Lenčarenje može da bude i zdravo, ali samo ponekad

Postoji radost i u lenčarenju, a osim radosti ima i nekih zdravstvenih koristi. Bilo da gledate epizode omiljene serije kako biste kasnije mogli da razmenite utiske sa prijateljima o finalu ili uživate u omiljenom filmu koji ste već videli milion puta, sigurno ste se našli u situaciji da prioritet dajete opuštanju na kauču umesto da obavljate zadatke sa svoje liste.

Istraživanje je pokazalo da je većina Amerikanaca u 2023. godini provela dva sata i 33 minuta dnevno gledajući televiziju.

„Pauza da radite nešto što vam pričinjava zadovoljstvo može izazvati oslobađanje neurotransmitera poput dopamina, koji su povezani sa osećajem zadovoljstva i sreće,” kaže Sanam Hafiz, psiholog i direktor Comprehend the Mind u Njujorku, za Yahoo.

Postoji argument za oslanjanje na lenčarenje – bilo da gledate TV, izgubite se u knjizi koju ne možete da ispustite iz ruku ili jednostavno skrolujete na Instagramu – kako biste se napunili energijom i smanjili osećaj izgaranja.

Ali, kao i u svemu, umerenost je ključna. Tako i u lenčarenju.

Evo šta Hafiz, ali i drugi stručnjaci i nauka kažu o psihološkim prednostima opuštanja na kauču – ponekad.

Ne osećajte krivicu zbog lenčarenja

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti upozoravaju da većina Amerikanaca previše sedi, s obzirom na to da se više od 60 odsto odraslih u SAD bori da dostigne preporučenu količinu dnevne aktivnosti. Istovremeno, kultura prekomernog rada ne može, a da ne utiče na to kako se osećamo kada pokušavamo da pronađemo vreme za opuštanje.

Usporavanje i provođenje vremena u gledanju serije više je nešto kao „guilty pleasure” nego kao nešto što možete lako prihvatiti kao deo svoje rutine.

„Od malih nogu smo socijalizovani da postignuća treba da budu najviša vrednost. Izjednačavamo produktivnost sa vrednošću, i mislimo da ako ne proizvodimo, onda smo neuspešni. Ovo je sistemski problem sa kojim se mnogi ljudi suočavaju”, kaže psihološkinja Loren Kuk.

Licencirani bračni i porodični terapeut Kolin Maršal kaže da ako ne provodite vreme u aktivnosti koja je povezana sa napretkom ka vašim ciljevima, dolazite u situaciju da sebe izneverite.

„Problem s tim, međutim, jeste što svi moramo imati neki način da se oslobodimo stresa i pravimo pauze”, objašnjava ona, upoređujući vreme za opuštanje sa danima odmora kod sportista.

„Imaju dan za noge, a onda neko vreme ne rade na nogama. Tako zapravo gradite mišiće — radom, a zatim pauzom.”

Maršal priznaje da aktivnosti za oslobađanje od stresa, poput gledanja TV-a ili čitanja knjige, mogu delovati „neproduktivno” ili kao da gubite vreme, ali zapravo vam pomažu da se odmorite i napunite energijom.

Drugim rečima, kako Kuk kaže, „odmor je produktivan.”

„Moramo biti strogi prema vremenu za odmor i reći sebi: uzećemo ovo vreme i ne moramo se prepustiti osećaju krivice koji može doći s tim. Uzimam ostatak večeri za odmor“, kaže ona.

Postoji mnogo koristi od opuštanja

Lenčarenje nije samo način da se povučete od posla kako biste se odmorili i napunili energijom. U umerenim količinama, to je takođe prilika da uživate u različitim psihološkim prednostima, ističe Hafiz.

Nekoliko prednosti provedenog vremena u zavaljenom položaju i gledanju omiljene serije su to što to povećava kreativnost, ali i mentalnu snagu.

„Odmor i opuštanje omogućavaju vašem mozgu da luta i stvara nove veze. To može podstaći kreativnost i inovativno razmišljanje”, rekao je Hafiz.

U studiji iz 2022. godine, gledanje video snimaka prirode bilo je povezano s podsticanjem alfa moždanih talasa, koji su povezani sa opuštanjem, maštanjem i kreativnošću.

Studija iz 2020. godine objavljena u časopisu Psychology and Aging otkrila je da su stariji odrasli koji su više vremena provodili sedeći, bolje obavljali aktivnosti zasnovane na znanju, poput zadataka iz rečnika, razumevanja čitanja i rezonovanja. Istraživači su zaključili da je to možda posledica toga što je vreme provedeno u sedećem položaju često vreme provedeno u mentalno stimulativnim aktivnostima, bilo da je to čitanje knjige ili rešavanje ukrštenih reči.

Ali, ni previše lenčarenja nije dobro

Baš kao što prekomerni rad može imati negativan uticaj na vaše opšte blagostanje, isto važi i za prekomerno lenčarenje.

Na primer, istraživanja su pokazala da je umeren ili ozbiljan depresivni poremećaj povezan sa većim brojem sati provedenih u gledanju TV-a i drugim aktivnostima ispred ekrana.

I prekomerno sedenje takođe može povećati rizik od različitih zdravstvenih problema. Na primer, nedostatak fizičke aktivnosti može dovesti do bolesti srca, čak i kod osoba koje nemaju druge faktore rizika, i može povećati šanse za razvijanje drugih faktora rizika za bolesti srca, uključujući gojaznost, visok krvni pritisak, visok holesterol i dijabetes tipa 2.

Osim toga, preporučena fizička aktivnost može smanjiti rizik od mnogih vrsta raka, kao što su rak dojke, debelog creva i materice.

Ukratko, potrebno je da se zapitate da li se opuštate do te mere da zanemarujete ponašanja koja su ključna za vaše opšte zdravlje i dobrobit.

DeVit savetuje da postavite sebi sledeća pitanja:

• Da li bindžovanje i gledanje serija i filmova ometa vašu fizičku aktivnost, povezivanje s prijateljima, dovoljno spavanje?
• Da li to ometa vaše dnevno funkcionisanje i sposobnost da napredujete?
• Da li ga koristite kao alat ili mehanizam da izbegnete stvari u svom životu s kojima ne želite da se suočite?

„Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja potvrdan, verovatno je preporučljivo da smanjite. Kada je reč o idealnoj količini vremena koje treba provesti u lenčarenju, znajte da ne postoji univerzalno pravilo,“ objašnjava DeVit.

Razmislite o svesnom lenčarenju

Bez obzira koju opuštajuću aktivnost odaberete kada lenčarite, važno je da je u potpunosti prihvatite, kaže Kolin Maršal.

„Ako ću da gledam sat vremena seriju trebalo bi to da radim u potpunosti. Trebalo bi da budem potpuno prisutna u trenutku, uživajući u seriji umesto da razmišljam o sutrašnjem sastanku ili vešu koji treba da raširim”, preporučuje ona.

Na taj način, vežba se svesnost, što može poboljšati fizičko zdravlje, smanjiti stres i doneti više radosti i sreće u vaš život, napominje Maršal i dodaje da je važno znati da smo „kada se osećamo bolje, produktivniji i uspešniji.”

Lezite, sedite, napravite pauzu od 10 minuta: Mozgu je potreban odmor