Najnovije

Lifestyle

Razdvajanje mame i bebe opasnije od korone?

Majke i bebe kojima je u porodilištu dijagnostikovana korona ne bi trebalo da budu razdvajane, pokazuje studija Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Blizak kontakt sa majkom naročito je važan za prevremeno rođene bebe, kao i one sa malom kilažom.SZO isiče da je “kengur efekat” izuzetno važan za novorođenčad. On podrazumeva veoma rani kontakt majke i bebe “kožu na kožu”, odnosno davanje bebe majci u naručje odmah nakon porođaja, kao i isključivo dojenje, uvek kada je moguće.Pozitivan efekat koji ova metoda ima nije novost, ali ono što nova studija SZO pokazuje je da se sa ovakvom praksom ne sme stati ni u toku pandemije, te da bi praktikovanje ove metode moglo da spasi živote i do 125.000 beba. Pokazalo se da “kengur metoda” u slučaju prevremeno rođenih beba može da smanji smrtnost do 40 posto, hipertermiju za više od 70 odsto i različite infekcije za 65 procenata.Ispitivanje 20 bolničkih uputstava koji se bave postupanjem u toku pandemije COVID-19 u 17 različitih država, pokazalo je da se u trećini slučajeva preporučuje odvajanje majke i bebe ukoliko je porodilja pozitivna na koronu. Globalno istraživanje koje je objavljeno je takođe pokazalo da dve trećine zdravstvenih radnika u 62 države ne dozovoljava majkama koje su pozitivne na koronu da imaju kontakt “koža na kožu” sa svojim bebama, a da blizu jedne četvtine njih ne dozvoljava dojenje čak i ako majka nije inficirana.Kako je u decembru prošle godine za Danas objašnjavao ginekolog Dejan Dimitrijević iz GAK „Narodni front” u Beogradu, porodilje koje su pozitivne u ovoj klinici mogu da doje svoje bebe, ali nije moguće da sve vreme budu sa njima jer se odmah nakon što se utvrdi da je porodilja zaražena one i razdvajaju.

Svet

Mađarski startup SEON privukao značajne investicije

Kompanija SEON, specijalizovana za sprečavanje prevara na internetu, uspešno je zaključila krug ulaganja serije A, povećavajući kapital kompanije za 10 miliona evra. Creandum, jedan od najpoznatijih svetskih stručnjaka za ulaganja u ranoj fazi, svojom investicijom predvodi krug. Transakcija stavlja SEON na Creandum-ov popis brendova među kojima su Bolt, Spotify, Klarna i Vivino. Kao deo ove transakcije PortfoLion, mađarski investicioni fond, deo OTP grupe, zadržao je svoj vlasnički udeo u kompaniji.Tajna uspeha SEON-a zasniva se na mašinskom učenju zahvaljujući kojem može filtrirati 80 odsto prevara tokom internet transakcija. SEON dovršava sveobuhvatnu analizu dostupnih podataka: sistem ispituje IP adresu uređaja koji kupac koristi, navedenu imejl adresu, dostupne informacije na profilima društvenih mreža i upoređuje ih sa prethodnim obrascima ponašanja na mreži vlasnika kartice za izračunavanje sigurnosnog rizika zasnovanog na rezultatima. Ova tehnologija je i više nego dobrodošla baš u vreme pandemije i porasta e-commerca, a time i internet prevara.SEON svoj servis nudi prvenstveno pružaocima usluga u e-commercu i bankama, a od samog početka pokazuju značajne rezultate. To je dovelo do toga da su evropske i američke kompanije poput Patreona, KLM-a, OTP banke u Mađarskoj, AirFrance-a, AVIS-a i EUROBET-a integrisale SEON u svoje sisteme. Zahvaljujući uspešnom razvoju i dinamičnoj međunarodnoj ekspanziji, dokazano je da je SEON-ov sistem uštedeo najmanje 10 miliona evra ispitivanjem više od 50 miliona transakcija. Kompanija takođe uspeva da udvostruči prihode svake godine. PortfoLion i Fiedler Capital su 2018. godine podržali SEON ulaganjem od 500 hiljada evra. Rast se nastavio i u godinama nakon prvog ulaganja. Zahvaljujući svojim „user-friendly“ sistemima, uspešnoj strategiji cena i poslovnom modelu, SEON je postigao izuzetnu efikasnost. Nadalje, kompanija aktivno stvara vrednost kroz svoju misiju demokratizacije sprečavanja prevara. „SEON je važan brend: nudi rešenje za jedan od najvećih izazova digitalizacije, ne samo da štedi stotine miliona evra za svoje partnere, već čini Internet sigurnijim mestom. Njihov proizvod menja svet i zadovoljstvo mi je što sam deo njihovog putovanja “, izjavio je Gábor Pozsonyi, partner u PortfoLionu zadužen za SEON.Iako SEON čini međunarodni tim sa sedištima u Budimpešti i Londonu, sa 47 zaposlenih,  startap planira da nastavi sa razvojem u Mađarskoj. Plan je da se proširi tim sa više od 100 novih zaposlenih, uglavnom stručnjaka iz inženjeringa i prodaje. Kompaniju su osnovala 2017. godine dva studenta, Tamás Kádár i Bence Jendruszák, da bi se suprotstavili prevari sa kreditnim karticama putem interneta koja ih je lično frustrirala. Od početka je bilo jasno da im je cilj visoko konkurentno tržište: stručnjaci su predvideli da će velike kompanije potrošiti milijardu na usluge sajber sigurnosti 2017. godine. Od pojave pandemije Covid -19, još je veći akcenat na internet trgovini, a samim tim i potreba za sprečavanje prevara na internetu. Za više informacija posetite https://seon.io/PortfoLionPortfolion je kompanija sa preduzetničkim i privatnim kapitalom sa sedištem u Budimpešti, član OTP Grupe, najveće bankarske grupe u Centralnoj Istočnoj Evropi. PortfoLion ima strategiju ulaganja i nastoji da se udruži sa vizionarskim timovima osnivača sa stvarnim globalnim rastom i skalabilnim digitalnim proizvodima. Ima više od 20 aktivnih investicija uključujući SEON, Novakid, OneSoil, Tresorit, Starschema i CodeCool. Značajni projekti uključuju Banzai Cloud (prodat Cisco-u) i Crio Management (prodat VitroLife-u). Portfolion aktivno traži nove investicije širom Evrope sa ukupno više od 400 miliona evra sredstava. Za više informacija posetite http://portfolion.hu 

Srbija

Unija poslodavaca predlaže formiranje kriznog štaba za privredu

Predstavnici Unije poslodavaca Srbije poručili su Vladi Srbije da bi Krizni štab za zaštitu od pandemije trebalo da se bavi medicinskm problemima, dok bi probleme privrede trebalo da rešava poseban krizni štab koji bi za to bio zadužen. Razlog za to, kako tvrde, vide u činjenici da su mere koje je donosio aktuelni Krizni štab poslodavcima često bile nejasne i stvarale su im brojne probleme.Svetlana Budimčević, direktorke Sektora za pravne poslove i socijalni dijalog Unije poslodavaca Srbije, poručila je da bi strategija kratkoročnih mera za zaštitu od pandemije, trebalo da preraste u dugoročnu strategiju održivog razvoja.Kaže da privredi treba da se pomogne finansijski, operativno, kao i sa ciljem da se podstakne njen dalji razvoj."Privreda želi da radi, niko nije osnovao preduzeće da bi živeo od državne pomoći", napominje Budimčević.Prema njenim rečima, neophodno je da ne stoji proizvodnja, kao i da funkcioniše sekor usluga. Ona poručuje i da su među najugroženijim privrednim granama ugostiteljstvo i turizam."Na sve moguće načine ugostiteljskim objektima i tržnim centrima treba omogućiti da rade, uz zaštitne mere", napominje Budimčević.Predstavnica Unije poslodavaca podseća da je ta organizacija Vladi Srbije, već uputila neke predloge, čiji je cilj da se privrednicima olakša poslovanje:- da se smanjenji PDV-a ugostiteljima za hranu i piće na 10%,- da se smanjenji porez na dobit,- da se odloži plaćanje poreza za poslodavce kojima je bilo zabranjeno da rade zbog pandemije,- da se obustavi uvođenje novih taksi i parafiskalnih nameta, jer ih trenutno ima oko 1200 ri predstavljaju veliko opterećenje, a uvođenje novih privredni sistem ne bi mogao da izdrži,- da se poslodavci koji nisu mogli da rade oslobode od plaćanja nameta lokalnim samoupravama (takse za reklame, naknade za isticanje natpisa firme, za postavljanje panoa, za letnje bašte, za ekološku taksu, kao i mnogih drugih).Budimčević je navela i primer da ugostitelji koji imaju po 10 zaposlenih i posluju u objektu površine 300 kvadrata, dnevno moraju da obezbede oko 400 evra za troškove.Podseća da su veliki i troškovi za firmarine, pa ih preduzeća sa 20 zaposlenih plaćaju i po pet hiljada evra."Smatramo da bi blagovremeno definisanje zaštitnih mera mnogo značilo privredi, potrebna je njihova prava kontrola, kao i da se ona ne sprovodi selektivno", objašnjava Budimčević.Direktorka Sektora za članstvo Unije poslodavaca Srbije, Ljiljana Pavlović kaže da je 101.230 članova tog udruženja prošle godine sa optimizmom gledalo na 2021. godinu, pa su smatrali da će im za oporavak od pandemije biti potrebno od šest do 12 meseci.Međutim, novi talasi pandemije izneverili su ta očekivanja, uvedena su nova ograničenja, ali bez formiranja kriznog štaba koji bi brinuo o ekonomskim problemima i donosio mere koje bi olakšale rad najugroženijim poslodavcima."Mikro preduzeća su najugroženija, ona su imala pad prihoda od 80%, dok je ugostiteljstvo imalo pad prihoda od 60%", kaže Pavlović.Sve te činjenice, prema njenim rečima, ukazuju da su umesto kratkoročnih zatvaranja, privredi neophodne dugoročne mere.Često se dešavalo, kako naglašava da Krizni štab donosi nejasne i neprecizne odluke, pa su privrednici zvali Uniju poslodavaca da pitaju da li oni mogu da rade.Dešavalo se i da privrednici obave neophodne nabavke za rad, a da pri tome ne znaju da li će im biti omogućeno da rade, pa su ostale  brojne nedorečenosti u vezi sa tim zašto se, kako i kome zabranjuje rad."Ne zna se na koga se mere odnose, posebno su loše odluke koje se donose petkom popodne, ili tokom vikenda", smatra Ljiljana Pavlović.Čedomir Savković

Srbija

Agencija za lekove odobrila AstraZeneca vakcinu proizvedenu u Južnoj Koreji

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je odobrila korišćenje AstraZeneca vakcine koja je proizvedena u Južnoj Koreji. Nosilac dozvole je Institut za virusologiju, vakcine i serume Torlak.Vakcinu koju proizvodi južnokorejska kompanija SK Bioscience odbrena je od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) po hitnom postupku 15. februara ove godine. Tom prilikom zeleno svetlo dato je i AstraZeneca vakcini koja se proizvodi u Indiji.Kako je tom prilikom navedeno na sajtu SZO, vakcina je 8. februara testirana od strane Strateške savetodavne grupe za imunizaciju koja je preporučila njeno korišćenje kod svih starosnih grupa iznad 18 godina.U Srbiji je do sada odobrenje za korišćenje imala jedino vakcina AstraZeneca koju proizvodi Medimmune Pharma iz Holandije. Nosilac dozvole ove vakcine je predstavništvo AstraZenece u Beogradu.

Svet

Prve limenke na svetu koje imaju sertifikat Inicijative za upravljanje aluminijumom

Damm, vodeći proizvođač piva u Španiji, koji je u isto vreme uticajna kompanija u sektoru hrane, ugostiteljstva, logistike i distribucije dobila je sertifikate za kvalitet (Performance Standard) i standard evidencije o lancu nadzora (Chain of Custody) koje dodeljuje Inicijativa za upravljanje aluminijumom (ASI).Damm postaje prvi proizvođač napitaka na svetu koji poseduje oba sertifikata koji garantuju visoke standarde na polju zaštite životne sredine, kao i etičkih i društvenih standarda za ceo životni ciklus aluminijuma, od proizvodnje aluminijuma, izrade limenki, fermentacije, do njihove reciklaže.Od marta 2021. godine, sve limenke kompanije Damm koje obezbeđuje Ball korporacija, imaće ASI sertifikat o kvalitetu za odgovornu proizvodnju, nabavku i upravljanje. Sertifikat uključuje pakovanje i odlaganje piva u limenkama, kao i povezane aktivnosti kao što su dizajn, ambalaža i čuvanje završnog proizvoda, upravljanje otpadom i odlaganje, kao i skupljanje otpada, uključujući ambalažni otpad krajnjih korisnika. U skladu sa rastućim zahtevima potrošača po pitanju održivosti ambalaže proizvoda, šema inicijative ASI ima za cilj da za aluminijum uradi ono što je Komitet za upravljanje šumama (FSC) uradio za papir i drvo i tako stavio održivost u centar pažnje.Kao deo procesa sertifikacije koji se tiče kvaliteta, izvršena je provera planova kompanije Damm u pogledu životnog ciklusa, dizajna proizvoda, planova za smanjenje štetnih gasova kao i upravljanje prirodnim resursima i otpadom u njenim fabrikama piva. Sertifikati koji se tiču standarda evidencije o lancu nadzora uključuju sertifikovanu praksu, za koju se izdaje sertifikat kvaliteta ASI,  tj. rude, ponovno topljenje i oblikovanje aluminijuma, valjanje, proizvodnju limenki i njihovo punjenje.Sertifikat ASI takođe je priznanje za angažman kompanije Damm kada je u pitanju podizanje svesti o reciklaži aluminijuma. Svake godine, duž mediteranske obale postavljaju 349 uređaja za presovanje limenki. Ova pionirska inicijativa u sektoru pića u skladu je sa saradnjom koju ova kompanija ima sa partnerskim organizacijama koje se brinu o odgovornosti proizvođača i reciklaži. Inicijativa upravljanja aluminijumom (ASI) pokrenuta je pre više od 10 godina od strane predstavnika aluminijumske industrije, industrijskih korisnika aluminijuma i organizacija koje se bave istraživanjima i poslovnom politikom s ciljem da se promoviše veća održivost i transparentnost širom industrije aluminijuma. Od 2017. godine,  organizacije mogu da zatraže sertifikat ASI, a preko 160 organizacije se pridružilo Inicijativi kao njeni članovi, na taj način iskazujući posvećenost odgovornom korišćenju izvora aluminijuma.Keri Kouzi, predsednica Ball Beverage Packaging za Evropu, Bliski istok i Afriku rekla je ovim povodom: „Današnja objava predstavlja izuzetno važan trenutak u kome se ambicije naših kupaca da doprinesu istinski održivoj ekonomiji spajaju sa potencijalom koji limenke za piće imaju u cirkularnoj ekonomijii, kao najrecikliranija ambalaža za piće na svetu. Potrošači uživaju u preko 25 popularnih brendova kompanije Damm u više od 133 zemlje. Bilo je istinsko zadovoljstvo raditi sa kompanijom koja ozbiljno misli na budućnost i koja je sposobna da odgovori na uvećanu potražnju za održivim proizvodima od strane potrošača i društva.“Ball je prvi proizvođač limenki koji je dobio sertifikat ASI, za sve 23 fabrike u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi tokom 2020. godine.

Srbija

Preduzetnici traže ostavku ministarke Kisić Tepavčević

Reagujući na novo odluku Krizonog štaba po kojoj nema ublažavanja mera, udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije traži da se svim poslodavcima kojima je zabranjen rad otpišu porezi i doprinosi, nadoknade svi fiksni troškovi od početka pandemije do danas, kao i nadoknade troškova za 80 posto bruto zarada za poslednjih 12 meseci.Udruženje takođe traži i ukidanje parafiskalnih nameta i nepotrebnih dažbina kao što su eko-taksa, naknade za SOKOJ ili natpise na objektima i umanjenje svih lokalnih taksi i dažbina. Na listi zahteva nalazi se i smanjenje PDV-a na 5 posto u naredne dve godine.Ovo bi, kažu iz udruženja, bilo u skladu sa već donetom uredbom o određivanju uslova i kriterijuma za dodeljivanje državne pomoći zbog uticaja krize izazvane pandemijom.U saopštenju se zahteva i ostavka ministarke Darije Kisić Tepavčević na sve funkcije, jer kako kažu, svojim delovanjem u Kriznom štabu uništava radna mesta što je suprotno funkciji ministra za rad. Ostavka se traži i zbog afere kada je Kisić Tepavčević bila gošća ugostiteljskog objekta, dok su ostali bili zatvoreni.Udruženje poziva i na dostavljanje izveštaja o kontroli mera u hipermarketima i javnom prevozu.

Srbija

Sutra ističe rok za prijavu za državnu pomoć

Poslodavci koji nameravaju da koriste pomoć države od aprila, u iznosu polovine neto minimalca za svakog zaposlenog, moraju da se elektronski prijave u Poreskoj upravi, najkasnije 25. marta i izaberu poslovnu banku preko koje će joj biti uplaćen novac. Bez toga, kako je ranije najavljeno iz Ministarstva finansija, njihovi zaposleni neće imati pravo na pomoć.Navedena izjava mora da se daje svakog meseca, pred početak očekivane isplate, a od te obaveze izuzeti su samo preduzetnici poljoprivrednici koji su se opredelili za isplatu lične zarade.Do četvrtka 25. marta, poslodavci koji imaju više otvorenih računa kod poslovnih banka, imaju rok da se, putem elektronskog servisa Poreske uprave, izjasne u kojoj banci žele da otvore poseban COVID račun. Poreska uprava, preko Uprave za trezor, dostavlja Narodnoj banci Srbije (NBS) podatke o poslodavcu u elektronskom obliku, na osnovu kojih odabrana banka otvara Covid račun. KAKO SE POPUNJAVA ONLAJN OBRAZAC ZA POLOVINU MINIMALCA? "Banka je dužna da otvori taj račun u roku koji utvrdi NBS, a najkasnije do 31. marta ove godine. Otvaranjem COVID računa ne stiče se automatski pravo na direktna davanja", kažu u Poreskoj upravi Srbije.Važno je da poslodavac odobrenu novčanu pomoć preusmeri isključivo na tekuće račune svojih zaposlenih. U Ministarstvu finansija ističu da poslodavac ima obavezu da obračuna i plati poreze i doprinose."Dobijena sredstva ne mogu da se koriste za druge svrhe. Inače, činjenica da država uplaćuje određena sredstva za zarade zaposlenih, ne znači i da se na bilo koji način meša u to kolika će biti visina zarade i naknade zarade", objašnjavaju u Ministarstvu finansija.O tome kako izgleda prijava za polovinu minimalca, možete videti na sledećem LINKU.

Svet

U Britaniji se lane zatvorilo 11.000 trgovina

Samo u toku prošle godine u Velikoj Britaniji za stalno je zatvoreno više od 11.000 prodajnih mesta i to pre svega onih koji se nalaze u centralnim ulicama i tržnim centrima, piše Gardijan. Otporniji na novonastalu krizu pokazali su se nezavisni trgovci u ruralnim područjima, za razliku od trgovinskih lanaca u gradskim jezgrima.U toku 2020. godine u Engleskoj, Velsu i Škotskoj zatvoreno je ukupno 9.887 trgovinskih lanaca i 1.442 samostalnih prodavnica, restorana, ugostiteljskih objekata i mesta za razonadu, dok je u analizu bilo uključeno ukupno 680.000 prodajnih mesta na 3.000 lokacija.Set mera pomoći privrednicima u Velikoj Britaniji podrazumevao je olakšanje plaćanja dažbina, moratorijum na iseljenje za one koji nisu bili u stanju da plate rentu, isplate novčane pomoći i naknade za zaposlene. Procenjuje se da su ove mere pomoći uticale da se smanji tempo pre svega samostalnih prodavaca i to za 11% u poređenju za 2019. godinom.Gardijan ipak piše da se pravi udar krize izazvane pandemijom tek očekuje, te da bi u 2021. katanac na vrata moglo da stavi još 18.000 prodavnica i ugostiteljskih objekata.

Srbija

Isplata obeštećenja za oduzetu imovinu od sledeće godine

Agencija za restituciju intenzivno donosi rešenja o obeštećenju vlasnika oduzete imovine, nedeljno oko 100. Ako se nastavi tim tempom pravosnažna rešenja doneta do juna biće isplaćena sledeće godine, najavio je danas direktor Agencije Strahinja Sekulić. On je precizirao da je dosad potpisano 200 rešenje, a da bi do kraja juna moglo biti potpisano i 1.500 rešenja o obeštećenju.  Odlukom Vlade Srbije, koeficijent za utvrđivanje iznosa obeštećanja iznosi 0,15 što znači da će vlasnici imovine koja im nije mogla biti vraćena u naturi dobiti 0,15 odsto tržišne vrednosti imovine, na osnovu procena Poreske uprave Srbije, rekao je on gostujući na RTS. Procene su da će obeštećenje trajati tri, četiri godine posle donošenja pravosnažnih rešenja. "Pretpostavljamo da će biti veliki broj žalbi i tužbi i treba sačekati reagovanja nadležnih organa, moramo da sačekamo i eventualno predloge za ponavljanje postupka, rekao je on.Na pitanje kakva će biti dinamika isplate ljudima koji traže da im se vrati ogromna imovina koja je procenjana na nekoliko miliona evra, on kaže da će najveći broj njih dobiti obeštećenje na na 12 godina uplus kamata od dva odsto. Maksimalno obeštećenje po podnosiociu zahteva ne može preći 500.000 evra, dok ukupno isplaćeno obeštećenje ne može biti veće od dve milijarde evre, istakao je on. Kako je rekao, obeštećenje je trenutno centralni deo posla Agencije, budući da je najveći deo imovine u naturalnom obliku vraćen, dok je kod poljoprivrednog zemljišta vraćeno 80 odsto.Prema rečima Sekulića, u Beogradu je u naturalnom obliku vraćena gotovo sva imovina, i kako je rekao  "ima još 10 predmeta, pri kraju su". U naturi je ostalo da se vrati poljoprovrdno zemljište u Vojvodini, ali ovim tempom vraćanja taj proces će biti gotov za dve godine. On je kazao da se bivši vlasnici nisu žalili na keoficijent, ali ima ljudi koji su nezadovoljni visinom maksimalnog iznosa.Nigde nije došlo do potpune kompenzacije oduzete imovine. Srbija kao država se fer ponašala u ovom postupku, ocenio je on. Sekulić je najavio izradu uporedne analize o restituciji u Srbiji i u Evropi što će, kako je rekao "pokazati koliko je država Sebija bila fer prema građanima kojima je oduzeta imovina". 

Srbija

Poništena građevinska dozvola za gondolu na Kalemegdanu

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) saopštio je da je Upravni sud doneo odluku da uvaži tužbu te organizacije i poništi građevinsku dozvolu za izgradnju gondole na Kalemegdanu koju je izdalo ministarstvo građevine. Pored RERI-ja, nameri gradske vlasti prethodnih godina suprotstavio se veliki broj građana, kao i stručna javnost.Poništenu dozvolu ministarstvo građevine izdalo je za izvođenje pripremnih radova za izgradnju gondole na Kalemegdanu.U obrazloženju presude navodi se da je ministarstvo u obavezi da RERI-ju plati troškove upravnog spora, koji iznose 34.500 dinara, dok je zahtev grada Beograda za naknadu troškova spora odbijen, prenela je Nova.rs. Predmet će biti vraćen nadležnom organu, Ministarstvu građevinarstva, na ponovno odlučivanje.U obrazloženju presude, između ostalog se navodi da je RERI tužbom osnovano ukazao da je rešenjem o građevinskoj dozvoli povređen zakon.Razlog za to leži u činjenici da je ta odluka doneta isključivo u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, međutim, to u ovom slučaju nije bilo dovoljno.Upravni sud napominje da je Beogradska tvrđava spomenik kulture, od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, kao i da ona obuhvata arheološko nalazište Antički Singidunum.Imajući sve to u vidu, sud je zaključio da su morali da se primene i Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i Zakon o kulturnim dobrima.RERI je podneo Upravnim sudom tužbu za poništavanje rešenja o građevinskoj dozvoli za izvođenje radova na izgradnji stanice gondole na Kalemegdanu.UNESCO MOŽE DA ODBIJE KALEMEGDAN ZBOG GONDOLE POBEDA SVIH GRAĐANA"Dogodila se vladavina prava, verovali ili ne, u zemlji Srbiji", navodi se u saopštenju RERI-ja.Predstavnici te organizacije najiskrenije su se zahvalili organizaciji Evropa Nostra, koja im je pružila stručnu podršku, kao i svim stručnjacima, nevladinim organizacijama, aktivistima i medijima koji su nepokolebljivo branili Kalemegdan i Beogradsku tvrđavu."Ovu pobedu ostvarili smo zajedno. Ovo je pobeda Beograda, slobodnih i hrabrih ljudi koji u njemu žive", dodaje se u saopštenju.Ministarstvo građevinarstva je 1. aprila 2019. izdalo rešenje o građevinskoj dozvoli kojom se odobravaju pripremni radovi na Kalemegdanu, a prethodno je posečeno drvo koje je predstavljalo simbol Kalemegdana.Upravni sud je 23. aprila 2019. prvo doneo privremenu odluku kojom su obustavljeni pripremni radovi na Kalemegdanu, navodeći da je zahtev RERI-ja osnovan.Gradnji gondole u Beogradu usprotivila se gotovo celokupna stručna javnost, a peticiju protiv njene gradnje potpisalo je oko 14.000 građana.

Srbija

Tamara Jokanović među 40 najboljih mladih lidera Jugoistočne Evrope

 Business Elite nagrade “40 ispod 40” je prestižni program koji identifikuje izvanredne mlade direktore i preduzetnike u svetu biznisa, a često je i prvi program koji otkriva mnoge uspešne poslovne lidere u regionu. „Poslednjih godinu dana nije bilo nimalo lako ni za jednog lidera. Poslovni izazovi koji su nas zatekli, pogotovu u sektoru usluga i malih i srednjih preduzeća, usponi i padovi, i danas, nakon svega, jedno ovakvo priznanje je samo potvrda da smo na pravom putu i da su odluke koje smo donosili u proteklom periodu bile ispravne. Vi kao lider morate da verujete u postavljene ciljeve, ma kako oni bili visoko postavljeni. Za vredne „stvari“ se vredi protegnuti malo više, dati malo više od prosečnih domašaja. Nagrada koja mi je dodeljena u domenu mladih lidera za Jugoistočno Evropu nije samo moja. To je i nagrada mog tima, jer zajedničkim snagama svakodnevno iznova dokazujemo da za nas ne postoji nepremostiva prepreka, da stremimo ka istim ciljevima, da negujemo iste vrednosti i da smo tim za primer!“ Nagrade Business Elite, koje su deo renomirane kanadsko-američke kompanije Global Top Brands Awards, su fokusirane na izgradnju široke poslovne mreže koju čini elita nad elitom. Zato što veliki umovi slično razmišljaju, a udruženi imamo još veće šanse za uspeh, članovi “Kluba izvršnih direktora”, odnosno prestižna alumni mreža, su izuzetno uspešni poslovni lideri koji imaju pristup ovoj platformi radi međunarodnih povezivanja i saradnji.  Uspesi 40 eminentnih i ambicioznih poslovnih lidera iz jugoistočne Evrope će biti proslavljena tokom gala večere koja će se održati u muzeju Balgati Valseki u Milanu 14. septembra 2021. godine. 

Srbija

Microsoft kupuje Discord za preko deset milijardi dolara?

Microsoft bi mogao da postane novi vlasnik platforme za razmenu poruka Discord, veoma popularne među gejmerima. Razgovori o akviziciji vrednoj više od 10 milijardi dolara trenuntno su u toku, tvrde Blumbergovi izvori, a prenosi portal The Verge.Za kupovinu Diskorda do sada je bilo zainteresovano više kompanija među kojima su i Epic Games i Amazon.Ova platforma mesečno ima oko 140 miliona korisnika, a samo prethodne godine zaradili su oko 130 miliona dolara, iako kompanija još uvek nije profitabilna, pisao je nedavno The Wall Street Journal.Dopisivanje preko Diskorda je besplatno, ali kompanija zarađuje tako što naplaćuje 9,99 dolara za mesečno pretplate koje nude višu rezoluciju, dodatne stikere i mogućnost podizanja veće količine podataka. 

Svet

Crna Gora: Raskid ugovora o istraživanju nafte koštao bi do 40 miliona evra

Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore tvrdi da je spremno da definitivnu odluku o eksploataciji nafte u Jadranskom moru prepusti građanima, piše podgorički list Dan. Prema njihovim rečima, to bi se desilo nakon što istražna bušenja otkriju da li ispod mora postoji dovoljno nafte i gasa za ekonomičnu eksploataciju, kao i nakon intenzivne javne rasprave.Iz tog ministarstva rekli su da nije u planu odlaganje istražnog bušenja koje je planirano za 25. mart, koje je samon najavom izazvalo revolt dela crnogorske javnosti koji se zabrinuo za ekološke posledice tih istraživanja i eventualne eksplatacije nafte i gasa.Prema rečima predstavnika tog ministarstva, nije u planu raskid ugovora sa kompanijama koje bi trebalo da istražuju ležišta, jer bi on Crnu Goru koštao najmanje 35 miliona evra, pa bi proizvelo negativne posledice po državni budžet."Ministartsvo insistira i poziva sve zainteresovane subjekte da uzmu učešća u javnoj raspravi, kako bi zajedno razmenili argumente za i protiv eksploatacije nafte i gasa iz crnogorskog podmorja, i našli najbolje rešenje kako za ekologiju, tako i za ekonomiju Crne Gore", poručili su iz Ministarstva kapitalnih investicija.CRNA GORA: AKTIVISTI SE PROTIVE IZGRADNJI PRIOBALNIH NAFTNIH BUŠOTINA Oni su izjavili i da je teško proceniti tačan iznos eventualnog obeštećenja, ukoliko bi ta država raskinula ugovor sa kompanijama Eni i Novatek, koja treba da obavlja istraživanja nafte i gasa u Jadranskom moru."S obzirom na to da je u prvoj fazi istraživanja u prethodne četiri godine italijansko-ruski konzorcijum uložio između 35 i 40 miliona, a u drugoj fazi takođe značajna sredstva, Crna Gora bi morala obeštetiti konzorcijum u iznosima njihovih dosadašnjih ulaganja", kažu predstavnci Vlade Crne Gore.Početak istražnog bušenja najavili su pre dve sedmice ministar Mladen Bojanić i državni sekretar Marko Perunović.Nakon toga brojne ekološke organizacije su se usprotivile bušenju Jadrana i tražile da država raskine koncesioni ugovor i zaustavi istraživanja.Pojedine političke partije saopštile su da bi građani o tom projektu trebalo da odluče na referendumu.Državna revizorska institucija (DRI) je uradila preliminarnu reviziju koja je pokazala da država nema adekvatnu opremu da zaštiti životnu sredinu u slučaju većih incidenata na moru.Preliminarni izveštaj je dostavljen subjektima revizije, koji treba da se izjasne do 1. aprila. DRI bi konačni izvještaj o zaštiti životne sredine u slučaju iznenadnih incidenata trebalo da objavi do 15. aprila.

Srbija

Air Serbia ponovo leti do Rima

Air Serbia (Er Srbija) će od 30. aprila obnoviti direktan avio-saobraćaj na relaciji između Beograda i Rima, saopštila je nacionalna aviokompanija. Letovi između dva grada obavljaće se dva puta nedel...

Srbija

Prosvetari bez nagrade zbog „pojačanog“ radnog vremena

Prosvetni radnici su saglasni da su zbog povećanog obima posla u pandemijskim uslovima zaslužili veće plate. Država, međutim, njihovo angažovanje prepoznaje tek kroz sektorsku povišicu, koja za tekuću budžetsku godinu kumulativno iznosi skromnih pet odsto. Da bi nastavnike tokom pandemije trebalo dodatno finansijski nagraditi veruje 81,5 odsto onih koji su učestvovali u anketi portala Nova ekonomija, dok 18,5 misli suprotno. Prosvetni radnici listom svedoče da su tokom drugog polugodišta prošle školske godine, tačnije od marta do juna kada su škole bile zatvorene, radili neuporedivo više nego u redovnim okolnostima. Ipak, sindikati su pred usvajanje budžeta za 2021. svoj zahtev za povećanje zarada u obrazovanju zasnivali na obećanju koje im je vlast dala tri godine ranije, a ni govora nije bilo da bi „pojačano“ radno vreme nastavnika u uslovima rada na daljinu trebalo da se odslikava u plati.Tek nedavno je Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine najavio mogućnost pokretanja sudskih postupaka zbog rada učitelja i nastavnika preko norme tokom epidemije, ali se to odnosi na period ove školske godine.Šta su sindikati tražili, a šta su prosvetari dobili? Uoči usvajanja budžeta za 2021, zahtev je bio da se zaposlenima u obrazovanju plate povećaju za 15 odsto. I sami svesni da su šanse za to male, sindikalci su se nadali da će u pregovorima sa Vladom uspeti da „izboksuju“ bar sedam, osam odsto. Pregovora, međitim, nije bilo, a prosvetni radnici su u „paketu“ sa većim delom javnog sektora dobili ukupno pet odsto.Prvi deo te povišice od 3,5 odsto isplaćen im je početkom godine, a dodatnih 1,5 odsto dobiće u aprilu. Preračunato u parama, to znači da je početna plata nastavnika početkom godine skočila za oko 2.000 dinara, a sa predstojećim povećanjem dobiće još oko 900 dinara.Trenutna neto osnovica za obračun zarada u obrazovanju iznosi  3.531,40  dinara,  od aprila će iznositi  3.582,58 dinara. Potpuno je jasno da to uvećanje neće biti značajno jer osnovna plata zaposlenog sa VII stepenom stručne spreme iznosi  61.163 dinara, a nakon uvećanja ista zarada iznosiće 62.050 dinara, odnosno biće uvećana za 880 dinara. Ovo „uvećanje“ dobiće samo oni koji su iznad minimalne zarade, a povišicu neće osetiti ni zaposleni sa koeficijentom 9,16 u decembru 2021. jer će u tom mesecu sa 23 radna dana minimalna zarada u Republici Srbiji biti gotovo 1.000 dinara veća od zarade ove kategorije zaposlenih – pojašnjava za Novu ekonomiju Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.On kaže da se, suštinski, neće desiti ništa novo, pošto će i dalje veliki broj zaposlenih sa različitim koeficijentima i na različitim radnim mestima imati zaradu u visini minimalca. - Naravno, država kaže da se u tom minimalcu nalaze i regres i topli obrok, što ne može da bude ni teoretski, zbog čega je sada nekoliko stotina sporova na sudovima širom Srbije. Zaposleni u obrazovanju prvo treba da dobiju ono što im po zakonu pripada, a tek kada se to desi, možemo da vidimo da li je dovoljno ili ne. O poštovanju zakona ne možemo pregovarati – kaže Kokot.Prosvetni radnici sa kojima smo razgovarali ukazuju da učitelji i nastavnici imaju godinama male plate u odnosu na nivo obrazovanja i značaj posla kojim se bave. - Zbog toga ovo pitanje ne bih vezivala za pandemiju. Nama je neophodno dugoročno rešenje, a ne neka kratkoročna pomoć – odgovara Radmila Bošnjaković, profesorka matematike iz Užica, na pitanje Nove ekonomije da li su nastavnici zaslužili novčanu nagradu zbog rada u uslovima pandemije.Nije nagrada neko prekovremenoVesna Jerotijević, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da to ne bi nazvala „nagradom“, jer je „realno i očekivano da se svaki prekonormni rad bude zakonski plaćen u potpunosti“. Ona smatra da nastavnicima treba nadoknaditi sva uložena finansijska sredstva za izvođenje onlajn nastave, a potom ih isplatiti za rad izvan radnog vremena.Na pitanje da li bilo fer svima dati podjednaku povišicu, ako su i prosvetni radnici sami svesni da u njihovim redovima ima i onih koji se nisu pretrgli od rada tokom nastave na daljinu, Jerotijević odgovara da se „ne može se očekivati da 110.000 ljudi, koliko radi u osnovnom i srednjem obrazovanju, ima isti kvalitet rada“. - Odgovorni nikada ništa nisu uradili da bi to poboljšali. Kada će se uvesti platne grupe i razredi? Ali ne formalno, nego pravedno i suštinski. Tada će ovo pitanje biti svakako bolje uređeno, a možda i rešeno – navodi Jerotijević.Za Radmilu Bošnjaković  ovo je „diskutabilno i kompleksno pitanje“. - U svakoj profesiji može da se ustanovi neki standard kao merilo kvaliteta rada. Nažalost, ne postoji merilo za količinu poltronstva i savijanje leđa pred raznim problemima, koji se često mogu videti i među prosvetnim radnicima, kao i među lekarima, sudijama i ostalim intelektualcima – smatra ona.Sindikati su uglavnom saglasni da su od početka ove školske godine najveći teret podneli vaspitači i učitelji. Jer vrtići nisu bili zatvoreni ni dana, a učitelji su jedini koji od 1. septembra izvode neposrednu nastavu u učionici. Tri sindikata predškolstva su već uputila zahtev Vladi Srbije da se zaposlenima u predškolskim ustanovama dodeli novčana pomoć iz republičkog budžeta. Odgovora još uvek nema. Ako se to može nazvati nagradom, nju su, prema našim nezvaničnim saznanjima, dobili nastavnici koji su tokom prošle školske godine učestvovali u snimanju TV časova. Nastavnik koji je učestvovao u ovom poduhvatu prošle i ove školske godine kaže da mu je isplaćena samo suma za prošlogodišnje TV časove i da je za svaki snimljeni čas dobio po 1.000 dinara.Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na pitanje Nove ekonomije koliko je nastavnika do sada učestvovalo u snimanju televizijskih časova i da li im je i koliko plaćeno. V. S. 

Srbija

Oblačinska višnja bi mogla bi da bude još slađa

Selo u opštini Merošina, dvadesetak kilometara udaljeno od Niša, moglo bi postati poznato ne samo širom Srbije, već i u svetu. Sorta višnje koja je pre oko 150 godina stigla na ove prostore najbolje se primila u selu Oblačina i tako i dobila ime – oblačinska višnja. Među proizvođačima prehrambenih proizvoda koji koriste višnju kao sirovinu ovo ime je već dobro poznato, jer znači da dobijaju najbolju sortu višnje za industrijsku upotrebu. Sada je na redu promocija ovog imena i među krajnjim kupcima kako bi znali da kada vide od čega je napravljen njihov omiljeni voćni slatkiš, da jedu najkvalitetniju višnju na svetu.Srbija je jedan od najvećih proizvođača višanja na svetu, a najveći je proizvođač oblačinske višnje koja čini 85 odsto ukupne proizvodnje ovog kiselkastog, ali ukusnog i zdravog voća. Ipak, za sada se najveći deo višnje izvozi u sirovom ili samo bazično prerađenom stanju, kao smrznuta višnja ili kao kaša, odnosno sirovina za dalju preradu. Prodajna cena ovakvog proizvoda je jako niska, a kasnije pravi profit ide onima koji proizvode finalne proizvode. U nadi da će se ovo promeniti kompanija Desing test centar je u saradnji sa USAID-ovim projektom za konkurentnu privredu, prošle godine pokrenula Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje čiji je cilj razvoj i promocija visoko kvalitetnih i zdravih prerađevina od ovog voća i promocija srpskog brenda “Oblačinska višnja”na domaćem i međunarodnim tržištima. Krajnji cilj je dođe do povećanja vrednosti proizvoda, a samim tim i do rasta prodaje i izvoza. Desing taste centar je deo kompanije Desing koja se bavi prevashodno proizvodnjom voćnih preparacija za konditorsku i pekarsku industriju, kao i za industriju sladoleda, a glavna sirovina im je višnja. Marija Tomić, direktorka marketinga kompanije Desing objašnjava da koriste pre svega višnje iz sopstvenih zasada, ali otkupljuju i od drugih voćara. „Došli smo na ideju da brendiramo oblačinsku višnju. Kao što je ariljska malina najpoznatija, mi želimo da promovišemo oblačinsku višnju. Ona je najpodobnija za industrijsku proizvodnju i najveći broj industrijskih proizvođača koristi oblačinsku, ne samo kod nas nego i u svetu. Ipak,  oblačinska višnja nije poznata kod krajnjih potrošača. Nikada do sada se nije radilo na stvaranju brenda „Oblačinska višnja“ i zato smo i otvorili Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje“, kaže za Novu ekonomiju Marija Tomić.Visok sadržaj suve materije, povoljan odnos šećera i kiselina, relativno lako izbijanje koštice, dobra čvrstina plodova i izuzetno kvalitetan aromatičan ukus čini oblačinsku neprevaziđenom sirovinom za dalju preradu. Osim toga, višnja ima i antioksidativno, antiinflamatorno i antitumorsko dejstvo na organizam što je ne čini samo ukusnom veći zdravom hranom.  U 2019. godini Srbija je bila najveći proizvođač i jedan od najvećih izvoznika oblačinske višnje, ali umesto da se izvozi kao zamrznuta ili kao kaša, Marija Tomić ističe da je njihova ideja da se ta višnja iskoristi na mnogo bolji način, da se prerađuje i od nje prave premijum proizvodi koji bi se kasnije izvozili. „I cena tih proizvoda koji bi imali veću dodatu vrednost bi bila veća. Mi izvozimo naše proizvode u desetak zemalja, pretežno u Evropi, ali i nekoliko zemalja van Evrope i to su pretežno proizvodi od oblačinske višnje. Među najvažnijim proizvodima je osmotski dehidrirana višnja. To je stari način konzervisanja voća koji postaje ponovo zastupljen u Srbiji poslednjih godina. Mi smo sami razvijali tu tehnologiju i njome se ne dobija klasično sušeno voće, već voće ima jači i prirodniji ukus i veoma je blizu sveže višnje. Pored toga, izvozimo i nadeve za pekarstvo, prelive, preparacije za poslastičarstvo...“, napominje Tomić.Prema njenim rečima primarni cilj Centra je da se privuku proizvođači kako bi zajednički izašli na strana tržišta sa premijum proizvodima i inovacijama.„Drugi cilj na kom intenzivno radimo je poboljšanje kvaliteta sadnog materijala i na tome sarađujemo sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu“, kaže ona.U okviru projekta sa USAID-om šest preduzeća sa Desingom kao centrom za podršku napravio je dvadesetak novih proizvoda od oblačinske višnje. SAD donirale blizu milijardu dolara od 2000. godine „U projektu je učestvovalo šest domaćih proizvođača, a mi smo im kao centar pomogli u razvoju proizvoda, u razvoju pakovanja. Radili smo na žigu oblačinske višnje koji je u postupku zaštite. Žig na ambalaži garantovaće da je u proizvodnji korišćena oblačinska višnja koja je prepoznata kao najkvalitetnija sorta višnje“, napominje Tomić.Među novim proizvodima su kandirana oblačinska višnja u sirupu, čokolade i dražeje sa liofilizovanom višnjom, granola mešavina od oblačinske višnje, jogurt sa oblačinskom višnjom i žitaricama, stoodstotni voćni sok od oblačinske višnje i jabuke... U projektu su učestvovali domaći proizvođači Cold Pressok, Art Ival, Amaks – Jo.to.Go, Zdravo Produkt, Dolovac Organic i Puratos. Jasmina Debeljak, zamenica direktora USAID Projekta za konkurentnu privredu navodi da Srbija ima veliki potencijal u proizvodnji hrane, posebno jagodičastog voća, ali da se mora raditi na proizvodnji i izvozu proizvoda sa višom dodatom vrednošću umesto sirovina. Tu ulazi i izvoz svežeg voća koje dostiže visoku cenu, ali zahteva i značajna ulaganja u opremu kako bi se održala svežina robe i brzo transportovala do kupaca.„Naši proizvođači treba da rade na poznavanju tržišta, da vide ko su kupci i koji kupci traže koje proizvode. Takođe je potrebna modernizacija proizvodnje. Pored toga parcele kod nas su male i fragmentirane i male količine mogu da obezbede, a rešenje za to je udruživanje“, objašanjava naša sagovornica dodajući da tu važnu ulogu igraju veće kompanije koje predstavljaju lidera oko kog se okupljaju manji dobavljači. Oni obezbeđuju manjim proizvođačima inpute kao što su seme, osiguranje useva ili zasada, agronomsku pomoć, obuke (na primer kako se bere koje voće), oko sertifikacije bezbednosti proizvoda, izvesnost u vezi cene i otkupa, kao i digitalizacija kojom se obezbeđuje praćenje dobavljača.Projekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.