Univerzitet u Beogradu ispao je sa liste 500 najboljih univerziteta u ovogodišnjem rangiranju na Šangajskoj listi. Prvi put od kada se pojavio na toj listi (2012. godine) nalazi se u grupi od 5...
Dr Nebojša Veljković, renomirani je stručnjak u oblasti očuvanja životne sredine, a u nizu naučnih dela i publikacija, bavi se svojom užom specijalnošću – zaštitom voda. Nedavno je objavio u elektronskoj formi zanimljivu „Ekološku čitanku“ i obaveštavajući autora ovih redova o tome, ispričao je jedan događaj koji je naš veliki naučnik Milutin Milanković opisao u svojim sećanjima. A koji može biti zanimljiv i čitaocima Nove ekonomije.Svoju knjigu „Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba“ Milanković je predao u štampu, štampanje je skoro završeno, da bi 6. aprila 1941. godine u bombardovanju bila uništena štamparija i svi primerci izgoreli. Milanković piše da je kasnije tog leta video da se ispred kuće - živeo je u Profesorskoj koloniji - ispred kapije zaustavio automobil iz koga je izašao nemački oficir. Mislio je da dolaze da ga hapse jer nije potpisao „Apel srpskom narodu“. Konak kneza Miloša više nikada neće biti istiKad je otvorio vrata, nemački oficir se predstavio i rekao da ga šalje SS pukovnik (rekao je ime) iz Berlina, njegov kolega sa fakulteta u Beču, i pita da li mu je nešto potrebno i šta može da pomogne. Foto: Udruženje "Milutin Milanković" - "Kanon osunčavanja zemlje"Milanković se vratio u kuću i izneo u kutiji rukopis knjige, koju je prvo bio napisao na nemačkom, i dao SS-ovcu s rečima da se zahvali i da mu nije potrebno ništa - samo mu šalje „ovo“ a on će već znati šta treba da uradi. U Berlinu je 1942. godine izašla knjiga „o osunčavanju“ koju će Amerikanci prevesti posle rata i koja će Milankovića proslaviti. Kako se selio Arsenije III Čarnojević: Ništa nije bilo kao na slici Paje JovanovićaU tom prevodu piše u originalu na nemačkom autor, naslov i izdavač bez godine, jer nije bilo uputno posle rata navesti nešto što je objavljeno u Hitlerovoj Nemačkoj.Božidar AndrejićPriče iz knjiga - Nova ekonomija, štampano izdanje
-270x152.jpg)
Telekom Srbija, regionalni lider u oblasti telekomunikacija, dobitnik je prestižnog Family Friendly Enterprise (FFE) sertifikata. FFE sertifikat podrazumeva kreiranje i primenu HR politike iz domena održivog...
Hrvatska regulatorna agencija za mrežne djelatnosti (HAKOM) je danas objavila je kako su tri najveće telekomunikacione kompanije u toj zemlji (Telemach, A1 i Hrvatski Telekom) ispunile uslove za pokrivenost 5G mrežom i time otvorili vrata za novu eru telekomunikacija, podseća portal Netokracija.Iako su se još prošle godine hrvatski teleoperateri hvalili kako su postigli "punu 5G pokrivenost", nije se radilo o "pravom" 5G odašiljanju, nego samo o nešto boljem 4G. Iako je korisnicima na mobilnom telefonu pisalo 5G, to je zapravo bio 4G, a od juče će to biti pravi 5G.HAKOM se o svemu oglasio mesec dana nakon nadmetanja i dogovora, a zajedno sa operaterima već neko vreme je spreman za 5G. Uviđenje 5G u Hrvatskoj prošle godine se nije dogodilo zbog pandemije.Tri tamošnja telekoma tako su dobila koncesiju na nekoliko frekvencijskih pojaseva u trajanju od 15 godina nakon čega će se, prema pravilima EU, dozvole produžavati u trajanju od pet godina.5G JE DOSTUPAN SVIMAKada je reč o pokrivenosti, svaki telekom uveliko zavisi od svojih tehničkih kapaciteta. Ono što je sigurno jeste da se 5G najpre može očekivati u Osijeku, gradu u kojemu je i počelo masovno testiranje 5G mreže od strane svih operatera.Iz saopštenja kompanije Telemach vidi se da će njihovi korisnici u Zagrebu biti prvi koji će imati, kako kažu, gigabajtne brzine.Hrvatski Telekom, sa druge strane, kaže kako već sada imaju više od 600 5G stanica u pogonu, od kojih je 149 u mogućnosti da radi na 3,6 GHz, odnosno pruža gigabajtne brzine. Navodi se da su u Zagrebu, Splitu, Rijeci, Osijeku, Dubrovniku, Karlovcu, Puli, Slavonskom Brodu, Šibeniku, Varaždinu, Velikoj Gorici i Zadru, omogućene još veće brzine za pola miliona stanovnika."Pokretanjem prave, gigabajtne 5G mreže pokriće se sva županijska središta, njih 20 i Grad Zagreb. Domaći i turisti mogu da surfuju na 5G mreži u nekim od turističkih središta: Dubrovnik, Šibenik, Split, Pula, Zadar, Rijeka, Biograd na Moru, Trogir, Kaštela i Vodice", saopštila je komoanija A1 Hrvatska.Odložena aukcija za prodaju 5G spektra u SrbijiBrže do 5G i novih tehnologija uslov da budemo Sicilijumska dolina Zapadnog BalkanaOve godine rekordna ulaganja u 5G mrežu Svaki od domaćih telekoma hvali se svojim postignućima i napretkom, ali jedino pravo merilo tog uspeha biće testiranje brzina na samim telefonima, naglašava Netokracija.HAKOM je takođe naložio svim zakupcima spektra za određene frekvencijske blokove obaveze pokrivenosti. Ovi blokovi se nalaze pretežno uz granicu sa Bosnom i Hercegovinom i u gorskim predelima Hrvatske gde treba povećati pokrivenost 4G i 5G signalima.Očekuje se da pokrivenost i dostupnost prave 5G mreže raste iz dana u dan, ali bilo bi suviše optimistično očekivati da će se veliki pomaci u Hrvatskoj dogoditi pre kraja ove godine.Srbija je aukciju za proodaju 5G spektra odložila krajem jula prošle godine. Tada je najavljeno da će se ona održati u prvom kvartalu ove godine, ali to se do sada nije desilo.Za aukciju u Srbiji sada se pominje kraj ove godine, kada se u svetu inače očekuju rekordna ulaganja u 5G mrežu.
Prepelica je ptica selica koja se tokom avgusta i septembra seli u Afriku, podseća Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Tokom njihove selidbe trajaće akcija "Spasite prepelice - prijavite vabilice" tokom koje građani mogu da prijave nedozvoljen lov prepelica elektronskim vabilicama koje emituju glas mužjaka te vrste divlje koke."Elektronske vabilice su glasne i mogu se čuti sa velike udaljenosti, sa više od 2 kilometra. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva građane i građanke da im se pridruže u sprečavanju krivolova i prijave korišćenje elektronskih vabilica policiji. Takođe, možete se obratiti za savet i podršku Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije na broj 021/302-33-612", napominje se u saopštenju.Tokom avgusta i septembra traje lovna sezona na ovu najmanju vrstu divlje koke koja nastanjuje Srbiju. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije upozorava da se prepelice masovno krivolove uz korišćenje zakonom zabranjenih elektronskih vabilica i poziva građane i građanke da takve slučajeve prijave.Najbolji način da pomognete pticama: Ne uznemiravajte ihZašto nam izumiru pticeBuka terenskih vozila ugrožava divlje ptice na Fruškoj gori KAKO RADE VABILICE?"Elektronska vabilica emituje prodorno oglašavanje mužijaka prepelice tokom noći kako bi na određenu lokaciju privukla i zadržala veliki broj prepelica koje krivolovci u zoru pobiju. Vabilice zavaravaju prepelice da na toj lokaciji ima hrane, da tu mogu da se odmore i da je okruženje bezbedno", navodi se u saopštenju.Društvo podseća da je korišćenje elektronskih vabilica na području Republike Srbije zabranjeno Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o divljači i lovstvu, te nizom međunarodnih ugovora. Prema domaćem Кrivičnom zakoniku korišćenje tih uređaja u lovištu okarakterisano je kao krivično delo za koje je zaprećena zatvorska kazna od 6 meseci do 3 godine.Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije/ Elektronske vabiliceDruštvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je 8. avgusta 2021. u okolini Titela otkrilo slučaj nezakonitog lova uz korišćenje elektronskih vabilica. Slučaj je odmah prijavljen policiji koja je u nezakonitom lovu zatekla četiri osobe. Na licu mesta su pronađene dve elektronske vabilice i nezakonito ulovljena divljač, nakon čega su u policijskoj stanici uzete izjave i o slučaju obavešteno tužilaštvo.Slučaj iz okoline Titela nije usamljen. Procene su da se na području Srbije, uglavnom vikendima, koristi oko 800 elektronskih vabilica. Usled ovakvog vida nelegalnog lova u Srbiji svake godine strada više od 50.000 prepelica.
Američka NBA liga (National Basketball Association) objavila je spisak 10 najplaćenijih košarkaša koji će nastupati u njenoj narednoj sezoni. Zarade najplaćenijeg NBA košarkaša Steph Curry je 45,7 miliona američkih dolara (USD), koji se nalazi prvi na tom spisku, dok će čak četvorica imati zaradu od po 39.3 miliona dolara.Spisak najplaćenijih NBA košarkaša u predstojećoj sezoni 2021/2022:- Steph Curry 45,7 miliona USD (igrač tima Golden State Wariors)- John Wall 44,3 miliona USD (igrač tima Houston Rockets)- James Harden 44,3 miliona USD (igrač tima Brooklyn Nets)- Russell Westbrook 44.2 miliona USD (igrač tima Los Angeles Lakers)- Kevin Durant 42 miliona USD (igrač tima Brooklyn Nets)- LeBron James 41,1 miliona USD (igrač tima Los Angeles Lakers)- Paul George 39,3 miliona USD (igrač tima Los Angeles Clippers)- Kawhi Leonard 39,3 miliona USD (igrač tima Los Angeles Clippers)- Damian Lillard 39,3 miliona USD (igrač tima Portland Trail Blazers)- Giannis Antetokounmpo 39.3 miliona USD (igrač tima Milwaukee Bucks)Najkorisnijim igračem u NBA ligi prošle sezone 2020/2021. proglašen je košarkaš poreklom iz Srbije, Nikola Jokić koji nastupa za tim Denver Nuggets.Foto: Wikipedia/ Cyrus Saatsaz/ Steph Curry je najplaćeniji NBA igrač u sezoni 2021/ 2022KAKO STVORITI NIKOLU JOKIĆA SRPSKOG TEHNOLOŠKOG PREDUZETNIŠTVANBA I MICROSOFT ULAZE U VIŠEGODIŠNJI SAVEZ
-615x345.png.webp)
Vada Srbije donela je odluku da se svim sportistima vaterpolo reprezentacije koja je predstavljala Srbiju na Olimpijskim igrama u Tokiju isplati novčana nagrada u visini od po 70.000 evra za osvojenu zlatnu medalju.Novčana nagrada u istom iznosu pripala je i njihovom treneru Dejanu Saviću, saopštila je Vlada. Nagrada u iznosu od 70.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti, isplatiće se i sportistkinji Jovani Preković za osvojenu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju u sportskoj disciplini karate, borbe - kumite.Isti iznos pripao je i njenom treneru Roksandi Atanasov.Svim sportistkinjama ženske odbojkaške reprezentacije, kao i njihovom treneru Zoranu Terziću, biće dodeljena novčana nagrada u iznosu od po 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, za osvojenu bronzanu medalju na Olimpijskim igrama. Na sednici Vlade je doneta odluka da se istim iznosom, po 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, nagradi i sportista Zurabi Datunašvili i njegov trener Vojislav Trajković, za osvojenu bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju u olimpijskoj sportskoj disciplini - rvanje.
Više od 3.000 ljudi izrazilo želju za program besplatnih digitalnih obuka koji je počeo u julu ove godine u okrviru Majkrosoft globalne inicijative.Svi zaintersovani za prijavu na obuke za sticanje znanja za profesije softver developera, analitičara podataka, IT administratora i praktikanta u oblasti veštačke inteligencije mogu se prijaviti do 1. septembra na web stranici programa, saopštila je kompanija Majkrosoft."Veštačka inteligencija je mlada oblast u informacionim tehnologijama, a predviđa se da će upravo ova oblast biti dominantna u digitalizaciju industrije. Veoma je važno da u Srbiji gradimo i imamo kadar sposoban da odgovori na ove izazove IT tržišta koje se rapidno razvija, posebno u okviru raznih industrija, ali i savremenog drustva", rekao je Milan Gospić, direktor kompanije Majkorsoft za Srbiju.On je istakao da je svrha tog programa da se ljudima pruži šansa za sticanje novih, digitalnih veština kako bi unapredili svoje znanje, čime bi se takođe smanjila i nezaposlenost, ali i podigla konkurentnost preduzeća u kojima rade kroz digitalizovanje poslovnih procesa.Zainteresovani se mogu prijaviti za mentorske radionice za ova četiri zanimanja putem Semos web stranice, a pored toga dostupne su i besplatne zvanične obuke za pripremu Microsoft Certification ispita. Polaznici će moći da pristupe resursima i sadržajima obuke, u vreme koje im odgovara, u skladu sa svojim obavezama.Program će trajati do kraja godine sa mentorskim radionicama u septembru i oktobru, dok će obuke za Microsoft Certification ispite biti održane u novembru i decembru. Za ove obuke nije potrebno nikakvo predznanje, već samo želja za učenjem i dobra internet konekcija.Program obuka organizuje kompanija Semos education u okviru Microsoft Globalne inicijative za sticanje znanja uz podršku Vlade Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ovu globalnu inicijativu pokrenule su kompanije Microsoft, LinkedIn i GitHub u junu 2020. godine.Inicijativi u Srbiji su se u međuvremenu priključili i podržali Centar za razvoj karijere Beogradskog Univerziteta, Infostud poslovi, Helloworld, Joberty, BEST, ESTIEM, ICT klaster Vojvodina, Help organizacija i Nacionalna asocijacija Kancelarija za mlade. "Drago nam je što je Vlada Republike Srbije prepoznala značaj razvoja IT struke u Srbiji ali i što su mnogi već iskoristili šansu da osiguraju svoje mesto u programu. Za sada vlada najveće interesovanje za obuku za softver developera, što je očekivano jer je potražnja za ovim zanimanjem u porastu, kako u Srbiji tako i u svetu", izjavio je direktor kompanije Semos education za Srbiju Aleksandar Borisavljević.Programe za sticanje znanja do sada je iskoristilo 30 miliona ljudi širom sveta, a više od 40.000 polaznika je iz Srbije, što je našu državu pozicioniralo u sam vrh zemalja Srednje i Istočne Evrope.
Produkcija nove televizijske serije Gospodar prstenova preseliće se iz Novog Zelanda u Ujedinjeno Kraljevstvo, potvrđeno je iz produkcijske kuće Amazon Studios.Epska fantastika, kojoj još uvek nije dat naslov, smeštena je hiljadama godina unazad pre događaja koji su opisani i Toliknovim knjigama Hobit i Gospodar prstenova.Ovo je veliki udarac za novozelandsku industriju zabave gde su snimani ovi nagrađivani filmovi.Ministar kulture Ujedinjenog kraljevstva Oliver Dauden pozdravio je ovu odluku i rekao da će zahvaljujući novoj seriji biti kreriano i podržano na hiljade visko kvalitetnih poslova u Ujedninjenom Kraljevstvu. Amazon Studios je već potrošio 465 miliona dolara na prvu sezonu serije. Prva sezona će do kraja biti snimljena na Novom Zelandu, a premijera se očekuje u septembru 2022. godine na programu Amazon Prime.Gospodar prstenova se potom seli u Ujedinjeno Kraljevstvo i očekuje se snimanje još četriri sezone.Novozelanski ministar za ekonomski razvoj Stujart Neš rekao je da je razočaran odlukom. Vlada Novog Zelanda u aprilu je odobrila Amazonu dodatne subvecnije za proizvodnju ove serije. Ministar za ekonomski razvoj kazao je tada da dogovor sa Amazonom kreira nova lokalna radna mesta, stvara posao lokalnim biznisima i kreira novi talas međunarodnog turizma za zemlju. Komentarišući odluku o preseljenju produkcije, Stujart Neš je rekao da je filmska industrija Novog Zelanda "neverovatno konkurentna i visoko mobilna". On je naveo i da ne žale što su, uz pomoć Vlade, dali sve od sebe da podrže produkciju serije. Amazon je naveo da neće aktivno tražiti dodatnih pet subvenicja koje su mu odobrene.
Početna cena za prodaju preduzeća Valjaonica bakra Sevojno AD je 12,7 miliona evra, javio se Glas Zapadne Srbije. Založni poverilac stoprocentne prodaje akcija tog preduzeća je Kappa Star Limited iz Nikozije na Кipru.Prodaja će biti sprovedena javnim nadmetanjem, 20. avgusta ove godine u 11 sati u Beogradu, od strane komisije za javno nadmetanje koju će činiti beogradski advokat Ilija Dražić i još dva člana iz njegove advokatske kancelarije koje on odredi.Potraživanje je obezbeđeno zalogom prvog reda na svih 643.356 akcija Valjaonice bakra Sevojno koje su u vlasništvu kompanije East Point Metals, preduzeća koje takođe dolazi sa Кipra. Dodaje se da je predmetna zaloga upisana u Centralnom registru hartija od vrednosti u Beogradu.Licitacioni korak na javnom nadmetanju je 100.000 evra, a prihvatanje cene vrši se podizanjem kartice. Nadmetanje se smatra završenim kada nijedan učesnik ne prihvati naredni licitacioni korak.Za najpovoljnijeg ponuđača se proglašava učesnik koji je prvi prihvatio kupoprodajnu cenu iz prethodnog licitacionog koraka. Učesnici u nadmetanju dužni su da prethodno uplate depozit od dva miliona evra.Nakon prinudnog otkupa akcija u junu prošle godine Beogradska berza je isključila akcije Valjaonice isključene sa Open Market tržišta.Akcije Valjaonice bakra Sevojno se isključuju sa Beogradske berzeOvo su TOP izvoznici u Srbiji Iza firme Kappa Star Limited stoji domaći privrednik Nebojša Šaranović, a Privredni sud nedavno je odbacio dve tužbe koje su protiv njegove firme podneli East Point Metals i Foverone Holding Miroslava Aleksića kako bi se sprečila prodaja akcija fabrike iz Sevojna, preneo je list Danas.Obe tužbe, kako se dodaje, trebalo je da spreče prodaju duga East Point Metals-a od tri miliona evra jer su u njima glavni ulog založno pravo nad akcijama Valjaonice bakra Sevojno.U firmi East Point Metals većinski vlasnik sa 52% udela je Miloš Nikitović, koga u poslovima, na mestu direktora u kiparskoj firmi kao i na poziciji predsednika Nadzornog odbora u zavisnom društvu Valjaonica bakra, predstavlja sin Desko Nikitović.Manjinske udele do skoro su imale firme Haramalk i Seba star koje se povezuju sa bivšim ministrom privrede Nebojšom Ćirićem. Taj paket od 48 odsto nedavno je preko Kappa Star preuzeo Šaranović koji je otkupio i kreditno potraživanje uz koje ide i zaloga na akcije Valjaonice.S druge strane, Nikitović je pokušao da preko kiparske firme Foverone holding limited, Miroslava Aleksića, uplati otkupljeni dug. Novac je, međutim, vraćen jer Aleksićeva i Šaranovićeva firma nemaju ugovorni odnos iz koga bi proistekla naplata ovog potraživanja. Nikitović ipak tvrdi da je prilikom uplate "u svemu postupljeno prema instrukcijama poverioca", piše Danas.East Point Metals želi da postane jedini vlasnik Valjaonice bakra SevojnoRadnici i uprava Valjaonice Sevojno različito o ponudi East Point
Projekat prirodnog klima uređaja nedavno je osvojio nagradu za zaštitu okoline Grada Beča, piše portal Gradnja. Sproveden je u bečkoj četvrti Donaustadt ispred jedne zgrade oko koje su izgrađena korita za sakuplajnje kišnice koja će rashlađivati prostor.Ideja je da se voda oko stambenog kompleksa zadrži što je duže moguće jer time nastaje mikroklima koja deluje poput prirodnog klima-uređaja.Ta mikroklima je zbog isparavanja vode ugodna, vlažna i pomalo sveža, kaže Oliver Volgruber, tehnički menadžer projekta, koji bi trebalo da doprinese boljem kvalitetu života čitave stambene zajednice."I na krovu se kišnica iskorišćava. Voda se zadržava na pločama sa šljunkom i biljkama ispod kojih se nalaze rezervoari nalik na kutije za jaja, koji tu kišnicu postupno propuštaju. Nakupljena voda protiče kroz žlebove i odlazi do korita. Što je čitav proces sporiji, to je i osveženje obilnije. Na kraju, ostatak vode otiče u zemlju", piše portal Eurocom.Beč meri temperaturu asfaltaBeč – za romantično putovanje u dvoje Ovakav projekat iskorišćavanja kišnice za stvaranje sopstvene mikroklime dosad u Beču nije viđen. Stanari poručuju kako su oni prvi koji su na ovaj način iskoristili kišnicu pa je realizacija duže trajala, ali su zato troškovi postavljanja žlebova i korita bili neznatni.Sam projekt je dobio nagradu za okolinu Grada Beča. Koncept bi trebao služiti kao primer i budućim stambenim zgradama jer što je više zgrada hlađenih na takav način jer samim tim i grad postaje rashlađeniji.
-270x152.jpg)
Coca-Cola Sistem u Srbiji pokrenuo je još jedan projekat za pomoć ugostiteljima, ovog puta sa područja Vlasine, sa ciljem da se nakon teškog perioda izazvanog pandemijom, osnaži privredni i turistički potencijal ovog kraja. Vlasina - čista ljubav, namenjen je unapređenju poslovanja preduzetnika iz oblasti ugostiteljstva, a sve one koji žele da nadograde svoja znanja, unaprede svoj biznis i obogate svoju ponudu, očekuje niz besplatnih edukativnih radionica, u trajanju od 23. do 26. avgusta. Partnersku podršku projektu pružili su Kabinet ministra zaduženog za razvoj nedovoljno razvijenih opština, opština Surdulica kao i Turistička organizacija Surdulice. Preduzetnici koji budu učestvovali na radionicama biće u prilici da nauče više o upravljanju finansijama, promociji biznisa, e-turizmu, razvoju marketinga, brendiranju i drugim korisnim alatima za unapređenje biznisa. Vrsni predavači, poput Milana Maglova, stručnjaka iz oblasti digitalnog i social media marketinga, Slobodana Stefanovića, TV lica i poznatog kuvara, Milana Trbojevića, vlasnika sajber knjigovodstvene agencije Knjiški moljac koja nudi savete preduzetnicima u vezi računovodstvenih i poreskih pitanja i mnogi drugi, potrudiće se da, inspirativnim predavanjima, pomognu lokalnim ugostiteljima da se što bolje pozicioniraju na tržištu.Za učešće u projektu, zainteresovani ugostitelji mogu se prijaviti putem sajta https://vlasina-cistaljubav.rs/ ili slanjem prijave na mail info@vlasina-cistaljubav.rs.Nedovoljno razvijene opštine na jugu Srbije dodatno su osetile težinu Covid krize, a sa naročitim izazovom susreli su se mali preduzetnici, pre svega oni koji posluju u HoReCa sektoru. “Vlasina je za nas druga kuća, u kojoj živimo i stvaramo već više od 15 godina od kako je fabrika vode Vlasinka u sastavu Coca-Cola Sistema u Srbiji. Stalo nam je da se ovaj kraj razvija na društveno odgovoran i održiv način u skladu sa brojnim privrednim i turističkim potencijalima koje poseduje. Verujemo da je najbolji način za to upravo podrška sjajnim lokalnim preduzetnicima iz oblasti ugostiteljstva, koji su možda i više od svih bili pogođeni globalnom pandemijom. Zato nastojimo da, ulažući svoje međunarodno iskustvo, vreme i ekspertizu, pomognemo oporavak lokalne privrede i podržimo ugostitelje da kvalitetom usluga i novim znanjima privuku i zadrže što veći broj turista”, ističe Nina Elezović, direktorka javnih poslova i komunikacija kompanije Coca-Cola HBC Srbija. Više od pola veka doprinosa Coca-Cola sistema Srbiji Vlasnici kafića, restorana ili seoskih domaćinstava biće u prilici da zahvaljujući projektu Vlasina – čista ljubav, podignu vidljivost i kvalitet svojih usluga, osveže ponudu i čvršće se povežu sa potencijalnim partnerima i gostima.“Vlasina, kao predeo izuzetnih odlika je ekološka i kulturno-istorijska oaza koju vredi upoznati, ali i gastronomski raj kojem se rado vraća. Coca-Cola Sistem tradicionalno prepoznaje značaj popularizacije Vlasine i njenih odlika i veoma smo zahvalni na partnerskoj podršci i iskrenoj želji da se osnaži sektor koji je u prethodom periodu pretrpeo ozbiljne posledice i što pre prevaziđu posledice krize”, navodi direktorka Turističke organizacije Surdulica, Biljana Nikolić. Svi oni koji završe edukaciju, moći će da čuju savete i razmene iskustva sa uticajnim predstavnicima poslovne zajednice, NGO i medija na završnoj radionici projekta. Osim toga, Coca-Cola Sistem će im obezbediti promociju biznisa kroz kompanijske kanale, kao i kroz medijsku kampanju u nacionalnim i lokalnim medijima.Od kako je fabrika vode Vlasinka u njenom sastavu, Coca-Cola Sistem kontinuirano ulaže u razvoj lokalne zajednice, privredni i turistički potencijal, kao i očuvanje životne sredine Vlasine. Vlasina - čista ljubav je još jedan u nizu projekata koji potvrđuju da kompanija želi da svoje poslovanje u lokalnoj zajednici temelji na čvrstom partnerstvu i održivim projektima, vodeći računa kako o socijalno-ekonomskom, tako i ekološkom aspektu svojih aktivnosti.
U 2020. godini, ukupno je ubrano 55,3 miliona tona kropmira. Najveći proivođač krompira u EU je Nemačka je, sa 21,2 odsto od ukupne proizvodnje Unije.Poljska je proizvela 16,4 odsto krompira, Francuska 15,7 odsto, Holandija 12,7 odsto, Belgija 7,2 odsto.Ovih pet zemalja zajedno učestvuje sa 75 odsto u proizvodnji krompira EU. Osim što izvozi i trgovine sirovim krompirom za hranu i seme, EU svoj krompir prerđuje u četiri vrste proizoda: smrznuti krompri (uglavnom pomfrit), gotov ili konzervisan krompir (uglavnom čips), osušen krompir, i krompirni skrob.Ukupna vrednost proizvodnje prerađenog krompira u EU dostigla je 9,1 milijardu evra u 2019. godini, ili 1,6 odsto vrednosti proizvodnje cele evropske prehrambene industrije.Smrznuti pomfrit i čips bili su najznačajniji proizvodi od krompira u pogledu proizvodne vrednosti.
Dvostruko, 54. i 55. izdanje Bitefa će se održati u Beogradu od 13. do 25. septembra pod sloganom Na ivici budućnosti. U glavnom progamu će biti prikazano četrnaest predstava iz deset zemalja.Veza između tematskog i umetničkog fokusa selekcijeJedan tematski fokus festivala je posthumanizam, vizija sveta koji bi trebalo da bude manje antropocentričan. Ta je vizija nastala, između ostalog, i iz svesti o globalnoj ekološkoj krizi, te mogućoj kataklizmi, a što su, takođe teme festivala. Usko povezan sa tematskim je i estetski (formalni) fokus festivala. On se bavi dehumanizacijom tela izvođača u različitim oblicima – kroz koreografske postupke, svetlosne i video efekte, preko odsustva izvođača, njihovog digitalnog prisustva, do upotrebe robota i dronova na sceni. Projekti koji istražuju ovaj umetnički fenomen će biti dominantni u drugoj polovini festivala.Koreografkinja Dragana Bulut prvi put na BitefuJedna od predstava koja istražuje dehumanizaciju tela izvođača je i koreografija Future Fortune naše uspešne koreografkinje i autorke Dragane Bulut, premijerno izvedene na sceni pozorišta HAU u Berlinu a nastale i uz podršku programa Bitef teatra namenjenog nezavisnoj sceni. Pojavom humanoidnog robota na sceni, predstava koja je počela kao rekreacija istorijske avangarde (komada R.U.R. Karela Čapeka u kome se prvi put u istoriji pominje pojam robot), konceptualno se razgrađuje, te postaje debata o (ne)mogućnosti projektovanja i kontrolisanja naše budućnosti.Predstava Future Fortune, autorka: Dragana Bulut, foto: Dorothea TuchIranski koreograf Ehsan Hemat predstavlja se publici BitefaNa istoj umetničkoj liniji je i predstava Opčinio sam te, mladog, ali međunarodno afirmisanog iranskog koreografa Ehsana Hemata u kojoj troje plesača iz Irana, Belgije i Japana izvode, u klaustrofobičnom praznom prostoru, robotizovane i međusobno otuđene pokrete. U sadejstvu s nadzorom koji nad plesačima vrši njihov četvrti „partner“, realno prisutni i aktivni dron, ovakva koreografija artikuliše jedan od glavnih problema savremenog sveta, onog koji se sve više odvaja od humanističkih ideala i okreće autoritarnosti: tehnološku i medijsku kontrolu i manipulaciju. Učešće ove koreografije na Bitefu je i rezultat insistiranja umetničkog tima na tome da se na festival konstantno pozivaju i predstave vanevropskog, nezapadnog pozorišta. Predstava Opčinio sam te, autor: Ehsan Hemat, foto: Victor MalyshevBitef tim u misiji Za čistije sutraBitef se ove godine aktivno bavi ekološkim temama, u okviru čega 13. avgusta organizuje akciju Za čistije sutra. Okupljanje i doručak je u 10:30 na Popovici, svega deset minuta od Novog Sada, u kafeu društva ljubitelja prirode Gorski Smeško, nakon čega sledi čišćenje najlepših staza Fruške gore, selektovanja i sortiranja otpada. Akcija je otvorena za sve zainteresovane građane, dok je za učesnike obezbeđeno piće dobrodošlice, muzika i pasulj iz kazana, koji će biti pripreman kao zajednički obrok po povratku sa akcije. Kako doći prevozom do startne lokacije možete pogledati ovde.
U Evropskoj uniji tokom 2020. godine mladi su roditeljske domove napustili u proseku sa 26,4 godine.U Hrvatskoj su od cele Evropske unije mladi imaju najviše godina kada su se iselili iz roditeljskog doma, u proseku 32,4 godine.Visok broj godina imali su i mladi u Slovačkoj 30,9 godina, Malti i Italiji 30,2 godine i Portugalu 30 godina. Nasuprot ovome, Danska, Švedska, Luksembruga beleže najnižu prosečnu starost mladih prilikom napuštanja roditeljskog doma, u proseku u ovim zemljama oni imaju ispod 22 godine. U Danskoj mladi se osamostaljuju u proseku sa 21,2 godine, u Luksembrugu sa 19,8 godina, a u Švedskoj sa 17,5 godina. Mladi roditeljski dom u severnim i zapadnim zemljama napuštaju u proseku u ranim ili srednjim dvadesetim godinama, dok u južnim i istočnim zemljama prosek godina su kasne dvadesete ili rane tridesete. Pola mladih u Srbiji podržava legalizaciju marihuane i obavezni vojni rok Trend koji je karakterističan za sve zemlje EU je da se mlade žene sa manje godina isele iz roditeljskog doma od mladih muškaraca. Muškarci dom napuštaju u proseku sa 27,4 godina, a žene sa 25,4 godina.Najveći jaz među polovima zabeležen je u Rumuniji, gde se mladi muškarci isele sa 30 godina, a žene sa 25,5 godina. Sledi Bugarska gde se muškarci isele sa 32 godine a žene sa 27,8 godina. U Hrvatskoj se muškarci i žene najkasnije iseljavaju iz roditeljskog doma kada se posmatra cela EU, muškarci sa 34, a žene sa 30,9 godina u proseku. Veći jaz među polovima vidljiviji je u zemljama gde mladi kasno napuštaju roditeljske domove, dok je u zemljama gde mladi ranije odlaze i jaz među polovima manji. Mladi danas retko imaju idole, vole da uživaju u prirodi i brinu o svom mentalnom zdravlju U Srbiji 64,9 odsto mladih živi u porodičnom domu Istraživanje koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) pokazala je da tek 10,3 odsto mladih u Srbiji stanuje u svom stanu. Velika većina mladih, njih 64,9 odsto, živi u porodičnom stanju, a preko 20 odsto u iznajmljenom stanu.U izveštaju KOMS-a se navodi da ovakva statistika utiče na stvaranje okruženja u kojem će se mladi kasnije osamostaljivati i odrastati, stvarati porodice, kao i da je pitanje stanovanja mladih jedan od prioriteta omladinske politike, ali i još jedno važno državno pitanje.Navodi se da je pitanje stanovanja od direktnog uticaja i na fenomen odlaska mladih iz zemlje, što je, sigurno, jedan od najvećih problema sa kojima se Srbija kao društvo suočava.Politike koje bi išle u smeru podsticanja ranijeg osamostaljivanja svakako bi uticale na smanjivanje motivacije mladih da napuštaju zemlju.Prema istraživanju Eurostata, u 2019. godini u Srbiji je 71,9 odsto mladih od 18 do 34 godina živelo u porodičnom domu.
Korisnici usluga u Crnoj Gori neće morati da ih plate, ako prethodno nisu dobili fiskalni račun sa kju-ar (QR) kodom, izjavio je crnogorski ministar finansija Milojko Spajić, prenosi Beta. "QR kod na računu je neophodna potvrda da je porez plaćen. Bez njega vi niste u obavezi da platite izdati račun", rekao je Spajić u izjavi na početku kampanje kojom njegovo ministarstvo želi da podstakne plaćanje i prijavljivanje poreza. Ministarstvo finansija je objavilo i da je širom Crne Gore postavljen reklamni materijal, a turistima se na ulazu u zemlju dele leci sa informacijama da ne moraju da plate usluge i proizvode za koje nisu dobili fiskalizovani račun. Nepravilnosti i neizdavanje fiskalizovanih računa mogu se prijaviti Upravi prihoda i carina na telefonski broj 19707, kao i putem web portala budiodgovoran.meSpajić je ranije izjavio da se očekuje da ovogodišnja turistička sezona bude bar na nivou od 65 odsto u odnosu na 2019. godinu, ali da izveštaji Nacionalne turističke organizacije od prošle sedmice pokazuju da je broj turista isti kao i 2019, koja je bila rekordna, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) planira da kupi deset uređaja za uništavanje dokumentacije sečenjem.U javnoj nabavci koju je procenila na 1,6 miliona dinara BIA traži prodavca uređaja za uništenje papirnih dokumenata i optičkih medija sečenjem. Zainteresovani privredni subjekti ponude mogu da podnesu do 26. avgusta, a kriterijum za dodelu ugovora biće cena. BIA je u konkursnoj dokumentaciji navela i opis uređaja, pa je tako potrebno da uređaj može da jednovremeno seče minimalno pet listica, da seče unakrsno, da je širina prihvata papira na uređaju minimalno 260 milimetara. Maksimalana kapacitet kontejnera za prihvat papira treba da bude 100 litara.BIA je kao proizvođača traženih uređaja navela "DAHLE 710" ili odgovarajuće.
Zbog uvođenja prekogranične takse na CO2 za izvoz u Evropsku uniju turski proizvođači cementa, aluminijuma, električne energije i čelika od 2026. godine kada budu uvedene nove mere godišnje će morati da izdvoje od 399 do 771 miliona evra.Turska je među deset najvećih izvoznika cementa, aluminijuma i čelika u EU što ovu zemlju čini jednom od najviše pogođenih uvođenjem prekograničnog mehanizma za prilagođavanje ugljenika (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM).Ukupni iznos takse od 771 milion evra odnosi se na obračun direktnih i indirektnih emisija, a iznos od 399 miliona samo na direktne emisijeStudija Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pokazala je da bi firme iz Turske 2026. morale da na ime prekogranične takse na CO2 plate 771 milion evra, a taj iznos bi se smanjio na 399 miliona evra ako bi se taksa obračunavala samo na direktne emisije.Prema paketu Fit for 55, koji je prošlog meseca predstavila Evropska komisija, CBAM će biti uveden od 2026, nakon prelaznog perioda od 2023. do 2025.Evropska komisija je saopštila da će se taksa plaćati samo na direktne emisije, ali da će na kraju prelaznog perioda proceniti da li će njen opseg proširiti i na drugu robu i indirektne emisije, što, na primer znači da bi se plaćala na svu robu koja je proizvedena korišćenjem električne energije proizvedene iz fosilnih goriva.Studija EBRD -a rezultat je saradnje banke sa Ministarstvom zaštite životne sredine i urbanizacije Turske na analizi posledica prekogranične takse na CO2 za firme u ovoj zemlji.U poređenju sa sadašnjim cenama prekogranična takse na CO2 bi činila 50 odsto cene cementa, 18 odsto cene aluminijuma i devet odsto cene čelikaStudija otkriva da bi iznos prekogranične takse na CO2 procentualno moglo da predstavlja značajan deo trenutnih cena cementa – 50 odsto, aluminijuma – 18 odsto i čelika – devet odsto. Sveukupno, plaćanja takse bi predstavljalo 0,07 odsto očekivanog turskog BDP -a za 2023, pod uslovom da predlog Evropske komisije stupi na snagu početkom te godine, saopštila je EBRD.Osim procene troškova, studija analizira i načine prilagođavanja ovoj taksi.Inače, Turska već ima sistem merenja, izveštavanja i verifikacije emisija koji je sličan Sistemu za trgovanja emisijama EU (EU ETS), ali kako bi ispunila i poboljšala svoje klimatske ciljeve, zemlja bi, kakos e navodi u studiji, mogla da razmisli o preduzimanju novih koraka. To je, na primer, ratifikacija Pariskog sporazuma, postavljanje sektorskih i nacionalnih ciljeva za dostizanje neto nultinh emisija ugljenika i uvođenje nacionalne šeme za trgovanje emisijama.Te mere bi mogle da joj pomognu da izbegne trošak prekogranične takse na CO2.Dobijanje kredita biće uslovljeno upravljanjem klimatskim rizicimaAnaliza, takođe, upozorava turske kompanije da će za obezbeđivanje finansiranja sve važnije biti upravljanje klimatskim rizicima. To se može zaključiti i iz planova EU i G7 da zahtevi Radne grupe za izveštavanje o rizicima u vezi sa klimatskim promenama (eng. Taskforce on Climate-Related Risk Disclosures) postanu obavezni.Cena emisija CO2 predstavlja deo upravljanja klimatskim rizikomJedan od takvih rizika klimatske tranzicije je određivanje cena CO2, a finansijeri će želeti da znaju kako kompanije upravljaju tim rizikom. Tržišta CO2 širom sveta su sve razvijenija, a cene CO2, koje su se ove godine u EU ETS -u više nego udvostručile na 52 evra po toni, prave sve veći pritisak na emitere da se dekarboniziraju.Sule Kilic, zamenik šefa EBRD-a u Turskoj, rekao je da EBRD radi na nizu strateških opcija za vladu kako bi se umanjili trgovinski rizici i podstakao domaći niskougljenični ekonomski razvoj u skladu sa ciljevima klimatske politike EU.Osim što daje savete, EBRD, naravno, nudi i finansiranje.
Sin srpskog privrednika Bogoljuba Karića, Nebojša Karić, kao i porodične kompanije, dospeli su na crnu listu američkih vlasti zbog povezanosti sa režimom Aleksandra Lukašenka u Belorusiji, piše Krik.Pod sankcije su stavljena lica i firme koje su bile „novčanici“ režima i obezbeđivali sredstva predsedniku Lukašenku za lično bogaćenje, ali i za finansiranje njegove koruptivne i brutalne vlasti.Mrežu koja je održavala Lukašenkov nasilni režim činili su, kako piše u saopštenju američkog trezora, i članovi porodice Karić. Njihove građevinske firme dobijale su brojne povlastice od Lukašenka – između ostalog, državno zemljište u okolini Minska vredno 800 miliona dolara, poreske olakšice ili potpuno ukidanje poreza, a za infrastrukturne radove koristile su državne resurse.„Porodica Karić smatra se bliskom Lukašenku. ’Dana Holdings’ osnovana na Kipru navodno je ponudila zaposlenima slobodan dan za učešće na skupu podrške Lukašenku posle nameštenih izbora u avgustu prošle godine, a u poslovnom prostoru firme nalazi se umetnička galerija koju vodi Lukašenkova snaja“, navodi američki trezor. Na crnu listu osim „Dana holdings-a“ stavljene su i njene beloruske ispostave „Dana Astra“, „Emirates blue sky“ i „Dubai Water Front“, kao i direktor Nebojša Karić, sin Bogoljuba Karića.Krik podseća da su se Karići obreli u Belorusiji nakon što je u Srbiji 2006. godine pokrenuta istraga njihovog poslovanja. Više članova porodice, među kojima i Bogoljub Karić, bilo je osumnjičeno da su se nezakonito obogatili koristeći privilegovani položaj u režimu Slobodana Miloševića. Tužilaštva su tvrdila da su Karići, između ostalog, oštetili budžet Srbije tako što su iz „Mobtela“, telekomunikacione kompanije u kojoj su bili partneri državi, lažnim ugovorima i nepostojećim poslovima „ispumpavali“ novac. Bogoljub i njegov brat Sreten bili su i na poternicama, ali su nakon deset godina svi postupci obustavljeni i oni su se vratili u Srbiju.
Agencija za bezbednost saobraćaja, nakon pisanja Nove ekonomije, obustavila je postupak javne nabavke u kojem je želela da angažuje isključivo voditeljku TV Pink, Deu Djurđević da drži motivacione govore o bezbednosti u saobraćaju. Vrednost ovog posla je bila procenjena na 500.000 dinara. Agencija je samo dan nakon našeg teksta da Agencija treba da sklopi posao sa voditeljkom, pre dva dana (11. avgusta) objavila da je obustavila pregovarački postupak za angažovanje lica za motivacione goovore. Udruženje Budimo bezbedni voditeljke TV Pink Dee Đurđević je jedino dalo ponudu, ali kako se navodi, odbijena je jer ponuđač nije dostavio menicu potpisanu i registrovanu kod NBS. Komisija za javnu nabavku je je predložila vd direktoru Agencije da obustavi postupak, što je on i prihvatio. Podsećamo, Agencija za bezbednost saobraćaja je raspisala javnu nabavku "angažovanja lica za motivacione govore. Nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, što znači da Agencija sama bira koja firma bi trebalo ove usluge da im pruži.U obaveštenju o sprovođenju pregovaračkog postupka se navodi da je ovaj postupak izabran zbog toga što je "cilj nabavke stvaranje ili kupovina jedinstvenog umetničkog dela ili umetničkog izvođenja".U objašnjenju se navodi da je novinarka i televizijska voditeljka Dea Đurđević pre dve godine doživela tešku saobraćajnu nezgodu koju je jedva preživela i iz koje za posledicu ima trajni invaliditet i traumu."Dea Đurđević je u prethodnom periodu u javnosti često govorila o svom iskustvu i držala motivacione govore i tribine. S obzirom na emotivnu atmosferu na tribinama kao i ključne snažne poruke o značaju bezbednog ponašanja u saobraćaju, očekuje se da će učesnici tribina učvrstiti pozitivne ispravne stavove, bezbendno se ponašati i biti promoteri bezbednog ponašanja u saobraćaju nakon odslušane tribine," piše u objašnjenju.Dodaje se da smatraju da će Dea Đurđević, preko udruženja koje je osnovala za realizaciju tribina i sličnih aktivnosti pod nazivom "Budimo bezbedni" ostvariti postavljene ciljeve Agencije za bezbednost saobraćaja.Udruženje "Budimo bezbedni" je, prema podacima sa sajta Agencije za privedne registre (APR), osnovano u novembru 2019. godine, ali je, sudeći prema objavama na internet stranici udruženja, bilo aktivno i ranije. Naime, vest od 30. avgusta 2019. godine govori tome kakao je Dea Đurđević, u ulozi predsednice Udruženja "Budimo bezbedni" govorila na seminaru "Unapređenje sistema bezbednosti saobraćaja" na Kopaonicu u organizaciji Agencije za bezbednost saobraćaja. Od tada Đurđević redovno održava tribine u prostorijama javnih institucija kao što su prostorije opštine Palilula, Savski Venac, Surdulica, Novi Pazar, Smederevska Palanka, Vršac, Rakovica, Šid, Kruševac i Brus.Udruženje je povodom Međunarodnog dana invalidskih kolica u martu ove godine zajedno sa Ministarstvom za rad, zapoščljavanje, boračka i socijalna pitanja poklonilo 7 laptop računara u vidu nagrada za radove pobednicima foto konkursa.Đurđević je predavanja o bezbednosti saobraćaja držala i privatnim kompanijama kao što su Millenium Team (kompanija koja se dovodila u vezu s nezakonitim rušenjem objekata u Savamali i sa Predragom Malim, bratom ministra finansija Siniše Malog), ali i javnim preduzećima JKP Gradska čistoća, GSP Beograd, JKP Beograd put, JVP Srbijavode, ali i FK Crvena zvezda.Na pitanja Nove ekonomije da li je od državnih instituacija dobijala novčana sredstva i da li sa njima ili javnim preduzećima ima sklopljene poslovne ugovore novinaka Dea Đurđević nije odgovorila na mejl, dok nije javila ni na telefonski poziv niti odgovorila na SMS poruku.Ni iz Agencije za bezbednost saobraćaja nisu nam odgovorili da li sa Deom Đurđević imaju sklopljene ugovore ili poslovne sporazume i na šta se oni odnose, kao ni da li su poslovnu saradnji imali ranije.Đurđević je bez obzira na to česta gošća događaja u organizaciji Agencije za bezbednost saobraćaja, dok je u martu ove godine Agencija na svom sajtu objavila vest da je sa udruženjem "Budimo bezbedni" sklopila ugovor o poslovnoj saradnji. Udruženje je u toku 2020. godine imalo ukupne poslovne prihode od 4,8 miliona dinara i celokupni iznos se odnosio na prihode od donacija, dotacija i subvencija.Udruženje je u avgustu 2020. godine na javnom konkursu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koji se tiče unapređivanja položaja osoba sa invalididetom dobilo 980 hiljada dinara za program koji se zove isto kao udruženje - Budimo bezbedni.Udruženje Dee Đurđević je u martu iste godine dobilo 500 hiljada dinara od opštine Voždovac za organizaciju javne tribine o bezbednosti o saobraćaju.Dea Đurđević je jedina zastupnica udruženja, ali se u dokumentaciji na APR-u u julu ove godine pojavljuje i ime Damira Okanovića koji podneo zahtev za promenu adrese.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
