Najnovije

Srbija

Ubuduće još manje institucija koje će odgovarati na upite javnosti

Nove zakonske izmene bez razloga svrstavaju neke državne institucije u red nih koje ne moraju da daju informacije od javnog znalčaja, kažu između ostalog učesnici panela Budućnost i prava na pristup informacijama u Srbiji. Panel je povodom javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja organizovala Koalicija za slobodu pristupa informacijama.Predviđeno je da javna rasprava traje do 16. juna.Ako se zakon menja da bi se popravio, onda ne sme da se kvari, a mi u nacrtu imamo nekoliko odredaba koje vidimo kao kvarenje zakona, kaže Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbija.Neke stvari očigledne veća na prvi pogled, političke stranke i verske zajednice neće biti u obavezi da ih poštuju, to neće dovesti do većih promena, verske nisu davale, niti su podnosile finansijske izveštaje.Jedan od problema u novim izmenama je svrstavanje Narodne banke Srbije (NBS) među šest državnih institucija protiv kojih se ne ulaže žalba uzbog uskraćivanja informaicja koje su od javnog značaja.Već postoje neki koji uskraćuju takve zahteve. Transparentnost Srbija u 90% slučajeva na svoj zahtev za informacijama od javnog značaja, nije dobila odgovor. Zbog toga a upravni sporovi traju godinama. Nenadić podseća i da se prema ustavnim odredbama, sme narušavati stanje ljudskih prava. Ipak, naglašava da izmene u određenim slučajevima poboljšavaju, jer su propisana neka solidna pravila za dalje postupanje.Međutim, brisanje nekih definicija u vezi sa javnim interesom, šalje loš signal. Podseća da prema važećem zakonu novog poverenika za informacije od javnog značaja predlažu poslaničke grupe i ocenjuje da je to zastarelo rešenje.Navodi primer Hrvatske gde kandidati mogu sami da se jave tamošnjem Saboru, koji posle odlučuje o izboru novog poverenika.Izvršenje poverenikovih rešenja, takođe prema njegovim rečima predstavlja jedan od problema. Nenadić je izneo i mišljenje da bi trebalo razmisliti i o uvođenju krivične odgovornosti u slučajevima kada se uskraćuje davanje neke informacije od javnog značaja.Jedan od velikih problema je kada takve informacije uskraćuje Vlada Srbije, pa se dolazi u paradoksalnu situaciju.Nemanja Nenadić kaže da je radnoj grupi koja je zadužena za izmenu zakona predložio izmenu njegovih takozvanih novinarskih članova sedam i 11 kojima dolazi do dskriminacije novinara i javnih glasila prilikom traženja informacija od javnog značaja.Cilj toga je da se spreči da takve informacije neki dobiju ispod žita, a da je ne dobiju oni koji su podneli zvaničan zahtev (to se odnosi na član 7).Kako dodaje Nenadić, problematičnost drugog člana odnosi se na osporavanje tačnosti informacije: oni koji su obavezni da je daju ne mogu samo da kažu kako ona nije tačna, već moraju da objasne zašto nije tako i objave tačnu informaciju.On kaže da radna grupa nije prihvatila njegov predlog.Predstavnik Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Pavle Dimitrijević, kaže da priča oko oznake tajnosti ili tajnosti podataka u novim izmenama, radi očuvanja nacionalne bezbednosti, donosi izvesnu dozu zabrinutosti.Dimitrijević je naveo konkretan primer kada je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) CRTI uskratila podatke o praćenim razgovorima iz 2014. i 2015. godine, sa objašnjenjem da to ugrožava nacionalnu bezbednost. Međutim, poverenik je naložio davanje tih informacija.Zabrinutost jer zakon zaobilazi dosadašnje probleme. Sve to je kako naglašava loš signal za građane, jer će više prava će imati oni koji ne žele da daju informaciju od javnog značaja. Info komplikovano ili nećete uopšte dobiti, držav organu nije problem da zbog ne davanje info plati kaznu.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže da u vezi sa neizvršenjem poverenikovih odluka od strane Vlade Srbije, ne vidi normativno rešenje koje bi tu instituciju nateralo da se drugačije ponaša.Smatra i da bi kancelarija poverenika trebalo da izađe iz Beograda i osnuje svoje kancelarije van prestonice. Kao jedan od razloga za to navodi odgraničenje u radu sudova, jer oni mogu samo da kažnjavaju, ne i da obezbede informaciju od javnog značaja.POŠTOVANJE ARHUSKE KONVENCIJEPoverenik Marinović smatra da institucije treba da poštuju odredbe Arhuske konvencije koja državama potpisnicama nalaže da ne uskraćuju informacije od javnog značaja koje se odnose na oblast ekologije.Međutim, kako dodaje, tu može da dođe do određenih problema, jer otkrivanje takvih informacija može da divede upravo do uništavanja životne sredine.Drugim rečima, ako objavite informacije o tome gde su pronađeni tartufi, onda će na to mesto doći berači i obraće ih, pa tartufa neće biti, isto važi i u vezi sa objavljivanjem informacija o lokacijama na kojima se nalaze gnezda beloglavih supova, kaže Marinović.

Srbija

Sharkmob AB imenovao predstavnika za zaštitu podataka

Švedska kompanija Sharkmob AB imenovala je svog predstavnika za zaštitu podataka o ličnosti za Srbiju, objavila je institucija Poverenika za za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Predstavnik ove kompanije koja se bavi izradom kompjuterskih igrica je advokatska kancelarija Karanović & Partners.U skladu sa zakonu Poverenik ili drugo lice će moći da se u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti obrate direktno predstavniku kompanije u Srbiji.Poverenik je u saopštenju apelovao i na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Republici Srbiji da “istu obavezu izvrše i time pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika”.Sharkmob je zainteresovao javnost kada je krajem prošle godine objavio da radi na novoj kompjuterskoj igrici baziranoj na popularnoj franšizi “Vampire: The Masquerade”. Projekat je predstavljen na Noć Veštica emitovanjem trejlera u kome se lansiranje igrice najavljuje 2021. godinu.

Srbija

Ojačala domaća privreda, ali i inflacija

U Srbiji se tokom aprila ubrzala privredna aktivnost, u odnosu na isti mesec 2020. godine, ali i inflacija koja je bila 1,1% jer je rast potrošačkih cena bio najveći prvi put posle 2017. godine, tvrde autori mesečnog časopisa "Makro-ekonomske analize i trendovi" (MAT).U aprilu je inflacija u Srbiji na međugodišnjem nivou iznosila 2,8% i približila se centralnoj vrednosti od 3% koju je kao cilj postavila Narodna banka Srbije. Ispod te vrednosti inflacija u Srbiji je od maja 2019. godine."Na rast inflacije u aprilu najviše je uticalo poskupljenje svežeg povrća od 18,5%, a poskupeli su i svi proizvodi iz potrošačke korpe, prehrambeni proizvodi 2,6%, energija zbog poskupljenja motornog goriva 0,6%, a toliko je poskupelo i iznajmljivanje stana", navodi MAT.Dodaje se da je Srbija u martu ove godine imala nižu međugodišnju inflaciju od devet zemalja EU, a u aprilu od šest zemalja.U martu ove godine višu međugodišnju inflaciju od Srbije imale su Holandija 1,9%, Nemačka 2%, Austrija 2%, Švedska 2,1%, Češka 2,3%, Luksemburg 2,5%, Rumunija 2,5%,  Mađarska 3,9% i Poljska 4,4%.Višu inflaciju od Srbije u aprilu 2021. godine imale su Rumunija 2,7%, Švedska 2,8%, Češka 3,1%, Luksemburg 3,3%, Poljska 5,1%, i Mađarska 5,2%.Industrijska proizvodnja u Srbiji je u aprilu 2021. godine veća za 33,9% u odnosu na  april 2020. godine. Industrijska proizvodnja u periodu od januara do aprila 2021. godine, veća je za 10,1% u odnosu na isti period lane.U aprilu je u sektoru rudarstva ostvaren rast od 3,0%, prerađivačkoj industriji 42,0%,  a u sektoru energetike rast od 17,6%.Tokom aprila pad proizvodnje u farmaceutskoj industriji iznosio je 3,6%, zbog kako se navodi njenog velikog rasta u istom periodu 2020. godine, kada je počela pandemija. Visok rast koji su zabeležile druge oblasti, dogodio se zbog posledica proizvodnih aktivnosti u istom periodu lane.Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene u prva četiri meseca 2021. godine bila je 14,882 milijardi evra, što je za 17,6% više nego u istom periodu 2020. godine.U MAT-u se naglašava da se u Srbiji upadljivo ubrzava međugodišnji rast, pa je u prva dva meseca ove godine spoljnotrgovinska razmena bila 6,533 milijardi evra, za 2,5% manja nego u istom periodu prethodne godine.Izvoz je u prva dva meseca 2021. bio veći za 3,5%, a uvoz je za 6,9% bio manji nego u prva dva meseca prethodne.U martu 2021. je vrednost izvoza bila 1,882 milijardi evra i premašila je onu iz istog meseca 2020. za 35%. Vrednost uvoza je takođe  znatno povećana i to za 11,6%, na iznos od 2,375 milijardi evra. SRBIJA NAJVIŠE IZVOZI U NEMAČKUU prva četiri meseca 2021. najveći deo izvoza iz Srbije (12,9% ukupnog izvoza) otišao je u Nemačku. Iz  te zemlje je došao i najveći uvoz (13,6 ukupnog  uvoza).Na drugom mestu kao destinacija našeg izvoza je Italija (8,5% ukupnog izvoza, koliko je i učešće uvoza iz te zemlje). Izvoz Srbije u tu zemlju je povećan za 17,6% a uvoz za 20,7%. Međutim, Italija nije zadržala drugu poziciju u našem uvozu. Uvoz iz Kine je povećan za 29% i njegova vrednost je premašila milijardu evra, učešće kineskog uvoza u ukupnom uvozu u Srbiju je 12,4%. Međutim, izvoz Srbije u Kinu je još uvek simboličan (na četrnaestom mestu po veličini), pa deficit u trgovinskoj razmeni sa tom  zemljom iznosi 866 miliona evra.Srbija je u aprilu imala i manji budžetski deficit nego u aprilu 2020, za 734,6 miliona evra su joj se povećale devizne rezerve, dok je realan porast bruto domaćeg proizvoda 1,7%. Na nivou opšte države u periodu od januara do aprila je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od devet milijardi i primarni fiskalni suficit u iznosu od 41,9 milijardi dinara.

Svet

Vašington menja propise o zabrani TikToka

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden potpisao je u izvršnu naredbu o osiguravanju bezbednosti podataka američkih korisnika na digitalnim platformama u stranom vlasništvu, kao &...

Srbija

Prodate nekretnine „Zastava kamiona“ za 227 miliona

Nepokretna imovima Zastava kamiona iz Kragujevca, preduzeća koje je u stečaju, podeljena je u četiri celine i prodata za 227 miliona dinara, saopštila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Kupci su frime iz Beograda.Sve imovinske celine prodate su po početnim cenama, a najvredniju za 207,6 miliona dinara kupio je CPS i postao vlasnik sedam zgrada metaloprerađivačke industrije čija je ukupna površina preko 26.000 kvadrata.Firma SMA Servis kupila je dva objekta u kojima su zgrada industrije i trpezarija, za ukupno 11,2 miliona dinara.Solaris Alfa SNM kupila je nekretnine iz četvrte celine Zastava kamiona u kojoj su tri zgrade namenjene za metaloprerađivačku industriju. To je košalo 8,2 miliona dinara.OGLAŠENA PRODAJA PREDUZEĆA ZASTAVA KAMIONI Ovo je bila prva prodaja imovine Zastava kamiona od stečaja uvedenog 2019. godine, a za pokretnu imovinu nije bilo zainteresovanih kupaca.Fabrika Zastava kamioni poslovala je u okviru Grupe Zastava vozila, a u stečaj koji se okončava bankrotom otišla je u septembru 2018. Bivši randici Zastava kamiona protestovali su početkom prošle godine zbog neisplaćenih zarada.Oko 550 bivših radnika te kompanije tada je tražilo 162 miliona dinara za zarade i 44 miliona za sudske troškove.Privredni sud u Kragujevcu je 19. septembra 2018. godine otvorio stečaj Zastave kamiona zbog blokade računa od oko 3,3 milijarde dinara.

Srbija

Država prodaje svoj udeo u „Zlatibor-mehanizaciji“ i „Šumatovcu“

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za prikupljanje ponuda u postupku javnog nadmetanja radi prodaje kapitala u vlasništvu državnog Akcionarskog fonda u privrednim društvima "Zlatibor-mehanizacija" iz Užica i "Šumatovac" iz Aleksinca.Akcionarski fond je u vlasništvu 4,33% ukupnog kapitala "Šumatovca", firme koja je registrovana za delatnost škole za vozače. Minimalna cena za prodaju iznosi 6.898 dinara.I pranje novca povećava cene nekretnina u Srbiji Državni udeo u vlasništvu "Zlatibor-mehanizacije" koja se bavi drumskim prevozom tereta je 0,054%, a početna cena je 99.720 dinara.Rok za podnošenje ponuda je 30. jun, a neophodno je otkupiti prodajnu dokumentaciju nedelju dana ranije.

Svet

Severna Makedonija želi da poništi sve koncesije za MHE

Predsednik Vlade Severne Makedonije Zoran Zaev izjavio je da će većina koncesionih ugovora za mini-hidroelektrane (MHE) u toj zemlji biti poništena, bez obzira na eventualne tužbe koje zbog te odluke mogu da se podignu, preneo je Balkan Green Energy News.Zbog reakcija i argumentovanih žalbi ekologa i građana i u skladu sa zakonom kojim će se deo Šar Planine proglasiti nacionalnim parkom, Vlada Severne Makedonije će poništiti većinu koncesija za male hidroelektrane, objasnio je Zaev.Neki od ugovora će završiti na sudu i država će morati da plati veliku odštetu, ali prema njegovim rečima, oko te odluke "nema dileme"."Možemo da kažemo da je kod nas reakcija (protiv MHE) bila opravdana, jer se izgradnja nije uvek izvodila po propisima. Priroda nije vraćena u prvobitno stanje, neke od MHE nemaju prolaz za ribe. Prateći evropske propise u potpunosti, ono što treba da se poništi, biće poništeno", naglasio je Zaev.OGLAŠEN JAVNI UVID ZA TRI NOVE MHE U DOLJEVCU U nekim slučajevima postupci za obustavu koncesija za MHE su već pokrenuti, zbog zakona kojim će Šar planina i vrh Popova Šapka biti proglašeni nacionalnim parkom, dodao je severnomakedonski premijer.Zaev je ipak ostao pri stavu da MHE nisu pretnja za životnu sredinu, ukoliko se grade po propisima. On je u februaru obećao da će koncesioni ugovor za MHE u Lešnici na Šar Planini biti poništen jer ugrožava vodosnabdevanje sela Žirovnica.Istovremeno je izneo tvrdnju da su MHE "ako ne najekološkiji, onda jedan od najekološkijih izvora energije", što je izazvalo oštre kritike zaštitnika životne sredine, koji su upozorili na štetan uticaj i preporuku Sekretarijata Energetske zajednice da se takva postrojenja ne subvencionišu.

Srbija

Peticiju protiv rudnika Rio Tinta potpisalo preko 100.000 ljudi

Peticiju "STOP rudniku litijuma! Rio Tinto - Marš sa Drine!" koju je pre četiri meseca oglasilo udruženje Kreni-promeni do sada je potpisalo preko 102 hiljade ljudi. Cilj peticije je obustava Projekta Jadar za eksploataciju litijuma u okolini Loznice.Prijekat Jadar namerava da sprovede englesko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto, a peticija je upućena predsednici Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić koja je u svom premijerskom ekspozeu prošle godine najavila da će Srbija sa tom kompanijom uspostaviti strateško partnerstvo.Pored nje, peticija je upućena i Zorani Mihajlović, ministarki rudarstva i energetike, a u peticije se zahteva zabrana projekta rudnika litijuma i metaloprerađivačkog kompleksa u dolini Jadra.U tekstu peticije se navodi da je dolina Jadra omeđena planinama, okružena vodom, poznata kao najplodnije zemljište u Srbiji."Vlada i kompanija ignorišu naučnike i rudarske stručnjake preteći da nanesu nepovratnu štetu po životnu sredinu i ljude, kao i lokalne građane koji ne žele da se odreknu svojih poljoprivrednih površina koje pripadaju generacijama njihovih porodica", navodi se između ostalog u tekstu peticije.RIO TINTO ULAŽE 140 MILIONA U EKOLOGIJU, NVO TVRDE DA TREBA NAJMANJE 450 Dodaje se i da je Rio Tinto u svetu poznat po brojnim ekološkim incidentima.Krajem prošle nedelje o poslu sa Rio Tintom govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da u vezi sa tim projektom treba organizovati referendum na kome bi građani rekli šta misle o Projektu Jadar.Predstavnk Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) Savo Manojlović, koji je jedan od organizatora peticije protiv Rio Tinta, rekao je nakon toga da predsenik Srbije ne može da bira da li će zastupati građane ili jednu stranu kompaniju, već da treba da zastupa interese građana.Nakon obraćanja predsednika Srbije, broj potpisnika peticije počeo je naglo da raste. Pristup onlajn petciji moguće je putem sledećeg LINKA.Među potpisnicima peticije nalaze se Dragana Đorđević, naučni savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Ljiljana Tomović redovni profesor Univerziteta u Beogradu, Aleksandar Jovanović Ćuta iz Pokreta Odbranimo reke Stare Planine, kao i brojna ekološka udruženja.Predstavnici Rio Tinta sa druge strane tvrde da će u dolini Jadra sve raditi po zakonu, kao i da 

2021

Konkurs #Okvirpodrške otvoren još četiri dana

Preduzetnik ste, imate mikro ili malo preduzeće i želite da za Vaše proizvode čuju kupci u celoj Srbiji? Jednostavnom prijavom za #OkvirPodrške pruža se prilika za besplatnu reklamu za razvoj malog biznisa!Za prijavu na konkurs #OkvirPodrške koji su pokrenule NLB i Komercijalna banka, članice NLB Grupe, a u okviru kojeg mali lokalni biznisi imaju mogućnost da dobiju besplatnu reklamu, ostalo je još svega 4 dana.Projekat #OkvirPodrške realizuje se drugu godinu zaredom sa ciljem pružanja podrške i pomoći domaćoj privredi na putu oporavka od posledica izazvanih pandemijom koronavirusa. Banke će kroz ovaj projekat, zajedno sa svojim medijskim partnerima, pružiti priliku malim privrednicima da uz besplatan oglasni prostor podignu vidljivost svojih proizvoda i usluga i da dođu do što većeg broja kupaca širom Srbije.Za odabrane preduzetnike i preduzetnice, mikro i mala preduzeća i gazdinstva, bez obzira na vrstu delatnosti, obezbeđena je snažna podrška kroz oglase na bilbordima, internet pretraživačima, najposećenijim medijskim portalima, kao i na digital kanalima banaka. #OkvirPodrške za preduzetnike i preduzetnice, mikro i mala preduzeća i gazdinstva Sve što je potrebno da kandidat uradi za podnošenje prijave jeste da najkasnije do ponoći, 11. juna popuni jednostavan onlajn formular na sajtu NLB ili Komercijalne banke.Projekat #OkvirPodrške pokrenut je prošle godine na nivou cele NLB Grupe, dok je u Srbiji podržano ukupno 30 malih privrednika. NLB Banci ove godine priključila se i nova članica Grupe Komercijalna banka, a ovim zajedničkim nastupom planirana je još veća podrška ovom segmentu privrede.Za dodatne informacije na temu projekta #OkvirPodrške posetite sajtove i naloge NLB i Komercijalne banke na društvenim mrežama.

2021

Fajnenšl tajms proglasio BAT evropskim liderom za zaštitu klime

Renomirani međunarodni poslovni list Fajnenšl tajms (Financial Times) dodelio je BAT-u titulu lidera za zaštitu klime (Climate Leader) među evropskim kompanijama. Ekološko, društveno i korporativno upravljanje predstavljaju ključni deo BAT-ove korporativne strategije za izgradnju bolje budućnosti za sve (A Better Tommorrow™), kroz smanjenje uticaja svog poslovanja na zdravlje i kreiranje većeg izbora proizvoda smanjenog rizika za potrošače.“BAT je izuzetno predan tome da bude odgovorna kompanija i da smanji svoj uticaj na okolinu. Jako smo zadovoljni što nas je Fajnenšl tajms proglasio jednim od lidera među kompanijama koje predvode borbu protiv klimatskih promena”, izjavio je Kingsli Viton (Kingsley Wheaton), generalni direktor marketinga BAT-a.BAT se u svom najnovijem izveštaju o održivom poslovanju (ESG izveštaj o ekološkom, društvenom i korporativnom upravljanju za 2020. godinu) obvezao da će postići ugljeničnu neutralnost u čitavom svom lancu vrednosti do 2050. godine. Uz smanjenje ugljeničnog zagađenja, kompanija je postavila cilj da do 2025. godine počne da koristi 30 odsto reciklirane vode, kao i da će u istom vremenskom periodu sertifikovati 100 odsto svojih proizvodnih lokacija sertifikatom Saveza za upravljanje vodama (AWS). Na ovaj način kompanija ulaže i u podizanje standarda održivog poslovanja, a pomenuto priznanje Fajnenšl tajmsa samo je jedno u nizu brojnih priznanja za napore koje kompanija ulaže u društveno odgovorno poslovanje.

Srbija

Prilika za onlajn upoznavanje poslodavaca i mladih sa invalididetom

Onlajn neformalnu platformu (zaposljavanje.fmi.rs) koja bi trebalo da pomogne mladima sa invalididetom da pronađu posao, ali i poslodavcima da se povežu sa potencijalnim kandidatima pokrenuo je Forum mladih sa invalididetom.Ova platforma treba da posluži kao mesto okupljanja, savetovanja, informisanja, konsultacija i podizanja kapaciteta domaćih i stranih kompanija, kao i svih ostalih zainteresovanih, objašnjava Jovana Krivokuća, izvršna direktorka Foruma mladih sa invalididetom.“Članovi Platforme će moći da koriste usluge koje pruža Forum mladih sa invaliditetom, a koje se odnose na pretragu Portala, tj. baze kandidata za zapošljavanje, podršku u razumnom prilagođavanju radnog mesta, obukama za zaposlene i konsultativne usluge”, kaže Krivokuća.Država svesna da su TV časovi nepodesni za decu iz specijalnih škola Platforma je osnovana u januaru ove godine, a do sada je uz pomoć nje posao pronašlo desetak osoba sa invalididetom, objašnjava Krivokuća.Ona objašnjava da se sa firmama koje žele da objavljuju oglase na platformi potpisuju ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji, a da se usluge realizuju prema potrebama poslodavaca.“Svi poslodavci nakon registracije i kreiranja profila neograničeno mogu koristiti Portal kad god za to bude postojala potreba. Sama regrutacija kandidata se može vršiti na 2 načina – direktnom pretragom i selekcijom, ili objavljivanjem oglasa, pri čemu se mogu koristiti i obe opcije istovremeno”, kaže Krivokuća.Najveći broj poslova koji su u ponudi na platformi se trenutno odnosi na administrativne poslove i na rad u konakt centrima. Posao na platformi traži oko 250 mladih, a do sada su ugovori o saradnji sklopljeni sa 11 firmi.Uskoro vaučerizacija obuke za nezaposlene Krivokuća poziva i ostale firme da postanu deo Platforme za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i da doprinesu konačnom cilju, a to je afirmacija jednakih mogućnosti, zdravo radno okruženje i atmosfera poverenja u kojoj svi mogu napredovati.Ona ističe da nedovoljna upoznatost poslodavaca sa ograničenjima i mogućnostima osoba sa invaliditetom s obzirom na tip invaliditeta, potencijalno dovodi do predrasuda.“Nedovoljno poznavanje tipova invaliditeta može dovesti do diskvalifikovanja kandidata koji bi mogli nesmetano da obavljaju određene poslove. Takođe, poslodavci često nisu svesni značaja prilagođavanja radnog mesta i radnih uslova, što svakako spada u jednu od najvećih barijera za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.”Zbog toga paket usluga za poslodavce koji se nudi na platformi uključuje i realizaciju treninga za izgradnju i jačanje kapaciteta poslodavaca za proces zapošljavanja osoba sa invaliditetom, podršku prilikom selekcije kandidata, konsultativne i savetodavne usluge poslodavcima u bilo kom segmentu procesa zapošljavanja (pružanje informacije o kandidatima, načinu intervjuisanja, prilagođavanju radnog mesta i radnih zadataka, invalidnosti uopšte).Radni odnosi u digitalnoj ekonomiji: Fleksibilnost ali i nesigurnost Dodaje da se retko obraća pažnja na to ko je zaista osoba sa invalididetom koaj treba da se uključi na tržište rada i kako se oseća u vezi sa tim i zašto.“To u početni fokus stavlja potrebu za podrškom samoj osobi sa invaliditetom da razume svoju ulogu na tržištu rada, na savetodavni rad orijentisan na razumevanje eventualnog otpora prema zapošljavanju, odnosno informisanje osobe o njenim mogućnostima,” kaže Krivokuća.Mladima sa invalididetom je ograničena pristupačnost obrazovanja, odnosno ograničen je broj profesija za koje mogu da se školuju, dok su im i nedovoljno prijagođeni programi za usavršavanje van formalnog obrazovanja.Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, usvojen 2009. godine, po prvi put uvodi obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom u Srbiji. Zakon određuje da svi poslodavci u Republici Srbiji koji imaju 20 ili više lica u radnom odnosu jesu obveznici zapošljavanja osoba sa invaliditetom, objašnjavas Krivokuća.U dosadašnjem sprovođenju Zakona primećeno je da se najveći broj kompanija koje su u obavezi da zaposle osobe sa invaliditetom uglavnom odlučuju na plaćanje određene nadoknade u budžet Republike Srbije nego da aktivno pristupe zapošljavanju, ističe Krivokuća.Na taj način potencijalni benefiti za poslodavce, koje je Vlada Srbije definisala Zakonom ostaju u drugom planu kao nedovoljan motiv najvećem broju kompanija da se aktivnije uključe u zapošljavanje osoba sa invaliditetom“Ovakva situacija dovodi do toga da se osobe sa invaliditetom i dalje u najvećem stepenu percipiraju kao socijalni problem i socijalna kategorija, a ne kao potencijalni socijalni kapital zajednice”, zaključuje Krivokuća.

Srbija

Poslodavci će od države tražiti ili smanjenje poreza ili novu pomoć

Unija poslodavaca Srbije saopštila je da će krajem meseca doneti odluku o tome da li će od države tražiti smanjenje poreza i doprinosa ili novu finansijsku pomoć, barem za najugroženije privrednike i sektore poslovanja. Razlog za to je kako naglašavaju što se i dalje posluje u otežanim okolnostima zbog pandemije."Svesni smo da budžet nije neiscrpan i zahvalni smo i za dosadašnju pomoć, ali su uslovi poslovanja i dalje teški, a za jesen se najavljuje novi talas pandemije i u ovakvim uslovima je teško planirati", rekao je direktor Unije poslodavaca Srđan Drobnjaković.Prema njegovim rečima, privrednicima bi se novim merama olakšalo poslovanje i smanjilo ukupno poresko opterećenje za pet do šest odsto, jer će uskoro krenuti pregovori za minimalnu cenu rada za sledeću godinu. Kako dodaje, poslodavci će, u slučaju da se zatraži veći minimalac, takođe morati da traže povećanje neoporezive osnovice.NOVČANA I SOCIJALNA POMOĆ 8.781 DINAR OD 1. APRILA Drobnjaković je podsetio da su privrednici pre godinu dana tražili smanjenje poreza i doprinosa, ali da država nije odgovorila na taj zahtev.Pomoć države mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima ističe  isplatom treće polovine minimalne zarade za maj za oko 1,2 miliona radnika u 250.000 firmi. Uslov za pomoć je bio da se tri meseca po isteku pomoći ne sme otpustiti više od deset odsto zaposlenih, niti isplatiti dividenda.Drobnjaković je rekao da je u budžetu verovatno bilo novca za veću pomoć, ali je iskorišćen izmedju ostalog i za nešto što nije bilo neophodno u ovom trenutku, kao što je kupovina "naoružanja i migova".

Srbija

Vukašin Petković imenovan za direktora pravnih i korporativnih poslova Nectar Grupe

Vukašin Petković je 1. juna 2021. godine imenovan za direktora pravnih i korporativnih poslova Nectar grupe, domaće porodične kompanije koja je izrasla u vodeću regionalnu kompaniju u Jugoistočnoj Evropi sa godišnjim prometom od preko 110 miliona evra, šest proizvodnih pogona u tri zemlje, 1.300 zaposlenih i izvozom u preko 60 zemalja širom sveta, u čijem sastavu posluju kompanije Nectar, Heba i Fructal. Vukašin je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i više od 13 godina iskustva u pravnim i korporativnim poslovima. Veliko radno iskustvo sticao je u advokatskim kancelarijama, dok je poslednjih 6 godina proveo u kompaniji Bambi na rukovodećim pozicijama u pravnoj službi i korporativnim komunikacijama.Svojim bogatim profesionalnim iskustvom, Vukašin će dodatno osnažiti liderski tim, nastaviti jačanje liderske pozicije i doprineti daljem razvoju pravnih i korporativnih poslova na nivou Nectar Grupe.

Svet

Potražnja za kreditima u regionu raste, uslovi zaduživanja sve oštriji

Tražnja za finansijskim sredstvima i zajmovima raste za sve kategorije klijenata u jugoistočnoj Evropi, iako je došlo do pooštravanja uslova kreditiranja malih i srednjih kompanija. U Srbiji su kriterijumi za dobijanje kredita u proseku još stroži nego u ostatku regiona, osim u slučaju stambenih kredita, navodi se u prolećnom izdanju istraživanja o trendovima u kreditiranju koje je sprovela Evropska investiciona banka (EIB).Tražnja za finansijskim sredstvima i zajmovima raste za sve kategorije klijenata u regionu.Analiza je takođe ustanovila da postoji visoka posvećenost međunarodnih bankarskih grupacija koje posluju u regionu, kao i spremnost da nastave operacije u istom ili većem obimu.Kompletno istraživanje za pojedinačne zemlja Zapadnog Balkana i analize pročitajte ovde here .“Naše najnovije istraživanje pokazuje da je regulatorna pomoć za borbu protiv covida-19 bila ključna za ublažavanje najkritičnijih posledica za bankarski sektor u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi tokom 2020. i na početku 2021. godine,” izjavio je potpredsednik EIB-a Ricardo Mourinho Félix zadužen za ekonomska istraživanja. “Kako bi se izborio sa pooštrenim uslovima za kreditiranje malih biznisa i preduzeća, i sa ukidanjem moratorijuma na kredite, Region može da računa na svoje međunarodne partnere. Grupacija EIB će nastaviti da pruža podršku, pogotovo kroz panevropski garancijski fond, kao  i svoje regularne investicione i savetodavne aktivnosti, težeći da oživi investicije potrebne za ekonomski oporavak regiona na putu ka zelenoj, digitalnoj tranziciji i većoj konkurentnosti,” dodao je.  “Finansijski sistem u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi pokazuje izuzetnu otpornost prema najvećem ekonomskom udaru koji je doživeo. Međunarodne banke nastavljaju da podržavaju region. Međutim, naše istraživanjem pokazuje slabu investicionu potražnju i još uvek stroge uslove kreditiranja malih biznisa i preduzeća. Da bi se pojačale investicione aktivnosti, potreban je kontinuirani zajednički napor javnog i privatnog sektora kako bi se region oporavio i nastavio da napreduje u pravcu zelene i digitalne tranzicije,” rekla je glavni ekonomista EIB-a Debora Revoltella.Istraživanje tržišta kredita za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu deo je redovnih aktivnosti EIB-a, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetske banke u okviru “Bečke inicijative”,  okvira za čuvanje finansijske stabilnosti evropskih zemalja u razvoju. Kako se razvija ponuda i potražnja zajmova?U proteklih šest meseci, banke su zabeležile manje zahteva za investicijama, dok su potrebe za obrtnim sredstvima nastavile da pozitivno utiču na ukupnu potražnju za zajmovima.  Kretanja na tržištu nekretnina značajno su doprinela rastu potražnje, sa kojom je porasla i ukupna tražnja za hipotekama. U poslednjih šest meseci, izgledi lokalnog tržišta i porast nenaplaćenih zajmova bili su glavni ograničavajući faktori za ponudu novih zajmova. U narednom periodu očekuje se da će se uslovi kreditiranja dalje pooštravati samo za korporacije, kao i mala i srednja preduzeća.Za više informacija pročitajte kompletno istraživanje i analizu ovde .

Srbija

Svetska banka: Prognoza rasta Srbije nepromenjena

U svojoj novoj prognozi Svetska banka zadržala je ocenu privrednog rasta Srbije za 2021. godinu na 5%, u svom novom izveštaju o ekonomskim prognozama u svetu.Kao međunarodna finansijska institucija, Svetska banka je ostala pri projekciji rasta naše ekonomije u 2021, godini, koju je aprilu povećala za 1,9 procentnih poena u odnosu na predviđanja iz januara.U novom izveštaju Svetske banke zadržana je i prognoza rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2022. godinu na 3,7%. Ona je u aprilu takođe povećana za 0,3% u odnosu na januar, dok se za 2023. godinu projektuje stopa rasta od 3,9%.Na početku ove godine, Svetska banka je u januarskim prognozama predviđala rast Srbije u ovoj godini od 3,1% i rast od 3,4% u 2022.Svetska banka je u aprilu prognozirala da će stopa siromaštva u Srbiji blago opasti na 16,8% u 2021. godini.Tada je ocenjeno da na srednji rok regionalni sporovi i sporo napredovanje Srbije u procesu pristupanja EU mogu nepovoljno da utiču na spremnost investitora da ulažu u njenu ekonomiju.Izazovi na tržištu rada Srbije, kako je tada ukazala ukazala Svetska banka, ograničavaju prostor za veće unapređenje situacije na socijalnom planu, gde može da dođe i do pogoršanja zbog velikog "odliva mozgova".SVETSKA BANKA: U SRBIJI OVE GODINE RAST BDP-A 5 ODSTO

Srbija

Institut iz Banja Luke projektuje Aerodrom Trebinje

Institut za građevinarstvo iz Banja Luke dobio je posao izrade planske i projektno tehničke dokumentacije Aerodroma Trebinje koji je naručilo preduzeće Aerodromi Srbije. Planirani Aerodrom trebalo bi da se nalazi oko 14 kilometara zapadno od centra Trebinja, u blizini mesta Taleža. Kompleks aerodroma treba da obuhvata oko 282 hektara bez pristupnih saobraćajnica, navodi se u tehničkoj specifikaciji tendera.,Aerodromi Srbije osnivaju firmu Aerodrom Trebinje Aerodrom Trebinje trebalo bi da služi za obavljanje civilnog vazdušnog saobraćaja u dnevnim i noćnim uslovima tokom čitave godine.Projektant može da ponudi dve varijante dužine piste - jednu od minimalno 3 kilometra dužine, a maksimalno onoliko koliko je neophodno za sletanje i poletanje aviona Airbus A330-200 i drugu gde bi pista bila duga 3,5 kilometra.U toku 2023. godine Aerodrom Trebinje trebalo bi da ima 420 avio-operacija (poletanja i sletanja), a već naredne godine četiri puta više (1800 avio-operacija). Do 2037. broj operacija trebalo bi da nastavi da raste, da bi te godine dostigao broj od 21.086 poletanja i sletanja aviona. Beogradski aerodrom i u korona-krizi najprometniji u regionu Na taj način, u periodu 2023-2037. na Aerodromu Trebinje trebalo bi da bude ukupno preko 167 hiljada avio-operacija.Poređenja radi, Aerodrom “Nikola Tesla” u 2019. godini je imao ukupno 70.365 avio-operacija, Aerodrom “Konstantin Veliki” u Nišu u toku iste godine 3.934 avio-operacija, aerodrom u Sarajevu 13.671, Aerodrom u Banja Luci 2.563, u Tuzli 3.928 i u Mostaru 738 operacija u toku iste godine.Pre nedelju dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom sastanka sa predstavnicima Republike Srpske najavio izgradnju “modernog aerodroma” u Trebinju koji bi “mogao da pobeđuje konkurenciju” objavio je portal TrebinjeLive.info.Poslovni.hr: Nije nezamislivo da na aerodromu u Trebinju bude ruska vojna baza  "Da tim aerodromom povežemo ne samo Hercegovinu, već i značajan dio Crne Gore i nekih drugih zemalja u regionu sa Beogradom i drugim evropskim centrima", rekao je tom prilikom Vučić, a preneo ovaj portal.Vlada Srbije je u septembru dala prethodnu saglasnost na Odluku o osnivanju Privrednog društva „Aerodrom Trebinje” d.o.o. Trebinje u Republici Srpskoj, koju je donela Skupština „Aerodromi Srbije” d.o.o. Niš, na sednici od 3. septembra 2020. godine, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Portal TrebinjeLive.info je u septembru 2020. godine objavio je da osnovano preduzeće „Aerodrom Trebinje“ na čije čelo je postavlje Mladen Stanković, zaposlen u Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu.

Lifestyle

Zasadite ovo cveće i pomozite opstanku pčela

Pčele se hrane nektarom i polenom iz cvetova, ali ne svih. Sigurno ste primetili, ako ste nekada posmatrali pčelin proces prikupljanja hrane, da na neki cvet staju, na neki ne. Recimo, belu radu, kojih ima gotovo na svakoj travnatoj površini, pčele izbegavaju. S druge strane, lavanda im je omiljena hrana. Monokultura definitivno pčelama ne odgovara jer se na velikim, ogromnim površinama sadi jedna kultura, pa su pčele primorane da prelaze velike distance u potrazi za hranom. Kako to nije moguće, jer pčela neće leteti 6 kilometara do cveta, njihov opstanak se dovodi u pitanje.U poslednjih nekoliko godina slušamo kako su pčele ugrožene. Međutim, to nije slučaj sa medonosnim pčelama (Apis mellifera) o kojima brine čovek, već drugim vrstama koje ne daju med, ali su veoma neophodne za oprašivanje. Njima zbilja preti nestanak jer ih potiskuju medonosne pčele o kojima brine čovek. Glavni grad nastanjuje preko 200 vrsta pčela, a Srbiju oko 850. Samo je jedna vrsta medonosna. Biolozi i ekolozi upozoravaju da se pažnja mora posvetiti i pčelama koje ne daju med jer je njihova funkcija u prirodi veoma značajna. Zato svima savetuju, bez obzira da li žive u gradu ili na selu, da sade cveće čijim polenom se one hrane. Zasadite ih na terasi, a ako imate neki stari panj, šuplji komad drveta, omogućite im i sklonište. Ne brinite, nemedonosne pčele vas neće ujesti, ujedaju medonosne i to samo ako se približite košnici. Recimo, "judino drvo" i "vrba Iva" prepuni su i polena i nektara. Tu su i klen, javor, trešnja, višnja, jabuka, šljiva, bagrem, jorgovan. Ako, pak, živite u stanu, dovoljno je da u saksiji posadite lavandu, beli slez, nanu, ruzmarin ili žalfiju. Neven, suncokret, valerijana takođe se nalaze na pčelinjem meniju. Uzgajanjem ovih biljaka, kako se navodi u priručniku "Beeconnected" objavljenom na sajtu econaut.org, pomažete očuvanju pčelinjeg biodiverziteta i to je, prema mišljenju stručnjaka, sasvim dovoljan doprinos opstanku ovih korisnih insekata. 

Svet

Hrvatska ekološka vozila subvencioniše sa 14 miliona evra

Hrvarska je ove godine izdvojila 105 miliona kuna (oko 14 miliona evra) za subvencije namenjene kupovini električnih, hibridnih, kao i vozila sa pogonom na vodonik. Subvencije koje se kreću i do 40% njihove vrednosti dodeljuje Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost.U odnosu na prethodne godine ponuda ekoloških vozila u Hrvatskoj je znatno veća, pa može da se bira između 114 modela automobila, 102 modela električnih bicikala i skutera, kao i 43 modela dostavnih vozila. Zbog subvencija i velike ponude očekuje se i velika tražnja za takvim vozilima.Za električna vozila M1 i N1 kategorije (standardni automobili i dostavna vozila) u Hrvatskoj se može dobiti podsticaj od 70.000 kuna ili do 40% njihove vrednosti, kao i dodatni popust preko udruženja Strujni krug.Za one koje zanimaju manja gradska vozila, na raspolaganju su potpuno električni Renault Twingo koji sa subvencijama košta 89.900 kuna, Renault Zoe 148.900 kuna, a Peugeot e-208 164.000 kuna.U tom segmentu se još nude brojni modeli poput Opela, Fiata 500e, BMW-a, Dačije Spring, Honde i Mini Coopera SE.SUBVENCIJE ZA EKOLOŠKA VOZILA U HRVATSKOJ PLANULE ZA PET MINUTADESETINE HILJADA GRAĐANA PROTIV SUBVENCIJA ZA ELEKTRIČNA I HIBRIDNA VOZILA Tesla je prošle godine konačno otvorio vrata i u Hrvatskoj te ponudio Model 3 koji cenom već i bez subvencija konkuriše ostalim limuzinama i dostupan je za 260 hiljada kuna (27.462 evra).Električa dostavna vozila sa subvencijama u Hrvatskoj koštaju od 140 (18.600 evra) do 171 hiljada kuna (oko 23.000 evra).Subvencije mogu da se dobiju i za veoma skupa vozila, poput Poršea Taycana, Audija e-trona i Audija RS e-trona GT.Hrvatska je ove godine promenila model dodele subvencija za kupovinu električnih vozila, jer je za tu namenu obezbeđenoskoro tri puta više sredstava nego 2020. godine.Za kupovinu električnih vozila Hrvatska je pršle godine izdvojila više od 5,8 miliona evra.Vlada Srbije je ove godine najavlia da će za subvencije namenjene kupovini električhih i hibridnih vozilaizdvojiti 1,2 miliona evra, što je oko 10 puta manje nego u Hrvatskoj.