Najnovije

Srbija

Fun&Fit Company – I ove godine sjajan IFS rezultat

Kreiranjem izuzetno kvalitetnih i prepoznatljivih proizvoda, The Fun&Fit Company posluje po najvišim standardima u proizvodnji hrane. I ove godine, kao dokaz tome je naš konstantno visoki rezultat koji iznosi 99,22% usaglašenosti sa IFS standardima.„The Fun&Fit Company je poznata po izuzetnom kvalitetu svojih proizvoda, inovacijama ali i brzoj reakciji na potrebe tržišta. Godinama unazad, naši brendovi Fun&Fit, Jumbo i ABC predstavljaju sinonim za vrhunski kvalitet. Uz to, kvalitet proizvoda koje radimo kao Private lebel za druge kompanije, proizvodimo sa istim entuzijazmom i po najvišim standardima, što naš uspeh čini još većim. Moderan dizajn, zip pakovanja za očuvanje svežine proizvoda većih gramaža, pristupačne cene i kontinuirana kontrola kvaliteta, samo su neke od činilaca naše brige o zadovoljstvu potrošača, a rezultati koje smo dobili potvrdjuju  naš nivo posvećenosti i podrške ka njima.” navode iz Fun&Fit-a. The Fun&Fit Company je sertifikovana po IFS Food standardu od juna 2014. godine i svake godine beleži ocene najvišeg nivoa prema IFS-ovom načinu ocenjivanja, što je efekat kontinuiranog rada i unapređivanja proizvodnje bezbedne i kvalitetne hrane, ispunjavanja zahteva i očekivanja potrošača, dobrog odnosa sa dobavljačima, rada zaposlenih i negovanja kulture bezbednosti hrane od strane svih zaposlenih u kompaniji.IFS standard je prihvaćen od strane Globalne inicijative za bezbednost hrane koji je razvijen kako bi se osigurala sigurnost i kvalitet hrane, ali i važeći zakoni i propisi u zemlji odredišta proizvoda. 

Svet

„Trojanac“ ukrao 1,2 terabajta privatnih podataka

Hakeri koji su koristili zlonamerni program trojanskog tipa ukrali su blizu 26 miliona podataka za privljivanje  - uključujući username, imejlove i šifre, sa skoro milion veb sajtova u toku dve godine.Podaci su kradeni i sa sajtova kao što su Amazon, Fejsbuk i Tviter. Zlonamareni program bio je inflitriran u preko tri miliona računara baziranih na Windows operativnom sistemu, između 2018.i 2020. godine, a uljezi su odneli oko 1, 2 terabajta ličnih informacija, pokazala je studija slučaja koji je objavio NordLocekr. Pored podataka za prijavljivanje, ukradeni podaci uključuju 1,1 milion jedinstvenih imejl adresa, preko dve milijarde kolačića, i preko 6,6 miliona fajlova koje su korisnici skladištili na svojim deskopovima i folderima za preuzimanje. Ukradeni kolačići, koji u nekim slučajevima mogu da daju pristup nalozima žrtve na mreži, razvrstani su u pet grupa: internet tržište, onlajn igrice, sajt za razmenu fajlova, društvene mreže i servisi za strimovanja video zapisa.Milijarde ukradenih kolačića povezane su sa veb lokacijama kao što su Jutjub (17,1 milion), Fejsbuk (8,1 milion), Tviter (5,2 miliona), Amazon (3,5 miliona), MediaFire (3,2 miliona) i Ibej (2 miliona).Zlonamerni program uglavnom je bio usmeren na krađu podataka sa internet pretraživača, a top tri izvora za ukradene mejlove i šifre su bili su Gugl Hrom ( 19,4 miliona), Mozila (3,3 miliona), Opera (dva miliona). Osim krađe fajova, program je takođe pravio skrinšotove i fotografije koristeći veb kameru.Zlonamerni program se prenosio preko imejla  i piratskih programa, uključujući ilegalne verzije Adobe fotošopa. Zvaničnici američke administracija od nedavno su krenuli sa upozorenjima da su sajber napadi različitih vrsta u porastu.Američka sekretarka za trgovinu Đina Rajmondo rekla je da će sajber napadi u budućnosti samo rasti, i pozvala poslodoavce da ojačaju sisteme za sajber bezbednost. "Trebalo bi da pretpostavimo, i mi i biznisi, da su ovi napadi tu da ostanu,  ako ništa biće intenziviniji", rekla je ona. 

Srbija

Akademici pisali ministarki Mihajlović, traže preispitivanje projekta Jadar

Članovi Akademijskog odbora "Čovek i životna sredina" pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) poslali su pismo potpredsednici Vlade Srbije Zorani Mihajlović. U njemu sugerišu da je potrebno preispitivanje ekonomske i ekološke opravdanosti Projekta Jadar, koji u Srbiji želi da sprovede strana rudarska kompanija Rio Tinto.Među potpisnicima pisma nalaze se biolog Vladimir Stevanović, hemičar Bogdan Šolaja, kao i tehnolog Velimir Radmilović, koji tvrde da Projekat Jadar "nije dovoljno osvetljen i nije dovoljno transparentan".Prema njihovim rečima taj projekat može imati snažne socijalne, ekonomske i demografske implikacije, koje su, kako se čini "stavljene u drugi plan, mada tako ne bi trebalo da bude"."Stoga smo zaključili da iznesemo Vama i Vladi Srbije svoje mišljenje, sa ciljem da pomognemo Vladi u smislu boljeg sagledavanja mogućih problema i ireverzibilnih posledica usvajanja predloga o otvaranju rudnika litijuma i bora 'Jadar', a na osnovu dostupnih podataka, zvaničnih dokumenata i prezentacije predstavnika Rio Tinta", navodi se u saopštenju.Argumenti "za" i "protiv" rudnika litijuma u dolini Jadra Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) nedavno je održala javnu raspravu o Projektu Jadar, koji britansko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto namerava da sprovede u okolini Loznice.Rio Tinto navodi da taj projekat neće imati poguban uticaj na životnu sredinu, dok deo stručne javnosti ukazuje bi mogao mogao da dovede do uništavanja zemljišta i vodotokova.

Srbija saobraćaj

Od sada možete da se testirate na kovid i na beogradskom aerodromu

Na Aerodromu Nikola Tesla u Beogradu otvoren je centar za testiranje na Covid-19, objavljeno je na zvaničnom sajtu Aerodroma.Centar za testiranje, koji je otvoren 24 časa dnevno, nalazi se u Terminalu 1 beogradskog aerodroma. Putnici tu mogu uraditi Real Time PCR test čiji rezultati su putem elektronske adrese korisniku dostupni u roku od maksimalno 120 minuta od uzimanja brisa, kao i brzi test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, primenom brzih antigenskih testova, čiji rezultati dostupni u roku od maksimalno 60 minuta od uzimanja brisa.Digitalni kovid-sertifikati od danas i na šalterima pošta Rezultati testova izdaju se dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku i šalju se na mejl adresu putnika. U centru je omogućeno štampanje rezultata, dok pristup rezultatima testova ima samo ovlašćeno osoblje nadležnih državnih institucija, piše u saopštenju.Cena testova je na propisanom nivou iznosa za ove testove u državnim institucijama u Srbiji i iznosi 3.500 dinara za antigenski test i 9000 dinara za PCR test.Uplatu za testiranje je neophodno obaviti pre dolaska na registracioni punkt. Uplata se može izvršiti i na šalteru “Pošte Srbije” koji se nalazi u prizemlju Terminala 1, svakog dana u nedelji, 00-24h. Registracija za testiranje se obavlja na registracionom punktu koji se nalazi u blizini šaltera za uplatu ili elektronskim putem, preko portala eUprave. 

Srbija

Komunalci u Medveđi u generalnom štrajku

Radnici JKP "Obnov" u Medveđi odlučili su da stupe u generalni štrajk preduzeća. Kako navode, za vreme generalnog štrajka, vršiće se minimum proces rada u skladu sa zakonom, prenosi portal Rešetka.Na štajk su bili primorani posle zahteva za hitan sastanak sa osnivačem i svim ostalim rukovodećim strukturama opštine od 26. maja i dva sastanka sa predstavnicima osnivača, kao i obaveštenju za javnost od 7. juna da stupaju u štrajk upozorenja, pod upozorenjem da će stati u generalni štrajk, ako im se ne ispune zahtevi za isplatu sedam zaostalih primanja i redovnu isplatu zarada, i to danas.Komunalcima iz Medveđe kasne isplate sedam zarada, ali predsednik opštine Medveđa Nebojša Arsić tvrdi da je to dugoročan problem."To traje odavno. Sa druge strane,, kolkiko znam, oni su poslednju platu primili pre mesec i po dana – za novembar prošle godine. Ja sam dao, pak, nalog da se sačini radna grupa koja će temeljno da sagleda sve i reši problem dugoročno", kazao je prošle nedelje za Rešetku Arsić.On navodi da ovo JKP ne može da se finansira iz budžeta opštine, ali da oni čine sve da ovim ljudima obezbede posao. Dodao je da je samo u prethodnih šest godina lokalna samouprava u preduzeće uložila 45 miliona u vidu raznih subvencija. Sindikalisti su 26. maja ove godine uputio pismo predsedniku opštine, Opštinskom veću, predsednicima vladajućih odbora SNS-a i SPS-a, kao i ostalim institucijama opštine, tražeći rešenje problema.

Svet

Rojters: Crna Gora se zadužuje i prodaje imovinu zbog duga Kinezima

Crna Gora, koja ima veliki dug prema Kini počela je da pregovara o stotina miliona evra jeftinog kredita koji bi uzela od Evropske unije (EU), a zbog toga priprema i prodaju državne imovine, prenosi agencija Rojters, pozivajući se na visoke evropske zvaničnike. Crna Gora je od Kine uzela kredit za novi auto-put od Bara do Boljara,koji se još nalazi u fazi izgradnje.Crnogorski dug prema Kini za izgradnju auto-puta Bar-Boljare u fokusu je rasprave o kineskom uticaju u Evropi i mogao bi zakomplikovati širenje EU na Balkan, rekli su agenciji Rojters zvaničnici EU koji su tražili da ostanu anonimni.Crna Gora je, prema pisanju Rojtersa, kandidat za pridruživanje EU, što zahteva ispunjavanje fiskalnih standarda, prenosi RTCG.Brisel se, prema saznanju Rojtersa, obratio Nemačkoj kreditnoj banci za obnovu (KfV) i Francuskoj razvojnoj agenciji (AFD) – obe su državne razvojne banke – kao i italijanskom državnom zajmodavcu CDP da predvode finansijsku pomoć."Plan je da od njih troje dobijemo ponude, a zatim ih spojimo. Nadamo se da bi ponuda mogla biti spremna u narednim nedeljama, pre leta", rekao je zvaničnik EU Rojtersu.Ni nemačka banka, ni francuska razvojna agencija nisu želele da komentarišu saznanja Rojtersa.Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je da je auto-put važan za društveno-ekonomski razvoj Crne Gore i da Peking pridaje veliki značaj razvoju veza sa Crnom Gorom.Kineska državna banka za uvoz, koja je odobrila 20-godišnji zajam, nije odgovorila na zahtev Rojtersa za komentar.Potpredsednik Vlade Dritan Abazović je u martu pred evropskim poslanicima rekao da EU treba da pomogne u refinansiranju zajma kako bi sprečila da zemlja bude zavisna od Kine.Crnogorski ministar finansija Milojko Spajić takođe se pridružio tim javnim naporima, rekavši za Fajnenšl tajms 11. aprila da bi pomoć EU zemlji s kineskim zajmom bila “laka pobeda” za Uniju.

Svet

Takse na ugljen-dioksid će povećati račune za struju

Direktor Sekretarijata Enegretske zajednice Janez Kopač izjavio je u intervjuu za Euractiv da zemlje Zapadnog Balkana odlažu uspostavljanje cena na emisije ugljenika što duže moguće, jer su u strahu od socijalnog nezadovoljsta do kojeg bi došlo zbog rasta cene struje.Evropska unija bi, kako navodi, trebalo da izvrši pritisak tako što će tražiti zemljama da se pridruže Sistemu trgovine emisijama EU, dok bi sa druge strane obezbedila finansijske podsticaje za upravljanje socijalnim posledicama postepenog ukidanja ugljenika."Proizvodnja struje u zemljama Zapadnog Balkana dosta je jeftinija nego u Evropskoj uniji", rekao je on i dodao će se time pozabaviti Mehanizam za granično prilagođavanje ugljenika. Na pitanje da li očekuje da se takse na emisije ugljenika primene na zemlje jugoistoče Evrope koje su članice Energetske zajednice, Kopač se nada da će te zemlje imati poseban status."Nadam se da će imati poseban status, jer su učesnici jedinstvenog tržišta EU. A ako se sa njima postupa kao sa trećim zemljama na isti način kao sa Rusijom, Turskom ili Marokom, to bi moglo ugroziti čitav proces evropskih integracija koji se odvijao u poslednjih 15 godina", rekao je on.Na pitanje zašto ove zemlje nisu deo ETS-a, iako su potpisnice Pariskog sporazuma, kaže da one to odlažu što je duže moguće. On je dodao da je Crna Gora jedina koja je uvela cenu za emisije ugljenika, ali da je to mala zemlja koja nema više od pet učesnika na tom tržištu."Primena cena ugljenika definitivno će značiti rast cena električne energije i to je nešto čega se političari plaše", rekao je Kopač. On je kazao da su cene električne energije za domaćinstva u svim ovim postavljene znatno ispod proseka EU.Kopač je naveo da 16 termoelektrana u zemljama Zapadnog Balakna, koje su zastarele, proizvode više štetnih materija nego 250 termolektrana na ugalj koje se nalaze na prostoru Evropske unijeIpak, rekao je, te elektrane proizvode jeftinu električnu energiju koja obezbeđuje prihode vladi, rudarima i lokalnom stanovništvu zbog složenog sistema subvencija. Kada je u pitanju ugalj, Kopač je naveo da su zemlje sa najvećim problemom Srbija, Kosovo i Bosna i Hercegovina."I Srbija i Bosna 70 odsto se oslanjaju na ugalj, a Kosovo je 95 odsto zavisno. Sada su svi potpisali Sofijsku deklaraciju, što znači da su se obavezali na postupno ukidanje uglja do 2050. godine", rekao je Kopač.Kopač je rekao i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja svoju budućnost gradi na uglju  -  gradi jednu novu elektranu na ugalj, a obnavlja još dve.  

Srbija

Povučeni sa tržišta Bausch+Lomb rastvori za kontaktna sočiva

Bausch + Lomb, proizvođač sredstava za negu očiju povukao je sa tržišta Srbije određene serije rastvora za kontaktna sočiva: Boston Conditioner 120 ml, Boston Simplus 120 ml i Biotrue MPS 60 ml.Do dobrovoljnog povlačenja dolazi usled obaveštenja koje je kompanija Bausch + Lomb primila o problemu povezanom sa usklađenošću u procesu sterilizacije od jednog od svojih eksternih dobavljača iz Milana u Italiji, koji vrši sterilizaciju nekih komponenti (boca, čepova i poklopaca) ovih proizvoda pre proizvodnje, navodi se u saopštenju kompanije.“Mada postoji mali rizik od nastanka infekcije usled upotrebe navedenih proizvoda, odlučili smo da sprovedemo dobrovoljno povlačenje, jer ne možemo da potvrdimo da je dobavljač ispunio uslove za usklađenost procesa sa zakonskim zahtevima za neke komponente određenih serija ovih proizvoda. Do danas nije prijavljen nijedan ozbiljan neželjeni događaj u vezi sa navedenom situacijom”, piše u saopštenju.Za više informacija o povlačenju ili kako bi prijavili neželjeni događaj ili reklamaciju, potrošači treba da kontaktiraju Sedgwick, firmu koja sprovodi povlačenje ovog proizvoda u ime kompanije Bausch + Lomb.Detaljnije o serijama koje su povučene u Srbiji možete videti na linku.

Srbija

JKP „Beogradski metro i voz“ raspisao konkurs za organizaciju konkursa

JKP "Beogradski metro i voz" raspisao je tender za uslugu stručne pomoći u organizaciji urbanističko-arhitektonskog konkursa za dizajn metro stanica prve linije Beogradskog metroa.Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, ta stručna pomoć između ostalog obuhvata izradu programa i propozicija konkursa, objavu konkursa, prijem radova, organizaciju rada žirija, sortiranje radova sa dodeljivanjem radnih šifara, odvajanje autorskih koverti i cd-ova/usb-ova za dokumentaciju Naručioca, slanje svih konkursnih radova članovima žirija, te objavu rezultata konkursa. Dalje se navodi da poslovi stručne pomoći obuhvataju i obezbeđenje sale za nesmetan rad izvestilaca i žirija, pomoć u organizaciji izložbe svih konkursnih radova, tehničku podršku za rad izvestilaca i žirija što između ostalog obuhvata kopiranje izveštaja i slanje mejlova. Predmetnu nabavku sprovodi JКP "Beogradski metro i voz" u otvorenom postupku javne nabavke u ime i za račun Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za javni prevoz.Rok za podnošenje ponuda je 22. jun 2021. godine, a rok za izradu programa i propozicija konkursa je 45 dana od dana stupanja Ugovora na snagu. Konkurs je planiran da se sprovode u dva lota, a oba obuhvataju stanicu Savski trg i Trg Republike. Lot A obuhvatiće stanice Železnik, Žarkovo, Trgovačka, Park Banovo brdo, Sajam,  Savski trg,  Trg Republike, Skadarlija i  Pančevački most. Lot B će obuhvatiti stanice Makiš, Bele vode, Požeška,  Ada Ciganlija,  Mostar, Savski trg, Trg Republike,  Dunav i  Кaraburma.Konkurs če , kako se navodi, biti otvoren, jednostepeni i anketni.Glavni gradski urbanista Marko Stojčić izjavio je sredinom marta da će arhitektonski konkurs za izgled prve stanice metro sistema biti raspisan u roku od 60 dana, dok je izložba radova bila planirana početkom jeseni, krajem leta. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić ranije je rekao da će Grad Beograd raspisati arhitektonski konkurs za idejno rešenje svake stanice pojedinačno i da će pozvati mlade domaće arhitekte da u tome učestvuju. Svaka stanica metroa govoriće o tom delu Beograda, istoriji grada, ali i o istoriji Srbije što učiniti da beogradski metro bude jedinstven, rekao je Vesić.Kako se podseća u dokumentaciji, prva linija Beogradskog metroa povezaće severni i južni deo grada, dugačka je 21 kilometar i imaće 21 stanicu. Planirano je da se na ovoj liniji preveze oko 300.000 putnika na dan.

Srbija

Torlak nabavlja opremu za proizvodnju vakcine sa dodatnih četiri miliona evra

Institut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” nabavlja opremu za potrebe proizvodnje vakcine protiv zarazne bolesti COVID-19. Vrednost opreme koja se nabavlja procenjuje se na 424,4 miliona dinara (oko 3,6 miliona evra) bez PDV-a, što je 509 miliona dinara (oko 4,3 miliona evra) sa PDV-om.“Torlak” u okviru aktuelne javne nabavke kupuje Chiller (rashladnu mašinu), platformu za transport materijala i poluproizvoda, integrisanu liniju za pakovanje, generator internog gasa (azota), mašine za vizeulenu inspekciju, proveru integriteta ampula i za serijalizaciju. Torlak ispituje izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju vakcina U cenu nabavke svih proizvoda uključena je i njihova instalacija, a javna nabavka je otvorena za sve ponude.U tenderskoj dokumentaciji nije navedeno za proizvodnju koje vakcine se nabavlja operma, ali je “Torlak” od sredine maja u nekoliko navrata već nabavljao opremu za proizvodnju vakcine protiv korone gde se eksplicitno navodilo da se radi o Sputnik V vakcini.Do sada je u nabavku opreme za proizvodnju ruske vakcine uloženo 116 miliona dinara (oko 988 hiljada evra) koji su potrošeni na nabavku i ugradnju alata za punjenje u bočicu, mašine za etiketiranje ampula, ambalaže, filtere i štampani materijal.Sve dosadašnje nabavke opreme za proizvodnju vakcine protiv korone bile su sprovedene u okviru pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, a posao su dobile firme Hemtek Lab, Biotest, Euromedicina i Yu-label.Za pojedine stavke u okviru sprovedenih javnih nabavki nije bilo ponuđača ili su sve ponude bile neprihvatljive, pa se može očekivati da će u narednom periodu biti ponovo raspisane nabavku kutija, gumenih zapušača, aluminijuskih kapica i štampanja uputstva za vakcinu.Revakcina "Sputnjika" može da se primi i nakon tri meseca Pre početka nabavke opreme, “Torlak” je konsultantskoj kući KPMG platio 7,7 miliona dinara za  sprovođenje studije opravdanosti za izgradnju kapaciteta za proizvodnju vakcina.U obrazloženju sprovedenih pregovaračkih postupaka navodi se da je radna grupa za vođenje “pregovora sa potencijalnim partnerima u razvoju i primeni imunoloških lekova za zaraznu bolest COVID-19" razmatrala mogućnost da "Institut počne sa proizvodnjom vakcine protiv zarazne bolesti COVID-19, te je predložila Vladi da uloži finansijska sredstva u jačanje kapaciteta Instituta (proizvodnog programa i infrastrukture)”.Vlada je zatim donela Zaključak kojim je dala saglasnoti da Institut nabavi neophodne usluge i opremu neophodnu za proces proizvodnje vakcine u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, a za šta su obezbeđena sredstva u budžetu, dodaje se u obrazloženju.Institut “Torlak” je nakon toga sa ruskim partnerima „Human Vaccine Limited Liability Company“ i „GENERIUM Joint-Stock Company“ zaključio Ugovor o transferu tehnologije za potrebe proizvodnje predmetne vakcine.Katarina Baletić

E-biznis

E-commerce inovacije se slave i u godini pandemije

U petak 11.juna, u dvorištu jednog beogradskog lokala, proslavljen je prvi rođendan inovativnog internet portala prodajadelova.rs. Iako je ovaj portal je pokrenut u jeku pandemije prošle godine, godinama unazad je pripremano njegovo lansiranje. Tako, nakon godinu dana dobro postavljenog biznis modela, mogli su da proslave uspeh sa svojim partnerima, dobavljačima, saradnicima, prijateljima!Format ovog druženja bio je dosta neobičan jer je spojio druženje uz ukusne zalogaje i kraft pivo nakon radne nedelje, sa izuzetno korisnim i zanimljivim prezentacijama relevantnih partnera iz oblasti e-commerce-a, logistike i medija, te je ovaj događaj imao veću vrednost za čitav ekosistem ove industrije. Pored domaćina, mladog osnivača ovog portala Nikole Đurovića, zvanicama su se obratili i Aleksandar Zarić, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, Ivan Novaković, City Express i Natalija Delić, SAT Media Group.Aleksandar Zarić je predstavio rezultate istraživanja i trendove digitalizacije poslovanja i elektronske trgovine u Srbiji. Pored istaknutog trenda rasta elektronske trgovine sa velikim porastom u pandemiji, istakao je da postoji izuzetno pozitivan trend i percepcije, gde preko polovina privrednika u Srbiji veruje da će elektronska trgovina još rasti. Ono što je još zanimljivije - čak 82% ispitanika ocenjuje web shop jednako važnim ili čak i važnijim od tradicionalnog kanala prodaje.Preduzetnici saglasni: Veb-sajt neophodan za razvoj poslovanjaDirektor USAID Srbija: Za 20 godina Srbija najviše unapredila poslovno okruženjeRazvoj logistike je jedan od najvažnijih segmenata u bilo kom online poslovanju obzirom da je cilj svakog web shop-a da poručeno stigne do kupca u što kraćem roku, istakao je Ivan Novaković iz City Express-a. Takođe je dodato, da je vidljiv porast online kupovine tokom pandemije – da kupovina jednom ili više puta nedeljno raste za čak 22% u odnosu na prethodnu godinu. Iako su dugo prisutni na tržištu i jedan su od lidera, razvoj online kupovine je i ovaj segment industrije naterao na unapređenja procesa, koja su potpuno usmerena samo na zadovoljstvo kupaca poput sms notifikacija ili pick up lokacija koje je prepoznao upravo portal za prodaju auto delova čiji se rođendan slavio.Zanimljivu prezentaciju imala je Natalija Delić iz SAT Media grupe jer se osvrnula na važnost edukacije i transparentnosti ka vlasnicima automobila, a kroz redovno održavanje vozila obzirom da se u Srbiji prevashodno voze polovni automobili, te se popravke svode na zamenu sklopa ili delova. Pojava Internet portala za prodaju auto delova, je doprinela ne samo većoj trasparentnosti na tržištu po pitanju dostupnih brendova i cena, već je omogućila vlasnicima automobila da se na pravi, nezavistan način edukuju o mogućnostima za njihov automobil. Saradnja SAT Media Grupe sa portalom prodajadelova.rs se produbila sjajnim projektom gde se ovaj portal tokom emisije koristio za pretragu delova konkretnog vozila koji se pregledao u emisiji. Na taj način želeli smo da ohrabrimo vozače da mogu da se sa lakoćom i brzinom informišu i pronađu sve što treba.Ispred Prodajadelova.rs obratio se Nikola Đurović, sumirajući kako su svi ovi pozitivni trendovi koje su njegovi sagovornici izneli doprineli da njegov porodični biznis raste u jednoj od najtežih godina za ekonomiju u svetu. Istakao je da primera uspešnih transformacija tradicionalnih industrija u online sferu ima dosta, ali da su kupci i briga o kupcima najvažniji za održavanje tog uspeha. Ovaj inovativni portal može da se ponosi konstantnim rastom broja korisnika, kupaca koji se vraćaju, ali i brojem porudžbina iz meseca u mesec. Pored toga, konstantno rade na unapređenju softvera i procesa rada korisničkog servisa. Mogu da se pohvale i najvećim brojem dostupnih artikla u online radnji koji raste iz meseca u mesec zahvaljujući partnerstvima sa distributerima, kao sistemom podrške kupcima kroz stručan korisnički servis putem chat-a, telefona, društvenih mreža i sl. Nikola je predstavio i neke buduće planove za rast i proširenje poslovanja, ali sa konstantnim fokusom na potrebe kupaca.Bilo je zanimljivo čuti sve ove trendove, zaključke i najave i svakako ohrabruje način na koji uspešni online portali pristupaju potrebama kupaca.

Srbija

Vlada Srbije se sprema za emitovanje zelenih obveznica

Vlada Srbije donela je odluku o formiranju međuresorne radne grupe za  izradu i sprovođenje okvirnog dokumenta za izdavanje zelenih obveznica Republike Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Ovakve obveznice služe za finansiranje investicija u oblasti zaštite životne sredine. Nizak BDP zbog korupcije i malih ulaganja u infrastrukturuSrbiji potrebno više sudija za kažnjavanje ekoloških prestupa

Srbija

Alarm u Ministarstvu prosvete nakon zabrinjavajućih rezultata o deci sa smetnjama u razvoju

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, u saradnji sa UNICEF-om, pokrenulo je inicijativu za povećanje kvaliteta obrazovanja dece i učenika sa smetnjama u razvoju učenjem na daljinu.Polazište ove inicijative su rezultati istraživanja sprovedenog tokom krize Kovid19 koji ukazuju da značajan procenat učenika sa smetnjama u razvoju nije bio obuhvaćen nastavom na daljinu preko onlajn platformi, kažu za portal Nova ekonomija u Ministarstvu prosvete.Nakon sastanka sa direktorima škola za učenike sa smetnjama u razvoju predložen je projekat koji treba da omogući unapređenje učenja na daljinu za učenike sa smetnjama u razvoju kroz različite modele horizontalnih učenja i kolaborativne nastave – navode u Ministarstvu.Predviđeno je da nosilac projekta bude Osnovna škola „Dr Dragan Hercog“ u Beogradu, koja se bavi obrazovanjem učenika na bolničkom lečenju i koja deceniju unazad primenjuje informaciono-komunikacione tehnologije u nastavi i razvija učenje na daljinu u digitalnom okruženju. Različite aktivnosti, kao što su zajedničko planiranje i realizacija onlajn časova sa učenicima sa smetnjama u razvoju, uz korišćenje digitalnih alata i planiranje različitih oblika dodatne onlajn podrške đacima, unaprediće kvalitet učenja na daljinu kroz osnaživanje digitalnih i pedagoških veština i razvoj novih pristupa u onlajn i hibridnoj nastavi, pojašnjavaju u UNICEF-u za naš portal šta je predviđeno ovim projektom. Planirano je da se ove aktivnosti uključi najmanje 10 škola za učenike sa smetnjama u razvoju, najmanje 50 nastavnika i najmanje 200 učenika iz ovih škola. Do sada je 14 škola za učenika sa smetnjama u razvoju iskazalo zainteresovanost da bude deo projekta, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine. Iz Ministarstva podsećaju na rezultate istraživanja koje su u aprilu prošle godine realizovali sa UNICEF-om i Institutom za psihologiju, o obrazovanju učenika iz osetljivih društvenih grupa u vreme vanrednog stanja, među kojima su i deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koja nastavu pohađaju u redovnim i specijalnim školama.Istraživanje je pokazalo da je najvećem broj učenika u redovnim školama prepreka za nastavu na daljinu bila to što nemaju pristup internetu, a u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom - odsustvo podrške porodice za učenje na daljinu. Veliki broj škola je istakao da je bilo teško nastaviti obrazovanje ovih učenika u odsustvu komunikacije uživo, odnosno da je često teško prevazići nepostojanje svih aspekata komunikacije i oslanjati se samo na verbalni. Škole su takođe ukazale da nije lako održati motivaciju i pažnja učenika da bi pratili nastavu na daljinu. U tome nastavnici često nisu mogli da se oslone na pomoć roditelja, kako zbog njihovog nedovoljnog vrednovanja obrazovanja, tako i zbog nedovoljne digitalne pismenosti i prepreka u uspostavljanju komunikacije, navode u Ministarstvu. Nadležni nabrajaju niz poteza koje su preduzeli da bi pružili podršku školovanju ove dece u uslovima pandemije: specijalnim školama je ostavljena mogućnost da u dogovoru sa roditeljima procene koji je najadekvatniji vid nastave u skladu sa epidemiološkim uslovima; u saradnji sa UNICEF-om je razvijena lista digitalnih resursa za podršku učenju na daljinu deci sa smetnjama u razvoju; urađena je lista digitalnih alata pogodnih za rad sa ovim učenicima; urađene su smernice za prilagođavanje video lekcija za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a nastavnicima je na raspolaganju i stručna konsultativna podrška kolega preko posebnog onlajn servisa. S druge strane, 77 odsto roditelja i nastavnika koji su učestvovali u anketi portala Nova ekonomija o školovanju dece sa smetnjama u razvoju tokom pandemije je reklo da nisu imali kome da se obrate za dodatu podršku tokom onlajn nastave. V. S. 

Srbija

Advokati i dalje traže potpuno povlačenje zakona o parničnom postupku

Nekoliko stotina advokata i građana održalo je treći protest protiv aktuelnog Nacrta zakona o parničnom postupku. Predstavnici advokata su naveli da nisu zadovoljni povlačenjem dve najspornije odredbe, po kojima bi se tužba smatrala povučenom ako ne platite taksu i po kojoj bi se zakon primenjivao retroaktivno.Predstavnik Čedomir Kokanović ocenio je da je situacija nepromenjena ili gora nego pre dva protesta, a da sporazum kojim se te dve odredbe brišu vide kao korak unazad.Dodao je i da advokati koji protestuju i dalje nisu povodom zahteva ostvarili direktnu komunikaciju ni sa Advokatskom komorom Srbiji, ni sa resornim ministarstvom, "osim indirektno, kroz saopštenja"."Zato pozivamo Ministarstvo pravde na direktne pregovore. Rukovodstva pojedinih advokatskih komora koja su prethodno pregovarala sa Ministarstvom (pravde) sada bi želeli da ponovo pregovaraju o tom sporazumu i da ponovo oni imenuju ljude u radne grupe. Jednostavno nemamo dobra očekivanja, taj sporazum samo doliva ulje na vatru, protest ćemo nastaviti i pojačavat dok se naši uslovi ne ispune", izjavio je Kokanović.On je ponovio da advokati traže potpuno povlačenje predloga zakona "bez diskusije", a da se pjedinačnim komorama koje se zvanično bune protiv izmena propisa u subotu pridružila i Advokatska komora Beograda, kao najveća u Srbiji."Ako se odutane od taksi i od retroaktivnosti, čemu onda taj zakon. Ovaj zakon onda nema smisla u toj formi. Mi u (ukidanje tih odredbi) ne možemo da verujemo, pogotovo nakon izjava svih zvaičnika. To služi samo da se kupi vreme, da uđemo u odmore, da se natrod opusti, a nakon toga će se zakon naći po hitnoj proceduri u Skupštini", kazao je Kokanović.Na pitanje da li  advokati imaju informacije da li će se još neka od oko 130 najavljenih izbaciti iz budućeg predloga, Kokanović je kazao da nisu dobili takvu informaciju."Prvo treba da se uradi regulatorna analiza, da li je uopšte potrebna izmena zakona, da vidimo šta, zašto i kako... A ne da se doda 130 odredbi šta je kome palo na pamet, a naročito raznim lobističkim grupama, prevashodno bankarskim, i da se zakon donosi bez smislenog učešća advokata", rekao je Kokanović.Protestu su se pridružili i predstavnici Beogradskog udruzenja nezavisnih taksi kpreduzetnika (BUNT), čiji predstavnici su rekli da imaju probleme slične advokatima. Predstavnik BUNT-a Slobodan Banović kazao je da taksisti pružaju podršku protestu i zbog izmena i dopuna zakona koje su u pripremi, koje će direktno uticati na njihovu profesiju, a o kojima se razgovori vode "iza zatvorenih vrata"."Mi kao taksi preduzetnici imamo sličnih problema kao advokati, što je očigledno slučaj i sa mnogim drugim profesijama. Problemi predstavnika, manipulacija, obmanjivanja, obećanja nikad ispunjenih... Zakoni se donose a da nas niko ništa ne pita. Predstavnici taksi-udruženja su u stvari u zaštiti vlasti i pokušavaju da linijom manjeg otpora dođu do nekih rešenja, kojih za proteklih pet godina nema", kazao je Banović.On je kazao i da se ni ono što postoji na papiru u praksi ne sprovodi, a da su taksisti u slučaju izmene propisa obično "potpuno neobavešteni"."Dobijete samo gotov proizvod, dovedu vas pred svršen čin, gde nemate ni mogućnost da izrazite svoje mišljenje, osim ovako, na ulici", rekao je Banović.