Najnovije

Srbija

Polovina građana imala negativno iskustvo sa lokalnom samoupravom

U okviru inicijative Pratim JA, tokom juna i jula meseca realizovano je 25 javnih akcija i anketirano je preko 1200 građana širom Srbije, o njihovim stavovima i iskustvima sa lokalnom upravom. Presek stanja nakon prvog kruga anketiranja pokazuje da su iskustva građana podeljena. Naime, 55% građana izjavljuje da je njihovo iskustvo sa lokalnom upravom pretežno negativno, dok 45% građana ima pretežno pozitivno iskustvo. Interesantno je da građani koji su svoje iskustvo ocenili kao pretežno pozitivno ipak nisu zazirali od toga da, odgovarajući na konkretnija pitanja iz upitnika, podele i negativna iskustva sa lokalnom upravom, i obrnuto. Analiza dosadašnjih rezultata ankete pokazuje da je svaki drugi građanin zadovoljan pružanjem lokalnih usluga, ali da tek svaki peti smatra da je lokalna uprava otvorena i dostupna građanima. Konkretno, rezultati pokazuju da je polovina građana pretežno zadovoljna uslugama koje pruža njihova opštinska ili gradska uprava, kao što su usluge izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih ili knjige državljana, prava na socijalnu zaštitu, građevinske dozvole, potvrde za upis deteta u školu, i slično. S druge strane, 40% građana izražava nezadovoljstvo pružanjem istih usluga. Prebacivanje nadležnosti i odgovornosti, davanje različitih informacija i uputstava, „šetanje“ od kancelarije do kancelarije, zahtevi za pribavljanje još papira i zatvorena vrata, samo su neke od asocijacija nezadovoljnih ispitanika na rad opštinske ili gradske uprave. Čak 80% građana, među kojima ima i onih koji su zadovoljni samim uslugama lokalne uprave, smatra da nema dovoljno mogućnosti da iskaže svoje mišljenje ili iskustvo u vezi sa uslugama koje im pruža lokalna uprava.U razgovoru sa aktivistima, građani se često i opširno osvrću na komunalne probleme, na primer, seču drveća, vodosnabdevanje, nedostatak parking mesta, probleme sa strujom i prevozom. Međutim, na pitanje da li su se obraćali lokalnim institucijama povodom navedenih problema, odgovor građana je uglavnom – ne. Utisci sa terena odgovaraju rezultatima ankete koji pokazuju da 84.5% građana nikada nije učestvovalo u oblikovanju odluka lokalne samouprave, jer smatraju da nisu dovoljno kompetentni ili osećaju da šta god radili – nema boljitka. Takođe, značajan udeo ispitanika, tačnije 42%, ne zna da li ima mogućnost da se uključi u donošenje opštinskog ili gradskog budžeta, a tek svaki drugi građanin zna za mogućnost da pristupi informacijama od javnog značaja koje nastaju u radu organa lokalne uprave. Stoga ne iznenađuje opšti utisak aktivista da među građanima uglavnom vlada neupućenost i apatija.Pored toga, zabrinjava podatak da samo 5% građana smatra da se zapošljavanje službenika u opštinskoj ili gradskoj upravi vrši potpuno na osnovu kvalifikacija i sposobnosti, dok čak 82% građana smatra da se službenici zapošljavaju potpuno (54%) ili donekle (28%) na osnovu političkih i ličnih veza. Za kraj, važno je pomenuti da su građani često rezervisani i bojažljivi da podele svoja iskustva. „Dosta građana zaobilazi štand, pod pretpostavkom da je u pitanju neka akcija opozicije, što pokazuje da doživljavaju popunjavanje ankete kao neku vrstu rizika,“ zaključuju aktivisti.Ulične akcije se sprovode u okviru projekta „Pratim JA“, koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), Centar za ravnomerni regionalni razvoj (CenTriR) i Ekološki centar Stanište“, uz lokalne organizacije Urban In, Odbor za ljudska prava Niš i Klub Ars Nova. Projekat podržava Evropska unija. Ulične akcije i anketiranje se sprovode u 17 gradova/opština, kao i onlajn (www.pratimJA.rs), sa ciljem prikupljanja stavova građana o stanju javne uprave na lokalu. Predviđeno je održavanje  pet akcija u svakoj jedinici lokalne samouprave, a predstavljeni nalazi se odnose na prvi krug akcija.

Lifestyle

Samo jedna osoba na svetu može da vozi bez dozvole

Vozačka dozvola je isprava kojom dokazujemo sposobnost upravljanja određenim kategorijama vozila. Nekome nije potrebna.Pritom ne mislimo na sve one prekršitelje koji nastave voziti i nakon oduzimanja vozačke dozvole, kao i one koji nikada nisu polagali vozački ispit, a redovito sudjeluju u prometu vozeći neko od prometala za koje je potrebna prije spomenuta isprava.Naime, postoji i izuzetak, odnosno jedna osoba koja ima privilegiju da zbog svog statusa ne mora imati vozačku dozvolu da bi legalno vozila automobil.Upravo to dopuštaju engleski zakoni kraljici. Prema zakonu, nitko nema osnove kraljicu zatražiti vozačku dozvolu ako je vidi za upravljačem.Dakle, kada bi odlučila sama voziti automobil, to bi i smjela, bez ikakve zakonske zapreke, piše AutoRepublika. Recimo i kako je kraljica tijekom Drugog svjetskog rata vozila ambulantna kola, a prošla je i osnovno školovanje za servisera.A da stvar bude bolja, automobil koji koristi engleska kraljica ne treba biti ni registriran, a time nema ni prometnu dozvolu. Naime, komad lima mogao bi narušiti sklad njenog automobila.Kraljica ne treba ni putovnicu te ju nije imala kad je putovala u svaku od 116 zemalja koje je posjetila tijekom svog života.

Svet

Novi trend među kompanijama: Manje plate za one koji rade na daljinu

Zaposlenima u Guglu, koji su pre pandemije radili u kancelarijama, mogle bi da budu smanjene plate ako se odluče da trajno pređu na rad od kuće. Oni koji odluče da rade sa dalekih destinacija mogli bi čak da budu i više pogođeni.Agencija Rojters imala je uvid u Guglov kalkulator zarada. Sve ovo predstavlja ekperiment koji se sprovodi širom Silicijumske doline, pa često jedna kompanija može da postavi trend drugim velikim poslodavcima. I Fejsbuk i Tviter smanjili su zarade zaposlenima koji su odlučili da rade na daljinu, sa destinacija gde su uslovi života jeftiniji. Amazon i Gugl pod lupom zbog lažnih recenzija Guglova kompanija Alfabet ink ističe se po tome što zaposlenima daje uvid u kalkulator zarada, pa sami mogu da procene prednosti i mane rada na daljinu.Međutim, u praksi radnici na daljinu, pogotovu oni koji putuju sa velikih udaljenosti, mogu da se suoče sa smanjenom platom i bez promene adrese. "Lokacija je uvek imala uticaja na plate u Guglu, i uvek smo plaćali najveće iznose na lokalnom tržištu u zavisnosti odakle zaposleni radi", rekao je portparol Gugla i dodao da će se plate razlikovati od grada do grada i od države do države.Trećina zaposlenih želi da radi od kuće i posle korone Zaposleni u Guglu, koji je želeo da ostane anoniman, obično putuje u kancelariju u Sijetlu iz okruga koji se nalazi u blizini. Verovatno će se suočiti sa smanjenjem plate za 10 odsto ako odluči da radi puno radno vreme od kuće.Zaposleni je uzimao u obzir da radi na daljinu ali je doneo odluku da ide u kancelariju, uprkos putovanju od dva sata. "To je veliko smanjenje plate, s obzirom da sam skoro unapređen. Nisam se toliko trudio da budem unapređen da bi mi sada smanjili platu", rekao je on.

Srbija

Pola mladih u Srbiji podržava legalizaciju marihuane i obavezni vojni rok

Skoro polovina mladih smatra da je Srbiji potreban jak vođe, lider koga će narod slediti. Kao odgovor na to šta su razlozi zbog kojih ne glasaju - mladi najčešće navode da smatraju da trenutno nemaju za koga, piše u  u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih.Na pitanje da li je Srbiji potreban jak vođa, lider koga će narod slediti potvrdan odgovor dalo je 49 odsto što predstavlja pad u odnosu na prethodne dve godine kada je taj procenat išao preko 50 odsto.Da Srbiji, ipak, ne treba jak vođa smatra 34 odsto mladih. Istraživanje je Krovna organizacija mladih sprovela od maja do jula 2021. godine, a korišćene su kvantitativne i kvalitativne metode.Istraživanje je pokazalo i da 27 odsto mladih smatra da demokratija nije najbolji oblik vladavine, a da 29 odsto to ne zna. Nasuprot tome, 44 odsto mladih smatra da demokratija jeste najbolji oblik vladavine. Mladi koji odlaze – između porodice i normalnog života Inicijativu za vraćanje obaveznog vojnog roka podržava 46 odsto mladih, dok joj se 43 odsto protivi.Ulazak Srbije u Evropsku uniju podržava 39 odsto mladih, 33 odsto nije za ulazak, a 28 odsto ne zna.Za usvajanje predloga zakona o istopolnim zajednicama izjasnilo se ukupno 38 odsto ispitanih, pri čemu žene više podržavaju usvajanje, dok je protiv usvajanja zakona 36 odsto mladih.Potpunu legalizaciju marihuane (u medicinske i rekreativne svrhe) podržava 49 odsto ispitanih mladih, 29 odsto smatra da je treba legalizovati, ali samo u medicinske svrhe, dok 15 odsto smatra da marihuanu ne treba legalizovati uopšte.Prilikom istraživanja 37 odsto mladih reklo je da je bilo izloženo fizičkom nasilju, a 73 odsto reklo je da je bilo izloženo verbalnom nasilju. Uz to, 66 odsto mladih kaže da su bili izloženi nekoj vrsti diskriminacije.Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanje Mladi, korona, vakcinacijaSamo 14,2 odsto mladih reklo je da je vakcinisano, dok 53,7 odsto kaže da se neće vakcinisati. Da planira da se vakciniše reklo je 32,1 odsto mladih. Na pitanje da li podržavaju obaveznu vakcinaciju 20,5 odsto mladih reklo je da podržava, dok 63,2 odsto ne podržava. Na pitanje na osnovu čega zauzimaju stav o vakcinaciji, najveći broj mladih je odgovorio na osnovu formalnog obrazovanja 38,6 odsto.  Više od polovine smatra da je na njih  pandemija uticala jako loše, 62 odsto mladih smatra da su mere bile ponekad previše stroge, ponekad previše blage. Tek 16,8 odsto mladih smatra da je odgovor bio dobar. Mladi danas retko imaju idole, vole da uživaju u prirodi i brinu o svom mentalnom zdravljuIz Srbije bi se odselilo 50 odsto mladih Pedest odsto mladih bi se odselilo iz Srbije i kao glavne razloge navodi dostojanstveniji život i viši standard, navodi se u u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih.Istraživanje je pokazalo da od tih 50 odsto, 25 odsto njih to ima u planu, a 25 odsto bi se odselilo, ali nisu još započeli planiranje.Takođe, 39 odsto mladih ne planira, ali ni ne otpisuje mogućnost odlaska.Na pitanje zašto bi se odselili, 31,7 odsto mladih kaže zbog dostojanstvenijeg života, a 24 odsto zbog višeg standarda života.Ne veruju nijednom političaruI ove godine se nastavlja trend nepoverenja mladih u institucije i političare/ke, 80 odsto mladih kaže da ne postoji političar/ka kome veruju. Rezultati istraživanja su pokazali da skoro 50 odsto mladih smatra da im politički sistem ne omogućava da utiču na političke procese i odluke. Međutim, zainteresovanost za politička dešavanja porasla je u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, porastao je procenat mladih koji smatraju da je jedan od najvećih problema mladih mali uticaj na donošenje odluka, čak 56,7 odsto. 

Srbija

U Srbiji se i dalje gaji genetski modifikovana soja

Poslednja kontrola fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, pokazala je da na 29 njiva u Srbiji pronađena genetski modifikovana (GM) soja, prenele su Večernje novosti. Stručnjaci kažu da se GM soja najviše uzgajala u Mačvi, Sremu i Banatu.Ukupno je kontrolisano 640 uzoraka i parcela, a pored Mačve koja je prednjačila u uzgoju modifikovane soje, sada je ima u svim krajevima, jer su kazne za nesavesne uzgajivače blage. Nadležne službe izdale su rešenje da se soja uništi, a protiv vlasnika će biti podnete prijave."Nije više u Mačvi najviše genetski modifikovane soje, ima je svuda, i u Šumadiji", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.On je dodao da ta vrsta useva nigde nije dominantno pronađena, kao i da je njihovo uništavanje već počelo. Naglašava da svake godine ima sve manje njiva na kojima se ona nalazi, kao i da postoje stroge kontrole i da se sve uništava.Poljoprivrednici GM soju uglavnom koriste za ishranu stoke, jer je vrlo teško, gotovo nemoguće, da prođe kontrolu u otkupnim centrima.  Niko ne kontroliše šta jedu životinje, naročito ne onu hranu koja se prodaje po samim selima, pa uzgajivači imaju priliku da dodatno zarade.Država povećava subvencije za organsku poljoprivreduOgroman pad u broju zaposlenih u poljoprivredi Pretpostavlja se i da GM soje ima više nego što se pronađe. Takvi usevi trajno uništavaju zemlju, naročito kada se koriste posebna sredstva, kojima se oni tretiraju. I te preparate poljoprivrednici nabavljaju na crno, a ranije se govorilo da najviše semena dolazi iz Rumunije i Bosne i Hercegovine.Uzgoj, u Srbiji je zabranjen promet i upotreba genetički modifikovanih organizama (GMO). U hrani za stoku dozvoljeno je da se ovakva hrana nađe, ali samo do 0,9%.  Da se GM hrana već nalazi na našim trpezama, potvrđuju i stručnjaci koji ističu da je najviše ima u prerađenoj hrani stranog porekla, ali u procentu koji se toleriše u Evropskoj uniji.Kazne za poljoprivrednike kod kojih se pronađe GM soja previše su blage i idu do 50.000 dinara, dok kompanije mogu da se kazne iznosom od 500.000 do tri miliona dinara. Uništavanje GM soje obavlja sam vlasnik, tanjiranjem, i to u prisustvu nadležne inspekcije.EBRD odobrio kredit Sojaproteinu od 25 miliona evraKo će sve biti obuhvaćen Popisom poljoprivrede 2023?

Srbija

Direktor Beogradske berze: Novi suvlasnik daje veću vidljivost na globalnim investicionim mapama

Dnevni promet akcijama na Atinskoj berzi jednak dvogodišnjem prometu Beogradske berze.  Plan je da se kroz mrežu vidjivosti Atinske berze na globalnim investicionim mapama pridruži i ono što se generiše iz Srbije, rekao je za RTS direktor Beogradske berze Siniša Krneta. "Atinska berza na jednako brutalan način dominira nad ostalim berzama u Jugostočnoj Evropi i spada u red najvećih berzi ovog dela kontinenta", rekao je Krneta. Atinska berza dobila je saglasnost Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za sticanje 10,24 odsto ukupnog broja akcija Beogradske berze."Sa ulaskom Atinske berze u našu organizacionu strukturu imamo i ulazak novog znanja i priliku za tehnološko unapređenje posla. Atinska berza je spremna da partnerski zajedno sa nama pomogne u razvoju našeg tržišta kapitala i pokuša da izrazitu bankocentričnost našeg tržišta dopuni nekim novim kvalitetima koje će finansijsko tržište učiniti efikasnijim i dostupnijim privredi i građanima", rekao je on.Krneta navodi da komunikacija sa novim partnerom ide u pravcu da se kroz njihovu mrežu vidljivosti na globalnim investicionim mapama pridruži i ono sto se generiše iz Srbije. "Mi smo skromni u toj ponudi i malo je toga što imamo da ponudimo i domaćoj, a kamoli globalnoj investicionoj javnosti", rekao je Krneta. Udeo u Beogradskoj berzi kao stančić na Vračaru Kao razlog za nelikvidnost našeg tržišta kapitala, Krneta navodi nedostatak kvalitetnih, širokopoznatih kompanija čijim se akcijama trguje na berzi. "U takvim okolnostima prirodno je da naši građani, institucuje, štednju ulože van granica ove zemlje. To je šteta koja se čini jer svako ulaganje u akcije domaćih kompanija proizvodi ceo lanac pozitivnih ekonomskih i socjalnih efekata, finansiraju se radna mesta, novo kvalitetnije zapošljavanje, finansira se brzina stope rasta BDP-a", rekao je on.  On je naveo da su sve kompanije koje igraju tržišnu utakmice prinuđene da tokom svog životnog ciklusa investiraju u sopstveni rast i razvoj, osvajaju nova tržišta kako u oblasti kojom se bave, a tako i geografska tržišta. "Za finansiranje takve tržišne utakmice, potrebno je kontinuirano ulaganje. Ono što je najveća zamka za ekonomije koje nemaju razvijeno tržište kapitala, odnosno berzu, jeste što svaki eksterni ulazak kapitala, predstavlja pozajmivanje. To podrazumeva odlazak u banku, uzimanje kredita i sa tim finsiranje tržišne utakmice", rekao je Krneta. Prema njegovim rečima, to nekad može dati odgovarajući rezultat, ali i može doći i do kataklizmičkih katastrofa kao što se pre nekoliko godina desilo u Hrvatskoj kada je ceo region bio pogođen krizom koju je izazvao potop Agrokora. "Da je ta kompanija pre nego što zadužila, kapital potražila na tržištu, svakako bi se zadužila, al u tom slučaju dig ne bi bio omča zbog koje je skončala", rekao je on. 

2021

Kompanija dm donirala 1,5 miliona dinara kroz otvaranje drogerija

Kompanija dm drogerie markt donirala je po 500.000 dinara trima ustanovama i udruženjima prilikom otvaranja dve nove drogerije u Beogradu i renoviranja  postojeće dm prodavnice u našoj prestonici. Nove dm drogerije kupci mogu posetiti u Pivljanina Baja 1 i Cara Uroša 57, a na poznatoj adresi u Marijane Gregoran 58 čeka ih dm prodavnica u renoviranom ambijentu.Drogerijski lanac dm dugi niz godina prilikom svakog otvaranja i renoviranja prodavnica pruža podršku različitim obrazovnim, zdravstvenim i socijalnim ustanovama kroz tradicionalni „humanitarni sat“ kada izdvaja deo prometa u vidu novčanih i robnih donacija. Ovoga puta, donacije su usmerene Udruženju za pomoć i podršku osobama sa cističnom fibrozom Srbije, Udruženju osoba sa invaliditetom „Tavor“ i Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“. Iz kompanije poručuju da ovakvi potezi proističu iz korporativne filozofije zasnovane na vodilji „Čovek u centru poslovanja“ bilo da je on kupac, zaposleni ili poslovni partner. Zbog toga će, ističu, nastaviti da budu saveznici zajednice u izgradnji kvalitetnijeg okruženja za najrazličitije grupe u našem društvu. Uz to, širom Evrope, drogerijski lanac neguje odgovorno poslovanje zasnovano na principima održivog razvoja. Tako u dm prodavnicama kupci, između ostalog, mogu da pronađu više od 500 proizvoda organske hrane, prirodnu kozmetiku, brojne ekološke alternative preparatima za svakodnevnu upotrebu, a od nedavno i asortiman Pro Climate proizvoda koji ne samo da su klimatski neutralni, već su neutralni i po životnu okolinu.Još jedna odlika ove kompanije koja posluje gotovo pola veka je i nemački kvalitet po vrlo pristupačnim cenama. U svojoj ponudi dm Srbija ima više od 14.000 proizvoda, a prepoznat je kao prioritetan lanac snabdevanja zbog značaja proizvoda koje ima u svom asortimanu, u prvom redu prehrambenih namirnica i proizvoda namenjenih građanima sa specifičnim dijetetskim potrebama. Pored toga, dm nudi brojne druge proizvode koji su ključni za ispunjenje različitih potreba građana, poput asortimana za negu i ishranu beba, kao i proizvoda za održavanje lične higijene i čišćenje doma, segmenta nege i dekorativne kozmetike.Računajući dve novotvorene drogerije, kompanija dm broji 110 prodavnica u našoj zemlji. Drogerijski lanac trenutno posluje u 14 zemalja Evrope, sa mrežom od preko 3700 prodajnih objekata širom kontinenta i preko 62.500 zaposlenih. 

Srbija

Deo auto-puta E-75 postaje bulevar i prelazi u nadležnost Beograda

Grad Beograd raspisao je javnu nabavku za izradu studje kojom će se proceniti uticaj preuzimanja nadležnosti od "Puteva Srbije" nad delom auto-puta E-75. Sekretarijat za saobraćaj traži ponuđače za izradu studje "Uticaj preuzimanja nadležnosti upravljanja od strane grada Beograda od petlje 'Beograd' do petlje 'Bubanj potok' od JP 'Putevi Srbije". U dokumentaciji piše da će se izgradnjom obilaznice oko Beograda stvoriti se uslovi da se deo auto-puta E-75 kroz Beograd, odnosno deonica od petlje ''Beograd'' do petlje ''Bubanj potok'' stavi u funkciju gradske saobraćajnice.Beobuild: Radovi na obilaznici oko Beograda kasne na svim pozicijamaTransformacijom auto-puta E-75 u gradsku saobraćajnicu, odnosno u bulevar, unapredilo bi se funkcionisanje saobraćaja u užoj, ali i u široj zoni auto-puta, poboljšala efikasnost saobraćajnog sistema. Ovakvim rešenjem bi se umanjila i izloženost stanovništva saobraćaju, smanjili vremenski gubici, emisije buke i aerozagađenja, piše u dokumentaciji. Počeli radovi na obilaznici oko BeogradaPrilikom izrade studije treba dati predlog svih mera i aktivnosti, počev od režimskih, građevinskih, upravljačkih, informativnih  koje će omogućiti da se na optimalan način stave u funkciju i omogući upravljanje saobraćajem na tom delu auto-puta nakon njegove transformacije u gradsku saobraćajnicu. Analiza postojećeg stanja, prilikom izrade studije, treba da obuhvati ulazno/izlazne rampe, režim saobraćaja na priključcima, režim saobraćaja zaustavnih i voznih saobraćajnih traka i način održanjava puta.Potrebno je izvršiti i analizu zakonskih akata i dati predlog idejnog rešenja bulevara.Procenjena vrednost javne nabavke je 8,3 mliona dinara, a rok za podnošenje ponuda 7. septembar. Među uslovima za dodelu ugovora je propisano i da je privredni subjekat u periodu od najviše tri poslednje godine pružio najmanje jednu uslugu izrade urbanističkičkog plana ili Plana održive urbane mobilnosti, jednu uslugu izrade studije ili projekta iz oblasti drumskog saobraćaja, jednu uslugu iz oblasti saobraćaja sa primenom mikrosimulacionih modela i jednu uslugu iz oblasti saobraćaja sa primenom makrosimulacionih modela. 

Srbija

Hrvatska obala ove godine pobedila konkurente

Od početka godine, u oblasti turizma, Hrvatska beleži rezultate koji iznose blizu 70% rezultata iz 2019. godine, Grčka je na oko 60%, Italija na oko 50%, dok Španija beleži nove minuse, preneo je portal Poslovni.hr."Odlična dosadašnja turistička sezona i visok buking za ostatak sezone pa i podsezonu rezultat su odlične pripreme ove sezone i trenutno je najsigurniji najbliži Mediteran našim ključnim zemljama, zbog čega privlačimo veliki interes turista", kaže direktor HUT-a Veljko Ostojić.Prema njegovim rečima, zadatak te zemlje je da sačuva turistički atraktivnu epidemiološku situaciju što je duže moguće jer uz izvrsnu glavnu sezonu može se očekivati i dugu podsezonu, sve do kraja novembra.Hrvatska je i dalje najsigurnija turistička EU destinacija na Mediteranu, što se vidi i po prometu, koji je i u 2021. bolji nego u ostatku Mediterana, kaže analiza Hrvatske udruge turizma (HUT).Nakon jula kada je Hrvatska zabeležila 80% turističkih dolazaka i 81% turističkih noćenja u odnosu na rekordnu 2019. godinu, avgust je doneo još bolje brojke. U prvih 10 dana avgusta brojne domaće destinacije belježe turističke rezultate koje čak nadmašuju one iz 2019. godine.U Turističkoj zajednici Rovinja, grada koji je redovno prvi na listi najposećenijih turističkih destinacija u Hrvatskoj, potvrdili su da u avgustu na dnevnom nivou ostvaruju do dva odsto veće turističke rezultate u odnosu na isti dan 2019. godine.HUT je uporedio podatke dobijene putem mreže HOTREC, evropskog udruženja HoReCa industrije.Kad ćemo prestići hrvatski BDPHrvatska druga u EU po broju radno sposobnih, a nezaposlenihHrvatska ekološka vozila subvencioniše sa 14 miliona evra Italija je ove godine do kraja jula ostvarila 49,3% noćenja u odnosu na 2019, pri čemu je broj domaćih gostiju bio manji za 28,4% dok je stranaca 71% manje. U julu je postignut bolji rezultat pa je on završen sa 12,4% zaostatka u turističkim dolascima u odnosu na jul 2019. i tada je Italija imala jače brojke od Hrvatske u odnosu na vreme pre pandemije.Grčka je od početka godine do kraja jula imala 58% noćenja u odnosu na 2019. godinu, pa je taj mesec završen na 66% rezultata iz 2019. Turistički rezultat u Grčkoj zavisi od avionskog saobraćaja, pa u toj zemlji optimistično gledaju na podatak da je u julu u međunarodnim dolascimana aerodromima postignuto 2/3 dolazaka u odnosu na 2019. godinu.Španija je već duže vreme u epidemiološkoj crvenoj zoni i očekivano ima najslabiji rezultat, te su poznati podaci samo za prvu polovinu godine. Od početka godine do kraja juna Španiju je posetilo 5,4 miliona turista, što je pad od 50% u odnosu na lošu 2020. U turističkim noćenjima ostvaren je minus od 14% u odnosu na 2020, što je 74% manje u poređenju sa 2019. godinom.

Srbija

Devizne rezerve NBS 14,5 milijardi evra

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju jula iznosile su 14,58 milijardi evra, saopšteno je danas. Neto devizne rezerve iznosile su  12,17 milijardi evra, navodi NBS. Na kraju jula bruto devizne rezerve bile su za 488,5 miliona evra više nego na kraju prethodnog meseca, što je prvenstveno rezultat priliva po osnovu aktivnosti Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu u iznosu od 510,0 miliona evra. Kako navodi NBS, na povećanje deviznih rezervi u julu dodatno su uticali priliv po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i drugim osnovima, ukupno 74,3 miliona evra, i pozitivan efekat tržišnih faktora u neto iznosu od 96,8 miliona evra."Navedeni prilivi bili su više nego dovoljni da pokriju odlive po osnovu neto razduženja države po osnovu kredita i devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka, ukupno 120,3 miliona evra,, kao i odlive po drugim osnovima, ukupno 72,3 miliona evra", piše na sajtu NBS.NBS objavila listu sistemski značajnih banaka u 2021. godini Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u julu iznosio je 428  miliona evra i bio je za 110,5 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu.  U prvih sedam meseci ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 3,5 milijardi evra. U julu, kao i od početka ove godine, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena, navodi NBS. Narodna banka Srbije traži da Hrvatska ne stavlja Teslin lik na evro Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u julu kupila 380 miliona evra.Posmatrano od početka godine, Narodna banka Srbije je, radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, neto kupila 700 miliona evra.

Srbija

Počeo Franc List festival na mestu gde je svirao ovaj svetski umetnik

Svečano je počeo Franz Liszt Fest - festival mladih talenata u klasičnoj muzici koji će se ralizovati od 10. do 14. avgusta 2021. godine u Kaštelu Ečka nadomak Zrenjanina.U čast slavnog mađarskog pijaniste i kompozitora Franca Lista (Franz Liszt) ove godine u Kastelu Ečka na čijem otvaranju je, po legedni, mladi kompozitor svirao, organizuje se Franc List Festival – festival mladih talenata u klasičnoj muzici.Kako je zbog "fake news-a" Sima Roksandić stvorio dva ista remek-delaZavršni gala koncert Franc List Festivala biće održan u subotu, 14. avgusta sa početkom od 20.30 časova u Kaštelu Ečka pored Zrenjenina.Konak kneza Miloša više nikada neće biti istiOvogodišnji festival traje 5 dana i sastoji se iz dva dela mentorskog programa i revijelnog dela.

Svet

U dve godine proizvodnja i potrošnja uglja u EU opala za trećinu

Pad proizvodnje i potrošnje kamenog i mrkog uglja u Evropskoj uniji nastavljen je i u 2020. godini, navodi Eurostat.  Opadanje potrošnje obe vrste uglja, kamenog i mrkog, ubrzalo se u 2019. godini. U poređenju sa 2018. godinom, potrošnja je opala za 35 odsto u 2020. godini, dok je potrošnja mrkog uglja, uglavnom lignita, opala za 33 odsto. U 2020. godini, Evropska unija je proizvela 56 miliona kamenog uglja, što je 80 odsto manje nego što je proizvedeno 1990.Broj zemalja članica koje proizvode kameni ugalj je takođe opao od 1990, sa 13 proizvođača koliko je tada bilo, na dve zemlje članice koje sada proizvode kameni ugalj.  Te dve zemlje su Poljska sa 96 odsto učešća u celokupnoj proizvodnji EU i Češka.Bugarska do 2025-te menja ugalj čistijim energentima Od 1990. opala je i potrošnja kamenog uglja. U 2020. EU potrošnja kamenog uglja je procenjena na 144 miliona tona, 63 odsto manje nego 1990.Kao razlozi za smanjenu potrošnju navode se prelazak na prirodni gas i obnvoljive izvore energije, kao i pad u proizvodnji koksa koji se koristi u različitim industrijama kao što je proizvodnja gvožđa i čelika. Napuštanje uglja: Izazov, ali i šansa za region Od 2019. godine ubrzan je i pad potrošnje mrkog uglja. Potrošnja mrkog uglja, uglavnom lignita, procenjena je na 246 miliona, što je 64 odsto manje nego 1990.U Evropskoj uniji 95 odsto ukupne potrošnje mrkog uglja otpada na šest zemalja: Nemačku, 44 odsto, Poljsku, 19 odsto, Češku, 12 odsto, Bugarsku, Rumuniju i Grčkua. Veći deo mrkog uglja u Evropskoj uniji se korsiti za proizvodnju električne enrgije za šta je u 2019. godini koriščeno 93 odsto mrkog uglja. Mesečni podaci iz 2020. godine ukazuju na to da koronavirus jeste imao uticaja na potrošnju i proizvodnju uglja, ali će podaci o uticaju pandemije na proizvodnju i potrošnju ovog energetnta biti jasniji u godinama koje dolaze. 

Srbija

Funkcioner SNS u Nišu: O zapošljavanju u javnim preduzećima odlučuje SNS

Bivši načelnik Uprave za poljoprivredu u Nišu Saša Stoiljković tvrdi da je po nalogu svoje Srpske napredne stranke (SNS) sakupljao kapilarne i sigurne glasove kod ljudi koji su korisnici državnih subvencija, pišu Južne vesti. On je rekao da na zapošljavanje u niškim javnim preduzećima utiču funkcioneri SNS, a odbor naprednjaka u tom gradu definisao je kao balon koji "samo što ne pukne"."Za izbore 2016. i 2020. po nalogu stranke sam sa još troje kolega iz Sekretarijata obilazio poljoprivrednike koje poznajemo jer su naši korisnici subvencija i od njih tražili pomoć za prikupljanje kapilarnih i sigurnih glasova. Obiđeno je svih 67 sela na teritoriji Grada Niša po više puta. Za izbore 2016. prikupljeno je 2.200 kapilarnih i 5.700 sigurnih glasova a 2020. godine 3.100 kapilarnih i 7.000 sigurnih glasova", kaže Stoiljković.Naglašava da je to bio najbolji rezultat od svih ostalih funkcionera koji su isto radili."Većnik za sport, većnica za socijalnu zaštitu, Kancelarije za mlade, EPS, javna preduzeća, gradske opštine, mesni, opštinski i gradski odbor", nabraja Stoiljković javne funkcionere i stranačke organe koji su bili na istom zadatku.Stojiljković je, kako se napominje, jedan od prvih članova niškog SNS. Bio je na čelu Mesnog odbora "Vojvode Tankosića" u Medijani i hvali se da je od 2009. do 2015. godine napunio preko 120 autobusa sa po 50 ljudi za razne mitinge.Kaže da njegovi problemi počinju sa dolaskom novih ljudi u gradskoj upravi, kao i rekonstrukcijom Gradske uprave. Dodaje da je kasnije raspoređen na izvršilačko radno mesto u Odseku za turizam i robne rezerve, sa nižom platom 16.000 din. Javna preduzeća ponovo u gubicimaNiš traži privatnog partnera za javnu rasvetuNIS usvojio biznis plan za 2021. godinu Koliki je uticaj politike i vladajuće SNS na javni sektor i zapošljavanje, Stoiljković ilustruje informacijom da su u Gradskoj upravi i opštinama svi koji su na neki način povezivani sa bivšim gradonačelnikom smenjeni ili otpušteni sa posla."U Sekretarijatu za poljoprivredu troje od četvoro angažovanih za prikupljanje glasova su degradirani", kaže Stoiljković.On je podneo i prijavu Upravnom sudu, kao i prijavu za zlostavljanje na radu. Za podele, kadroviranje i revanšizam unutar stranke proziva gradonačenicu Niša Draganu Sotirovski i još neke funkcionere koji su negirali njegove navode."Načelnici uprava su dobili odrešene ruke da za svoje saradnike i šefove stave ljude sa kojima dobro sarađuju da bi uprave dobro funkcionisale. Ja nisam insistirala na jednom, drugom ili trećem, niti na njemu niti na bilo kome", kaže gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.Podseća i na ljude koji su bili saradnici bivšeg gradonačelnika, a koji su radili ili rade sa njom i danas.Pored brojnih navoda da je SNS od 2012. godine imao ključnu ulogu u odlučivanju ko će biti zaposlen u javnom sektoru Niša, Stoiljković je posebno istakao Vodovod i Parking servis, gde su radnici neretko zapošljavani nakon partijskih sastanaka.Južne vesti podsećaju da do sada niko iz SNS-a u Nišu njje javno komentarisao navode da ta partija liči na biro za zapošljavanje svojih članova.

Srbija

Želite li da studirate u Australiji? Sve informacije na besplatnom vebinaru 20. avgusta

Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) organizovaće 20. avgusta prvi besplatan onlajn seminar o studijama u Australiji za studente iz Srbije i regiona. Sektor za obrazovanje ove privredne komore ostvario je saradnju sa vodećim univerzitetima iz Australije koji su zainteresovani za ostvarivanje veće pristupačnosti za studente iz našeg regiona, piše u saopštenju ASCC .Zvanično pokretanje programa za širu javnost ostvaruje se kroz besplatan onlajn seminar koji će se održati u petak 20. avgusta 2021. godine sa početkom u 10 časova ujutru, po vremenu u Beogradu. "Vebinar će se dotaći glavnih pitanja i nedoumica koja budući studenti mogu imati, ali nisu imali prilike da dobiju konkretan odgovor. To će omogućiti neposredan i direktan pristup stručnjacima za obrazovanje dva najveća australijska univerziteta", piše u saopštenju.Radi se o Univerzitetu Monaš u Melburnu i Univerzitet Zapadne Australije u Pertu koji se nalaze na listi 100 najboljih univerziteta na svetu.Tokom vebinara, stručnjaci za obrazovanje sa ova dva univerziteta će predstaviti programe i stipendije koji su dostupni studentima iz ovog regiona.Učesnici seminara će takođe biti povezani sa predstavnicima univerziteta koji im mogu biti od pomoći u procesu apliciranja za studije u Australiji, piše u saopštenju. Vebinar je namenjen svima koji su zainteresovani za osnovne, master ili doktorske studije u Australiji. Za učestovanje na vebinaru je potrebna registracija. 

Svet

Što više dece u porodici, manja zaposlenost žena

Prisustvo dece u domaćinstvu različito utiče na stopu zaposlenosti muškaraca i žena, pokazuju podaci za 2020. U Evropskoj uniji je tako u prethodnoj godini, u starosnoj grupi od 25 do 54 godine, ukupno bilo zaposleno 72,2 odsto žena i 90 odsto muškaraca sa decom, piše Eurostat.  U toj istoj starosnoj kategoriji, od 25 do 54 godine, ali za osobe bez dece, žene su imale veću stopu zaposlenosti 76,8 odsto, dok su muškarci su imali nižu stopu zaposlenosti 80,9 odsto.Najveći udeo zaposlenih žena sa decom je u Sloveniji, 86,2 odsto, zatim u Švedskoj, 83,5 odsto, Portugalu, 83 odsto, Litvaniji, 82, 6 odsto, Danskoj, 80,7 odsto i Finskoj, 80.3 odsto.Najniža stopa zaposlenosti žena sa decom registrovana u Italiji, 57,3 odsto, Grčkoj, 61, 3 odsto, i Španiji 66,2 odsto. Muškarci koji imaju decu najviše su bili zaposleni u Češkoj, njih 96,5 odsto, zatim u Malti, 95,7 odsto, Sloveniji 95 odsto, Švedskoj 93,9 odsto. Italija i Grčka su zabeležile najveće razlike među polovima, sa i bez dece. Najmanji rodni jaz za osobe sa decom zabeležen je u Litvaniji Sloveniji i Portugalu.  Za osobe bez dece, Portugal, Belgija i Nemačka beleže najmanji jaz među polovima što se tiče zaposlenosti.U 2020. godini, zaposlenst žena koje nemaju dece ili imaju do dva deteta bila je slična, oko 74 odsto. Što više dece žena ima, to je manja stopa zaposlenosti. Prosečna stopa zaposlenosti za žene sa troje ili više dece bila je 59,1 odsto. Nivo obrazovanja je važan dodatni faktor koji utiče na stopu zaposlenosti žena. Što je veći broj dece, veći je jaz između žena sa visokim i niskim nivoom obrazovanja. Što se tiče muškaraca, za oni bez dece, zabeležena je najniža prosečna stopa zaposlensoti,  80, 9 odsto. Najveća stopa zaposlenosti je među muškarcima sa dvoje dece,  92, 4 odsto. Stopa zaposlenosti muškaraca sa troje ili više dece je 86,7 odsto

Srbija

Prosvetari ponovo na protestu uoči nove školske godine

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) najavila je da će poslednjeg dana avgusta organizovati novi protest. Prethodni protest održan je 16. juna kada je počelo potpisivanje onlajn peticije za smanjenje broja učenika u odeljenju i najavljeno okupljanje za avgust."Evo, dođe avgust, situacija je i dalje neizvesna, a od ministra ni traga, ni glasa. Ponovo proživljavamo prošlu godinu, kada ništa nije bilo poznato do samog početka nastave", izjavila je za Zelenu učionicu predsednica USPRS Jasna Janković.Ona je rekla da je cilj okupljanja obaveštavanje šire javnosti o problemima sa kojima se susreću prosvetni radnici, materijalnom položaju zaposlenih, prekovremenom radu učitelja i nastavnika u kovid vremenu. Tema protesta će biti i smanjenje broja učenika u odeljenju jer je to jedini način da zadržimo i popravimo kvalitet obrazovanja."Manje učenika u odeljenju, evropski prosek od 18 do 20, bar u prvom i petom osnovne škole i u prvom razredu srednje, izlaz je iz ove situacije", tvrdi Janković.Ona kaže da ministra prosvete Branka Ružića, prosveta odlično poznaje, ali ne iz ovog mandata, već kada je organizovao pregovore o platnim grupama i razredima, 2018. godine kada je bio na čelu ministarstva zaduženog za državnu upravu i lokalnu samoupravu.Koliko vas košta onlajn škola? (ANKETA)Prosvetari bez nagrade zbog „pojačanog“ radnog vremenaLekar specijalista ima samo tri puta veću platu od čistačice "Zašto (ružić) ignoriše mnogobrojne pokušaje da se sa njim sastanemo, to je pitanje za njega. Zašto je uvek zauzet za makar i kratak susreta sa predstavnicima Unije SPRS, ne znam, ali je manir ignorisanja sindikata poznat od ranije. Na žalost, tu se ništa ne menja na bolje", objasnila je predsednica USPRS.Kako kaže, dopisi koji stižu iz Ministarstva prosvete su tužna slika administrativne države, kojoj je najbitnije da je nešto otpremila, a ne zanima je na kakav je odziv naišlo i ima li ko da sprovede reči u dela.VAKCINACIJA PROSVETARA"Što se tiče vakcinacije, Unija SPRS podržava napore države da se što veći broj prosvetnih radnika vakciniše, ali se protivi obaveznoj vakcinaciji. Smatramo da je vakcinacija lična odluka i kao takvu je poštujemo", rekla je Jasna Janković.Prema njenim rečima, svaka represivna mera dala bi samo kratkoročne rezultate i učinila dugoročnu štetu. Janković kaže i da prosvetni radnici nisu lekari da bi nekoga savetovali da primi vakcinu."Šta god da se desi nadalje, pretpostavljam da nas čeka još jedna godina kombinovane nastave i haosa. Uz to će ići i ministrovo ubeđivanje javnosti da je sve u najboljem redu, a ništa nije u redu", ocenjuje predsednica USPRS.

Srbija

Nema odmora na tržištu nekretnina: Pola milijarde evra se okrenulo samo u julu

Tokom jula 2021. godine u Srbiji je zaključeno 12.992 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, što predstavlja povećanje od šest odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, a u poređenju sa julom 2019. godine povećanje od 22,3 odsto, navodi Republički geodetski zavod.Najviše ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključeno je u Vojvodini j, 4.289 ugovora.U Gradu Beogradu je u julu 2021. godine zaključeno 3.289 ugovora, u Južnoj i istočnoj Srbiji 1.039,  a u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 3.375. Poređenja radi, u julu 2019. godine je ukupan broj zaključenih ugovora o kupoprodaji nepokretnosti iznosio 10.622, a u julu 2020. godine 12.252.U julu je prometovano 14.228 nepokretnosti, od čega je 5.035 prometa zemljišta, 3.579 prometa objekata i 5.614 prometa posebnih delova objekata. Dominantno plaćanje gotovniom Količnina novca na tržištu u julu iznosila je 503,9 miliona evra.  Dominanto je bilo plaćanje gotovinski, u 85 odsto realizovanih prometa. Iz kredita se češće plaćaju posebni delovi objekata, od ostalih vrsta nepokretnosti. U julu je to iznosilo 31 odsto od ukupnog broja prometovanih posebnih delova objekata.Zemljište se u 99 odsto prometa plaćalo gotovinom.Iz kredita se češće plaćaju stanovi, pa je u julu 34 odsto stanova plaćeno kreditnim sredstvima.Iz kreditinih sredstava se najviše plaćaju stanovi u Beogradu (39 odsto), zatim u Vojvodini (38 odsto), dok je najmanji udeo kretitnog finansiranja stanova bio u Šumadiji (24 odsto).

Svet

Amazon i GoPro tužili Kineze zbog falsifikovanih držača za kamere

Kompanije Amazon i GoPro tužili su sedam kineskih državljana i nekoliko kompanija koje su prodavali kopije plutajućeg držača za kameru The Handler i stativa 3-way, preneo je The Verdge.Sporni proizvodi bili su označeni GoPro oznakom, a razlike u poređenju sa originalom bile su minimalne: stativi su bili lakši, imali su nešto tvrđu površinu, malo dugme, kao i nekoliko neobičnih tačkica na ručki.Trenutno nije poznato koliko je ljudi naselo i kupilo ove krivotvorene GoPro proizvode, ali sudeći po žalbama korisnika, bilo ih je na pretek."Vrlo je razočaravajuće to što je napravio GoPro. Od sad više neću kupovati njihove proizvode. Ovo ne može da bude njihov pravi držač, jer je zarđao nakon dva dana“, samo su neke od žalbi koji se navode u tužbi.Na pijaci lepe etiketeKina mora da zatvori 600 termoelektrana do 2060. godineKina se fokusira na domaće tržište u narednih 5 godina Iz Amazona navode da su blokirali račune optuženih prodavaca , kao i da su primerke krivotvorenih proizvoda poslali u GoPro, kako bi im pomogli u istrazi. Tužba je pokremnuta još u aprilu, ali je tek sada izašla u javnost jer se u Kini vodi paralelno kriminalističko istraživanje protiv istih optuženika.Amazon već duže vreme ima problem s krivotvorenom robom. Kompanija Apple je 2016. godine tvrdila da je 90% njihovih punjača koji su prodati preko Amazona lažno.Amazon je u maju  objavio izveštaj u kome navodi da je zaplenjeno i uništeno oko dva miliona krivotvorenih proizvoda pre nego što su oni stigli do kupaca, kao i da je blokirano 10 milijardi sumnjivih oglasa. Navedeno je i da je manje od 0,01 posto svih proizvoda koji su prodati na Amazonovoj onlajn prodavnci imalo prijavu da se u stvari radi o falsifikatu.

Srbija Beogradski metro

Ko sve dobija posao za izgradnju Beogradskog metroa?

JKP "Beogradski metro i voz" raspisao je tender za stručni nadzor za izradu geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa.Posao obuhvata nadzor nad svim inženjerskogeološkim, geomehaničkim i geofizičkim istražnim radovima i nad laboratorijskim ispitivanjima.Kriterijum za dodelu ugovora je cena, a procenjena vrednost javne nabavke nije navedena u dokumentaciji. Stručni nadzor prati i kontroliše terenske istražne radove, čije su lokacije određene Projektom geoloških istraživanja, kao i laboratorijska ispitivanja u samim laboratorijama Izvođača. Rok za izvršenje je 300 dana od dana stupanja ugovora na snagu. Uslov za dodelu posla je da ponuđač u poslovnoj 2018., 2019. i 2020. godini nije iskazao gubitak u poslovanju kao i da u prethodnih 12 meseci nije imao nijedan dan nelikvidnosti.Potrebno je i da je u poslednje tri godine obavljao stručni nadzor na najmanje dva projekta inženjerskogeoloških istraživanja za potrebe izrade Elaborata o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje ili rekonstrukcije saobraćajnih infrastrukturnih objekata, a za potrebe izrade Projektno tehničke dokumentacije na nivou idejnog Projekta ili Projekat za građevinsku dozvolu ili Projekta za izvođenje.Tender za Izrada geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa raspisan je u junu ove godine, a posao je krajem jula dobila grupa ponuđača Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Geomag, Geoing, Hidrozavod DTD Novi Sad i Ri DOO Beograd. Vrednost ugovora sa PDV-om bila je 239,6 miliona dinara. Ista grupa ponuđača dobila je i posao izrade geotehničkog elaborata za prvu liniju metroa. 

Srbija

U septembru rešenje za legalizaciju divlje gradnje

Vlada će u septembru izaći sa detaljnim rešenjem problema legalizacije bespravno izgrađenih objekata, saznaje RTS.Potvrđeno je da će biti olakšana legalizacija građanima koji su rešavali egzistencijalno pitanje, dok će se 10 odsto onih koji su gradili na divlje zbog zarade suočiti sa rušenjem objekata. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović rekao je da je Zakon predvideo da se do 2023. godine upišu svi objekti. "Mi ne odustajemo od tog datuma", istakao je Momirović.Kako piše RTS, iz Vlade su potvrdili da traže sistemski model koji će olakšati legalizaciju ljudima koji su bespravnom gradnjom rešavali egzistenciju i računaju da je takvih 90 odsto."Suština je da ćemo ljudima koji su nelegalnom gradnjom rešili svoje socijalno, odnosno stambeno pitanje omogućiti da maksimalno jednostavno uknjiže svoje objekte. A da ljudi koji su u tome videli priliku za biznis, ostvarivali materijalnu korist čineći krivično delo oni neće biti abolirani", kaže ministar Tomislav Momirović.Ustavni sud: Za legalizaciju potrebna saglasnost svih suvlasnika zemljišta Bez papira o ozakonjenju ne mogu dobiti ni priključak za struju, grejanje, gas a sada ni subvencije za energetsku efikasnost."Mora da se realizuje kako bi i država i proizvodnja i sami ljudi koji imaju takve objekte došli do zakonskog objekta koji može da im da i kredit i novi posao i da ga stave u promet da ga prodaju. Ovako je sve zakočeno, imaćemo mnogo problema ako se pod hitno ne reši ta legalizacija",  rekao je potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.Više od 7.000 divljih objekata u Beogradu ozakonjeno prošle godine Svi objekti građeni za lično stanovanje podignuti do 2015. godine dekretom će biti upisani u katastar, nezvanična su saznanja. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se priprema rešenje za "punu i jeftinu" legalizaciju bespravno građenih objekata da bi se naplaćivao porez na imovinu. Vučić je naveo da će posle legalizacije država naplaćivati realno značajno više poreza na imovinu, jer će od 2,5 miliona nelegalnih objekta biti dva miliona novoprijavljenih objekata više.Ocenio je da deset odsto objekata neće moći da bude legalizovano i da će oni morati da budu uklonjeni.Zakon o legalizaciji usvojen je 2015. godine a do sada je doneto samo 7.500 rešenja o rušenju objekata izgrađenih bez dozvole.