Najnovije

Lifestyle

Jovan Jelisavčić: Bašta fest je podvig koji traje i brend Bajine Bašte

Kada su organizatori nedavno najavili osmi "Bašta fest", stekao se utisak da se sve polako vraća u normalu. Šta o ovogodišnjoj "Bašti", koja se održava od 1. do 4. jula, ima da kaže osnivač tog festivala, glumac i producent Jovan Jelisavčić i šta može da nas očekuje ove godine u Bajinoj Bašti, neka su od pitanja koja smo mu prvo postavili.1. Šta se i da li se išta promenilo za ove dve godine, od pretposlednje "regularne" Bašte?"Bašta Fest je festival koji je od samog početka zamišljen da se ceo održava na otvorenom, pa u tom smislu nismo morali da mislimo o nekakvim promenama, već samo da u odnosu na okolnosti budemo odgovorni prema zdravlju ljudi, ali i samom festivalu. Prošle godine smo dozvolili sebi prilagođavanje radi kontinuiteta održavanja festivala, što je ujedno bila i divna prilika da pogledamo debitantske filmove ljudi koji su imali svoje kratke filmove na Bašti, dok se ove godine totalno vraćamo u naš standardni koncept. Mnogi festivali se nisu održali, neki su prešli na online prikazivanje, mi smo iz trećeg pokušaja uspeli da se održimo pred publikom. Naravno, svaka od ovih odluka je legitimna u situaciji koja je iščašila čitavo čovečanstvo. Tu smo, spremni za staro normalno, offline - i idemo dalje."2. Kako će izgledati ovogodišnja Bašta u tom kontekstu, hoće li ličiti na Baštu pre pandemije i da li pandemija utiče na festivale na otvorenom uopšte?"Izgledaće još lepše nego pre pandemije. Apsolutno se vraćamo ideji festivala koja stoji na decentralizaciji kulture, kvalitetnom filmskom programu, prirodi kakve nema nadaleko. Ja sam jedan od onih koji ne prihvata trenutno stanje kao „novo normalno“. Razumem ga kao ozbiljnu situaciju koja nas je dobro poremetila, ali strpljivo čekamo da se sve ovo smiri i da ponovo životu priuštimo one ljudske prirodne reakcije, da se zagrlimo, poljubimo, smejemo, ali tako što će nam se svima videti lica, a ne različito dizajnirane maske. Što se tiče festivala na otvorenom, sigurno da imaju tu prednost, ali svakako da svi pokušavaju da se održe i da u odnosu na trenutne mere urade sve kako bi zaštitili ljude. Mi smo filmski festival, ljudi sede mirno i gledaju film, a i prostor gde se održavaju projekcije je dovoljno veliki da svako moze uzeti svoju stolicu i sesti tamo gde se oseća najbezbednije. Verujem da je tako i sa drugim filmskim festivalima na otvorenom koji su gotovo svi redom najavili svoje održavanje."3. S obzirom da ste glumac i producent, da li je pandemija, po Vašem mišljenju, promenila nešto u filmskoj industriji?"Pre bih rekao da je dosta toga poremetila, namučila mnoge ekipe, projekti su počinjali, pa se zaustavljali što nikad nije dobro, ali rekao bih da su se ljudi iz sveta filma dosta hrabro borili sa tim. Različita su iskustva, neko nije prestajao da radi, a opet ima slučajeva gde su ljudi zbog virusa gubili uloge/poslove, što definitivno nije prijatno i ljude izbaci iz nekog koloseka za koji su bili spremni. Ipak, ako pogledamo da smo na Festu imali nekoliko domaćih premijera i da nas na jesen čeka još filmova koji su zakazali svoje prvo pojavljivanje pred publikom moglo bi se reći da je film opet pobednik. Najvažnije je da FCS (Filmski centar Srbije) nije prestajao sa konkursima, jer to bi zapravo bio ozbiljan potres za domaću kinematografiju."4. Film "Lihvar" Nemanje Ćeranića zatvoriće ovogodišnji festival. Saopštili ste da je prema mišljenju Bašta Fest tima ovaj film obeležio proteklu godinu. Na koji način?"Po pravilu festival zatvara neko domaće debitantsko ostvarenje, a ovaj put ce to biti film „Lihvar“. Ovaj film je nastao u Inđiji, a snimljen je tokom korone za samo 15 dana. Ta ideja odlaska u manje sredine ili tačnije vraćanja u svoj grad radi snimanja filma je nešto što će se u budućnosti mnogo više dešavati, na prvom mestu mnogo je jeftinije i po mnogim segmentima lakše. Takođe, ideja da jedna Inđija može biti buduća meta filmskih skauta jeste ideja i Bašta Festa. Naš festival jeste nastao iz potrebe da se u Bajinoj Bašti napravi festival velikih dometa, ma koliko dug put do toga bio. Odmah uz to Bašta je i veliki filmski studio na otvorenom. Broj filmova koji je tu sniman je uveliko u dvocifrenom broju."„Lihvara“ su izneli neki mladi ljudi puni entuzijazma i sa malo para, ali ipak uspeli da završe posao do kraja i uzmu Politikinu nagradu „Milutin Čolić“ za najbolji srpski film na ovogodišnjem Festu. Siguran sam da ce Bašta biti dobar domaćin Inđiji, objašnjava Jovan Jelisavčić.5. Koja tri filma sa ovogodišnje Bašte biste preporučili prijateljima da obavezno pogledaju?Dozvoli mi da odgovor bude malo drugačiji. Daću malu prednost domaćim filmovima (tu naravno ubrajam i region) jer znam da svi sa mnogo manje novca i opreme na kraju naprave sjajne filmove sa kojima se ponosimo.Tako da pozivam publiku da se upoznaju sa nadolazećim snagama regionalne kinematografije. Jer zapravo je fenomenalno pratiti ih kako se razvijaju i osvajaju svetske festivale. Ove godine tu su filmovi Nikole Stojanovića, Gvozdena Ilića, Luke Mihailovića, Nikole Polića, Momira Miloševića i Stefana Đorđevića. Imamo po jedan film iz Bosne, Crne Gore i Slovenije, kao i četiri iz Hrvatske.6. Ove godine selekcija nije bila jednostavna jer ste morali da izbor sa 1200 svedete na 30 filmova. Da li je taj zadatak koji vaš kreativni tim ima svake godine sve teži kako Bašta postaje poznatija?Nas su zapravo sačekali filmovi pristigli i ove i prošle godine. Taj veliki posao uvek fantastično urade naši selektori, ali ove godine uz moju veliku podršku naša umetnička direktora Maja Šuša je ovaj posao po prvi put uradila sama i mi svi iz festivala smo jako ponosni na nju. Maja je neko ko je zasigurno pogledao mnogo kratkih filmova u svojoj dosadašnjoj karijeri i nakon 8. godina festivala čiji je i jedan od osnivača je vrlo kompetentna da napravi selekciju koja ce sigurno biti uzbudljiva i izazovna za publiku u Bajinoj Bašti.Festival raste sa godinama, ali smo i mi iskusniji za toliko. Mnoge stvari smo u međuvremenu bolje razumeli, neke viškove odbacili, opet neke unapredili.Trudimo se da svake godine nešto dodamo u segmentima filmskog, edukativnog programa. Tim oduzimanjem i dodavanjem pravimo balans koji nam je potreban kako bi festival držali u našim rukama i mi njime upravljali, a ne on nama. Opet nije sve ni do nas, postoje i stvari koje su do opštine, recimo infrastruktura i logistika su mesta u kojima može da dođe do ozbiljnih pomaka i čemu se iskreno nadamo. Ovo je vec 8. godina kako postojimo i mi računamo da će opština još ozbiljnije razmatrati ovaj festival kao jednu od važnijih manifestacija u budućnosti.7. Zašto je važno da na festivalu učestvuju i srednjoškolci i da li je zbog Bašta Festa film u tom kontekstu sve popularniji u Bajinoj Bašti među mladima? Koliko je doprinos ovog festivala na lokalu?"Meni će zauvek biti dovoljno to što kad smo počinjali festival, ja sam bio jedini iz tog grada koji je dolazio sa neke od Akademija, dok je danas situacija znatno drugačija. U međuvremenu dosta mladih ljudi je započelo školovanje na pozicijama gluma, produkcija, dramaturgija, kamera i veliki deo njih nastavlja da se interesuje za umetničke akademije. Stvaraju se novi kapaciteti, u vidu nekih mladih ljudi na koje će Bašta moci da se oslanja u budućnosti. Ne tvrdim da je Bašta Fest bio presudan za svakoga od njih, ali sam siguran da je dosta pomogao u odluci. Srednjoškolci jesu neki budući polaznici Akademija i jako nam je bitno da ih uključujemo u radionice, u Žiri mladih, u volontere, jer im to iskustvo zapravo može probuditi interesovanje ka umetničkim fakultetima.Morate uvek uzeti u obzir da se u malim gradovima u unutrašnosti Srbije ne dešava ništa revolucionarno u polju kulture. Sve se svodi na delovanja kulturnih ustanova, koje po pravilu imaju jako male budžete i samim tim se mladima ne daje nikakva šansa ka nečemu saznajnom dok zapravo ne odu do Beograda ili nekog drugog većeg grada koji ipak nude izobilje sadržaja. U tom smislu Bašta Fest jeste podvig koji traje i koji neminovno postaje jedan od prepoznatljivih brendova Bajine Bašte."

Svet

Rusija predstavila COVID-19 vakcine namenjene životinjama

Ruska Savezna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor Rosselkhoznadzor u Mađarsku i Tajland je poslala dokumente za registraciju ruske vakcineza životinje protiv Covida 19, prenosi agencija Tass. Dodaje se da su u toku pregovori o registraciji te vakcine sa 17 zemalja."Već smo formirali i poslali registracijski dosije u Mađarsku i Tajland. Mađarska, na primer, razmatra mogućnost registracije vakcine za pse", rekao je šef Rosselkhoznadzor-a Sergej Dankvert.Prema njegovom mišljenju, vakcina će biti tražena u zemljama jugoistočne Azije, jer tamo ima mnogo farmi na kojima ljudi žele da zaštite svoje životinje.On dodaje i da interesovanje za tu vakcinu pokazuju i druge evropske zemlje i napominje da Rusija ne želi da diže njenu cenu, pa će ih smanjiti na minimum.Objasnio je da cene zavise od uslova isporuke i prevoza.

Srbija

Beograd izgubio spor zbog buke u Cetinjskoj, odštetu plaćaju građani

Udruženje stanara Cetinjske ulice, saopštilo je da je dobilo sudski spor protiv Grada Beograda. Grad je tužen zbog buke iz noćnih klubova koja ometa život stanara te ulice i moraće da im plati nadknadu štete.Prema tvrdnji predstavnika stanara, u presudi piše da gradska uprava nije na pravilan i delotvoran način koristila svoja zakonska ovlašćenja iako je bila upoznata sa problemom buke u Cetinjskoj ulici.Sud je ocenio i da postojeći Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini i drugi važeći propisi gradskoj upravi daju široke mogućnosti da utvrđuje mere i uslove zaštite od buke, kao i da je bio u prilici da svoje poslove obavlja na delotvorniji način, ali da to nije učinio. Navodi se da zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić godinama unazad ne ispunjava obećanje da će rešiti problem noćne buke za ceo grad pravdajući se nedostatkom ovlašćenja. Stanari ponavljaju da će od njega i gradske uprave tražiti hitno sprovođenje svih postojećih propisa. "Osnov za tužbu se nalazi u konstantnom uznemiravanju tužilaca da mirno žive u svojim stanovima i nepoštovanju njihove ličnosti. Presuda potvrđuje da se u Cetinjskoj emituje buka koja je iznad propisanog nivoa i koja predstavlja zagađenje životne sredine u kojoj nije moguć život", kaže Marina Mijatović, pravna zastupnica stanara Cetinjske.NAJVEĆI PROBLEM UGOSTITELJSKIH OBJEKATA - BUKA Grupa stanara Cetinjske podnela je tužbu protiv Beograda decembra 2018. godine, zbog buke iz brojnih noćnih klubova u toj ulici, koje su prijavljivali nadležnima od početka 2016. U toku pripremnog ročišta predloženo je mirno rešavanje spora, ali na zakazane medijacije predstavnik grada nijednom nije došao. Zbog propusta da ih zaštiti, Grad će iz budžeta platiti odštetu i sudske troškove u visini od najmanje 1,6 miliona dinara. "Sramno je da će noćni klubovi koji su naneli ovu štetu ostati nekažnjeni i da će kaznu za nečinjenje grada platiti svi građani Beograda. Pozivamo i građane iz drugih gradova koji su ugroženi bukom da krenu našim stopama. Samo zajedno možemo pobediti bezvlašće i nerad gradskih čelnika, koji svojim nečinjenjem staju na stranu bahatih ugostitelja", kaže Biljana Metlaš, jedna od tužilaca. Presuda je stigla u vreme kada je počela javna rasprava o novim izmenama Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, koja traje do 23. juna. Kako je preneo portal Nova.rs, život se prošle nedelje nakon popuštnja pandemijskih mera vratio u noćne klubove koji se nalaze u Cetinjskoj i obližnjoj Skadarskoj ulici, jer sada mogu da rade i posle 22 časa.Stanari Cetinjske ulice u Beogradu već su se žalili na buku krajem maja, a video snimak koji govori o tome može da se pronađe na sledećem LINKU.

2021

Snažna podrška domaćim proizvođačima voća i povrća

Strateški fokusirana na potencijal domaće poljoprivredne proizvodnje, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privrednom komorom Srbije, kompanija Delez Srbija dodatno će pružiti snažnu podršku lokalnim proizvođačima voća i povrća.Sa ciljem da se dugoročno podigne nivo kvaliteta domaćih proizvoda i lokalne dostupnosti odabranih kultura i  kako bi one bile dostupne kupcima u Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go prodavnicama u što dužem vremenskom intervalu tokom godine organizovana je edukativna radionica i sastanak sa dobavljačima iz cele Srbije.Kroz panel i edukativne radionice ispred Distributivnog centra u Staroj Pazovi, Delez Srbija je ozvaničila početak zajedničkog rada na pružanju podrške lokalnim dobavljačima sedam kultura – krompira, luka, pasulja, kupusnjača, paradajza, krastavaca, paprika, dinja i bio voća i povrća.Kompanija Delez Srbija je samo tokom 2020.godine otkupila 12 odsto više domaćih poljoprivrednih proizvoda nego u godini pre, a zajedno sa više od 80 lokalnih dobavljača iz cele zemlje u prethodnim godinama u kontinuitetu podiže kvalitet i unapređuje asortiman voća i povrća u svojim prodavnicama. „Stalno slušamo priče u poljoprivredi da je potrebno samo naći sigurnog kupca za godinu dana i više i tu je sigurnost, ali postavlja se pitanje kvaliteta robe. Zato je važno da zajedno radimo i poljoprivrednici i ministarstvo i veliki trgovinski lanci. Nema boljeg tržišta za našu robu od trgovinskih lanaca. Proizvođači koji savladaju standarde, njima je mnogo lakše. Danas je bitno da nađemo konsolidatore, nekoga ko je spreman da tu robu prikupi, da je obradi, opere, upakuje da bi kasnije mogao da je prodaje i to je suština, pravac u kojem moramo da idemo. Kad se savladaju globalni standardi trgovinskih lanaca, kao što je Delez Srbija, možemo sve to da izvozimo, svu našu robu u bilo koju prodavnicu“, istakao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.Zahvaljujući ovoj inicijativi, uz unapređenje proizvodnje, poštujući najviše standarde kvaliteta koje zahteva Delez Srbija, kulture koje se u ovom trenutku delom uvoze moći će da budu nabavljane upravo iz Srbije, što će unaprediti i domaću privredu.„Strateški smo posvećeni saradnji sa lokalnim dobavljačima i pružanju širokog asortimana domaćeg voća i povrća našim kupcima godinama unazad. Srbija ima kvalitetnu zemlju i ovde možete naći najrazličitije poljoprivredne kulture. Želimo da iskoristimo upravo taj veliki potencijal i da u naše prodavnice donesemo domaće kulture najvišeg kvaliteta“, rekao je Jan-Vilem Dokhejr, generalni direktor kompanije Delez Srbija.Delez Srbija se zalaže za transparentan lanac snabdevanja koji garantuje potpunu sledljivost proizvoda, kao i poštovanje najviših standarda kvaliteta i bezbednosti. Upoznata je sa svakim segmentom proizvodnje – od načina uzgoja voća i povrća na njivama do toga pod kojim režimom su voće i povrće skladišteni, čuvani i distribuirani do radnji. Među učesnicima panela bio je i Miroslav Živković koji je kroz 19 godina dugu saradnju sa Delez Srbijom u kontinuitetu unapređivao proizvodnju, zapošljavao nove ljude uvek predstavljajući dobar primer uspeha lokalnog dobavljača kupusa, celera, krompira i jabuka.„Posao kojim se bavim je moj život, a drago mi je što sam na vreme video da su trgovinski lanci budućnost. Važno je i da se lokalni proizvođači udružuju, ali i da slušaju struku, jer je to put, da se usavršavamo, pratimo sve ono što je potrebno prema kontroli kvaliteta koju imamo svake godine i to na njivi. Ono što je najvažnije jeste da pratite uvek 3K – kvalitet, kvantitet i kontinuitet“, istakao je Živković kao poruku na kraju skupa.Privredna komora Srbije, koja je dobavljače domaćih kultura organizovala i povezala sa najvećim trgovinskim lancem u zemlji, godinama unazad radi na podizanju kvaliteta saradnje među svim tržišnim učesnicima, kao i stvaranju podsticajnog poslovnog ambijenta za male dobavljače.„Izuzetno je važan rad sa domaćim proizvođačima, a na zahtev trgovinskih lanaca zadatak je da okupimo proizvođače specifičnih i odabranih proizvoda i da se povežu kako bismo im dali mogućnost da im sami predstave koji su to uslovi koje bi trebalo da ispune i očekivanja koja postoje. Nije više dovoljno samo proizvesti, pa čak ni lepo zapakovati, jer su pravila sve stroža. I mi, kao Komora smo uključeni u ovaj proces da im u pravo vreme i u što kraćem vremenskom periodu dostavimo sve neophodne informacije kako bi proizvođači bili spremni za ono što ih čeka na tržištu“, kažu u Privrednoj komori Srbije.Društvena odgovornost i solidarnost su naši imperativi

Svet

U Albaniji izgrađena plutajuća solarna elektrana

Obnovljivi izvori energije u Albaniji pojačani su novom plutajućom solarnom elektranom koja se nalazi na veštačkom jezeru Banja. Investitori su norveške kompanije Statkraft i Ocean Sun, prenosi Balkan Green energy News.Na jezeru Banja Statkraft već upravlja svojom istoimenom hidroelektranom od 72 megavata.  Nakon uspešnog završetka prve plutajuće solarne jedinice i priključka na mrežu, elektrana sada proizvodi obnovljivu energiju i ubrizgava energiju u albansku nacionalnu električnu mrežu.Plutajuća solarna energija uključuje postavljanje solarnih panela na plutajuće strukture na vodenom telu, poput jezera, fjorda ili okeana, ili na hidroelektrani.Svaka se jedinica sastoji od plutajućeg prstena i tanke membrane. U kombinaciji sa hlađenjem ploča ispod vode, upravo ta membrana i njena velika površina čine taj koncept jedinstvenim.Membrana panela je debela samo nekoliko milimetara, ali lako može da izdrži težinu solarnih panela i osoblja koje obavlja zadatke ugradnje ili održavanja.Prva jedinica, koja se sastoji od 1536 solarnih panela, ima kapacitet od 0,5 MWp (Mega Watt peak, jedinica za merenje solarne energije, prebačeno u standardnu mernu jedinicu, snaga panela iznosi 500 kW) i površina joj je 4.000 kvadrata. pločama.ALBANIJA: OBUSTAVITI IZGRADNJU BRANE I HIDROELEKTRANE NA RECI VJOSI Očekuje se da će se sa drugom fazom projekta nastaviti tokom druge polovine godine, pri čemu će biti postavljene dodatne tri plutajuće jedinice solarne elektrane, sa kombinovanim dodatnim kapacitetom od 1,5 MWp.Pored HE Banja, Statkraft upravlja još jednom hidroelektranom - Moglice, instalirane snage 197 MV, otvorenom prošle godine.Albanija se smatra zemljom koja je pogodna za solarne projekte, zbog velikog broja sunčanih sati, a nedavno je zemlja završila treću aukciju za izgradnju solarnih elektrana. Albanska elektroenergetska kompanija KESH takođe razvija svoja plutajuća solarna postrojenja za proizvodnju struje.Albanija veliki deo električne energije dobija iz hidroelektrana Moglice, na reci Devol, koju je izgradila norveška kompanija Statkraft i ona proizvodi oko 13 odsto električne energije u Albaniji.U kampanju zaštite reke Vjose u Albaniji od izgradnje veštačkog jezera prošle godine uključio se i poznati američki glumac Leonardo Di Kaprio.

Srbija

RTS za reklamiranje daje do 45,5 miliona, novac i za tabloide

Radio televizija Srbije (RTS) platiće reklamiranje svog programa u štampanim medijima i na portalima do 45,5 miliona dinara u narednih godinu dana, pokazuju podaci iz Odluke o dodeli ugovora. Reklame javnog servisa pojaviće se u Gloriji, Storiju, Informeru, Srpskom Telegrafu, Politici, Alou, Mondu i drugim medijima.Najviše novca otići će firmama Color Media International, Adria Media Group i Ringier Axel Springer.Rukovodstvo RTS-a je medije u kojima želi da se oglašava biralo na osnovu čitanosti, ciljnih grupa kojima se prezentuju program i informacije RTS-a, ali i na osnovu analiza koje “RTS redovono dovija od agencija za praćenje medija i istraživanja koje RTS radi u okviru svojih delatnosti”, navodi se u obrazloženju.“To su istraživanja metodom analize sadržaja štampanih medija i internet portala za objektivnu sistematsku kvantitativnu i kvalitativnu analizu saopštenja ali i sekvencu slikovnih poruka. Na osnovu njih se prikupljaju statističkih podaci medijskog izveštavanja o RTS-u.”RTS-u državna subvencija od 105 miliona za digitalizaciju arhive Kako objašnjavaju, zadatak tih analiza je da se utvrdi koliko često se u medijima pojavljuju komentari o RTS-u, ko su pošiljaoci poruka, šta su glavne kritičke primedbe, ko su lica koja se pojavljuju kao predmet kritike, ali i “šta je cilj komentara i koji se značaj pridaje tim komentarima”, a sve to, kako se zaključuje - “u cilju ostvarivanja osnovnih zadataka i uloge RTS-a kao Javnog medijskog servisa Srbije.Dodak u obrazloženju objašnjava i kako su izabrani tabloidi Informer i Srpski telegraf.“Na osnovu programski potreba, odlučeno je da se dodaju još dve partije: Informer i Srpski telegraf. Cene njihovih usluga u potpunosti odgovaraju predviđenom budžetu, a u štampanim izdanjima ova dva medija želimo da prezentujemo program i informacije RTSa.”Ukupna procenjena vrednost nabavke usluga reklamiranja programa RTS-a u štampanim i onlajn medijima bila je 42 miliona dinara. RTS je sproveo pregovarčki postupak bez objavljivanja poziva, a nabavku podelio na 15 parija. To znači da je za svaku pojedinačnu partiju pozvao direktno firmu za koju je rukovodstvo javnog servisa mislilo da bi moglo da im obezbedi reklamiranje u određenim medijima.Direktorka Teslinog muzeja: Moj plan rada nije za javnost Koje će to firme biti i nije bilo teško predvideti s obzirom na to da svaka partija sadrži ime medija u kome RTS želi da se reklamira.RTS je sa većinom izdavača medija sklopio ugovore na iznose koji su višestruko manji od procenjene vrednosti pojedinačne partije. Na primer, u okviru partije koja se zove “Reklamiranje programa RTS u štampanom izdanju „Večernje novosti“ i magazinu „TV novosti “ i na Portalu novosti.rs” RTS je sklopio ugovor vrednosti od 458 hiljada dinara iako su procenili da bi za reklamiranje u ovim medijima platili i do pet miliona dinara. Međutim, u napomeni piše da “ugovor proizvodi pravno dejstvo maksimalno do utroška sredstava za predmetne usluge u iznosu procenjene vrednosti nabavke do 5.000.000 dinara bez PDV-a ali ne duže od godinu dana”.To može značiti da će RTS u narednih godinu dana dodatno zakupljivati prostor za reklamiranje u Večernjim novostima sve dok ne potroši predviđenih pet miliona bez PDV-a, odnosno ukupno šest miliona sa uračunatim PDV-om.Isti princip i kod ugovora sa kompanijama Ringier Axel Springer (do 5 miliona bez PDV-a, 6 miliona sa PDV-om), Adria Media Group (do 3,5 miliona bez PDV-a, 4,2 miliona sa PDV-om), Alo media system (do 2 miliona bez PDV-a, 2,4 miliona sa PDV-om), NIP Nedeljnik (2,5 miliona bez PDV-a, 3 miliona sa PDV-om), Publisher koja izdaje Nedeljni ekspres (1,3 miliona bez PDV-a, 1,56 miliona sa PDV-om), Internet Group koja izdaje Telegraf (4,8 miliona bez PDV-a, 5,76 miliona sa PDV-om, Mondo INC (3,5 miliona bez PDV-a, 4,2 miliona sa PDV-om), Insajder tim koji izdaje Informer (2 miliona bez PDV-a, 2,4 miliona sa PDV-om), Media Daily iz Zagreba (100 hiljada, ne obračunava se PDV), Medijska mreža koja izdaje Srpski Telegraf (2 miliona bez PDV-a, 2,4 miliona sa PDV-om).Sa firmama NID Color Mediainternational koja izdaje Gloriju, Story i Hello magazin (7,2 miliona sa PDV-om), Color Media Communications (954 hiljada sa PDV-om) i Politika (914 hiljada sa PDV-om) su sklopljeni ugovor bez napomene o mogućem povećavanju vrednosti. Podsetimo, RTS je nedavno dobio državnu pomoć od 105 miliona dinara za digitalizaciju svoje arhive, o čemu je Nova ekonomija pisala.Katarina Baletić

Srbija

Kad je gusto svi smo u prvim redovima

Već sada je skoro izvesno da ćemo 2022. godinu započeti u mnogo čemu drugačiji, ne samo organizaciono, već pre svega napredniji u suštinskim aspektima profitabilnog poslovanja, prilagođenog novim uslovima. Ka tome idu i proizvodna i prodajna funkcija, logistika i IT sektor, sektor marketinga i najmlađe preduzeće Metalac digital… Fokus je na ljudima, automatizaciji, digitalizaciji i snaženju brenda. Naprosto, nikada niste dovoljno dobri da ne biste mogli biti još bolji.Radmila Trifunović, generalna direktorka Metalac a.d.Prošle godine svetska privreda susrela se sa sasvim nepoznatim izazovom zbog korone. Srpska privreda je ipak imala manji pad od očekivanog. Metalac je, kako ste rekli, imao dva izazova: da sačuva zdravlje zaposlenih i likvidnost. Kako ocenjujete ispunjenje ova dva cilja?Da, zdravlje 2.200 ljudi i likvidnost su bili apsolutni imperativ. U jednom kraćem periodu naša proizvodnja nije radila. Naš specijalizovani maloprodajni lanac takođe je imao potpune prekide, ili skraćenje radnog vremena. Uprkos svim tim ograničenjima, tok poslovne aktivnosti na nivou Metalac grupe nije zaustavljen, a naša trgovinska preduzeća u Srbiji su čak napravila pravi podvig, što će svakako ostati vredan istorijski podatak iz kojeg se može učiti. Istovremeno, situacija nas je dodatno isprovocirala, da se okrenemo internom preispitivanju svih poslovnih procesa sa ciljem da podignemo produktivnost i profitabilnost, ali i preduzimljivost svih zaposlenih. Godinu smo završili zdravi i zadovoljni likvidnošću i sa elanom da započnemo 2021. Međutim, uveliko je jasno da će ova godina biti još teža.Mnoge kompanije, posebno manje, došle su na ivicu opstanka. Kako vi ocenjujete svoj rezultat imajući u vidu da Metalčevi proizvodi ne spadaju u vitalnu robu široke potrošnje?Korona nam je u 2020. uzela četiri miliona evra dobiti. Važno je, međutim, da smo godinu završili pozitivno. Tome su doprineli maksimalno smanjenje troškova na svim nivoima, državne mere fiskalne i monetarne politike i činjenica da je naša roba, iako ne vitalno važna, dobila na značaju u novim uslovima. Naime, ljudi su bili okrenuti porodici, zdravlju, kuvanju, ali i uređenju svojih kuća i vikendica. Nije se išlo na odmore, na putovanja, pa su se u fokusu našle neke stvari na koje ranije nismo toliko obraćali pažnju. Metalac je iskoristio svaki trenutak i svaku mogućnost nakon ukidanja vanrednog stanja. Konačno, naruku nam je išlo i stabilno tržište ključnih sirovina.Često se govori da je za preduzeće u ovim uslovima najvažnije sačuvati ljude, ali i održati radni elan i disciplinu u promenjenim uslovima rade. Kako ste uspeli da održite normalan rad sa čak 2.200 zaposlenih?I proizvodnja u našim fabrikama i vrata naših maloprodajnih objekata imali su ozbiljne prekide rada. Zatvorena su bila naša izvozna tržišta. Pritom smo imali veliki broj odsutnih - u svakom trenutku oko 30% ukupno zaposlenih – zbog toga što su bili zaraženi, ili zbog izolacije, ili zbog hroničnih bolesti, tako da pojedinci nisu radili po godinu i više dana. Ali, bili smo svesni da moramo biti mudri, hitri, odgovorni, čak hrabri, a posebno optimistični sa ciljem da iz svega izađemo što pre i sa što manje posledica.U kriznim situacijama uvek se pokaže najveća snaga, ali i pojedine slabosti preduzeća, posebno ovako velikog i kompleksnog kao što je Metalac. Šta ste primetili kao najveću prednost, a gde ste uočili da stvari treba menjati?Najveća prednost i snaga je tradicionalna spremnost Metalca da se sami uhvatimo ukoštac sa izazovima. Posle mnogo teških iskustava u prošlosti - to je deo naše kulture ponašanja - svi smo u prvim redovima kada to situacija zahteva. Sa druge strane, najveća slabost mogla je biti ipak što naša roba ne spada u vitalnu za široku potrošnju, ali i zbog zatvorenosti pojedinih tržišta. Pojedina preduzeća, kao recimo naša fabrika automobilskih delova, nisu bukvalno mogla da urade ništa u situaciji koja je blokirala auto-industriju u svetu.I dok na neke stvari ne možete da utičete, u skladu sa kolektivnim kompanijskim uverenjem da najteža vremena mogu biti najbolja za donošenje krupnih odluka, rukovodstvo je procenilo da je pravi trenutak za široko preispitivanje poslovnih procesa, portfolija proizvoda i usluga, profitabilnosti itd. Jednostavno, otvorilo se vreme za rešavanje internih slabosti i ograničenja. Utoliko više što smo 2019. radili jedno veliko eksterno istraživanje. Jazovi su nam postali jasni, kao i potencijalne opasnosti, a na sve to došla je korona?! I evo, već više meseci čak 15 timova sa oko 100 naših visokoobrazovanih kadrova, i uz pomoć konsultanta i vrhunskih profesora koji su članovi Nadzornog odbora, polako ide ka naprednijim organizacionim i poslovnim rešenjima.Mislim da je već sada skoro izvesno da ćemo 2022. godinu započeti u mnogo čemu drugačiji, ne samo organizaciono, već pre svega napredniji u suštinskim aspektima profitabilnog poslovanja, prilagođenog novim uslovima. Ka tome idu i proizvodna i prodajna funkcija, logistika i IT sektor, sektor marketinga i najmlađe preduzeće Metalac digital… Fokus je na ljudima, automatizaciji, digitalizaciji i snaženju brenda. Naprosto, nikada niste dovoljno dobri da ne biste mogli biti još bolji.Da li ste imali probleme u naplati potraživanja, kašnjenja, otkazivanja porudžbina, probleme sa dobavljačima?Ne. Držali smo se stava da su partnerstva važna, a da je za njihov kvalitet posebno važno kako se ponašamo u teškim situacijama. Zato je za nas veliki uspeh da smo sačuvali sva ključna partnerstva. Poslovi se nastavljaju normalno, koliko pandemija dozvoljava i nama, a i njima.Prvobitne optimistične prognoze da će 2021. biti bolja od prošle, pale su u vodu. Kako ste planirali poslovnu godinu, na koji način se prilagođavate novim uslovima poslovanja koji već dugo traju i ne vidi im se kraj?Nažalost, već kraj 2020. je nagovestio da će problemi i ograničenja jačati na više strana, a najviše u cenama sirovina. Ne samo da taj problem raste, već dobija razmere teško objašnjivog, bez pouzdanih informaciji tj. tumačenja šta je uzrok i do kada će trajati. Ovakva nepredvidljivost je generalno najgora varijanta za poslovanje. Teško je planirati kada na nedeljnom nivou imate velike skokove skoro svih sirovina koje koristimo u proizvodnju (crna i obojena metalurgija, čelik, inox lim, papir, smola…) a da pritom svojim kupcima porudžbine potvrđujete 3-4 meseca unapred. Izgleda kao da preostaju samo dve opcije: zaustaviti proizvodnju i pustiti ljude kući, ili podići cene proizvoda. Mi ćemo težiti mudrom, konkurentnom održavanju procesa. Svesni smo da neki naši konkurenti u ovoj situaciji imaju ozbiljnu zaštitu svojih država preko mera kojima čuvaju strateške sirovine i na drugoj strani stimulišu izvoz. Videćemo.Svetski eksperti tvrde da kompanije koje ne pređu na digitalizaciju, energetsku transformaciju i onlajn prodaju, na dugi rok gube trku. Da li Metalac razmišlja na taj način?Za Metalac odavno nije pitanje da li razmišlja na ovaj način već dokle je stigao i šta planira dalje. Mi smo već 10 godina u procesu. Digitalna transformacija i onlajn trgovina su integralni deo naše strategije. Od 2018. formirano je i preduzeće Metalac digital. Rezultati su sve očigledniji, a pandemija je tom procesu dodatno dala na značaju. Mi imamo onlajn prodaju u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Prisutno smo na društvenim mrežama u celom regionu. Razvijamo aplikacije koje će pomoći praćenju i razumevanju korisničkog iskustva i sopstvenom prilagođavanju u korist njihovog zadovoljstva.Što se energetske efikasnosti tiče, više godina se polako pripremamo za ovu oblast, a imamo i ozbiljne zadatke i očekivanja. Metalac je poznat kao štedljiva i ekološki osvešćena firma. Koristi od obe stvari su nam potpuno razumljive, merljive, i nadasve važne. Energetska efikasnost se u taj korporativni i mentalni sklop potpuno uklapa. Uostalom, sve se na kraju izmeri profitom, kreditnim rejtingom, društvenom odgovornošću i zadovoljstvom korisnika, zaposlenih i akcionara, zar ne?

Srbija

Pandemija „pogurala“ 400.000 građana ka elektronskom bankarstvu

Ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva na kraju prvog tromesečja 2020. godine imalo je oko 2,79 miliona korisnika, a na kraju prvog tromesečja 2021. godine skoro 3,2 miliona korisnika, navodi seu saopštenju Narodne banke Srbije. To znači da se broj fizičkih i pravnih lica koje se služe e-bankingom povećao za 14,45 odsto, ili za oko 400.000 ljudi.Rast broja korisnika koji su ugovorili uslugu mobilnog bankarstva još je veći, skočio je sa 1,76 miliona korisnika na kraju prvog tromesečja 2020. godine na 2.27 miliona u prvom kvartalu 2021. godine, što predstavlja povećanje od 28,95 odsto.U istom periodu, broj transakcija izvršenih putem mobilnog telefona veći je na međugodišnjem nivou za 76,32 odsto.Kada je reč o elektronskom bankarstvu, porast broja izvršenih transakcija iznosi 12,68 odsto u odnosu na prvo tromesečje 2020. godine.Na kraju prvog tromesečja ove godine, ukupan broj izdatih platnih kartica iznosi 9.646.303, što predstavlja rast od 10,03 odsto na međugodišnjem nivou.Porastao je i broj internet prodavnica, kojih je u prvom tromesečju zvanično bilo 2.231, za 10,83 odsto više nego krajem prošle godine, a čak 81,68 odsto više nego na kraju prvog tromesečja 2020. Ne smanjuje se ni popularnost kupovine robe i usluga preko interneta, te je tako broj dinarskih plaćanja (na sajtovima srpskih trgovaca) iznosio više od 5,5 miliona, odnosno za 116,5 odsto više nego u prvom tromesečju 2020. godine.

Srbija

Danas je Svetski dan zaštite životne sredine

U Srbiji i svetu danas se obeležava Svetski dan zaštite životne sredine, pod sloganom Pomiri se sa prirodom i pomozi joj da se obnovi. Ujedinjene nacije povodom tog dana naglašavaju važnost obnove ugroženih ekosistema.Ukupne štete u državnim šumama Srbije tokom 2020. godine iznose 143.007 kubika drveta: od čega su štete nastale od čoveka otpada oko 26.000 kubika, od elementarnih nepogoda oko 75.000 kubika, što je oko 53% od ukupnih šteta, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZSS).U 2020. godini evidentirano je 26 požara u državnim šumama, pri čemu je oštećena zapremina drveta od 3.525 kubika.  Štete od biljnih bolesti u državnim šumama u 2020. godini iznose oko 26 000 kubika drveta.U državnim šumama Srbije, prema podacima evidentirane su štete od čoveka, insekata, divljači i domaćih životinja, elementarnih nepogoda, biljnih bolesti i požara. Prema podacima RZSS-a iz 2019. godine u Srbiji je 65% stanovništva priključeno na kanalizacionu mrežu , a stopa kružne upotrebe materijala, odnosno reciklaže je 1,4%. Produktivnost resursa u ekonomiji od 2008. godine porasla je za 15%, dok je učešće prihoda iz oblasti zaštite životne sredine oko 4,4% u ukupnom bruto domaćem proizvodu (BDP).EKOLOGIJA JESTE POLITIČKO PITANJE, OD TOGA NE TREBA BEŽATI Poslednjih godina u Srbiji se sve više govori kao o zemlji koja ima velikog potencijala u rudarstvu, ali i u elektroenergetici. Sa druge strane ekološke organizacije i brojni stručnjaci ukazuju na činjenicu da je u tim oblastima zanemarena zaštita životne sredine.Kao jedna od primera često se navodi izgradnja mini-hidroelektrana (MHE) kojima se devastiraju korita malih planinskih vodotokova i ugrožava živi svet u njima.Srbija se zbog korišćenja uglja u proizvodnji struje zadnjih godina sve češće sreće da problemom aero-zagađenja, naročito tokom zimskog perioda. 

Svet

Kina smanjuje emisije CO2 preko javnih ustanova

Kina namerava da ograniči ukupnu emisiju ugljen-dioksida koji emituju njene javne ustanove na 400 miliona tona do 2025. godine, saopštila je vlada te zemlje, prenosi Chinadaily.U 2020. godini oko 1,6 milijardi kineskih javnih ustavova širom zemlje predstavilo je svoje planove na polju uštede energije u okviru 14. petogodišnjeg razvojnog plana koji će se sprovoditi od ove do 2025. godine.Do 2025. godine ukupna potrošnja energije u javnim institucijama u Kini ne bi trebalo da bude veća od 189 miliona tona standardnog uglja.Kako se navodi, u okviru tog plana predviđeno je da ukupna potrošnja vode u tim institucijama ne bude veća 12,4 milijarde kubnika.Dok raste zabrinutost u vezi sa klimatskim promenama, kompanije i vlade počele su više da finansiraju takozvano "izdvajanje ugljenika", tehnologiju koja služi za skladištenje izduvnih i drugih gasova koje stvaraju efekat staklene bašte.Narodna Republika Kina često se pominje kao jedan od najvećih zagađivača, ali i najvećih žrtava zagađenja u svetu.KOMERCIJALIZUJE SE IZDVAJANJE UGLJENIKA, KAO JEDINO REŠENJE ZA SPAS PLANETE

Srbija

Mlekara Šabac će graditi fabriku u Moskovskoj oblasti

Mlekara Šabac planira da izgradi svoju fabriku u Rusiji i u tome ima podršku Trgovinsko industrijske komore Ruske Federacije (TIK RF), saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Mlekara Šabac će u toj fabrici proizvoditi meki sir i jogurte od najkvalitetnijeg ruskog mleka. "TIK RF će podržati izgradnju fabrike Mlekare Šabac i projekte drugih srpskih kompanija koje žele da prošire svoje poslovanje i da se što bolje pozicioniraju na ruskom tržištu", poručio je Sergej Katirin predsednik TIK RF.Mlečni proizvodi u praviće se po IFS standardu za rusko, kao i za druga strana tržišta, navodi PKS.Katrin se u Sankt Peterburgu inače sastao sa predsednikom PKS Markom Čadežom, a razgovarali su i o mogućnostima izvoza softverskih rešenja iz Srbije u Rusiju i drugim važnim projektima."Naš izvoz softvera vredi oko 1,5 milijardi evra, a juče je u Rusiji završen veliki projekat srpske kompanije 'Termovent' koja je pustila u rad potpuno automatizovani proizvodni pogon fabrike lekova 'Farmasintez – Nord' koju je naša kompanija kompletno opremila svojim svetski poznatim 'čistim sobama', po sistemu  ključ u ruke", rekao je Čadež. Čadež je pozvao predsednika ruske komore da sa delegacijom privrednika poseti Srbiju i da se u direktnim razgovorima sa predstavnicima srpske poslovne zajednice razmotre mogućnosti zajedničkih poslova.STRANO MLEKO OBARA CENU DOMAĆEG, IAKO JE IZVOZ PRESTIGAO UVOZ

Svet

Cene hrane u svetu skočile za 40 odsto za godinu dana

Cene hrane porasle su tokom maja za iznos koji predstavlja najvišu mesečnu stopu u poslednjih 10 godina, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Poskupljenje ne ometa ni činjenica da je svetska proizvodnja žitarica na putu da dostigne novi rekord.Indeks cena hrane, koji izračunava FAO, porastao je u maju za 4,8% u odnosu na april i za 39,7% u odnosu na maj prošle godine, na prosečnih 127,1 poena. To je najviši nivo od septembra 2011. i samo 7,6 procentnih poena ispod istorijskog rekorda u nominalnom smislu.Na rast vrednosti indeksa, koji prati mesečno kretanje međunarodnih potrošačkih korpi hrane, najviše je uticalo poskupljenje biljnih ulja, šećera i žitarica, navodi se u saopštenju.Cene žitarica su porasle u maju 6% u odnosu na april, predvođene kotacijama kukuruza, koje su u proseku za 89,9% iznad vrednosti zabeleženih u maju 2020.Krajem maja cene kukuruza su počele da se padaju, uglavnom zbog poboljšanih prognoza u Sjedinjenim državama. Međunarodne cene pšenice su takođe pale krajem prošlog meseca, ali su u proseku bile više za 6,8% nego u aprilu, dok su cene pirinča ostale stabilne.GLOBALNE CENE HRANE PADAJU TREĆI MESEC ZAREDOM ZBOG PANDEMIJE Biljna ulja su poskupela u maju za 7,8%, uglavnom zbog rasta cena palminog i sojinog ulja i uljane repice. Veće cene palminog ulja su posledica sporog rasta proizvodnje u zemljama jugoistočne Azije, dok je cene sojinog ulja podstakla snažna globalna potražnja naročito iz sektora biodizela.Šećer je zabeležio rast 6,8% od aprila, zbog kašnjenja žetve i zabrinutosti zbog nižih prinosa u Brazilu, najvećem svetskom izvozniku šećera.Meso je u maju trgovano po ceni za 2,2% višoj nego u aprilu usled ubrzanja tempa kineskog uvoza, kao i rasta unutrašnje potražnje za živinskim i svinjskim mesom u glavnim proizvodnim regionima.Što se tiče cena mlečnih proizvoda, one su u maju porasle za 1,8% na mesečnom nivou, dok u odnosu na uporedni lanjski mesec beleže rast od 28%.FAO predviđa ovogodišnji rod žitarica od skoro 2.821 miliona tona, što je novi rekord i porast od 1,9% u odnosu na 2020, pri čemu će proizvodnje kukuruza biti veća za 3,7% nego lane.Agencija UN sa sedištem u Rimu, prognozira i veću potrošnju žitarica u 2021/22. godini za 1,7%, odnosno na 2.826 miliona tona.

Srbija

Bugarska vlada priznala da postoje transplatacije organa „bogatim“ ujacima

Bugarsko ministarstvo zdravlja otkrilo je u četvrtak da je pod bivšom vladom Bojka Borisova državna bolnica vršila transplantaciju organa siromašnih donora za bogate „ujake“, piše Euractiv.com."Ujaci" su imali lažni identitet i bugarsko Ministarstvo ima „sve razloge da veruje da oni nisu srodnici, kako nalaže zakon“. Visoko pozicionirani vladin zvaničnik je na ovaj način dobio transplantaciju jetre i uspeo da skoči na vrh liste čekanja.U poslednje dve godine živi davaoci su u državnoj bolnici izvršili 14 transplantacija bubrega, a u dokumentima se navodi da su svi davaoci bubrega siromašni „nećaci“ iz Ukrajine i Moldavije, a primaoci bogati „ujaci“ iz zemalja kao što je Izrael, Japan, Oman, rekao je ministar zdravlja Stojko Katsarov.Utvrđeno je da su mnogi bogati „ujaci“ koji su dobili bubrege koristili lažni identitet.Iako u zemlji već dugo postoje sumnje u vezi s transplantacijama, ovo je prvi put da vlada potvrđuje takvu praksu. Ministarstvo zdravlja strahuje da će ovo otriće izazvati snažan međunarodni odgovor.Podsećamo, Ustavni sud Srbije proglasio je neustavnima odredbe zakona po kojima su svi građani  donatori organa nakon svoje smrti, osim ako se ne o tome ne izjasne drugačije tokom života, ili ako se u trenutku njihove smrti transplantaciji izričito ne protive njihovi srodnici, supružnici ili partneri.

Srbija

Fond za razvoj odobrio kredite vredne 361 milion

Fond za razvoj saopštio je da je odobrio je 47 zahteva za kredit u ukupnom iznosu od 361,1 miliona dinara, objavila je ta institucija. Kroz 13 investicionih kredita sedstva u iznosu od 157,9 miliona dinara dobiće pravna lica i preduzetnici.Fond je odobrio i devet zahteva za investicioni kredite po Programu podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte, a ukupni iznos kreditnih sredstava je 133,2 miliona dinara dok su bespovratna sredstva 33,6 miliona.Za trajna obrtna sredstva odobreno je šest kredita pravnim licima i preduzetnicima u ukupnom iznosu od 34,9 miliona dinara.Fond je odobrio devet kreditnih zahteva za podsticanje razvoja preduzetništva kod početnika u poslovanju za koje se izdvaja 12,5 miliona dinara kroz kredite i 5,8 miliona kao bespovratna sredstva.Ženama preduzetnicama odobreno je sedam kreditnih zahteva koji ukupno vrede 13,5 miliona dinara i 7,2 miliona bespovratnog novca.Mladima su odobrena tri kreditna zahteva u iznosu od 8,9 miliona dinara kreditnih sredstava i 4,8 miliona bespovratnih sredstava.FOND ZA RAZVOJ: KONTROLIŠEMO NA TERENU KORISNIKE KREDITA

Srbija

Deficit 40,2 milijardi dinara u prva četiri meseca, manje nego prošle godine

U prva četiri meseca ove godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 40,2 milijardi dinara. Prihodi su ostvareni u iznosu od 427,3 milijardi dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 467,6 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.Samo je u januaru ostvaren suficit, dok je najveći deficit bio u martu - 31 milijarda dinara.Aprilski deficit je iznosio 16,7 milijardi dinara.U aprilu su naplaćeni prihodi u iznosu od 109,6 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosti 98 milijardi dinara.Najveći deo poreskih prihoda odsnosi se na uplatu PDV u iznosu od 57,3 milijardi dinara i akciza - 19,1 milijarda dinara.Fiskalni savet: Deficit republičkog budžeta rekordno visok Aprilski rashodi su bili 126,4 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene su iznosili 27,1 milijardu dinara, subvenije su isplaćene u iznosu od 25,8 milijardi, a najveći deo odnosi se na isplatu direktne pomoći u privredi u okviru novog paketa mera za borbu protiv pandemije.Deficit je znatno manji nego što je to bio slučaj u prva četiri meseca prethodne godine kada je on iznosio 114 milijardi dinara.Na to je pre svega uticalo povećanje prihoda u prva četiri meseca ove godine, pa su oni za oko petinu veći nego što je to bio slučaj u periodu januar-april prošle godine (379,8 milijardi prihoda). Najprimetniji skok prihoda odnosi se na deo naplate poreza.Rashodi su bili nešto veći nego ove godine i to za oko pet procentnih poena. Iznosili su 493,8 milijardi dinara.Prva četiri meseca prethodne godine rashodi su bili nešto veći nego ove godine - 493,8 milijardi dinara (5 procentnih poena više nego ove), a prihodi za oko petinu manji nego ove godine - 379,8 milijardi (skoro 22 procentna poena manje nego ove godine).Na nivou opšte države, koji obuhvata stanje republičkog budžeta, budžete lokalnih samouprava, državnih fondova i slično, u periodu januar - april 2021. godine je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 9 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit (kada se izuzmu troškovi kamata) u iznosu od 41,9 milijardi dinara. Prema revidiranom planu izvršenja budžeta opšte države, za ovaj period je planiran fiskalni deficit u iznosu od 45,2 milijardi dinara.Na kraju aprila javni dug iznosio je 27,8 milijardi evra, što 55 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).Kolumna: Deficit i stendap komičar

Svet

Crna Gora ukida tajnost informacije o izgradnji autoputa

Predstavnici Nacionalnog saveta za borbu protiv korupcije na visokom nivou i Ministarstva kapitalnih investicija Crne Gore, saglasni su da se počne sa skidanjem oznaka tajnosti i objavljivanjem dokumenata o izgradnji deonice autoputa Smokovac-Mateševo.Kako prenosi portal Bankar.me, to je za list Dan potvrdila predstavnica toga saveta Vanja Ćalović Marković. Prema njenim rečima, u pitanju su dokumenta koja su bila proglašena tajnim, čije je prezentovanje javnosti u skladu sa preporukom Evropskog parlamenta, koji je rekao da treba sprovesti detaljnu istragu izgradnje tog autoputa.Ona navodi da u ovom trenutku ne može precizirati šta će prvo biti objavljeno, ali da će sigurno jedna od najvažnijih i prvih informacija koja će biti publikovana biti ona koja se odnosi na životnu sredinu, pre svega reku Taru."To su podaci o uticaju izgradnje autoputa na (reku) Taru, jer ti podaci ne smeju biti tajna, s obzirom na to da je Crna Gora ratifikovala međunarodne konvencije koje kažu da takve informacije moraju biti javne. Takođe, biće objavljeni podaci vezani za finansije", navodi Ćalović Marković.Ona ističe da će se pre svega saznati ko je odgovoran za kršenja zakona, kao i na koji način je planirana i kako je realizovana ta investicija.SUD U KINI NADLEŽAN ZA AUTO-PUT U CRNOJ GORI "Cilj je da se otkrije korupcija i da se ona spreči. Videćemo šta je to što se nalazi u tim dokumentima i koliko ćemo moći suštinski da pomognemo državnim organima, policiji i tužilaštvu da otkriju slučajeve korupcije i drugih krivičnih dela", naglasila je Ćalović Marković.Ona je dodala da je bivše rukovodstvo Ministarstva saobraćaja i pomorstva, ali i rukovodstvo bivših vlada, sa dobrim razlozima dokumentaciju o autoputu proglasilo tajnom.Gradnja auto puta Bar-Boljare, na kojoj se i nalazi deonica Smokovac-Mateševo od samog početka izaziva kritike dela crnogorske javnosti zbog netransparentnosti tog projekta, kao i zvog nedostatka mehanizma finansijske.Projekat se finansira iz kineskog kredita, a za sve sporove ugovorima je određena nadležnost kineskih sudova. Iz nevladinog sektora su takođe u više navrata optuživali kineskog izvođača da je gradeći autoput devastirao korito reke Tare, koja se nalazi pod zaštitom organizacije UNESCO.

Konferencije Srbija konferencije

Prosvetari i dalje bez opreme za online školu, deca željna kontakta

tri nedelje pred završno zvono VIoleta ALfeldi sada je dobro nakon šoka koji je doneo , prvo sretanje sa školom i nastavnicima, nisu ni imali neka druga iskustva.Uplašeni pre svega za život za zdravlje i problem za planiranje, a sada, što se učitelja tiče snašli.Rad u dve smene, premda zahtevan, doneo dobre rezultateodlično smo prošli kako smo mogli da prođemo./////////////////Smiljana istraživanje o perspektivom aktera u školstvu.nešto nam je nedostajal, profesorima, učenicima, sve završite ali nešto nedostaje.ISto to se desilo i roditeljima, stručnim saradnicimasubjektivne osećaje i percepciju, svima nedostajala interakcijanastavnci su se osećali nesigurno, podrška im falila, ustalilo se, ali nedostajanje jeste suština nastave, povratne informacije, kada vas gledam uživo i klimateglavom, vi mene podstičeterezličiti podaci zavisno od uspeha učenikamnogo su kritičniji učenici sa odličnim uspehom, očekivali više, želeli višenepravedna, mnogo prepisivanja,////////////////////Vesnada kapetana nema broda neminovni gubici, nažalost kolege nisu sve prošle, značajne gubitkenedovoljna podrška ministarstva prosvetetroškovi su bili jako veliki, kada pričamo o fin strani, ne mali broj podizao kredite da bi kupovali rač, ali to verovatno niej uticalo samo na njih, i roditelje, stoje u redu za računar, onda dolazi roditelj koji je takodje roditelj.iz te cele frustracije, mi ne izlazimo mnogo pametniji, to se videlo u sep 2020, trebalo je prethodno polugodište oiskoristiti da bi se naučili, pomerili neke granice i da udjemo osnaženiSindikat u avgustu poslali dopis sa udruženjem Koraci, psiholozi i pedagozi, predložili čiotav niz mera kako bi moogli da izadju na najbolji mogući način, da nekako u svoju korist okrenemo.sagorevanje na poslu, borba sa osećanjem besmisla kosi prosvetne radnike, da nikad nije dovoproblem sa nedostatkom opreme, naročito kod osetljivih grupa///////////////Gordanai kod dece se pojavila otpor, guljenje radnih navika, pto je unelo dosta nemira u porodice nije dostupno za svu decu, moramo da priznamo da bi znali šta treba da radimo.svakog dana//////////////////////////////////Violeta deca neuporedivo bolje snašla, problem sa količinom informacija koja su deca morala sama da prerade, tehnički deo je i sa rdoiteljima dobro funkcionisao////////////vesnatrebalo da se uradi pre mnogo vremena, ne za sutra ili sledeću školskoj godiniprosek na nivou Srbije, minus predznak van BeogradaRačunajte da imate u osnovnom 750-800k minimum 10 odsto nisu imali pristup nastavi na odgovarajući načintrajne posledice nedostatka obrazovanja. Svako dete sa okrnjenim obrazovanjem, li neka deca će odustati, vezati za modele koji vam garantuju prekarni radizgubili barem trećinu godine, ako 1,500 evra , 750 evra po učeniku bačeno600 miliona evra izgubili da se može meriti u novcu, ali od novca je strašnije motivacijakako da mu objasnite da ne prepisuje, kada imate visoko kotiranog političara, koji ima plagijat u doktoraku.deca pitaju za pesnike, a najbolji đaci će raditi poslove na privremenim ugovorimane mogu sami nastavnici, ne mogu sami roditelji, potreban društveni dogovorciljevi sa vlastima se ne podudaraju/////////////////////smiljanada se okreću prepisivanju predmeta koji ih ne interesujujaz između beograda i ostatka srbije je postojaonema nacionalnih testiranja, zapravo nemamo podatke ni pre pandemije,i da onda vidimo da li je kvalitet opao, koliko, u čemuji dalje imamo međunarodno merenje rezultatarazlika postoji 50 godina unazad u postignuću, ali dramatično kada se uporedi s regioom, najviša u Srbiji i Severnoj MakedonijiDrugi podatak, postignuće utiču različiti faktoriprethodni TIMS ciklusa se duplirao 31, odsto na socioekonomskog statusa sa 17 na 31, a cilj obrazovanja je da bude što pravedniji i da svi imaju jednaku mogućnostpre pandemije, a drastični su, a sada se nastava na daljinu itekako utiče socioekonomski statuspilotiranje državne mature rezutati jako loši, kada smo pitali učenike zašto, za neke zadatke su rekli da su slušali preko rts-a, da ih ne računaju //////////treća, identični odgovori da njih niko ništa nije pitaođačke parlamenit i roditeljski savetaod dece najbolje odgpovroe, znaju šta se dešava i šta žele, uvek navode ada bi voleli da ih više pitaju, imaju inicijativeprimera radi, deca žele da mogu nekom da postave pitanje, nedostaje vremena, predloge da svaka škola ostavljaju pitanje i predloge, koja bi se onda na nekom nivou razmatrala.///////////////////istraživanja ličnim poznancima i postojećim mrežama dobri rezultati isključivo zbog entuzijazna nastavnika i direktoranastava na daljinu je kada želite 1 na 1, neku dodatnu podršku, ne za grupnu/////////////treći da li će ministarstvo ikada da kaže da ne može da reši pa da //////////posle godinu ipo dana i dalje ima nastavnika bez računara, videćete u raznim sredima razni modaliteti, ali najveća zaprepušteni sami sebi, plan i program ne prate realnost, kako se ko snađe, uinute su eventualno dodatne zarade////više prosečne ocene na kraju godine nego što je uobičajeno.srbija u odnosu na region i Evropu imala veliki dan školskim danaomkako se popunjava rupa?da digitalni resursi , ali nedostajeinterackija interakcija interakcija pojačati individualno////////////dopunsko dodatnu u elektronskom, komunikacija sa roditeljima preko digitalnih platformi, 

Svet

Kanada: Dan rođenja Nikole Tesle proglašen za praznik

Dan rođenja srpskog naučnika Nikole Tesle, 10. jul postao je praznik u kanadskoj provinciji Ontario, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, a preneo N1. Zakon o proglašenju potpisalo su predstavnica kraljice Elizabete i zamenica kanadskog guvernera za provinciju Ontario Elizabet Doudsvel. Kako se dalje stoji u saopštenju, najzaslužniji za ovaj izuzetno značajan događaj je član provincijskog Parlamenta Ontarija iz redova Nove demokratske partije Tom Rakočević, na čiju je inicijativu zakon izglasan.U zakonu kojim je rođendan Nikole Tesle postao praznik u Ontariju eksplicitno se navodi da je Tesla srpsko-američki pronalazač i inženjer.Podseća se da su Teslini patenti bili osnov za gradnju prve svetske hidroelektrane na reci Nijagari, te da su nakon samo 25 godina sva naseljena mesta u Južnom Ontariju imala pristup električnoj energiji.IVONA JEVTIĆ NA KONKURSU IZABRANA ZA DIREKTORKU MUZEJA NIKOLE TESLE U saopštenju se dodaje i da je proglašenje Dana Nikole Tesle u Ontariju je veliki uspeh za srpsku dijasporu u Kanadi, koja je najbrojnija upravo u toj provinciji, jer se na ovaj način podiže ugled srpske zajednice na tom prostoru.Generalni konzul Republike Srbije u Torontu Vasilije Petković zahvalio je poslaniku u ontarijskom Parlamentu Tomu Rakočeviću na inicijativi, kao i provincijskom Parlamentu Ontarija na brzo sprovednom postupku usvajanja zakonskog predloga.Generalni konzulat Republike Srbije u Torontu je, kako se navodi, svojim aktivnostima pomogao u realizaciji projekta proglašenja Dana Nikole Tesle na nivou Ontarija.

Srbija

Novaston ekskluzivni zastupnik za izdavanje u poslovnom objektu “Revolucija”

Naša kompanija Novaston Asset Management, kao deo Novaston platforme, ekskluzivni je zastupnik za izdavanje poslovnog prostora u objektu „Revolucija“, bruto površine oko 10.000 kvadratnih metara, na izuzetno atraktivnoj lokaciji – ukrštanju Bulevara kralja Aleksandra i Golsvordijeve ulice. Investitor projekta je „Granit Invest“, kompanija sa bogatom tradicijom u građevinskoj indutriji, dok je idejno rešenje izradio renomirani beogradski projektni studio „Zabriskie“. Luksuzni poslovni objekat „Revolucija“ prati najnovije trendove u građevinarstvu i dizajnu enterijera uz primenu standarda zaštite prirode i COVID-19 preventivnih elemenata, kao što su dotok svežeg vazduha u konferencijskim salama, bezkontaktno otvaranje vrata i slično.  Buduća poslovna zgrada „Revolucija“ imaće ukupno 10.000 m2, a sama spratnost „Revolucije“ će biti uklopljena u okolinu Vukovog spomenika, tako da niži delovi do četvrtog sprata predstavljaju vezu sa susednim zgradama, dok se deo zgrade na uglu ka Trnskoj ulici uzdiže do visine osmospratnice od 32metara.  Za prizemlje je rezervisan maloprodajni i restoranski prostor, dok spratove zauzima kancelarijski prostor klase A. Peti sprat, kao i poslednji, namenjeni su za raznovrsne događaje i konferencije, kao svojevrsni kongresni centri. Imajući u vidu Plan generalne regulacije kojim je predviđeno širenje Trnske ulice, u sklopu budućeg gradskog projekta poslovni objekat će imati poluzatvoreni atrijum u unutrašnjosti i time uticati na formiranje modernog ambijenta u srcu grada . Takođe, s obzirom na to da se nalazi na veoma traženoj centralnogradskoj lokaciji, zgrada ima garažu kapaciteta 88 parking mesta. Kao ekskluzivni zastupnik za izdavanje poslovnog prostora u „Revoluciji“, Novaston platforma nastavlja da razvija kompletnu uslugu u oblasti prodaje i upravljanja nepokretnostima, tekućim i investicionim održavanjem, projektima izgradnje i opremanjem modernog poslovnog prostora.Novaston: Kopaonik biznis forum 2020