Najnovije

Svet

Hrvatska ekološka vozila subvencioniše sa 14 miliona evra

Hrvarska je ove godine izdvojila 105 miliona kuna (oko 14 miliona evra) za subvencije namenjene kupovini električnih, hibridnih, kao i vozila sa pogonom na vodonik. Subvencije koje se kreću i do 40% njihove vrednosti dodeljuje Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost.U odnosu na prethodne godine ponuda ekoloških vozila u Hrvatskoj je znatno veća, pa može da se bira između 114 modela automobila, 102 modela električnih bicikala i skutera, kao i 43 modela dostavnih vozila. Zbog subvencija i velike ponude očekuje se i velika tražnja za takvim vozilima.Za električna vozila M1 i N1 kategorije (standardni automobili i dostavna vozila) u Hrvatskoj se može dobiti podsticaj od 70.000 kuna ili do 40% njihove vrednosti, kao i dodatni popust preko udruženja Strujni krug.Za one koje zanimaju manja gradska vozila, na raspolaganju su potpuno električni Renault Twingo koji sa subvencijama košta 89.900 kuna, Renault Zoe 148.900 kuna, a Peugeot e-208 164.000 kuna.U tom segmentu se još nude brojni modeli poput Opela, Fiata 500e, BMW-a, Dačije Spring, Honde i Mini Coopera SE.SUBVENCIJE ZA EKOLOŠKA VOZILA U HRVATSKOJ PLANULE ZA PET MINUTADESETINE HILJADA GRAĐANA PROTIV SUBVENCIJA ZA ELEKTRIČNA I HIBRIDNA VOZILA Tesla je prošle godine konačno otvorio vrata i u Hrvatskoj te ponudio Model 3 koji cenom već i bez subvencija konkuriše ostalim limuzinama i dostupan je za 260 hiljada kuna (27.462 evra).Električa dostavna vozila sa subvencijama u Hrvatskoj koštaju od 140 (18.600 evra) do 171 hiljada kuna (oko 23.000 evra).Subvencije mogu da se dobiju i za veoma skupa vozila, poput Poršea Taycana, Audija e-trona i Audija RS e-trona GT.Hrvatska je ove godine promenila model dodele subvencija za kupovinu električnih vozila, jer je za tu namenu obezbeđenoskoro tri puta više sredstava nego 2020. godine.Za kupovinu električnih vozila Hrvatska je pršle godine izdvojila više od 5,8 miliona evra.Vlada Srbije je ove godine najavlia da će za subvencije namenjene kupovini električhih i hibridnih vozilaizdvojiti 1,2 miliona evra, što je oko 10 puta manje nego u Hrvatskoj.

2021

Lansirani Pro Climate proizvodi neutralni po životnu sredinu*

Kompanija dm drogerie markt lansirala je novu Pro Climate liniju proizvoda koja je neutralna po životnu sredinu* i time je postavila novi održivi standard u svom poslovanju koje već godinama zasniva na ekološkim principima. Ovi proizvodi predstavljaju jedinstvenu ekološki prihvatljiviju alternativu i nisu samo klimatski neutralni, već su prvi put neutralni i po životnu sredinu*.„Razvijanjem Pro Climate linije nastojimo da u svim fazama životnog ciklusa proizvoda što manje utičemo na životnu sredinu. Ova linija proizvedena je s najmanjim mogućim ekološkim otiskom, a preostale neizbežne uticaje dm naknadno kompenzuje u pet kategorija životne sredine – klimatske promene, eutrofikacija, zakiseljavanje, fotohemijski smog, oštećenje ozonskog omotača“, izjavila je Alexandra Olivera Korichi, direktorka dm drogerie markt Srbija i Severna Makedonija.Na policama dm-a sukcesivno će se naći 14 Pro Climate proizvoda u okviru dobro poznatih privatnih robnih marki alverde, Jessa, Sanft&Sicher, Denkmit i SUNDANCE. Među njima su proizvodi za svakodnevnu upotrebu – za sunčanje, negu lica i tela, kao i ličnu higijenu i domaćinstvo.„Ponosni smo što imamo priliku da našom asortimanskom ponudom podstaknemo savesnu potrošnju i kupcima ponudimo visokokvalitetne i ekološki prihvatljivije proizvode, uz dobar odnos cene i kvaliteta. Verujemo da ćemo ovim poduhvatom motivisati i druge kompanije da se što više okrenu očuvanju životne sredine. Mi ćemo nastaviti da se zalažemo za zdraviju okolinu, ali i zeleniju ekonomiju koja je neophodna da bismo planetu očuvali za buduće generacije“, poručila je direktorka dm-a.Kompanija dm drogerie markt jedna je od ekološki najosvešćenijih kompanija, koja teži da postavlja zelene standarde u svim segmentima poslovanja. Naime, dm je među prvima u Srbiji u potpunosti povukao plastične ambalažne kese iz upotrebe u oktobru 2019. godine, a svrstao se i u predvodnike najveće masovne akcije pošumljavanja u Srbiji zahvaljujući projektu „Zasadi drvo“, pokrenutom u saradnji sa Adria Media Grupom i institucionalnim partnerima. S tim u vezi, visokokvalitetna Pro Climate linija predstavlja prirodni nastavak ekoloških principa dm-a zasnovanih na odgovornom postupanju prema ograničenim prirodnim resursima. Kako napominju iz kompanije, dm će nastaviti da ispunjava niz kriterijuma održivosti ali i da pokreće brojne inicijative usmerene na očuvanje životne sredine. 

Srbija

Cyber security u fokusu: Integrator – regionalna cyber security konferencija

O trendovima u cyber bezbednosti, security servisima, skladištenju podataka u Cloud-u, zaštiti poslovnih aplikacija, uspešnim damama u svetu cyber bezbednosti, o osiguranju i mnogim drugim temama razgovaralo se na dvodnevnoj regionalnoj cyber security konferenciji ,,Integrator’’ u organizaciji kompanije Sky Express.Najeminentniji IT stručnjaci iz zemlje i inostranstva predstavili su najnovije, nepristrasne i trenutno najrelevantnije informacije i prakse u oblasti informacione bezbednosti. ,,Kompanija Sky Express se bavi distribucijom i implementacijom naprednih softverskih rešenja za cyber bezbednost i uslugama u oblasti informacione bezbednosti na tržištu Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije i Severne Makedonije. Kao jedan od regionalnih lidera u ovoj oblasti, kompanija Sky Express, i njen partnerski fond, Evolution Equity Partners iz Ciriha, imaju priliku ali i obavezu ne samo da opslužuju tržište regiona kvalitetnim security softverskim rešenjima već i da edukuju korisničku publiku i podižu zajedničku svest o direktnim i indirektnim opasnostima po bezbednost i integritet digitalnih podataka.Ideja nam je da se svake godine konferencija održava u drugoj zemlji regiona, u kojoj poslujemo, kako bismo podržali lokalne napore razvoja IT bezbednosne kulture, inicirali nove lokalne investicione poduhvate kroz naš fond Evolution Equity Partners i pomogli efikasnijoj zaštiti najosetljivijih poslovnih i ličnih podataka’’, istakao je CEO kompanije Sky Express, gospodin Majo Mićović. Sajber kriminal je u eksponencijalnom porastu, posledice napada su višestruke, od finansijskih, preko reputacionih do ekonomskog urušavanja kompanija.Preporuka kompanijama je da ovaj izazov shvate kao stalnu pretnju i da preduzmu korake u interesu zaštite osetljivih podataka, pre nego nastane šteta. Kompanija Sky Express se zahvaljuje partnerima ,,Integrator’’ konferencije na podršci: Evolution Equity Partners, VMware, Onapsis, LogPoint, Comtrade, Enetel Solutions, Security Scorecard, Open Systems, Airlock, Eperi i Dflabs.

Srbija

Sutra zadnji rok za plaćanje pete rate poreskog duga

Obveznicima koji su usled korona-krize odložili plaćanje dugovanog poreza i doprinosa rok za uplatu pete rate ističe sutra, 10. juna 2021. godine, saopštila je Poreska upravaPrivredni subjekt koji ne izmiri ratu u propisanom roku gubi pravo na odlaganje plaćanja obaveza po osnovu poreza i doprinosa koje su predmet odlaganja i celokupni preostali poreski dug dospeva danom gubitka prava na odlaganje plaćanja.Za dodatne informacije poreski obveznici mogu se obratiti Kontakt centru Poreske uprave na brojeve telefona 0700-700 007 i 011-33 10 111, kao i neposredno informisati na šalterima "Vaš poreznik" u 37 filijala širom Srbije.

Srbija

Odložena promena novih pravila za registraciju vozila

Registracija vozila posle 5. jula u Srbiji obavljaće se pod nepromenjenim uslovima, saopštila je, saopštila je Agencija za bezbednost saobraćaja. Razlog za to je što veliki broj vozila ne bi mogao da ispuni uslove, poput ograničene emisije štetnih gasova, koji bi se po novim pravilima zahtevali na tehničkom pregledu.Primena odredbi iz Pravilnika koje se odnose na kočnice, na uređaje za odvođenje i regulisanje izduvnih gasova kako se podseća odnosi se na merenje izduvnih gasova, posedovanje katalizatora, merenje ovalnosti kočnica, kao i druge odredbe koje su bile najavljene biće odložene na najmanje dve godine, navodi Agencija za bezbednost saobraćaja.Kako dodaju, izmene i dopune Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, omogućiće da građani i dalje registruju vozila pod nepromenjenim uslovima.Pravilnik je, podsećaju, donet 2012. godine i u nadležnosti je Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.Podsećaju i da je u toku 2021. formirana radna grupa koja je trebalo da unese izmene i dopune u pravilnik koji definiše pravila za registraciju.U radnoj grupi nalaze se predstavnici ministarstva saobraćaja, Uprave saobraćajne policije, Agencije za bezbednost saobraćaja, beogradskog Mašinskog fakulteta, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i AMSS–CMV.AMSS: NE TREBA VAM SLOBODAN DAN ZA REGISTRACIJE, SVE ĆE BITI GOTOVO ZA 30-TAK MINUTA

Srbija

Za tri nedelje počinje prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru

Zvanično puštanje u rad postrojenja za preradu otpadnih voda na Zlatiboru planirano je za 29. jun 2021. godine, uoči Dana Opštine Čajetina, potvrdili su za naš portal u opštinskoj upravi. Postrojenje se gradilo nekoliko godina i nalazi se na reci Crni Rzav, blizu zlatiborskog naselja Obudojevica."Na taj način ćemo da regulišemo sve otpadne vode koje su zagađivale reku Crni Rzav i koje dalje idu u Drinu. Znači, sredićemo kompletno taj deo. Radi se i projekat za Sirogojno", kažu za Novu ekonomiju u Opštini Čajetina.Naglašavaju da se planira rešavanje tog pitanja i u samoj Čajetini. Postrojenje za Zlatiboru urađeno je i sredstvima opštine Čajetina i bespovratnim sredstvima u iznosu od 1,5 miliona evra, koja su dobijena od Republike Slovenije. Ukupna vrednost projekta je 4,5 miliona evra.Postrojenje je tehnički bilo završeno još prošle godine, ali je puštanje u rad odlagano zbog radova na strujnoj mreži koja vodi do postrojenja.Kako je raniej pisala Nova ekonomija, novo postrojenje za preradu otpadnih voda na Zlatiboru radi na principu takozvanih SBR bazena u koji se pune otpadnom vodom. Ona se kasnije prečišćava i iz nje se odvaja otpadni mulj.SRBIJI TREBA DO 300 NOVIH POSTROJENJA ZA PRERADU OTPADNIH VODAZLATIBOR USKORO DOBIJA POSTROJENJE ZA PRERADU OTPADNIH VODA Postrojenjem će upravljati JКP Vodovod Zlatibor.Foto: Nova ekonomija/ Vrhovi ZlatiboraPre izvesnog vremena putem društvenih mreža građani koji imaju kuće blizu reke Crni Rzav, žalili su se na stanje u kom se reka nalazi, ali se očekuje da će puštanjem u rad novog postrojenja taj problem sada biti rešen.U Srbiji postoji svega nekoliko postrojenja za preradu otpadnih voda, u Šapcu i u Vršcu. Koliki je problem u vezi sa otpadnim vodama u Srbiji govori i činjenica da Grad Beograd nema nijedno postrojenje za njihovo prečišćavanje.Kako je ranije pisao naš portal, Srbiji je potrebno oko 300 takvih fabrika. Za izgradnju beogradskog postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, na obali Dunava, potpisanI su sporazumI sa kineskom firmom China Machinery Engineering Corporation.Vrednost tih radova, je kako dodaje oko 270 miliona evra i za to je predviđen zajam od kineskih banaka.Čedomir Savković

Srbija

BASF otvorio konkurs za finansiranje startapa i inovatora

Najveća svetska hemijska kompanija BASF pokreće sopstveni Innovation Hub, koji će okupiti startape i inovatore iz 11 zemalja Centralne i Južne Evrope, među kojima će se naći i Srbija. U fokusu ovogodišnjeg konkursa su rešenja koja direktno ili indirektno doprinose stubovima Zelene agende, kao što su čista energija, održiva poljoprivreda i cirkularna ekonomija, navodi se u saopštenju."Narušavanje životne sredine i klimatske promene poslednjih decenija predstavljaju veliki izazov za čitav svet. Zbog toga su evropske države postavile cilj da, prve na planeti, postanu klimatski neutralan blok. Između ostalog, Evropska komisija je usvojila Zeleni plan (Green deal) kao skup mera za postizanje održive ekonomije, a na nama je da podržimo rešenja koja će to omogućiti. Innovation Hub konkurs je samo jedan od načina da podržimo Zeleni plan", izjavio je Simon Franko direktor kompanije BASF u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.Prijave za BASF Innovation Hub počinju danas i traju do 15. septembra u ponoć.U prvoj fazi takmičenja žiri će odabrati najbolju ideju iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. Pobednička ideja će, u novembru, učestvovati na velikom BASF Innovation Hub finalu, zajedno sa najuspešnijim rešenjima iz drugih država.Pobednik lokalnog konkursa osvaja 2.500 evra, a najbolja ideja regionalne faze 5.000 evra.Mogućnost za ostvarivanje finansijske podrške imaju inovatori i startap timovi do pet članova, a osnovni uslov za učešće je da prijavljena ideja direktno ili indirektno doprinosi stvaranju rešenja za čistu, pouzdanu i pristupačnu energiju, rešenja za održivu poljoprivredu i rešenja koja omogućavaju prelazak na cirkularnu ekonomiju.Franko navodi da je nedostatak novčanih sredstava vrlo često glavni razlog zbog koga individualne ideje ne budu nikada realizovane i ističe da BASF želi da pruži bar malu podršku startapima i inovatorima."Postulati Zelene agende su vrlo široki, pa verujemo da će brojni inovatori prepoznati da upravo njihova ideja odgovara uslovima konkursa. Bilo da se radi o izolatorima za povećanje energetske efikasnosti, aplikacijama koje će optimizovati upotrebu vode prilikom zalivanja useva i električne energije u kućama i stanovima, modernim rešenjima za smanjenje plastičnog otpada ili potpuno revolucionarnom rešenju, BASF će pružiti novčanu podršku za razvoj najbolje ideje", rekao je Franko.Dodatne informacije o konkursu, uslovima i načinu za prijavljivanje dostupne su OVDE. 

Srbija

Beogradske pijace: Planiraju se podzemne garaže, liftovi…

Grad Beograd traži ponuđača koji bi uradio studiju izvodljivosti za rekonstukciju pijaca “Kalenić”, “Skadarlija” i “Banovo brdo”, pokazuju podaci Portala za javne nabavke.Nakon studije gradska uprava trebalo bi da sazna da li je investrianje opravdano sa “prostorne, ekološke, finansijske, tržišne i ekonomske tačke gledišta”, navodi se u specifikaciji tendera.Kako grad planira da uradi centralne gradske pijace?Pijaca “Kalenić”Planirana rekonstrukcija “Kalenić” pijace podrazumeva natkrivanje nadstrešnicama platoa na kome se nalaze tezge, ukupne površine oko 6.000 metara. Predviđeno je uklanjanje svih postojećih montažnih objekata, kao i rušenje kapije uz ulicu Maksima Gorkog koja prelazi građevinsku liniju. Sužavanje kapije je neophodno zbog proširivanja ove saobraćajnice, kako je predviđeno postojećim planovima, a što se i navodi u urbanističkom planu rekonstrukcije “Kalenića”.Prema urbanističkom projektu koji je objavljen na stranici Grada, nije planirano rušenje kapije u Njegoševoj ulici, već samo njena rekonstrukcija, dok se u obrazloženju tendera za izradu studije izvodljivosti navodi da je planirano njeno rušenje i projektovanje nove.Na “Kaleniću” je planirano i oformljavanje “gastro bloka” koji bi trebalo da ima više podcelina i da se nalazi u prostoru između dve kapije koji će zadržati “pretežnu uslugu prodaje, pripreme i konzumacije hrane”, piše u tenderskoj dokumentaciji.Planirano je i podizanje kapaciteta tezgi za oko 15 odsto, kao i rekonstrukcija Mlečne hale u “gabaritu i volumenu objekta”, dok će se njegova funkcija zadržati.Podsećamo, kompletna rekonstrukcija “Kalenića” trebalo je da bude završena još 2018, o čemu je Nova ekonomija, već pisala.Pijaca “Skadarlija”Planirano je da uklone svi postojeći objekti, i zidani i montažni.Predviđena je da se izgrade dve podzemne etaže, a iznad njih trg u dva nivoa.Pijaca bi nakon rekonstrukcije trebalo da bude podeljena u četiri celine:- Javna garaža sa više etaža (spratova) u koju se ulazi iz ulice Đorđa Jovanovića, kapaciteta oko 400 vozila.- Prostor za snabdevanje pijace - magacini, rashladne komore, smećara, pristup dostavnih vozila.- Donji nivo delimično natkrivenog trga na koji se ulazi iz Skadarske i iz obodnih ulica, a koji je “sistemom platoa i blagih rampi” povezan sa trgom koji je višem nivou. Predviđeno je da ovaj deo pijace radi u svim vremenskim uslovima, a da su toj celini nalaze objekti uprave, prodavnice hrane, mesa, ribe, mleča hala…- Na višem delu trga koji je okrenut prema ulici Džordža Vašingtona i Drinčićevoj ulici bi trebalo da se nalaze objekti za prodaju, pripremu i konzumaciju hrane.Na pijaci “Skadarlija” je planirano povećanje kapaciteta tezgi za 10-15 odsto, a svi nivoi će međusobno biti povezani liftovima, platformama za prenos tereta i odgovarajućim brojem stepeništa.Pijaca “Banovo brdo”Takođe se planira uklanjanje svih zidanih i montažnih objekata.Pijaca u Požeškoj bi trebalo da dobije podzemnu garažu za oko 400 vozila, kao i mlečnu halu i lokale za prodaju mesa, ribe i robe široke potrošnje.Otvoreni deo pijace bi delom trebalo da bude natkriven, gde će se na tezgama prodavati voće, povrće, poljoprivredni proizvodi i cveće.Predviđena je i lokacija za objekat upave, kao i prostor za snabdevanje pijace u okviru koga će biti magacini, rashladne komore, smećara, pomoćni prostor i pristup za dostavna vozila.I na ovom pijaci je planirano povećanje kapaciteta tezgi za 10-15 odsto i povezivanje liftovima, platformama za prenos tereta i stepeništima.Rok za podnošenje ponuda za izradu studije izvodljivosti je 22. jun. 

Srbija

Oglašen javni uvid za tri nove MHE u Doljevcu

Opština Doljevac oglasila je javni uvid nacrta olana detaljne regulacije za male hidro-elektrane Čečina, Orljane i Čapljinac koje bi trebalo da budu izgrađene na Južnoj Moravi. Javni uvid će trajati do 7. jula 2021. godine, a primedbe na nacrte planova dostavljaće se lično na adresu Odeljenja za urbanizam Opštine Doljevac.Na sajtu Opštine Doljevac navodi se da su sve tri mini-hidroelektrane pribranskog tipa snage oko 1680 kilovata (Кw). Svaka planirana MHE će se sastojati od pregrade sa niskim protočnim poljima, ribljom stazom, slapištem, ulaznom i izlaznom građevinom, mašinskom zgradom, pristupnim platoom i krilnim zidovima.Nacrti planskih dokumenata biće izloženi svakog radnog dana, od 7 00 do 15 00 časova, u zgradi opštinske uprave Doljevac, i na internet stranici Opštine Doljevac, na sledećem LINKU.Zainteresovanim pravnim i fizičkim licima koja vrše uvid u izložene Nacrte planskih dokumenata, pružiće se sve potrebne informacije i stručna pomoć, u vezi sa pojedinim rešenjima i eventualnim davanjem primedbi i sugestija (u kancelariji 22), navodi opštinska uprava Doljevca.U toku trajanja javnog uvida održaće se javna i prezentacija Nacrta planskih dokumenata za nove MHE 23.06.2021. godine u 12 časova, u sali Skupštine opštine Doljevac.ZAŠTO NOVI PROSTORNI PLANI NIJE USKLAŽEN SA EU STANDARDIMA? Javnom prezentacijom, kako se dodaje rukovodiće odgovorni urbanista  Miroljub R. Đorđević ispred obrađivača plana za tri nove MHE, preduzeća Ikoing PR Marija Plavšić iz Beograda.Napominje se da će voda iz reke nakon prolaska kroz turbine MHE, veće menjati svoje fizičke i hemijske karakteristike.MHE Čečina, kako se navodi u dokumentu gradiće se u nenaseljenom ataru mesta Čečina, na koritu reke Južna Morava, nizvodno od mosta na putu za to mesto. Naglašava se da se korito reke nalazi na izrazito ravnom terenu, aluvijumu reke, apa su obale "delimično nestabilne i osetljive na eroziju". Takože, kad Južnom Moravom dolaze velike vode dolazi i do manjih plavljenja.MHE Čapljinac gradiće se u ataru istoimenog sela, koji nije naseljen.MHE Orljane prema podacima koji su izloženi u zvaničnim dokumentima gradiće se u nenaseljenim delovima sva sela, Orljane i КlisuraSve tri MHE, kako je naglašeno u planovima, koristiće količinu rečne vode koja je u skladu sa uslovima Javnog vodo-privrednog preduzeća Srbijavode. U planovima se navodi da je izgradnja MHE na Južnoj Moravi dozvoljena ako se tim ne ugrožava vodosnabdevanje okolnih mesta.Izgradnja takozvanih derivacionih MHE u Srbiji i nekim zemljama regiona izazvala je brojne kontrovezre, proteste pa i sukobe sa investitorima, naročito zbog toga što se na taj način devastiraju korita malih planinskih vodotokova, čak i onih u zaštićenim područjima.Južna Morava spada u veće reke i zajedno sa Zapadnom Moravom kod Stalaća jčini Veliku Moravu. Južna Morava inače teče pravcem od makednoske granice prema Centralnoj Srbiji.

Video

Konak kneza Miloša više nikada neće biti isti (VIDEO)

Konak kneza Miloša na Topčideru, nekadašnja rezidencija prvog srpskog kneza, nedavno je potpuno obnovljen. Za četvrtak, 10. jun, najavljeno je otvaranje redovne postavke konaka u Topčideru.Prizemlje rekonstruisanog Konaka posvećeno je Prvom srpskom ustanku, međunarodnim okolnostima koje su mu prethodile, voždu Karađorđu i drugim znamenitim junacima i njihovim pobedama na Mišaru, Čegru, Loznici, Deligradu i Varvarinu, kao i oslobđenju Beograda 1806. godine.DA LI STE ZNALI?I Konak kneza Miloša poseduje vrt, po ugledu na evropske rezidencije, a to je ujedno i prvi planski vrt u Srbiji. Platan posađen za vreme vladavine Obrenovića, koji se i danas tu nalazi, najveći je u Evropi i predstavlja značajan spomenik hortikulture.Sprat je posvećen Drugom srpskom ustanku, knezu Milošu, tvorcu moderne srpske države, njegovom dolasku na vlast i borbi sa opozicionim ustavobraniteljima. Iako nisu živeli u Konaku, deo prostora posvećen je i knjeginji Ljubici, Miloševoj supruzi, i njihovim sinovima - knezu Mihailu i kralju Milanu Obrenoviću. Takođe, publika može i da se upozna sa likom i delom kralja Aleksandra Obrenovića i Majskim prevratom, događajem koji predstavlja kraj dinastije Obrenović. Divanhana, prostor za dnevne aktivnosti, ali i spavaću sobu kneza Miloša,  publika takođe može da pogleda u novoobnovljenom Konaku.Konak u Topčideru izgrađen je 1831. u turskom baroku i tipičan je za to vreme. Širom Osmanskog carstva, nicala su slična zdanja, a u njima su živeli bogati veleposednici.  

Srbija

Kolika je razlika između oglašene i prodajne cene stanova u Beogradu?

Ako se posmatra ceo Grad Beograd prosečna oglašena cena stanova u novogradnji je 2.347 evra po kvadratnom metru, prema podacima portala 4zida.rs. Sa druge strane, podaci Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je prosečna cena kvadrata novogradnje u prestonici 1.741 evro po kvadratu, prenosi Danas online.Sajt za oglašavanje nekretnina 4zida.rs istraživao je kakav je odnos prosečnih oglašenih i prodajnih cena novogradnje u Beogradu. Na osnovu podataka o razlikama u cenama vidi se da je oglašavana cena za oko 20% veća od zabeležene prodajne cene.Najmanju spremnost za korigovanjem cene pokazuju investitori na opštinama Stari grad i Novi Beograd, gde je prodajna cena novogradnje za 10% niža od one koja se nalazi u oglasima.Na Zvezdari, Vračaru, Voždovcu i u Zemunu razlika između oglašavanih i prodajnih cena stanova u novogradnji kreće se od 15 do 20%.Najveću spremnost da snize cene pokazuju investitori na Paliluli gde je prodajna cena za čak 35% niža nego cena koja se nalazi u oglasima, pokazuju podaci RGZ-a i 4zida.rs.SKOK CENE STANOVA:ŠTEDIMO U ZIDOVIMA "U opštinama gde je manja tražnja za stanovima ili gde investitori duže čekaju da prodaju sve stambene jedinice, veća je spremnost da se potencijalnim kupcima izađe u susret u smislu korekcije cena, a to vidimo najbolje na primeru opštine Palilula", kaže Jasmina Gavrilov Dražić, sa sajta 4zida.rsAko se uporede podaci portala 4zida.rs i RGZ-a vidi se da je prosečna prodajna cena stanova u novogradnji na opštini Savski venac čak viša nego prosečna oglašavana cena 3.046 evra po kvadratu (prodajna) prema 2.691 evro po kvadratu (oglašavana).Ovakvih stanova na tržištu nema mnogo, ali u konačnom zbiru značajno utiču na statistiku, jer je cena njihovog kvadrata ponekad i duplo viša nego što je prosek na toj opštini.Većina kupaca nekretnina nada se da će, u konačnom dogovoru o kupovini, postići za sebe bolju, odnosno nižu cenu od one koja je oglašena. Takođe, i mnogi oglašivači se rukovode ovom logikom, pa u oglase postave višu cenu, kako bi sebi ostavili prostor za pregovore.Iako se ovo, po pravilu, češće dešava u starogradnji i u novogradnji možemo videti da investitori zainteresovanim kupcima spuštaju cene svojih stanova, pogotovo ako se ti stanovi već neko vreme nalaze na tržištu.ZAŠTO RASTE CENA NOVOGRADNJE U PANDEMIJI

Srbija

Danas isplata poslednje polovine minimalca

Treća polovina minimalca, koju država daje kao pomoć privredi zbog pandemije korona virusa, biće isplaćena danas. Radi se o sumi od 15.450 dinara, a u sličnom terminu tokom aprila i maja, već je isplaćen isti iznos privrednicima koji su se prijavili za tu vrstu pomoći.Firme će ukupno, po zaposlenom, dobiti nešto više od 46.000 dinara, odnosno tri puta po. Iznos od 15.450 dinara, koji se dodeljuje kao pomoć predstavlja polovinu januarske minimalne plate u Srbiji.Pravo na ovu pomoć ima nešto više od 1,1 milion radnika zaposlenih kod preduzetnika, u malim, mikro, srednjim i velikim preduzećima. Glavni uslov je da radnici moraju biti zvanično prijavljeni kod poslodavca, što znači da pravo na pomoć nemaju radnici koji rade neprijavljeni.SVAKI DAN U CRVENOJ ZONI, A U DŽEPU MINIMALAC Novac će kao i do sada biti uplaćen na posebne namenske račune koji će za privrednike biti automatski otvoreni. Odatle će novac moći da bude prebačen na račun zaposlenog.Prijava za junsku isplatu počela je 1. juna na portalu Poreske uprave, a preduzeća su se svakog meseca prijavljivala za dobijanje polovine minimalca.Uslovi za poslodavce su slični kao i u prva dva paketa pomoći. Preduzeća koja uzmu pomoć ne smeju da otpuste više od 10% radnika tokom tri meseca nakon isplate poslednje polovine minimalne zarade i nemaju pravo isplate dividendi.Država kao pomoć građanima dodeljuje i po tri hiljade dinara, pod uslovom da su primili barem jednu dozu bilo koje vakcine protiv korona virusa.Ministar finansija Srbije Siniša Mali ranije je izjavio da je prošlog meseca tu pomoć dobilo oko 1,2 miliona radnika, odnosno 250.000 firmi.

Srbija

Ozvaničena saradnja Unije poslodavaca i Instituta ekonomskih nauka

Unija poslodavaca Srbije saopštila je da je sa Institutom ekonomskih nauka potpisala ugovor o saradnji. Cilj tog ugovora je da se unapredi obrazovanje srpskih privrednika i njihovo predstavljanje na domaćem i stranim tržištima."Saradnja privrede i nauke u Srbiji u oblasti društvenih nauka je na veoma niskom nivou. Ovaj sporazum je dobar temelj da istraživači ostvar blizak kontakt sa privredom", izjavio je direktor Instituta ekonomskih nauka Jovan Zubović.Prema njegovim rečima tu je reč o karakterističnom, domaćem znanju za oblasti u kojima je svaka zemlja je veoma specifična"Želimo spoj interesa privrede sa znanjem Instituta ekonomskih nauka, koje nije samo teorijsko, ono je provereno u praksi", rekao je predsednik Unije poslodavaca Miloš Nenezić.Naklašava da je krajnji cilj te saradnje povećanje profitavbilnosti domaće privrede. Institut i Unija će organizovati zajednički nastup na tržištu Srbije, ali i van zemlje. To se odnosi na zajedničke na polju marketinga, edukativnih programa. Pored toga formiraće i razmenjivaće baze podataka.Institut ekonomskih nauka ima 39 istraživača, od čega su 26 doktori nauka, a ostalo čine mladi istraživači, koji će u narednim godinama konkurisati za doktorsko zvanje.Unija poslodavaca Srbije u svom članstvu okuplja više od 133.000 poslodavaca i šesto predstavlja privrednike u socijalnom dijalogu sa predstavnicima zvaničnih vlasti.UNIJA POSLODAVACA PREDLAŽE FORMIRANJE KRIZNOG ŠTABA ZA PRIVREDU

Svet

I Barbika će uskoro na reciklažu

Poznati proizvođač igračaka Mattel saopštio je da je pokrenuo je pilot program za recikliranje starih igračaka poput lutaka Barbika (Barbie)  i Matchbox autića. Cilj je da se spreči da one završe na otpadu, kao i da s eomogući njihovo korišćenje za proizvodnju novih igračakaOvaj pilot program deo je nove ekološke strategije kompanije Mattel, koja se obvezala da će do 2030. godine u svim svojim proizvodima i ambalaži koristiti 100% recikliranu plastiku ili plastične materijale na biološkoj osnovi.Svi potrošači koji žele da učestvuju u programu Mattel PlayBack na internet stranici kompanije mogu da naruče nalepnicu i da besplatno dostave svoje stare igračke na recikliranje.Igračke će se potom razvrstati i odvojiti po vrstama materijala i reciklirati, dok će se svi materijali koji se ne mogu reciklirati iskoristiti za proizvodnju drugih plastičnih proizvoda ili spaliti u spalionicama za energiju iz otpada, navode u kompaniji Mattel.RECIKLAŽA TEKSTILA: (NE)DOSTIŽAN BIZNIS U SRBIJICELA EU RECIKLIRA PLASTIČNU AMBALAŽU, IZUZETAK HRVATSKA

Srbija

Građanski preokret: Poništiti građevinsku dozvolu za fabriku Linglonga

Organizacija Građanski prekret iz Zrenjanina saopštila je da je tužila Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i zatražila je poništavanje građevinske dozvole za izgradnju kineske fabrike automobilskih guma Linglong.Tužba protiv sekretarijata podneta je pred Upravnim sudom, a kako tvrdi Građanski preokret, građevinska dozvola je nezakonita kao preuranjen akt, jer je izdata pre odluke o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu.Napominje se da se o toj studiji još uvek pred drugim državnim organom, kao i da se tužbom ukazuje da je svrha davanja saglasnosti za nju zapravo prevencija negativnog uticaja na životnu sredinu."Tužbom se ukazuje da je za izdavanje građevinske dozvole investitoru bilo neophodno i pribavljanje Uslova zaštite prirode koje izdaje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, jer se u neposrednoj blizini parcele na kojoj se gradi fabrika guma nalazi Specijalni rezervat prirode Carska bara", dodaje Građanski preokret.Linglong kako se navodi nije priložio dokaz da je takve uslove tražio i dobio, što je Pokrajinski sekretarijat zanemario.Građanski preokret naglašava da Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj izdavanjem nezakonite građevinske dozvole "pokušava da pravno pokrije dosadašnju bespravnu gradnju i krivično delo građenje bez građevinske dozvole koje je na više od 47 hiljada kvadratnih metara izvršio Linglong, a ustanovio građevinski inspektor".KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV KOMPANIJE LINGLONG ZBOG NELEGALNE GRADNJE Građanski preokret je prošle nedelje podneo krivične prijave i protiv same kompanije Linglong, pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Zrenjaninu, takođe zbog nelegalne gradnje. Taa organizacija ranije je saopštila i da je Grad Zrenjanin beogradskom preduzeću Milenijum tim, koje gradi Beograd na vodi, platio 400 miliona dinara za uklanjnje mina na zemljištu na kojem se gradi kineska fabrika guma Linglong.Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) pre nekoliko meseci je saopštio da je Linglongu nelegalno dodeljena i državna pomoć u ukupnom iznosu od 83,49 miliona evra.Već nekoliko puta kineski radnici koji učestvuju u izgradnji te fabrike mnogim medijima brane da naprave reportažu ispred njenog ulaza. Ipak, kamere na dronovima su više puta snimile kako gradilište izgleda iz vazduha.

Srbija

U Srbiji posluje oko 74.000 frilensera, polovina svih u Beogradu

Prema podacima onlajn platforme za praćenje broja digiralnih radnika Gigmetar, u Srbiji ima oko 74.000 digitalnih radnika. Prosečne cene njihovih radnih sati kreću se od 15 dolara po satu za žene, do 19 dolara po satu za muškarce.Porcenu broja digitalnih, odnosno gig gradnika u Srbiji koji rade na globalnim platformama već neko vreme radi Centar za istraživanje javnih politika, čiji su istraživači predstavili rezultate na onlajn konferenciji.Prema rečima jednog od istraživača Petra Čolovića, u ovom trenutnku u Srbiji ne postoji ni jedan sistem načina da oni pristupe registraciji i učestvuju u istraživanjima, pa se došlo do okvirne procene od 74.000 digitalnhih radnika u Srbiji.On podseća da ti radnici predstavljaju specifičnu grupu ljudi. Ona se neprekidno transformiše, a varira i njihova dužina bavljenja tim poslovima.Sve to je bitno, kako Čolović objašnjava, da bi se procenilo koliko je veliko stabilno jezgro njihove populacije u Srbiji, jer su mnogi od njih registrovani na više platformi.u ovom trenutnku u Srbiji ne postoji ni jedan sistem načina da oni pristupe registraciji i učestvuju u istraživanjima, kaže Čolović.Napominje da zbog toga može da se očekuje okvirna procenu njihovog broja u Srbiji. Pri tome treba imati u vidu da broj može da varira.Radnika blizu 22.000, 46 do 55% svih online radnika u Srbiji, to je na Uppworku, tako da je ukupno ispalo 48.000. Njihov broj je skroman u odnosu na ostale platforme, to je mala konzervativna zajednica u Srbiji. Uz pomoć ankete približno utvrdili su da ima oko 77.500 internet radnika u Srbiji. Kada pripadnici te populacije sami procenjuju svoj broj, dolazi se do broja koji se kreće od 30.000 do 45.000 gig radnika.Naivna procena, njihova, na osnovu podataka dobijenih iz studije, podaci prikupljeni u velikom broju evropskih zemalja. Učestalost rada, vrstu, itd, demografski podaci uz te podatke. Pokušali d apredvide koliko ima online radnika u Srbiji, onda su kao ishod dobili 102.000, to je optimistička procena. Tome dodali procenu od 83.000.Njihova rezultanta se stabilizuje oko 74.000 onlajn radnika u Srbiji, to je okvirna procena, a u obzir su uzete gornje i donje granice najnižih i najviših vrednosti kjoje su dobijene tim istraživanjem.Među njima ima i ljudi koji posluju u oblasti IT industrije, koji su zbog poreskih pravila svoja preduzeća prebacivali u doo statuse.Prilikom utvrđivanja broja gig radnika, uzimala se u obzir činjenica da li oni rade 10 sati na onlajn platformama, da li rade na platformama koje su opšteg karaktera ili su uže specijalizovane.Prema rečima jedne od učesnika istraživanja, Tanja Jakobi, zanimljivo je zamisliti situaciju kada svi ti ljudi ne bi imali posao, jer bi to u Srbiji mogla da bude čitava privredna grana ili sektor industrije. Treba im prilagoditi politike kako bi mogli lakše da rade, napominje Jakobi.Najnovije merenje koje je obavljeno u februaru ove godine pokazuje da se jedan broj gig radnika u Srbiji povukao i nije radio. Razlog za to može da bude što su hteli da vide da li će gig rad biti isplativ pod novim poreskim režimom, kaže Vladan Ivanović iz Centra za isttraživanje javnih politika.Podsetimo, tada su udruženja frilensera pregovarala sa državom o poreskom tretmanu radnika na internetu.Severna Makedonija oni tada imali 20%, treba pratiti i utvrditi da li je to trend ili sezonksi momenat kada je manji broj tih radnika radio.Prema njegovim rečima među profesijama koje obavljaju gig radnici u Srbiji postoje dve grupe delatnosti, koje su najzastupljeniji: kreativne usluge i razvoj softvera. Te strukture su relativno čvrste i neka velika pomeranja u trendovima u budućnosti se ne očekuju.Miškarci više rade plaćenije profesije, uglavnom u softveru, multimediji i kreativnim uslugama, dok žene obavljaju manje plaćene, administrativne poslove i oblast prevođenja.Regionalno: Bg tri puta veći od Novog Sada. screenshotZa Južnu i Istočnu Srbiju, karakteristično je da se sve dešava u Nišu i taj grad za taj region predstavlja isto ono što je Beograd za celu Srbiju.Treba napomenuti i da je Beograd po broju gig radnika tri puta veći od Novog Sada.Muškarci zarađuju više, a prosečna cena njihovog rada je nepuna četiri dolara po satu manja od zarade koju ostvaruju žene.Žene više učestvuju u gig poslovima sporadično, za trećinu je cena rada iskusnih radnika veća od onih koji spadaju u veći populaciju, kaže istraživač Zoran Kalinić.Jaz koji je zasnovan na rodnoj osnovi, blago se povećavao, ali je se on od maja 2020. do danas smanjuje i u poslednjem merenju je najmanji od kada se on prati kao parametar u istraživanju.Pratili i aktivnoist prema prirastu radnih sati na platformi. Broj poslova i radnih sati, tako se to prati.Stabilizacija tržišta rada gig radnika desila se tokom leta 2020. godine, a broj gig radnika bio je nešto manji nego pre krize izazvane pandemijom.Sada se beleži se značajno smanjenje u porastu broja sati.Platforma Gigmetar pokrenut je u februaru prošle godine.

2021

Imlek donirao sredstva za rekonstrukciju dečijeg igrališta vrtića „Venčić“

Deci koja imaju smetnje u razvoju neophodna je posebna podrška svih nas, naročito u prvim, najosetljivijim godinama života. Njihovo odrastanje izloženo je raznim rizicima, ali uz pomoć predanih pedagoga sa velikim srcem lakše se integrišu i u društvo i među svoje vršnjake.Već tri decenije stručni kadar vrtića “Venčić”, u okviru Predškolske ustanove Savski venac, osluškuje potrebe mališana i polako ih uvodi u život. Socijalna integracija, razvijanje sposobnosti i talenata, osećaj sigurnosti i samopoštovanja, fizički razvoj, sve su to mali, a veliki ciljevi ovog humanog tima na čelu sa upravnicom Lucijom Dedejić i iskusnim vaspitačima.Sprave za igru i razvoj motorike već su postojale na igralištu ustanove, ali je vreme učinilo svoje. Zahvaljujući donaciji kompanije “Imlek”, inventar je zamenjen potpuno novim, savremenijim, bezbednijim i lepšim, koje će deci privući više pažnje i izazvati više osmeha. Ova društveno odgovorna kompanija bezbroj puta je pritekla u pomoć kada je bilo potrebno, naročito najmlađima, tako da se rado odazvala i lepoj akciji organizovanoj za “Venčić”. Vrtić je dobio novi mobilijar, a mališani pred koje je život u startu postavio razne prepreke od sada će ih lakše savlađivati, bezbrižnije se igrati u svom dvorištu i uživati u radostima detinjstva.Otvaranju rekonsturisanog igrališta prisustvovali su gospođa Tamara Vučić, supruga predsednika Republike Srbije, Bojan Radun, generalni direktor kompanije „Imlek“, Dušanka Jovičić, direktorka PU Savski venac i Lucija Dedejić, rukovodilac vrtića „Venčić“. „Osmesi dece, danas u vrtiću „Venčić“, predstavljaju neprocenjivu snagu i motivaciju da nastavimo da kao kompanija fokus našeg društveno odgovornog poslovanja bude pomoć najmlađima. Već duži niz godina sve svoje humanitarne aktivnosti usmeravamo u cilju pomoći pre svega deci sa posebnim potrebama, bez roditeljskog staranja i socijalno ugroženim kategorijama društva. Naša kompanija će i ubuduće nastaviti sa realizacijom različitih projekata koji za cilj imaju obezbeđivanje što kvalitetnijeg i srećnijeg odrastanja dece svih uzrasta“, izjavio je Bojan Radun, generalni direktor kompanije Imlek.Posvećeni i odgovorni  „Moram da priznam da sam posebno srećna i zadovoljna što imam priliku da ovaj divan dan provedem na najlepši mogući način – kroz druženje sa decom, kroz neku vrstu pomoći i podrške. Želela bih da se zahvalim njihovim roditeljima i vaspitačima na odgovornosti, razumevanju i strpljenju, da se zahvalim i kompaniji „Imlek“ koja je pokazala šta znači društveno odgovorno ponašanje. Nadam se da će se i druge kompanije poći tim putem. Svi treba da razumemo potrebe onih kojima je naša pomoć najneophodnija, da izađemo sa idejom i realizujemo je u komunikaciji sa nadležnim organima. Ako želimo odgovorno, savremeno, uspešno razvijeno društvo, svaki njegov segment treba da radi u tom pravcu. Važne su čista namera i jasan cilj. A ono što je danas najvažnije - i danas i sutra i svakog narednog dana - to su deca. Treba im prepustiti da rade ono što najviše vole, ono u čemu su najbolji i što je najbolje za njih, a to je igra. Zato, hajde da se igramo“, poručila je Tamara Vučić na otvaranju igrališta.