Rezultati najnovijeg MasterIndex Srbija istraživanja pokazuju da su beskontaktna plaćanja sastavni deo savremenog platnog iskustva građana Srbije, a da 80% ispitanika poseduje beskontaktnu karticu.
Beskontaktno se najčešće plaća u supermarketima (82% ispitanika), na benzinskim pumpama (43%) i u apotekama i privatnim zdravstvenim ustanovama (42%), odnosno na užurbanim trgovačkim lokacijama, tamo gde su brzina i jednostavnost plaćanja bitni kako kupcu, tako i trgovcu na kasi. Upravo su brzina i jednostavnost korišćenja najčešći razlog zašto se korisnici odlučuju da plate beskontaktno, što je istaklo 74 odsto ispitanika, a ostale prednosti ove platne metode koje korisnici navode su sigurnost (40%) i kontrola, jer kartica ostaje sve vreme u rukama korisnika (36%).
Još jedan pokazatelj oslanjanja na beskontaktna plaćanja je i MasterIndex podatak da se 29% ispitanika odlučuje da iznose do 4.000 dinara plati prislanjanjem kartice ili telefona, što je tek nešto manje nego broj korisnika koji za te manje iznose koriste gotovinu (33%), odnosno standarno plaćanje karticom (36%). Generalno posmatrano, iznosi do 4.000 dinara se u 67% slučajeva plaćaju bezgotovinski, što je značajan pokazatelj promene individualnih potrošačkih navika. Iznos od 4.000 dinara je trenutna granica do koje nije potrebno unositi PIN kod prilikom beskontaktnih plaćanja Mastercard karticama i za 17% ispitanika, taj limit je odgovarajući. Međutim, 23% ispitanika je izrazilo spremnost da plaća beskontaktno bez unosa PIN koda iznose do 5.000 dinara, dok bi još 22% bilo spremno da tako plaća i iznad 5.000.
Iako je PIN kod i dalje preferirana metoda za potvrdu plaćanja (62% ispitanika), sličan je procenat (60%) onih koji bi radije zamenili pamćenje i ukucavanje šifara za biometriju, odnosno potvrdu plaćanja skeniranjem otiska prsta ili lica, što su metode koje građani već koriste prilikom otključavanja savremenih, pametnih telefona.
Upravo su mobilna plaćanja aktuelni trend u razvoju platnog tržišta u Srbiji. Mobilna plaćanja predstavljaju beskontaktno plaćanje putem mobilnog telefona ili drugog pametnog uređaja, i to tako da u svom telefonu korisnik ima instaliranu aplikaciju mobilnog novčanika u koju je dodao svoju platnu karticu, i umesto da prislanja karticu na terminal u trenutku plaćanja, on jednostavno prisloni svoj telefon. Za ovakav vid plaćanja je zainteresovana trećina ispitanika. Putem mobilnih telefona se mogu obavljati i druge vrste prenosa novca, kao što je na primer direktan prenos sredstava sa kartice jednog korisnika na karticu drugog korisnika (opcija za koju je zainteresovano 39% ispitanika) ili prenosi iz aplikacije mobilnog bankarstva (36% ispitanika).
Brzina i jednostavnost su karakteristike mobilnih plaćanja koje bi podstakle 64% MasterIndex ispitanika da plaćaju na ovaj način, dok je za 48% njih to praktičnost, jer korišćenje mobilnog novčanika eliminiše potrebu za nošenjem drugog novčanika. Trećina ispitanika je istakla sigurnost, 32% činjenicu da nema dodatnih troškova, a 26% njih kaže da korišćenjem mobilnih novčanika ostvaruju posebne benefite, kakav je povrat novca (keš-bek), što je tradicionalna kampanja koju Mastercard organizuje kao način da nagradi postojeće i podstakne nove korisnike mobilnih plaćanja.
„Beskontaktna plaćanja su, za 14 godina koliko su dostupna u Srbiji, u značajnoj meri oblikovala očekivanja potrošača u pogledu brzine, praktičnosti i jednostavnosti. Sve Mastercard kartice u Srbiji su beskontaktne, a dalji pravac razvoja tržišta je takav da se te beskontaktne kartice sve više koriste u okviru mobilnih novčanika, odnosno za mobilna plaćanja. Naši korisnici trenutno na raspolaganju imaju 11 mobilnih novčanika u 7 banaka i verujemo da će taj broj nastaviti da raste u budućnosti, u skladu sa jasnim opredeljenjem i sve većim oslanjanjem tržišta na savremene digitalne tehnologije“, zaključila je Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard.
O studiji MasterIndex
MasterIndex Srbija istraživanje je tradicionalno godišnje ispitivanje navika i potreba aktivnih korisnika platnih kartica u zemlji. Istraživanje se sprovodi svake godine od 2009. godine i obavlja se na reprezentativnom uzorku građana Srbije starijih od 18 godina.