Orlovima krstašima i dalje je potrebna zaštita

Rast populacije orlova krstaša u Srbiji je evidentan, ali rad na njihovoj zaštiti još ne može da bude završen. Pored neadekvatne pošumljenosti, pretnju po njihovu bezbednost predstavlja izgradnja vetroparkova i solarnih elektrana na područjima koja moraju da budu zaštićena.

Novu pretnju po staništa krstaša u Vojvodini predstavlja velika pomama za izgradnjom vetroparkova i solarnih elektrana na prostorima koji bi morali da budu zaštićeni, podseća Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS).

Kako se dodaje, negativan primer već postoji u susednoj Bugarskoj gde je nepromišljena gradnja takvih objekata uništila hiljadugodišnje pašnjake i postojeći biodiverzitet na njima.

„Upravo zato su važni podaci o tome gde se krstaši kreću, koja područja moraju ostati netaknuta, a to je onda višestruk benefit za čitav živi svet. Zbog toga je plan da do kraja godine sumiramo i nadležnim institucijama i javnosti predstavimo koja područja i na koji način treba zaštititi“, kaže Milan Ružić izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Prema njegovom mišljenju, bićemo mirni tek kad populacija krstaša bude brojala, kao nekada, tridesetak  parova i kada ih budemo vratili na njihova stara staništa, u Deliblatsku peščaru i na Frušku goru.

Kako se dodaje, nerazumevanjem Ministarstva za zaštitu životne sredine o značaju ove vrste, DZPPS je dobilo dozvolu za postavljanje svega jednog telemetrijskog odašiljača, umesto tri, koliko je bilo planirano i najavljeno da će postaviti za praćenje populacije ove jedinke.

„Ovakvom odlukom, ornitolozi, ali i najšira javnost koja prepoznaje i podržava napore za očuvanje ove vrste, ostaju uskraćeni za najvažnije informacije o lokacijama gde se ove ptice kreću, hrane i odmaraju, a ukoliko iz određenog razloga budu u opasnosti neće postojati mogućnost da im se adekvatno pomogne“, dodaje se u saopštenju.

Projekat zaštite orla krstaša sprovodi 11 partnera iz pet zemalja koje se nalaze u Panonskoj niziji (Mađarska, Austrija, Češka, Slovačka i Srbija). Vrednost projekta je 3,6 miliona evra, a u najvećem delu finansiran je (2,7 miliona evra) od strane Evropske komisije. Partner Društva u Srbiji je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.

Evropska unija je inače svetski lider u zaštiti životne sredine, a sa više od 400 miliona evra bespovratne pomoći, EU je i najveći donator u ovoj oblasti u Srbiji.