Strmoglavi pad energetskog pića Prajm
Hajp oko energetskog pića Prajm polako se gasi. Kada su jutjuberi Logan Pol i KSI lansirali Prajm, još 2022. godine, potražnja je bila toliko velika da se čak pojavilo crno tržište među decom u Velikoj Brita...
Nedavna studija objavljena u British Journal of Sports Medicine sugeriše da 30 do 40 minuta umerenog do intenzivnog vežbanja dnevno može pomoći u suzbijanju negativnih efekata dugotrajnog sedenja.
Nalazi se zasnivaju na analizi devet studija koje su uključivale hiljade učesnika, i ističu važnost redovne fizičke aktivnosti kako bi se smanjili zdravstveni rizici povezani sa sedenjem, piše Economic Times.
Šta sedenje izaziva?
Studija je pokazala da dugotrajno sedenje može izazvati nepopravljivu štetu našem telu, zbog čega je neophodno praviti česte pauze. Istraživači sa Zapadne škole za kineziologiju primetili su da oni koji sede i do 80 odsto radnog dana izlažu sebe potencijalnim zdravstvenim rizicima poput dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti, određenih vrsta raka, visokog krvnog pritiska, pa čak i povećane stope smrtnosti.
Ključni nalazi studije
Istraživanje je analiziralo podatke hiljadu pojedinaca, otkrivajući da oko 30 do 40 minuta umerenih do intenzivnih fizičkih aktivnosti dnevno može neutralisati povećan rizik od smrti povezan sa dugotrajnim sedenjem.
„Kod aktivnih pojedinaca koji vežbaju oko 30 do 40 minuta umerenog do intenzivnog intenziteta, povezanost između dugotrajnog sedenja i rizika od smrti nije značajno drugačija u odnosu na one koji sede znatno manje“ naveli su istraživači u svom radu.
Ovi nalazi se poklapaju sa Globalnim smernicama Svetske zdravstvene organizacije iz 2020. godine o fizičkoj aktivnosti i sedelačkom ponašanju, koje preporučuju 150 do 300 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta ili 75 do 150 minuta aktivnosti visokog intenziteta nedeljno.
Studija naglašava neophodnost uključivanja kretanja u svakodnevne rutine, poput penjanja stepenicama ili učestvovanja u lakim aktivnostima kao što je igra sa decom.
Kako danas mnogi imaju takva radna mesta, na kojima provode osam sati dnevno u kancelariji, često neustajući od stola i po nekoliko sati. Uprkos upozorenjima lekara prilikom redovnih sistematskih pregleda da obavezno na svakih sat vremena treba ustati od stola, prošetati, odmoriti oči i protegnuti noge – malo je onih koji se tih saveta zaista i pridržavaju.
Evo vežbi o kojima je Nova ekonomija pisala, koje mogu da se urade tokom radnog vremena, a za koje nam ne treba novac.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
