

„Nekada je podzemna voda bila dostupna već na četvrtom metru, a sada je to spušteno za dva-tri metra pa se javlja tek na šest-sedam metara dubine. To znači da se korenov sistem već nalazi u kritičnoj zoni kada ne može da dohvati potrebnu vodu.”

Promene u poplavama ugrozile su opstanak različitih vrsta ptica
Vlažno stanište zavisi od vlage – međutim, jasno je da je na Obedskoj bari sve manje vode koja dolazi kako iz atmosferskih padavina, tako i iz podzemlja. Nije ništa bolje ni kada je reč o plavljenju.

„U prošlosti se tokom godine javljalo i do sedam poplavnih talasa, a danas je to svedeno na svega dva-tri, i to ne u onom obimu na koji smo navikli, u izostanku poplava i režima plavljenja koji omogućavaju da vlažne livade budu to što jesu t da se prirodno održavaju, nastupa sukcesija, intenzivnije i brže.”

Sukcesija se definiše kao smenjivanje bioloških vrsta u staništu.

Hrastova šuma u Radenkovcu uskoro postaje zaštićeno područje

Uprkos tome što se poplave u širem društvenom kontekstu ne shvataju pozitivno, one su, prema Ivaninim rečima, važan prirodan fenomen u poplavnim predelima i od njih zavisi opstanak staništa i vrsta, na promer, ptica.

„Monitoringom je utvrđeno da bez poplava i velikih poplavnih talasa nema ni uspešnog gnežđenja ptica, u protekle četiri godine nije bilo gnežđenja ptica, to jest njihovih uspešnih kolonija kao ranije.”

Iako smo u školi učili da se ptice sele na jug kada kod nas zahladni, u međuvremenu je na našim prostorima toliko otoplilo da zbog blagih zima, kao i dostupnosti hrane, pojedini primerci vrsta kao što su siva, bela i žuta roda čak zimuju na Obedskoj bari.

„U zlatno doba Obedska bara je brojila 15.000 parova ptica, u najvećoj koloniji u Potkovici. Vremenom je to palo na svega 120 parova i izgubili smo nekoliko vrsta.”

Premda klimatske promene nisu jedini uzročnik smanjenja ptičje populacije, one su tome svakako doprinele.