Najnovije

Svet

Zašto često dobrostojeće firme isplaćuju minimalac?

Od hiljadu kompanija sa najvećim prometom u Srbiji, deset odsto je svojim zaposlenima tokom 2020. godine u proseku isplaćivalo samo minimalac, piše Biznis.rs. Taj zarada je u bruto iznosu iznosila do 42.963 dinara pokazuju podaci koje je obradila regionalna bonitetna kuća CompanyWall.Oko 20 odsto kompanija sa liste prvih 1.000 po prometu svojim zaposlenima je u proseku plaćalo do 70.000 dinara bruto, odnosno oko 50.000 dinara neto, 23 odsto mesečnu zaradu od 70.000 do 100.000 dinara bruto, ili do 70.000 dinara neto.Sličan procenat kompanija beležilo je prosečnu zaradu svojih zaposlenih do 100.000 dinara neto, dok 15 odsto poslodavaca zaposlenima plaća između 100.000 i 150.000 dinara. Oko 100 firmi u Srbiji koje imaju najveći promet zaposlenima u proseku isplaćuje više od 150.000 dinara bruto.U Hrvatskoj je tokom prošle godine minimalna zarada iznosila bruto 4.062,51 kune (541 evro), što je u neto iznosu bila 3.250 kuna (oko 433 evra). U toj državi oko pet odsto poslodavaca sa liste 1.000 kompanija sa najvećim prometom svojim zaposlenima isplaćuje minimalac.Iznos do 1.000 evra bruto imaju zaposleni u oko 17 odsto firmi sa liste 1.000 onih koji su najviše prihodovali u 2020. godini. Do 10.000 kuna bruto plate (1.330 evra) ima nešto više od 25 odsto radnika u firmama sa liste, a tek desetak odsto ovih preduzeća beleže prosečne zarade do 15.000 kuna bruto. Toliki procenat preduzeća u Hrvatskoj ima i vanredno velike prosečne plate.U Sloveniji je prošle godine minimalna bruto zarada bila 940,58 evra bruto, odnosno oko 700 evra neto. Od 1.000 firmi sa najvećim prometom u prošloj godini, svega je nekoliko procenata onih koji su davali iznose blizu minimalca. Oko 12 odsto slovenačkih poslodavaca sa te liste isplatilo je prosečnu platu od oko 1.200 evra bruto.Nešto preko 42 odsto slovenačkih poslodavaca je 2020. isplatilo mesečnu bruto platu oko 2.000 evra, a oko 18 odsto vlasnika firmi sa najvećim prometom svojim zaposlenima isplatilo je bruto platu u iznosu preko 2.500 evra. Plate između 2.500 evra i 3.500 evra imali su u proseku zaposleni u skoro 15 odsto firmi. Svi preostali, u oko osam odsto preduzeća, imali su zarade koje premašuju 3.500 evra bruto.Koji su najplaćeniji poslovi u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji?Prodaja Valjaonice bakra Sevojno na javnom nadmetanju 20. avgustaZaštitnik preduzetnika: Bez ključnih reformi besmisleno je povećavati minimalac ZARADE U VREME PANDEMIJE I ISELJAVANJA"U junu su plate porasle za čak šest odsto na godišnjem nivou, jer su zaposleni koji su radili sa skraćenim radnim vremenom ili su bili poslati na čekanje, dobili nižu zaradu, za 10 do 20 odsto. S druge strane, određeni zaposleni su primali mnogo veće plate, uglavnom zbog dodataka za izloženost opasnostima na poslu", kaže generalni direktor Privredne komore Slovenije Aleš Kantaruti.Prema njegovim rečima, zaposleni koji su primili više zarade rade u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, dok je u privatnom sektoru, dinamika plata prilično prigušena, uprkos nedostatku zaposlenih u građevinarstvu, transportu, industriji, ugostiteljstvu i socijalnoj zaštiti"Vanredne isplate za zdravstvenu i socijalnu zaštitu su privremene. Mnogo zavisi od sindikata javnog sektora, ali niska nezaposlenost u privatnom sektoru u prošlosti nije dovela do velikog povećanja plata", konstatuje generalni direktor Privredne komore Slovenije.On ipak smatra da su slovenački poslodavci očigledno i dalje konkurentni u odnosu na region, jer u prilog tome kako naglašava govori dinamika useljavanja i iseljavanja. Prema njoj, u poslednjih 10 godina stanovništvo se u regionu povećalo samo u Sloveniji i Crnoj Gori."Domaći nezaposleni najčešće spadaju u kontigent teško zapošljivih. Dalji problem je demografske prirode, budući da je i Hrvatska izložena talasu iseljavanja, posebno mlađe populacije. Poslednjih godinu-dve beleži se značajan povratak. Traže se ugostitelji, hotelijeri, građevinari, radnici u agraru", kaže Damir Zorić, glavni direktor Hrvatskog udruženja poslodavaca (HUP).Dodaje da su novim Zakonom o strancima ukinute kvote za zapošljavanje strane radne snage u Hrvatskoj. Radnici u Hrvatsku dolaze iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije, Indije, Filipina."Mere za očuvanje radnih mesta i dalje su na snazi, ali se odnose na znatno manji broj firmi, pa se u avgustu pomoć isplaćuje za ugrožene, ali uz uslov da je u kompaniji bar 70 odsto zaposlenih vakcinisano. Ako je taj procenat manji od 70 odsto i pomoć je manja", objašnjava predstavnik HUP-a.Podaci za Srbiju posle godinu i po dana borbe za pandemijom su, prema proceni pomoćnika direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS)  Bojana Stanića, zadovoljavajući:"Više od polovine ispitanika (ankete PKS) je u drugom kvartalu tekuće godine zabeležilo rast prometa, skoro trećina isti nivo , dok je kod 15 odsto anketiranih promet smanjen. U poređenju sa rezultatima za isti period prethodne godine, u drugom kvartalu 2021. godine je vidljiv snažan oporavak. Za treći kvartal 2021. godine čak 85 odsto očekuje isti ili veći promet, a svega 15 odsto smanjenje prometa", objašnjava Stanić.On kaže da je privreda Srbije je u prošloj godini pretrpela relativno malu štetu, s obzirom na strukturu privrede i efikasnu primenu državne pomoći.  Prema njegovom mišljenju, kako bi se destimulisao odliv radnika iz Srbije potrebno je da se omogući nastavak rasta prosečne zarade.

Svet

Fleš procena: Rast BDP-a u EU 13,2 odsto

Bruto domaći proizvod (BDP) evrozone je tokom drugog tromesečja međugodišnje porastao za 13,6 odsto, dok je na nivou cele Evropske unije uvećan za 13,2 odsto, saopštila je statistički zavod EU....

Srbija

Ministarstvo „iznenađeno“ odlukom Tvitera da označi provladine medije

Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je da je iznenađeno odlukom Tvitera da označi medije koji sarađuju sa Vladom Srbije, preneo je Danas online. Ministarstvo je ocenilo i da tj postupak u suprotnosti sa principima i namenom zbog kojih je ta društvena mreža osnovana."Ministarstvo ne ulazi u to šta je navelo ovaj višejezični sajt da od razmene mišljenja i slobode govora, što sami ističu, stigne do cenzure pojedinih medija u našoj zemlji ali skreće pažnju da je obeležavanje medija i njihovih urednika ili rukovodstva, nebitno od koga da dolazi, nepoželjno i da ne vodi demokratskom dijalogu kojem mi kao društvo težimo", istakli su u ministarstvu.Ocena ministarstva odnosi se i na upozorenje Tvitera da naloge medija koji nose oznaku "provladini" neće preporučivati niti "pojačavati" domet njihovih tvitova. To se odnosi i na profile koje na toj društvenoj mreži koriste mediji, glavni urednici i njihova rukovodstva.TVITER OZNAČIO RTS, TANJUG, KURIR, POLITIKU KAO MEDIJE KOJI SARAĐUJU SA DRŽAVOMSrbija 2030: Mediji i demokratijaMediji služe za razračunavanje sa neistomišljenicima (VIDEO)Mediji i NVO traže objašnjenje zašto su pod istragom za pranje novca REAGOVAO I PREDSEDNIK SRBIJEPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom odluke Tvitera rekao da je tako u stvari rečeno sve najlepše o tim medijima i zapitao da ta društvena mreža neće sarađivati sa tajkunima, lopovima i kriminalcima.On je posle posete kompaniji Rolomatik u Bajinoj Bašti ocenio da je najnormalnije da sarađuju sa Vladom Srbije i dodao da ih pri tome "mi i ne plaćamo kao država"."Oni plaćaju Glas Amerike i BBC, ali nisu stavili da su to vladini mediji, pa šta je loše u tome što sarađuju sa Vladom", rekao je Vučić i dodao i da to dovodi do pitanja ko je u stvari cenzor."I sada vidite da su oni pravi cenzori, tako da jedva čekam da mi isključe (Tviter) nalog, da budem još jedan Tramp u svetu, da se pokaže da je dobro da talibanski portparoli imaju slobodan pristup toj slobodarskoj mreži, neki bi rekli poslušničkoj mreži", rekao je predsednik Srbije.On je naveo kako čestita svim medijima koji se suprotstavljaju poslušničkoj mreži i koji šire slobodarske težnje imediji nova ekonomijaideje i poželeo im mnogo uspeha.Društvena mreža Tviter je označila naloge više domaćih medija kao "medije koji sarađuju sa Vladom Srbije", a među njima su nalozi javnog servisa RTS, televizije sa nacionalnom frekvencjom Hepi, agencije Tanjug, štampanih listova Kurir, Informer i Politika.

Srbija

Vlasotince: Odložena javna rasprava o MHE Besko

Opština Vlasotince koja je nedavno zabranila izgradnju mini-hidroelektrana na svojoj teritoriji otkazala je javnu raspravu o MHE Besko jer su njeni investitori saopštili da ne mogu da dođu iz "objektivnih razloga", javio je Info desk Vlasotince. Rasprava je trebalo da se održi na temu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu tog objekta."S obzirom na to da Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu  i Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu nalažu da oni prisustvuju skupu i da na istom odgovaraju na pitanja, primedbe i sugestije,  javna rasprava ne može biti održana", izjavio je savetnik za poljoprivredu i ruralni razvoj u Opštini Vlasotince, Miloš Radosavljević.Javna rasprava o Studije o proceni uticaja na zaštitu životne sredine projekta MHE Besko, bila je zakazana za sredu 18. avgust. Investitor na tom projektu je preduzeće Water Green Energy iz Kumareva, mesta koje se nalazi blizu Leskovca.Investitor i obrađivač Studije uticaja na životnu sredinu firma Ekologika urbo iz Kragujevca zajedno su obavestili opštinu da ne mogu da dođu na javnu raspravu, dodaje se u saopštenju.U Opštini vlasotince navode da će sve do sada pristigle primedbe, sugestije i mišljenja važiti i za naredni termin održavanja javne rasprave. O tom terminu će javnost, kako se naglašava, biti blagovremeno obaveštena.Vlasotince: Čemu zabrana MHE, kada se planira njihova izgradnja?Opština Vlasotince: Odložena javna rasprava o MHE zakazana za sreduTop 10 destinacija u Srbiji (FOTO)Aktivisti uklonili 101 rečnu branu u Evropi ZABRANA IZGRADNJE MHEGlasovima svojih odbornika, Opština Vlasotince donela je odluku o zabrani izgradnje MHE na svojoj teritoriji 18. marta ove godine. Takozvane derivacione MHE u Srbiji su postale ozloglašene jer se njihovom izgradnjom reke i potoci preusmeravaju u cevi i ostaju sa malo vode, što šteti živom svetu u njima.Inicijativu o zabrani MHE u Vlasotincu je pokrenulo udruženje "Bitka za Vlasinu" čiji je predstavnik Mihajlo Gorunović krajem marta podsetio da su investitori mini hidroelektrana već dva puta preusmerili u cev Rupsku reku, na kojoj se planira izgradnja i MHE Besko.Sa izgradnjom te MHE ne slaže se ni organizacija Građanski front Vlasotince, koja je nakon odlaganja javne rasprave na svom fejsbuk profilu saopštila kako se nada da se nova uopšte neće ni održati.Kako je ranije pisao portal Jugmedija, investitor Water Green Energy je dozvolu za lokaciju MHE Besko dobio u decembru 2019. godine u skladu sa zakonom, pre donošenja odluke o izgradnji te vrste objekata na teritoriji vlasotincaJugmedija tada je naglasila da se Rupska reka uliva u Južnu Moravu i iz nje se vodom za piće snabdevaju građani varoši Gredlice i okoline, ali se odluka donosi u Vlasotincu jer je lokacija planirane MHE u njenom ataru.Prošle godine 21. septembra rasprava o izgradnji MHE u Vlasotincu takođe je odložena iz epidemioloških razloga. Građanski front Vlasotince tada je podsetio da su nakon javne rasprave 2019. godine o štetnom uticaju MHE odbornici opštine usvojili Odluku o promeni Prostornog plana sa ciljem izbacivanja svih potencijalnih lokacija MHE.Reka Vlasina koja protiče kroz Vlasotince zadnjih godina ugrožena je izgradnjom takozvanih derivacionih MHE, koja podrazumeva i pregrađivanje vodotokova, ali i njihovu devastaciju zbog postavljanja cevovoda.

Srbija

Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA Partners

Srpska avio-kompanija Er Srbije otplatila je drugi i poslednji zajam fondu Etihad ervejs Partners BV, koji je osnovan od strane Etihad ervejza 2015. godine.  Dug u iznosu od 63 miliona dolara Er Srbija je platila početkom juna. Er Srbija je prošle godine otplatila prvi zajam u iznosu od 52,9 miliona američkih dolara, iako je prvobitno tražila pregovaranje o dugu i odlaganje plaćanja zbog pandemije koronavirusa. Nakon što je zahtev odbijen, srpska avio-kompanija je dug isplatila u celosti.Drugi zajam je došao na naplatu ovog leta, a Er Srbija ga je takođe isplatila u celosti i na vreme, navodi Ex-Yu-Aviation. Jedine dve kompanije koje su fondu, koji je osnovan sa namenom da prikuplja sredstava za EA i njene partnere, uspele da plate dug, pored Er Srbije, su Etihad ervejs i Etihad Airport Services. Dug nisu otplatili Alitalija, Er Sejšeli, i Er Belin. Dva zajma u ukupnom iznosu od 115,9  miliona dolara, koliko se Er Srbija zadužila,  bile su dve najveće finansijske obaveze koje je kompanija preuzela od zajmodavaca. Nacionalni avio-prevoznik Er Srbija je u julu prošle godine obavestio kreditora Etihad ervejz partners BV (EAP BV) da ne može da izmiri dug od 56,5 miliona dolara, ali je kreditor odbio da smanji potraživanje. Er Srbija u pismu kreditoru iz jula 2020. tražila da kredit na dan isplate bude smanjen za 89 odsto, od ukupno oko 120 miliona dolara duga, kako bi mogla da nastavi da posluje i generiše potrebna sredstva da bi otplatila kredit nakon što ponovo pokrene svoje poslovne aktivnosti koje nije mogla da obavlja usled trenutne pandemije koronavirusa, zatvaranja aerodroma 19. marta i nemogućnosti obavljanja letova.Upravni odbor EA partners zaključio je da je predlog kompanije neprihvatljiv.  Tri meseca kasnije ministar finansija Siniša Mali i Er Srbija objavili su da je Er Srbija samostalno obezbedila sredstva i isplatila firmi svog suvlasnika, EA partners 57,6 miliona dolara prve rate kredita od 120 miliona evra.

Svet

Dalmacija dobila edukativni centar za proizvodnju pčelarskih proizvoda

Edukativne usluge biznis inkubatora namenjene su poduzećima koja u prehrambenoj i kozmetičkoj industriji koriste pčelarske proizvode poput voska, propolisa, pčelinjeg otrova, pelude, matičnog mleča i meda, piše portal Gradonačelnik.hr. Projekat je finansirala Evropska unija u iznosu od 25,8 miliona kuna, a inkubator je smešten u preduzetničkoj zoni Grabi u Opštini Pločnik kod Zadra.Unutar Centra za razvoj i edukaciju nalazi se nekoliko zasebnih funkcionalnih celina, koje služe za edukaciju svih onih ljudi koji su zainteresovani za učenje o novim trendovima u proizvodnji.Projektom je, kako se naglašava, stvorena  moderna preduzetnička infrastruktura u Zadarskoj županiji. Razvila ga je tamošnja opštinska Ustanova Inovacija od 2017. do početka 2020. godine.Reč je o specijalizovanom preduzetničkom inkubatoru površine 1.885 kvadrata sa celinama koje služe za edukaciju i aktivno učenje u tehnološkim procesima, a polaznicima je obezbeđeno i stručno vođstvo.U razvojnim radionicama nalazi se savremena tehnologija i tehnološka rešenja za analizu i prečišćavanje pčelinjih proizvoda. Punionica meda obezbeđuje potrebnu razinu standarda kvalitete proizvoda zahvaljujući visokotehnološkim rješenjima u području obrade.Kemijsko-mikrobiološki laboratorij pruža široku paletu usluga povezanih s analizom karakteristika pčelinjih proizvoda. Start-up uredi (inkubacija) odgovaraju na potrebe novih MSP-ova, a Praktikum nadalje odgovara na potrebe dionika u segmentu unaprjeđivanja ljudskih kapaciteta u području razvoja i unaprjeđenja proizvoda i usluga. Dvorana za senzoriku omogućava specifikaciju proizvoda.'Razvoj poslovne i razvojno-istraživačke infrastrukture ključan je za gospodarski razvoj zemlje pa je tako i uvođenje znanja, novih tehnologija i inovacija u zadarsko gospodarstvo ključno za rast konkurentnosti i razvoj gospodarskih subjekata u Zadarskoj županiji i RH.Provedbom projekta stvorena je potrebna infrastruktura te uvjeti za suradnju gospodarstva s obrazovnim kao i znanstveno-istraživačkim institucijama u razvoju proizvoda više dodane vrijednosti. Hrvatski klasteri konkurentnosti ovom je projektu dodijelio oznaku 'Projekt od nacionalnog interesa'', kažu u Županiji i dodaju da je ovim projektom stvorena moderna poduzetnička infrastruktura koja oblikuje Zadarsku županiju kao prepoznatu i gospodarski privlačnu destinaciju.

Srbija

Bezosova firma tužla američku vladu zbog „favorizacije“ Maskovog SpaceX-a

Kompanija Blu oridžin tužila je američku vladu u nameri da ospori ugovor vredan 2,9 milijardi dolara koji je NASA dodelila rivalskoj kompaniji SpaceX za razvijanje letelice koja će ići na Mesec. Kompanija Džefa Bezosa tvrdi da je tužba podneta sa ciljem  da se isprave mane pronađene u načinu na koji je NASA sprovela tender. Blu oridžin je poručila da ostaje pri tome da bi ugovor trebalo da dobiju dve kompanije. Iz ove kompanije veruju da problemi koji su indetifikovani u ovoj nabavci moraju biti rešeni kako bi se povratila pravičnost, stvorila konkurencija i obezbedio siguran povratak Amerike na Mesec.Bezos danas leti u svemir u svojoj privatnoj raketi NASA mora da odgovori na tužbu do 12. oktobra.Predstavnici NASA trenutno se bave detaljima ovog slučaja, navodi se u saopštenju agencije."Zajedno sa partnerima ići ćemo na mesec, omogućiti naučna istraživanja, razvoj nove tehnologije, i kreirati visoko plaćene poslove", navela je NASA.NASA je u okviru svog programa Artemis tražila kompaniju koja će razviti svemirsku letelicku kojom će astronauti, prvi put od 1972. godine, otići na površinu Meseca.  U aprilu je ugovor dodeljen kompaniji Space X koja se obavezala da će letelicu napraviti do 2024. godine. Da li smo sami u svemiru  

Svet

Skočila cena gasa u Evropi

Cena prirodnog gasa u Evropi veća je za 7,7 odsto i premašila je 570 dolara za 1.000 kubika, pokazuju podaci Interkontinentalne berze u Evropi (ICE), prenosi portal Seebiz. Među glavnim faktorima za skok cene trenutno se izdvaja nedavni požar u jednoj Gaspromovoj fabrici, ali i veća potrošnja struje za rad klima uređaja u vrelim letnjim danima.Ruska novinska agencija Tass prenela je da su cene avgustovskih terminskih ugovora u holandskom gasnom čvorištu čak i veće jer su dostigle 577,4 dolara za 1.000 kubika, na osnovu trenutnog kursa evra prema dolaru.Dodaje se da je Gazprom rezervisao 4,3 odsto ponuđenih kapaciteta za tranzit gasa kroz Ukrajinu, što je ukupno 19,5 miliona kubnih metara, kao i 0,65 miliona kubnih metara dnevno.Na povećanje cene gasa uticala je i vest o požaru u Gaspromovom postrojenju koji se dogodio u Jamalsko-Nenetskoj autonomnoj regij i5. avgusta. Šteta koja je tada nastala trenutno se sanira, a delatnost fabrike obnavlja.Inače, transport kroz gasovod Jamal-Evropa je oko 0,93 miliona kubika na sat. Transport gasovodom Severni tok na istom je nivou kao i pre. Gasprom Export je saopštio da nastavlja sa ispunjavanjem svih zahteva u skladu sa obvezama prema evropskim potrošačima.Država garant za još 141 miliona evra kredita "Srbijagasa"Letnje pripreme za zimu: Koliko košta instalacija grejanja na gas?Ministarstvo energetike: Manja cena gasa oboriće cenu grejanja GLAVNI FAKTORI KOJI UTIČU NA CENU GASACene prirodnog gasa su uglavnom funkcija tržišne ponude i potražnje, barem prema podacima koji se mogu pronaći na sajtu US Energy Information Administration (Američka administracija za informisanje u energetici). Tamo se napominje da postoje ograničene i kratkoročne alternative prirodnom gasu kao gorivu za grejanje i proizvodnju električne energije u periodima velike tražnje.Faktori koji se nalaze na strani tražnje su vremenski i ekonomski uslovi, kao i cene nafte. Hladno vreme i niske temperature povećavaju tražnju za grejanjem, a isto se dešava i kada je toplo vreme kada se povećava tražnja za hlađenjem. Sve to povećava i tražnju za prirodnim gasom koji se koristi u elektranama za proizvodnju struje.Tražnja za gasom može se ublažiti cenama naftnih goriva, jer se ona koriste kao zamena za gas. Smanjenje tražnje, kako se napominje, svakako dovodi i do nižih cena.Promene u ponudi ili tražnji za prirodnim gasom u kratkom periodu mogu da dovedu do velikih promena u cenama, koje često deluju sa ciljem da uravnoteže situaciju. Faktori koji utiču na ponudu su  proizvodnja prirodnog gasa, uvoz i nivo zaliha u skladištima.Povećanje ponude ima za cilj da obori cene, dok njeno smanjenje povećava cenu. Skok cena ima tendenciju da podstakne proizvodnju i uvoz prirodnog gasa, kao i prodaju gasa koji se nalazi u skladištima. 

Srbija

I opremanje lokacije za fabriku vakcina bez javnog tendera

Direkcija za građevinsko zemljište i izradnju dodelia je posao na opremanju lokacije za izgradnju fabrike vakcina u Zemunu grupi ponuđača koju čine Ras Inženjering Niskogradnja, DC "Energocoop", Resa gradnja, Bidekor, Nenad Zafirović PR Agencija za pružanje geodetskih usluga "GEO SPES".Javna nabavka je sprovedena kao pregovarački postupak bez javnog poziva, a kao razlog se navodi da su u pitanju radovi koji su značajni za suzbijanje epidemije koronavirusa. U pitanju su hitni radovi na izradnji komunalne infastrukture koju je neophodno realizovati u hitnom postupku, piše u odluci. Kako se navodi u odluci, ponuda ovih firmi ocenjena je kao ekonomski najpovoljnija.  Ukupna cena za izvođenje radova je 1,39 milijadi dinara bez PDV-a, odnosno 1,66 milijardi sa PDV-om.Fabrika vakcina u Zemun polju, grade se i pristupne saobraćajnice U odluci se navodi i da je poziv za pregovaranje sa konkursnom dokumentacijom upućen na adrese firmi "Unogradnja", "Strabag", JKP Beograd put i "Ras inženjering" za koje se smatralo da imaju kapacitete za realizaciju ovog posla.Izrada tehničke dokumentacije za opremanje lokacije ugovorena je sa Institutom za puteve Beograd, a kontorla tehničke dokumentacije sa JKP "Beograd put" i preduzećem "Šidprojekt".Rok za izvođenje radova na opremanju lokacije je 120 dana. Fabrika u kojoj će se prvo pakovati "sinofarm" vakcina, a kasnije i proizvoditi, biće zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Predviđen je i pogon za proizvodnju PCR testova.Planirana mesečna proizvodnja je dva miliona doza vakcine mesečno. Za fabriku koja će se graditi po sistemu "ključ u ruke" srpska strana će obezbediti zemljište i infrastrukturu, navedeno je ranije iz Grada Beograda.Naglašeno je i da se radi o kompletno "grinfild" investiciji. Vlada Srbija je u maju izdvojila oko 16 miliona evra za izgradnju ove fabrike, а izdvojena sredstva prosleđena su Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kako bi se izradila potrebna tehnička dokumentacija, izgradila saobraćajna i komunalna infrastruktura i rešili imovinsko-pravni odnosi.

Svet

Koji su najplaćeniji poslovi u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji?

Iako je prošle godine bila rekorder po rastu zarada u čitavom regionu, Srbija i dalje ima najniže prosečne plate u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju, pokazuju podaci regionalne bonitetne kuće CompanyWall. Sa druge strane, u Srbiji su, u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju, ostvarene i najviše zarade.Posmatrano prema visini zarade u kompanijama sa najvišim prosečnim platama, koje zapošljavaju više od deset radnika, u Srbiji su 2020. godine ostvareni gotovo duplo veći najviši prihodi po zaposlenom nego u Hrvatskoj ili Sloveniji. U kompanijama koje zapošljavaju preko deset ljudi, prošle godine  najviša prosečna zarada isplaćena je u Sloveniji 7.980 evra,  Hrvatskoj 9.020 evra, dok je u Srbiji ostvarena prosečna mesečna bruto plata od čak 17.571 evro i to u više firmi.Kako se navodi, razlog tako velikih razlika u najvišim zaradama u posmatranim zemljama je u tome što se u Srbiji u prosečnu bruto zaradu evidentiraju sva primanja, razne pogodnosti kao što su biznis kartice, privatno zdravstveno osiguranje i ostalo.Ono što je zajedničko za sve tri države je da u rekordnim zaradama dominiraju kompanije koje su podružnice velikih sistema u oblastima zdravstvenih usluga, medicinske opreme, programiranja i telekomunikacija, zelene energije, repromaterijala i konsultantskih usluga.Screenshot: Companywall, frime sa navećim platama u SlovenijiDodaje se da na listama kompanija sa najvišom bruto prosečnom zaradom nema ni poslovnih banaka, kao ni osiguravajućih kuća, što potvrđuje tezu da je pandemija ozbiljno uticala na rad finansijskih institucija u ovom delu Evrope, pa i šire. Očigledno je, kako se dodaje, da je korona kriza u prvi plan stavila uglavnom novu grupu delatnosti koje će verovatno nastaviti sa razvojem.S obzirom na veliki građevinski bum u regionu, na listama najbolje isplaćenih zarada, ima i onih u građevinskim firmama. Jedna od njih, splitska firma Mejaši prvi d.o.o. ima samo jednog zaposlenog, koji je prošle godine imao najveću prosečnu zaradu u Hrvatskoj 154.897 kuna (oko 20.000 evra) bruto mesečno."Luksuz" da građevinske firme angažuju veći broj stalno zaposlenih imaju samo one kompanije koje su obezbedile dugoročne ugovore, dok ostali angažuju radnike od jednog do drugog posla.Foto: Biznis.rs, Companywall, frime sa javećim platama u HrvatskojPostoje određene razlike i u visini i obračunu bruto zarade. Iako se, recimo, od poslodavaca u Srbiji može čuti da su izuzetno visoki nameti na rad, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Milojko Arsić podseća da je maksimalni namet na platu u Srbiji oko 64 odsto, a da je trenutna poreska stopa na plate jedna od najnižih u Evropi.„Zbog postojanja neoporezivog iznosa plate koji je trenutno 18.300 dinara, kod poreza postoji određena progresivnost. Ljudi sa većim zaradama plaćaju porez po nešto višoj poreskoj stopi. U tom smislu, svako eventualno smanjenje poreske stope, koje traže poslodavci, donelo bi najveću korist ljudima sa najvišim zaradama“, zaključuje prof. Arsić.Kada zaposleni u Srbiji dobije 100.000 neto zaradu, to znači da je, uz to, poslodavac na račun PIO uplatio oko 36.000 dinara, doprinose za zdravstveno osiguranje u visini od oko 15.000 dinara, osiguranje za slučaj nezaposlenosti od oko 1.000 dinara i porez na dohodak u visini od oko 12.000 dinara.Sve češće se i u Srbiji, kao u većem delu Evrope, ugovara bruto zarada, pa zaposleni sam uplaćuje penziono i socijalno osiguranje i porez. Pored toga, uz bolje pozicije u firmama, uz osnovnu platu idu i benefiti kao što je privatno zdravstveno osiguranje, uplata određenog dogovorenog iznosa u privatno penziono osiguranje ili osiguranje zaposlenog i njegove porodice.Porezi i doprinosi u Hrvatskoj       Prema objašnjenju Poreske uprave Republike Hrvatske, radnik koji prima platu obveznik je poreza na dohodak od nesamostalnog rada, prireza porezu na dohodak i doprinosa iz plate. Porez na dohodak od nesamostalnog rada plaća se na bruto platu umanjenu za iznos doprinosa (20 odsto) i ličnog odbitka što čini poresku osnovicu. Lični odbitak je 4.000 kuna mesečno (oko 530 evra) i može biti uvećan zavisno da li zaposleni ima izdržavane članove porodice, invaliditet i slično.Porez na dohodak plaća se na poresku osnovicu po stopama od 20, odnosno 30 odsto, zavisno od visine oporezivog dela plate. Prirez porezu na dohodak plaća se na iznos poreza na dohodak, i to u slučaju kada radnik ima prebivalište na području opštine ili grada koji je svojom odlukom propisao prirez porezu na dohodak.Doprinosi iz plate plaćaju se za penziono osiguranje u iznosu od 20 odsto bruto zarade (za osobe u drugom stubu penzionog osiguranja plaća se 15 odsto na temelju generacijske solidarnosti, a pet odsto na temelju individualne kapitalizovane štednje).Nameti za poslodavce i zaposlene u SlovenijiU Republici Sloveniji ukupna stopa doprinosa zaposlenih iznosi 22,10 odsto, a ukupna stopa doprinosa poslodavaca 16,10 odsto, objašnjava za portal Biznis.rs načelnica Odseka za poreze u Udruženju poslodavaca Slovenije (ZDS), Kristina Barič.“Poreska osnovica za obračun akontacije poreza na dohodak građana je bruto prihod od rada, umanjen za iznos obračunatih doprinosa za socijalno osiguranje, za koje je zaposleni obavezan da plati i za iznos mesečne poreske olakšice, kao što je opšta olakšica ili posebne olakšice za izdržavane članove porodice. Mesečna opšta olakšica iznosi 291,67 evra i odobrava se svim poreskim rezidentima Republike Slovenije. Poreski obveznici sa bruto mesečnim prihodom do 1.109,74 evra, pored pomenute opšte olakšice, pri obračunu akontacije uzimaju u obzir i dodatne opšte olakšice obračunate po formuli: 1.558,37 – 1.402,77 x bruto prihod”, objašnjava Barič.

Srbija

Čak polovina mladih bi da ode iz Srbije

Čak 50% mladih između 18 i 30 godina želi da napusti Srbiju ili razmišlja o tome. Tu mogućnost ne otpisuje 39%, pokazuju najnovija istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).U Alternativnom izveštaju o položaju mladih u Srbiji, objevljenom 12. avgusta 2021. na Međunarodni dan mladih, kao razlog za odlazak, mladi navode dostojanstven život, njih čak 39%. Pored potrage za dostojanstvenijim životom, kao razlog za odlazak mladi navode i viši životni standard (24%) i bolje javne usluge i veće šanse za zaposlenje (10%). U istom izveštaju stoji i podatak da čak 65% mladih živi u porodičnom, preko 20% u iznajmljenom, a svega 10,3% u svom stanu."Ova činjenica svakako utiče na stvaranje okruženja u kojem će se mladi kasnije osamostaljivati i odrastati, stvarati porodice, kao i da je pitanje stanovanja mladih jedan od prioriteta omladinske politike, ali i još jedno važno državno pitanje", navodi se u izveštaju KOMS-a. Pola mladih u Srbiji podržava legalizaciju marihuane i obavezan vojni rok

Srbija

Na računima Infostana ubuduće i firma čija deponija se zapalila u Vinči

Na uplatnicama Infostana od septembra će se naći i ime gradskog partnera za odlaganje i tretman smeća, preduzeća Beo Čista Energija, javile su Večernje novosti. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) ovo preduzeće je registrovalo svoju delatnost u oblasti snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama, kontrolisanja uklanjanja otpada i sličnim aktivnostima.Na računima koje Beograđanima šalje "Infostan", od septembra će se naći nova stavka - naknada za odlaganje i tretman otpada koju sprovodi privatni partner Beo Čista Energija.Naglašava se da se korisnicima ukupan iznos komunalija za smeće neće izmeniti, barem za sada, već će se preraspodela sredstva realizovati samo između JKP Gradske čistoće i Beo Čiste Energije.Dosadašnja cena od 6,60 dinara po kvadratu domaćinstva, koju sada plaćaju sugrađani, na računima će se razdeliti na način da 5,61 dinara po kvadratu stoji na odeljku za Gradsku čistoću i ostatak od 0,99 do 6,60 dinara po kvadratu će stajati za Beo Čista Energija.Novi cenovnik, kako je naglašeno, usvojen je nedavno na nadzornom odboru Gradske čistoće."Do sada smo mi obavljali celokupnu uslugu Otkako je 2. avgusta Beo Čista Energija preuzela novu deponiju, mi ćemo biti operater za sakupljanje i odnošenje smeća, dok će oni raditi tretman i odlaganje. Za građane cena ostaje ista, ali će se sredstva koja smo dosad uzimati, deo njih, prosleđivati privatnom partneru" - navode u Gradskoj čistoći.Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), vlasničku strukturu Beo Čiste Energije čine tri kompanije:- I-Environment Investments Limited sa 40% udela,- Suez Groupe S.A.S. sa 40% udela,- Marguerite Waste Serbia S.À R.L. sa 20% udela.Marguerite je inače panevropski fond koji ulaže u obnovljive izvore energije.Krajem septembra 2017. godine Grad Begrad potpisao je ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa predstavnicima konzorcijuma koji čine francuska kompanija Suez Groupe SAS i japanskom kompanijom Itochu I-Environment, o sanaciji gradske deponije u Vinči, koja je ovih dana gorela i izazvala veliko aerozagađenje.Ugovorom na 25 godina tada je predviđeno da se u Beogradu razvije sistem za upravljanje komunalnim otpadom koji podrazumeva zatvaranje i sanaciju deponije Vinča i izgradnju kogenerativnog postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije od otpada koji ne može da se reciklira.Preduzeće Beo Čista Energija osnovano je za projektovanje, izgradnju, finansiranje, upravljanje i transfer projekta upravljanja čvrstim otpadom.Na Drinskoj regati sakupljeno preko 800kg ambalažnog otpadaKako radi Regionalni centar za upravljanje otpadom u Zapadnoj SrbijiNova ekološka načela EU: Ne bacaj, već popravljaj Oktobra 2019. godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbedila je kredit od 72,25 miliona evra za izgradnju postrojenja za proizvodnju energije iz otpada na novoj lokaciji u Vinči. Prema podacima PKS, jedan od predstavnika Beo Čiste Energije, Vladimir Milovanović nalazi se i u upravnom odboru Ujedinjene srpske fondacije. Pored njega, funkciju u upravnom odboru te organizacije, vrše i Marko Mišković i Nenad Kovač.Milovanović je pre nekoliko dana izjavio genciji Beta da ta firma još uvek čeka dozvolu Ministarstva za zaštitu životne sredine o preuzimanju stare deponije u Vinči. Dodao je da će do tada deponija biti u nadležnosti Gradske čistoće.

Srbija

BIP prodat kompaniji Auto Čačak

Kompanija Auto Čačak kupila je danas Beogradsku industrija piva, slada i bezalkoholnih pića (BIP) za 2,09 milijardi dinara, kao jedini ponuđač na javnom prikupljanju ponuda za prodaju iz stečaja, piše FoNet.Kako se radi o ponudi višoj od polovine procenjene vrednosti imovine BIP, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, koja je organizovala prodaju BIP, prihvatila je ponudu Auto Čačka, prenosi N1. Kupac je dužan da novac isplati u roku od 30 dana.Prodaje se BIP za 4,17 milijardi dinara Agencija za licenciranje stečajnih upravnika procenila je imovinu stečajnog dužnika "Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića" Beograd na 4,18 milijardi dinara, a svi učesnici nadmetanja bili su u obavezi da polože depozit od 835,2 miliona dinara.Najvrednija imovina BIP je građevinski objekat u Beogradu u Bulevaru vojvode Putnika 5, u blizini petlje Mostar.Nekada čuveni proizvođač piva poseduje i objekat na Zrenjaninskom putu u Beogradu, zatim zemljište ili objekte u Velikom Polju u Obrenovcu, Čačku, Kragujevcu, Kosovskoj Mitrovici, Alibunaru i Budvi.Na prodaju su ponuđeni i žigovi i robne marke, međunarodni žigovi, zalihe kao i nepokretnosti i prava koja su pod sporovima.

2021

SBB fondacija i “Ekološka svest” u akciji čišćenja u Požarevcu

SBB fondacija i nevladina organizacija “Ekološka svest” saopštili su danas da je održana akcija čišćenja jezera Zaova u okolini Požarevca.U okviru svoje dugogodišnje inicijative “Ne prljaj. Nemaš izgovor!”, SBB fondacija ovog puta je podržala akciju čišćenja jezera i šume u opštini Malo Crniće. Čišćenju su se pridružili mnogobrojni građani Požarevca i okoline, koji rado uživaju u prirodnim lepotama i čistom vazduhu ovog izletišta.Jovana Lukić, CSR direktorka United Grupe i direktorka SBB fondacije rekla je: “Čistoća jedne zemlje i odnos građana prema javnom dobru pokazatelji su stanja duha i nivoa društvene svesti, a SBB fondacija se već šest godina aktivno bori za čistiju, zeleniju i zdraviju Srbiju, motivišući i inspirišući građane da vode računa o malim, a ujedno velikim stvarima.” Dužnost svih građana je da se odgovorno ponašaju prema životnoj sredini, a cilj SBB fondacije je da ih o tome edukuje i informiše. Srđan Miletić iz nevladine organizacije „Ekološka svest“ istakao je: “Posebnu zahvalnost dugujemo SBB fondaciji, koja je pružila nesebičnu pomoć i podršku u nameri da se očuva životna sredina našeg kraja i podigne njen standard.”SBB fondacija i nevladina organizacija “Ekološka svest” sarađuju od osnivanja organizacije 2017. godine.Kampanja SBB fondacije „Ne prljaj. Nemaš izgovor!“ prepoznata je širom Srbije, što pokazuje spremnost ljudi da svoju životnu sredinu učine zdravijim mestom za život. SBB fondacija organizovala je 101 akciju čišćenja u 29 gradova, predstava „Ko to tamo prlja“ odigrana je za više od 30.000 dece, koja su na poklon dobila istoimenu knjigu. Pored toga, proizvedeno je i podeljeno 43.000 eko kesa, zasađeno je više od 2.000 sadnica, donirana su 23 dečja igrališta u 19 gradova širom Srbije, a realizovani su i projekti „Ne prljaj. Nemaš izgovor! – IZAZOV!“ u kojem je učestvovalo preko 50.000 dece i nagradni konkurs „rEKOnstrukcija“ na kojem je bilo prijavljeno više od 500 eko rešenja.U narednom periodu, Fondacija će zajedno sa partnerima nastaviti da širi svest o važnosti zaštite životne sredine, kako bismo našu zemlju učinili lepšim i boljim mestom za život.  

Svet

Junajted grupa preuzima grčku kompaniju Vind helas

Junajted grupa postigla je dogovor o preuzimanju grčkog telekomunikacionog operatora Vind helas sa kompanijom Kristal almond.Završetak akvizicije se očekuje nakon uobičajenih odobrenja regulatora tokom 2022. godine, navodi se u saopštenju Junejted grupe. Kompanija Vind helas jedna je od tri vodeća mobilna operatora u Grčkoj, a pored mobilnih pruža i fiksne, internet i usluge televizije za ukupno 4,2 miliona korisnika ostvarujući godišnje prihode od preko 500 miliona evra. U okviru United Grupe u Srbiji posluju kompanija SBB i njeni servisi EON i Total TV i dostupne su usluge televizija i portala Sport Klub, Nova S i N1.

Srbija

Tunjevina sa metalnim opiljcima ipak nije na domaćem tržištu

Poznata italijanska tunjevina Rio Mare u kojoj su pronađeni metalni opiljci nije ušla u Srbiju, potvrdio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je za TV Prva rekao da kontrolom te tunjevine utvrđeno da su njene pošiljke koje su stigle u Srbiju čiste.Nedimović je dodao da se od petka kontroliše sva konzervirana riba: tunjevina, sardine, skuša, pored ostalog i na prisustvo teških metala, na radioaktivnost."Danas postoji metoda analize rizika, ne kontroliše se svaka pošiljka kao pre 30 ili 40 godina. Određenim proizvođačima, koji su nakon nekoliko uzastopnih kontrola utvrde da su ispravi, onda ih kontrolišemo na svakom desetom uzorku, ali čim se utvrdi nepravilnost, kontrola se povećava na svaku pošiljku dok ne dokažu da su ispravni", objasnio je Nedimović.Istakao je da srpska veterinarska služba i fitosanitarna zaštita poslednjih nekoliko godina imaju kapacitet koji im omogućava da otkriju svaku nepravilnost u vezi sa hranom koja se plasira na naše tržište.Poskupele šnicle, ali stočari od toga nemaju koristiDržava povećava subvencije za organsku poljoprivreduOgroman pad u broju zaposlenih u poljoprivrediPrvo ugovor, pa otkup voća i povrća "Za sada je naše tržište potpuno bezbedno, a ukoliko se bude utvrdila neka neispravnost, obavestićemo građane", rekao je Nedimović.Prema njegovim rečima, s aspekta bezbednosti hrane Srbija je u boljem položaju nego pre pet ili šest godina, jer su izgrađeni kapaciteti poput laboratorije za bezbednost hrane u Batajnici, koja je potpuno opremljena.Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske prošle sedmice povuklo je iz prodaje tunjevinu Rio Mare u maslinovom ulju, zbog sumnje da se u njoj nalaze komadići metala. Reč je o pakovanju 2×80 grama, broj L21127, na kome piše da ga je najbolje upotrebiti do 31. 12. 2025.

Srbija

Zaštitnik preduzetnika: Bez ključnih reformi besmisleno je povećavati minimalac

U pregovorima o visini minimalca, koji se vode u okviru Socijalno-ekonomksog saveta, obesmišljena je uloga poslodavaca i sindikata, smatra Udruženje Zaštitnik preduzenika i privrednika Srbije. Kako dodaju, tome je doprinela država koja je unapred najavila koliki će biti iznos minimalne zarade, bez namere da poreski sistem i sistem doprinosa uredi na pravedan i sveobuhvatan način."Visoka opterećenja na male zarade, koja iznose oko 60% na neto zarađen dinar su direktan uzrok ogromnog crnog tržišta rada koje urušava registrovane poslodavce i doprinosi previsokim nametima na male zarade i na male biznise", ocenjuje se u saopštenju Zaštitnika prerduzetnika i privrednika Srbije.Udruženje podseća da su preduzetnici i vlasnici mikro preduzeća i sami zaposleni u svojim firmama, pa zbog toga osećaju teret ogromnih nameta:"Umesto poruke da je isplativije raditi na crno, državni aparat treba da se pozabavi suštinskom promenom poreskog sistema na pravedan, progresivan i sveobuhvatan način kako bi se poboljšao standard zaposlenih".Svaki dan u crvenoj zoni, a u džepu minimalacPoslodavci pristaju na veći minimalac, ali uz manje poreze i doprinoseI poslodavci i sindikati nezadovoljni najavljenim povećanjem minimalca KAKO DO VIŠE NOVCA U BUDŽETU?Udruženje ocenjuje da će se više novca u budžetu stvoriti sprečavanjem šverca na carini, krađe struje, goriva i ostale akcizne robe. Takođe, treba sprečiti ispumpavanje novca u inostranstvo putem fiktivnih faktura i transfernih cena bez plaćanja poreza na dobit.Zaštitnik preduzetnika i privrednika podseća i da treba sprečiti nameštene tendere, divlju gradnju, trgovinu na crno preko intereneta, kao i subvencionisanje stranih investitora. Prema njihovom mišljenju, na taj način će se smanjiti opterećenja na male zarade i male biznise, bez zadiranja u osnovna prava na zdravstvenu negu i penziju."Povećanje (minimalca) od par hiljada dinara nema nikakvog efekta kad nam se na računima za struju i gorivo naplaćuje porez na porez (porez na dodatu vrednost PDV na akcizu), kad su cene osnovnih životnih namirnica skočile za više desetina procenata, kad se naplaćuje porez na imovinu za objekte koji služe za osnovno stanovanje što predstavlja porez na trošak i mnoge druge nelogičnosti kojima se teško zarađen dinar otima na svakom koraku", napominje se u saopštenju.Pregovori o minimalcu počinju 23. avgusta, a predsednik Srbije početkom jula najavio je da će minimalna zarada za 2022. godinu iznositi, ne manje od 300 evra, odnosno oko 35.000 dinara. On je tada ocenio da je minimalnu zaradu u Srbiji prošle godine primalo oko milion ljudi. Poslodavci su nedavno objavili da pristaju na povećanje minimalca, al uz manje poreze.

Srbija

Tviter označio RTS, Tanjug, Kurir, Politiku kao medije koji sarađuju sa državom

Više srpskih medija koji imaju nalog na Tviteru, na toj društvenoj mreži označeni su  kao "mediji koji sarađuju sa Vladom Srbije". Među njima su RTS, Kurir, Tanjug, Informer, Politika, Hepi.U slučaju da mediji ima oznaku da je povezan sa državom, Tviter neće preporučivati njihove naloge ljudima ni pojačavati njihove tvitove, objasnila je kompanija Tviter. Mediji povezani sa državom definisani su kao mediji gde država kontroliše uređivačku politiku bilo finanisranjem ili direktnim ili indirektnim političkim pritiscima, kao i kroz kontrolu proizvodnje i distribucije sadržaja.  Oznaku da sarađuju sa državom mogu imati mediji, njihovi glavni urednici, ili rukovodstvo. Tviter u odeljku "Rules and policies" navodi da je cilj da oznakama da su neki nalozi povezani sa državom omogući širi kontekst o nalozima  koji su kontrolisani od strane zvaničnika vlada, medijiskim subjektima povezanim sa državom, i pojedincima blisko povezani sa ovim subjektima.Oznaka o povezanosti sa državom se pojavljuje na profilnoj strani konkretnog naloga na Tviteru kao i u okviru tvitova koji se objavljuju sa tog naloga.Oznaka sadrži informacije o državi sa kojom je nalog povezan i o tome da li sadržajem upravlja neki predstavnik vlade ili medij povezan sa državom. ???? pic.twitter.com/UI2H18RnOT— Radomir Martin™ (@radomir_martin) August 16, 2021