Najnovije

Srbija

CINS: Filter na cementari u Beočinu neće smanjiti aero-zagađenje

Iako je cementara Lafarž u Beočinu najavila da će ugraditi filter za prašinu koju ispušta, Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) piše da to ipak neće rešiti problem lošeg kvaliteta vazduha u tom mestu. Napominje se da zagađenje vazduha prati i nepropisno spaljivanje otpada koji se u cementari koristi kao gorivo u proizvodnji.Od iseljavanja najugroženijih stanovnika koji žive blizu cementare u Beočinu se, kako se navodi odustalo, iako se na samo pedesetak metara od kapije Lafarža (Lafarge) nalazi naselje Kolonije, nije izgrađen ni zaštitni pojas oko fabrike, a opština planira i da u njen krug premestiti dečji vrtić."Povremeno se oseti miris paljenja određenih derivata, guma, smeća. Spaljivali su svašta i jednostavno oseti se smrad, guma često. Oseti se intenzivno u neposrednoj blizini škole", kaže jedan od stanovnika koji je želeo da ostane anoniman.Prema zvaničnim izveštajima cementara se 2019. našla među glavnim zagađivačima vazduha u Srbiji, a 2006. godine u zvaničnim izveštajima takođe se pominje njen negativan uticaj na životnu sredinu. Cementare su inače među najvećim emiterima ugljen-dioksida (CO2), sumpor-dioksida (SO2) i azotniih oksida (NOx/NO2), veoma štetnim gasovima.Ipak, na mernim stanicama u Beočinu beleži se emisija PM čestica po čijoj je emisiji Lafarž 2019. godine bio na 14-om mestu u Srbiji, a CINS dodaje da je koncentracija PM10 čestica te godine bila veća od dozvoljene 51 dan, a u 2020. godini 48 dana.U cementari Lafarge odgovaraju da su preduzeli sve mere zaštite i tvrde da je kvalitet vazduha u Beočinu najlošiji u zimskom periodu kada fabrika ne radi.Lafarge je nedavno objavio da će zamenom elektrostatičkog filtera modernijim vrećastim filterom rešiti problem prašine u Beočinu, ali je u odgovoru CINS-u cementara potvrdila da se neće smanjiti drugih štetnih materija.NAUČNIK IZ SRBIJE DOBIO "MARIJU KIRI" ZA BETON KOJI ŠTITI ŽIVOTNU SREDINU INSPEKCIJA: LOŠE RUKUOVANJE OTPADOMIako je u cementari Titan u Kosjeriću zabranjeno korišćenje komunalnog otpada kao alternativnog goriva, Lafarge, kako se navodi, ima tu dozvolu.Bratimir Nešić, inženjer zaštite životne sredine, potvrdio je da jedino cementare u Beočinu i Popovcu kod Paraćina imaju dozvole za spaljivanje otpada radi energetskog iskorišćavanja.On je objasnio i da se komunalni otpad umesto spaljivanja svakako može tretirati drugačije, ponovnom upotrebom ili reciklažom.Takođe, Lafarge kako piše CINS kao gorivo koristi petrol koks, koji se dobija kao sporedni proizvod u rafinerijama, dok slovenački Titan u Kosjeriću tu dozvolu nije dobio, ni nakon upućenih žalbi na prethodnu odluku.Pokrajinski organi su prilikom kontrole 2019. utvrdili da je Lafarge primio i koristio 963 tona opasnog otpada kao alternativno gorivo, mimo važećih pravila, kao i da su od određenih preduzeća preuzimali gumeni granulat, bez dokumenta o kretanju otpada. Navodi se i da u 2016. godini fabrika nije vodila svu zakonom propisanu dokumentaciju za gumeni granulat, koji je spaljivala i skladištila na mestu koje nije bilo za to predviđeno.KOMERCIJALIZUJE S EIZDVAJANJE UGLJENIKA KAO JEDINO REŠENJE ZA SPAS PLANETE SARADNJA CEMENTARE I LOKALNE VLASTIIz Udruženja Spasimo Beočin kažu da nisu zadovoljni kako nadležne državne ustanove i Opština reaguju na njihove prijave i dodaju da to što beočinska Opština nema inspektora za zaštitu životne sredine najbolje oslikava odnos zvaničnih organa prema ovom problemu.Saradnja fabrike sa lokalnom vlašću ogleda se u brojnim donacijama opštini, pa se navodi i  suma od 3,5 miliona evra koja je ona uložila u opštinu od 2002. do 2011. godine, a nakon toga najavljivana je i investicija od 2,05 miliona evra. Krajem 2017. fabrika je obećala još 200.000 evra, pomogla je i izgradnjom sportskog centra, učestvovala i u nabavci medicinske opreme za lokalni Dom zdravlja.Na pitanje da li je inspekcija u poslednje četiri godine kontrolisala ovu fabriku, od opštine je stigao odgovor da za tim nije bilo potrebe, dok na ostala pitanja, kako se navodi, opština nema odgovora.

Srbija

Beograd dodelio ugovor za izgradnju vodovoda u Ritopeku

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda dodelila je ugovor za prvi deo izgradnje vodovne mreže u naselju Ritopek. U okviru ove faze trebalo bi da bude izgrađeno ukupno 7.470 metara vodovodne mreže, kao i rezervoar sa crpnom stanicom i prekidna komora. Radovi bi trebalo da traju sedam meseci i da koštaju 1,45 miliona evra, navodi se u odluci o dodeli ugovora. U Planu razvoja vodovodnog i kanalizacionog sistema opštine Grocka 2016-2025, kojoj pripada i Ritopek, ovo mesto je označeno kao jedno od prioritetnih naselja kada je u pitanju izgradnja vodovoda. U Ritopeku je planirano da se ukupno izgradi 18 km mreže za vodosnabdevanje, a to bi, kako je ranije objasnio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, trebalo da se realizuje u okviru dve faze. U konkursnoj dokumentaciji  za izgradnju prve faze ističe se da Ritopek broji oko 4.000 stanovnika, a da se svi oni sada snabdevaju vodom iz sopstvenih bunara.Posao izgradnje prvog dela vodovoda je dobila grupa izvođača. Za geodedske radove će biti zadužena firma AB & CO iz Novog Sada, za elektro radove Elecom sistem, za zemljane i arhitektonske radove Lotex group iz Beograda, za hidrotehničke Instel-inženjering iz Novog Sada, za zemljane Vlado Baumaschinen iz Surčina, za građevinske Ebc S New Construction Technology, a za elektro-energetske i mašinske radove beogradski ogranak firme Ferrmont.

2021

Akcija pomoći poplavljenim područjima

Regionalni lider u priređivanju igara na sreću zajedno sa popularnim glumcima podržao je humanitarnu akciju organizacije “Pokreni život”. Olja Lević: Uz pomoć ove kompanije nabavljen je veći deo građevinskog materijala za sanaciju domovaViše od 300 domaćinstava iz okoline Leskovca, Bojnika i Vlasotinca u januaru se suočilo sa velikim poplavama koje su im uništile domove. Humanitarna organizacija “Pokreni život”, koju je pre skoro dve godine osnovao tada srednjoškolac Dušan Miljković, prva je izašla na teren i pomogla sugrađanima. O njihovom dobročinstvu čulo se do Beograda, pa su ubrzo u pomoć pristigli i glumci Olja Lević, Stevan Piale, Matea Milosavljević, Ammar Mešić, Milica Tomašević i Kristina Kika Jovanović, a i kompanija Mozzart se odmah priključila akciji koja nosi snažnu poruku podrške - "Jug nije sam"!- Čim smo čuli šta se desilo krenuli smo da obilazimo mesta koja su bila pogođena poplavama. Prizori su bili teški. Neki ljudi su ostali bez krova nad glavom. Nosili smo im pakete pomoći zajedno sa glumcima koji su došli da volontiraju sa nama – priseća se Dušan Miljković. -  Sada su nam potrebna sredstva za obnovu domova ljudi koji ne žele da idu iz svojih mesta već im je cilj da tu stvore bolji život. Hvala kompaniji Mozzart što nam je pomogla da ovim ljudima vratimo osmeh na lice.Optimizam i solidarnost meštana juga Srbije glumce je ostavila bez teksta, te se nadaju da će mladi ljudi iz organizacije “Pokreni život” što pre stići do svog cilja i vratiti život njihovih sugrađana u normalu.- Hvala mnogo kompaniji Mozzart što je brzo reagovala i odazvao se našim apelima. Stanje koje smo zatekli u januaru na jugu bilo je strašno i ljudi nisu imali uslove za život zbog najviše zbog vlage. Uz pomoć Mozzarta nabavljen je veći deo građevinskog materijala te će ljudi moći uskoro da se vrate normalnom načinu življenja jer će im domovi biti sanirani - rekla je glumica Olja Lević.Ova organizacija prikuplja sredstva za 40 domaćinstava koja su najviše pogođena.-      Šteta je izuzetno velika u više od 10 mesta, prema dosadašnjim procenama veća nego 2010. godine, kada je ovaj kraj, takođe, bio poplavljen. Kompanija Mozzart je odmah podržala ovu sjajnu inicijativu da se pomogne ljudima u nevolji i trudi se da zajedno sa glumcima što glasnije pošalje poruku da "jug nije sam" u ovom teškom trenutku - istakao je Borjan Popović, direktor korporativnih komunikacija kompanije Mozzart.Humanost iz školske klupe“Jug nije sam” nije jedina akcija organizacije “Pokreni život” koja je mladalački san Dušana Miljkovića. On je uz pomoć oca Dušana svoj san pretvorio u javu.- Kao učenik medicinske škole često sam imao priliku da volontiram i pomažem drugim, tako sam došao na ideju da osnujem svoju organizaciju. Kako sam bio maloletan, to je za mene učinio otac i on se i danas vodi kao zakonski zastupnik. Drugari iz škole nisu prvo verovali da će mi se želja ostvariti i da je  to moguće, ali su ubrzo krenuli da volontiraju u organizaciji. Ipak, nismo ovde bitni mi, nego svi ljudi koji pomažu da realizujemo naše akcije kroz svoje donacije - zaključuje skromno Dušan.

Srbija

Prosečna plata programera 1.225 evra

Prosečna mesečna neto plata programera u Srbiji je 1.225 evra a najveća 7.500 koliko je plaćena pozicija softver inženjera u Beogradu, pokazuju podaci sajta za zapošljavanje IT kandidata Helloworld, piše Politika.Specijalizovani sajt za zapošljavanje IT kandidata do ovih podataka došao je preko 1.000 upisa plata od strane kandidata, navodi se u saopštenju Helloworld-a.Plate u IT industriji najviše zavise od godina relevantnog iskustva pa prosečna zarada senior programera iznosi 1.724 evra, medior programeri zarađuju 1.144 evra a juniori 736 evra.„Iako senior programeri spadaju u grupu zanimanja koja su u deficitu, najviše raspisanih oglasa u 2020. je bilo za medior programere - čak 65 odsto od ukupno raspisanih IT oglasa za posao”.Na visinu zarade utiče i tehnologija kojom rade programeri, a po tom kriterijumu najplaćeniji u IT industriji su Technical Lead sa prosečnom platom od 2.520 evra i Delivery Manager sa prosekom od 2.300 evra.Poslodavci su prošle godine najviše tražili programere sa poznavanjem Javaskripta, Jave, NET-a, PHP-a, Pajtona, kao i C# i C++.U proseku najbolje plaćen IT centar u Srbiji je Beograd sa prosekom od 1.664 evra, sledi Niš sa 1.229 evra, Kragujevac gde je prosečna plata 1.196 evra, Novi Sad sa platom od 1.104 evra i Subotica gde je prosek 831 evra.Pored beogradskog softver inženjera sa platom od 7.500 evra, u Nišu je najplaćeniji Technical Lead sa platom od 3.500 evra, najplaćeniji IT novosađani su na pozicijama softver developera i IT menadžera sa platama po 3.000 evra, u Kragujevcu je to Chief Technology Officer koji je plaćen 2.888 evra, dok je u Subotici najbolje plaćen Software Architect sa 1.700 evra.

Svet

Devičanska ostrva su najveća poreska oaza

Britanske prekomorske teritorije predvodile su listu najznačajnijih svetskih poreskih rajeva ispred Švajcarske, Holandije i Luksemburga, prema novoj studiji grupe Tax Justice Network, piše Gardijan.Britanska Devičanska ostrva rangirana su kao „najveća poreska oaza“, drugo mesto zauzimaju Kajmanska ostrva, dok su Bermudi na trećem.Ova lista rangira svaku zemlju na osnovu toga koliko intenzivno njeni poreski i finansijski sistemi dozvoljavaju multinacionalnim korporacijama da smanje oporezivu dobit.Ocenjujući poreski i pravni sistem svake zemlje, Britanska Devičanska ostrva, Kajmanska ostrva i Bermudi dobili su maksimalan rezultat od mogućih 100 poena.Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokušava veći deo poslednje decenije da postigne sporazum o pravilima koja sprečavaju utaju poreza bogatih pojedinaca i velikih korporacija.U izveštaju se navodi da su zemlje OECD-a odgovorne za 39 odsto utaje poreza u svetu. Nezavisne teritorije Ujedinjenog Kraljevstva, kao što su Džerzi, Gernzi i Ostrvo Men, odgovorni su za čak 29 odsto.Međutim, prema rečima direktora OECD-ovog centra za poresku politiku, izveštaj nije prepoznao napredak postignut poslednjih godina u podeli poreskih informacija i suzbijanju utaje poreza na ovim teritorijama.Britanske prekomorske teritorije i krunski posedi tvrde da se ne mogu smatrati poreskim oazama nakon njihovih pokušaja da suzbiju utaju poreza.Ali Tax Justice Network kaže da nastavljaju da omogućavaju „bekstvo kapitala“ iz mnogih najsiromašnijih država sveta, omogućavajući multinacionalnim korporacijama da izbegnu plaćanje poreza.Pored toga, G20 će u julu raspravljati o dogovoru o utvrđivanju minimalne poreske stope za digitalne usluge, omogućavajući zemljama u razvoju da prikupe delić profita koji su ostvarili tehnološki giganti.

Srbija

Ne davimo Beograd: Milenijum tim planira da gradi i na Zvezdari

Usvajanjem novog urbanističkog plana, Grad Beograd omogućava rušenje Instituta Goša na Zvezdari, koji je u vlasništvu firme Milenijum tim, saopštila je organizacija Ne davimo Beograd. Napominje se da je krajnji cilj toga izgradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa od strane Milenijum tima, preduzeća koje već izvodi radove na kompleksu Beograd na vodi."Scenario je prepoznatljiv, Milenijum tim je kao jedini ponuđač kupio ovaj institut da bi ga navodno učinio efikasnijim, ali odmah nakon isteka dvogodišnje obaveze čuvanja delatnosti preduzeća, kreću u ostvarivanje svoje prave namere", kažu u organizaciji Ne davimo Beograd. Grad Beograd je objavio javni uvid u nacrt plana detaljne regulacije područja između ulica: Preševske, Batutove i Milana Rakića i granice kompleksa Osnovne škole Veljko Dugošević.Kako se napominje, ali i jasno vidi u dokumentima koji su stavljeni na javni uvod, reč je o kompleksu razvojno-istraživačkog Instituta Goša na Zvezdari. Ovim planom, kako navode u Ne davimo Beograd, umesto zgrade Instituta Goša, predviđena je izgradnja velikog stambeno-poslovnog kompleksa od ukupno 22.389 kvadrata."Podsećamo da je ovaj Institut država je krajem 2018. godine prodala firmi Millenijum tim po početnoj ceni od 970.125 evra.  Na ovom tenderu Milenijum tim je bio jedini ponuđač", kažu u NDMBGD. Dodaju da je izrada plana regulacije tog područja krenula malo posle isteka roka od dve godine.On je po ugovoru o privatizaciji Instituta Goša bio obavezan period u kome ne sme da se menja delatnost tog preduzeća, niti da se dalje raspolagati njegovom imovinom.Foto: Screenshot/ GoogleMaps/ Podru[je obuhvaćeno planom regulacijeŠTA PIŠE U PLANU DETALJNE REGULACIJE?"Predmetno područje planirano je za zonu Mešoviti gradski centri, više spratnosti", navodi se u planu regulacije koji je objavljen na sajtu Grada Beograda.Budući da se u okolini nalazi nekoliko prioritetnih raskrsnica, navodi se i da je obaveza investitora da koliski izlaz iz budućeg kompleksa izgradi na 20 metara udaljenosti od njih."Batutova ulica je planirana kao dvosmerna ulica sa po dve trake po smeru, ukupne širine kolovoza 12 m (metara) i obostranim trotoarima širine dva metra", stoji u tekstu plana.Dodaje se da je ulica Milana Rakića planirana kao dvosmerna ulica nešto manje širine kolovoza od Batutove, u iznosu od sedam metara."Minimalni procenat slobodnih i zelenih površina na nivou građevinske parcele je 40%", naglašeno je u tekstu dokumenta koji je objavio Grad Beograd.Sa druge strane, kako se objašnjava, minimalni procenat zelenih površina u direktnom kontaktu sa tlom, bez podzemnih objekata ili delova podzemnih objekata na nivou građevinske parcele iznosi 10%.Zbog svih navedenih činjenica, može i da se postavi pitanje da li će se seći drveće koje se nalazi na pomenutoj parceli, budući da je takva praksa u Beogradu već odavno zastupljena.

Srbija

SBB predstavlja inovaciju u bezbednosti interneta

SBB kompanija danas je predstavila EON Connect, novu inovativnu uslugu koja omogućava potpunu kontrolu i upravljanje kućnim internetom. Ovu aplikaciju koja postaje saveznik deci, ali i roditeljima u bezbednom korišćenju interneta razvili su stručnjaci United Clouda, razvojnog i inovativnog centra United Grupe, u okviru koje posluje i SBB.SBB korisnici brzo i lako, putem mobilnog telefona ili tableta mogu da upravljaju svojom WiFi i LAN mrežom, kao i povezanim uređajima bilo kada i bilo gde.EON Connect uz bezbednosnu i roditeljsku kontrolu omogućava zaštitu najmlađih na kućnom internetu. Roditelji mogu deci da ograniče pristup društvenim mrežama ili određenim kategorijama sadržaja koje smatraju neprikladnim, podese vreme za spavanje ili pauziraju internet u određenom delu dana na nekom od uređaja ili profila.Samo jednim klikom korisnici mogu da optimizuju svoj WiFi i tako obezbede najbolje performanse interneta u svom domu. Uz EON Connect u svakom trenutku mogu da vide ko je trenutno povezan na kućni internet i kreiraju WiFi mrežu za goste.  Aplikacija omogućava kreiranje ličnih profila, upravljanje i određivanje pravila povezanim uređajima. EON Connect sprečava krađu poverljivih podataka i pruža zaštititu uređaja od sumnjivih programa i štetnih sadržaja.EON Connect je dostupan svim SBB korisnicima koji imaju UBEE EVW32C i Technicolor CGA2121 modeme i registruju se podacima sa Moj SBB naloga. Postojeći korisnici koji nemaju jedan od ova dva tipa modema, dobijaju ih bez nadoknade ukoliko pređu na EON Full ili EON Premium pakete, kao i novi korisnici koji se opredele za EON Full i EON Premium pakete koji sadrže internet, televiziju i telefoniju. EON Connect aplikaciju moguće je preuzeti na iOS, Android i Huawei uređaju. „EON Connect je još jedan primer inovativnih proizvoda i usluga koji je razvio tim United Clouda. Rezultat saradnje timova United Grupe je ova revolucionarna usluga, koja još jednom potvrđuje da smo i lider i pokretačka snaga u svojoj industriji.“ rekao je izvršni direktor United Clouda Srđan Đurđević.EON Connect kreirao je United Cloud koji je takođe razvio nagrađivanu EON TV platformu. United Cloud je vodeći centar za istraživanje i razvoj u regionu i čini ga više od 200 vrhunskih stručnjaka, inženjera, programera i inovatora, kao i UX/UI dizajnera koji rade u pet centara u tri države.Kao jedan od vodećih i omiljeni internet provajder među mladima u Srbiji, SBB je do sada uvek prvi uvodio inovacije u internetu, kao i televiziji kod nas, ulažući u vrhunske tehnologije kako bi korisnicima obezbedili najbolje inovativne usluge. 

Srbija

Ugovor sa Vansijem ipak ograničava broj putnika na niškom aerodromu?

Prilikom posete Nišu, ministar saobraćaja i građevine Tomislav Momirović praktično je potvrdio spekulacije da je ugovor sa koncesionarom beogradskog aerodroma, francuskom kompanijom Vansi, ograničio broj putnika na niškom Aerodromu Konstantin Veliki, javile su Južne vesti. Pored toga postavlja se i pitanje da li je taj ugovor ograničio i razvoj ostalih aerodroma u Srbiji.Beogradski aerodrom je pre nekoliko godina dat pod koncesiju francuskoj kompaniji Vansi, a nedugo nakon toga država je od lokalne samouprave preuzela niški aerodrom.Pored Niša i Beograda od gradova u Srbiji, veći putnički aerodrom ima i Kraljevo, ali on još nije zaživeo, iako je najavljivano da će se i na njemu uspostaviti letovi za putnike."Mi prema ugovoru sa Vansijem imamo mogućnost da ovde prometujemo milion putnika. Možemo i više, ali onda moramo da uđemo u neke drugačije aranžmane i pregovore sa Vansijem", rekao je ministar saobraćaja Tomislav Momirović.Ministar je dodao i da niški aerodrom predstavlja strateški cilj naše zemlje, kao i da će se u budućnosti razvijati.Momirović je time, kako se navodi, praktično potvrdio spekulacije da niška vazdušna luka nije mogla, niti će moći samostalno da se razvija bez kontrole broja putnika, kako se ne bi naštetio ugovor koji je sklopljen za koncesiju beogradskog aerodroma.Momirović nije konkretno odgovorio ni da li će država obelodaniti i ostale klauzule ugovora sa Vansijem, ali je objasnio da velike investicije koje se spremaju za niški aerodrom u naredne 2 godine, dovoljno govore koliko je on važan državi.Momirović tvrdi i da je za državu ključno da ne centralizuje avio-saobraćaj, pa su prema njegovim rečima pokrenute velike investicije, sa namerom da se ne ulazi u to da se poremeti odnos sa Vansijem. "Niš kao strateško opredeljnje i Beograd će biti nosioci razvoja avio-saobraćaja", rekao je Momirović.Dodao je i da je saradnja sa Vansijem bila dobar potez, jer on dosta ulaže u razvoj beogradskog aerodroma, a 700 miliona evra, koliko je koncesionar platio državi za njegov zakup, kako ocenjuje, puno su pomogla u prevazilaženju ekonomsko-pandemijske krize.BEOGRADSKI AERODROM POVEĆAVA ENERGETSKU EFIKASNOST O LIMITU PUTNIKA U NIŠU SE GOVORI JOŠ OD 2018. GODINEO limitu od milion putnika na godišnjem nivou za male aerodrome prvi  je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Međutim, nikada se nije saznalo da li je to zaista i bio jedan od uslova da Vansi uzme pod koncesiju Aerodrom Nikola Tesla u Surčinu.Bilo je više obećanja i bivše ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović da će ugovor o koncesiji biti objavljen i javan, ali to se do danas nije desilo.Ostale su samo sumnje da je država baš zbog klauzule o ograničavanju rešila da preuzme nišku vazdušnu luku iz nadležnosti lokalne samouprave kako bi kontrolisala njen razvoj. Ipak, nakon svih spekulacija otišlo se i korak dalje, pa je Gradsko veće Niša odlučilo je da aerodrom pokloni državi, a to su kasnije podržali i odbornici niške Skupštine. Država je i zvanično preuzela niški aerodrom 9. avgusta 2018. a zvanično objašnjenje je bio da je gradsko rukovodstvo, na čelu sa tadašnjim gradonačelnikom, to tražilo.Za Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu, najbolja je bila 2019. godina, kada je kroz njega prošlo 420.000 putnika. 

Svet

United Grupa imenovala novog izvršnog direktora kompanije Forthnet

United Grupa objavila je danas da je imenovala Panajotis Georgiopoulosa za izvršnog direktora kompanije Forthnet, koji će preuzeti funkciju 1. aprila 2021. godine.Grčka telekomunikaciona kompanija Forthnet prošle godine zvanično je postala deo telekomunikacionog i medijskog operatora United Grupe, u okviru koje posluju i kompanija SBB i njeni servisi EON i Total TV, televizije i portali Sport Klub, Nova S i N1.Georgiopoulos dolazi iz kompanije WIND, sa mesta Izvršnog direktora poslovnog segmenta. Pre kompanije WIND osam godina je radio u kompaniji Vodafon Grčka, prvo kao Direktor strategije, a zatim kao Direktor komercijalnih operacija.Pajanotis će zameniti Dimitriosa Celepisa, koji se od 1. aprila vraća na poziciju Finansijskog direktora kompanije.United Grupa, sa sedištem u Holandiji, je na grčko tržište ušla 2020. godine, preuzimanjem kompanije Forthnet, sa oko 1.000 zaposlenih i gotovo 1,4 miliona korisnika. Akvizicija je proširila tržište Grupe na osam zemalja širom Jugoistočne Evrope.Grčki Forthnet zvanično postaje deo United Grupe

Srbija

ICT Hub Venture investirao 50.000 evra u platformu za automatizaciju dostave

Bitebell, beogradska platforma za automatizaciju dostave, dobila je prvi krug investicija od strane investicionog fonda za startape u ranoj fazi razvoja ICT Hub Venture.Ovo je prvi krug investicija (pre-seed) od 50.000 evra, a investicije ovog obima se uglavnom kreću u zamenu za 5-15 odsto vlasničkog udela u kompaniji. Ovaj startap je pored ove investicije, rezervisao i mini grant Inovacionog fonda, piše Startit.Startap Bitebell osnovan je u decembru 2020. godine i predstavlja pretplatničku usluga koja omogućava integraciju nezavisnih dostavljačkih usluga kao što su Glovo i Wolt, nezavisnih kurira i prodajnih sistema (POS) restorana na jednom mestu. Zahvaljujući toj SaaS platformi koja je upravo dobila prvu investiciju zaposleni u restoranima više ne moraju da nadziru različite uređaje i ručno unose podatke svake porudžbine u svoje sisteme prodaje.Ova tehnologija, dakle, restoranima omogućava da optimizuju dostavu hrane tako što pojednostavljuje obradu porudžbina, kako putem direktnih, tako i putem nezavisnih kanala – zahvaljujući automatskoj, dvosmernoj razmeni podataka sa POS sistemima, kao i obimnim mrežama nezavisnih partnera za dostavu koji su spremni da prihvate dolazeće porudžbine.Miloš Matić, investicioni menadžer ICT Hub-a, je izjavio da je ICT Hub Venture ponosan na partnerstvo sa Bitebell timom i da je plan da se osvoji južna, istočna, i centralna Evropa u naredne dve godine, piše Netokracija.

Srbija

Frilenseri će učestvovati u izradi zakona ako država odustane od naplate poreza

Udruženje radnika na internetu (URI), koje zastupa frilensere, saopštilo je da ih je ministarstvo rada pozvalo u radnu grupu za izradu novog zakona koji bi defnisao njihov način rada. Kažu da je izrada takvog zakona veoma važna, ali da će se odazvati tom pozivu tek onda kada država odustane od namere da ih oporezuje unazad."Jedan od naših zahteva koji smo uputili Vladi Republike Srbije bio je da se naš zakonski položaj reguliše na pravedan način koji odgovara našem obliku rada i prihodovanja", stoji u saopštenju URI-ja. Oni podsećaju da su još 10. novembra prošle godine predali svoje zahteve Vladi Republike Srbije i Ministarstvu finansija, kao i da je njihov osnovni zahtev i tada bio da se poreska kontrola njihovih prihoda ne vrši unazad.Prema njihovim rečima, poresku kontrolu radnika na internetu, odnosno frilensera, ne bi trebalo vršiti sve dok se ne uredi zakonski status te kategorije radnika i sve dok se ne usvoji odgovarajući poreski model za njih."Jasno i glasno smo im rekli i mnogo puta ponovili, da taj navodni dug (za porez) nije nastao našom krivicom, već greškama Poreske uprave", kažu u Udruženju radnika na internetu. Naglašavaju da čvrsto stoje u nameri da učestvuju u izradi zakona koji će im omogućiti da postanu jednaki sa drugim građanima, u pravima i u obavezama prema državi."PROTIV PREDOGA VLADE IZJASNOLO SE 98,8 ODSTO FRILENSERA" "Mi ostajemo u našoj zemlji i važno je da se naš zakonski status reši. Bez zakona mi nemamo nikakve garancije ni zaštitu. Zbog loših zakona se nalazimo u situaciji gde nam prete otimanjem svega što smo do sada zaradili", kažu u Udruženju radnika na internetu. URI podseća da su pregovori sa Vladom Republike Srbije zbog namere države da im retroaktivno naplati porez počeli 15. januara, nakon uličnih protesta koje su organizovali.Pregovori su trajali tri nedelje, a okončani predlogom vlade koji je URI odbio, sa obrazloženjem da je apsolutno neprihvatljiv.Prema njihovim rečima, taj predlog ih tera u dužničko ropstvo u narednih deset godina, a možda, kako ocenjuju i tokom mnogo dužeg perioda.

Video

Kako pandemija utiče na našu psihu? (VIDEO)

Ljude je moguće podeliti na tri grupe – one kojima izolacija prija kada su pod stresom, oni koji svoj stres ispoljavaju na drugima, ali i na oni kojima smanjenje kontakata psihički veoma teško pada objašnjava u intervjuu za Novu ekonomiju psihoterapeutkinja Bojana Glušac Draslar.“Moji klijenti koji pripadaju toj grupi ljudi, sada već polako posustaju u tome, jer to nemanje socijalnih kontakata je sada već stvarno ugrožavajuće za njih“, kaže Glušac Draslar.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.

Svet

EU želi digitalni suverenitet do 2030. godine

Evropska komisija planira da do 2030. godine obezbedi tehnologiju nove generacije za obrađivanje podataka građana bloka, sa ciljem da umanji rizike koji proističu iz podataka EU koji su u rukama trećih zemalja, saznaje Euractiv.Program nazvan „Digitalni kompas“ ističe niz mera koje treba postići do kraja decenije, kao sredstvo koje će bloku pomoći da postane „digitalno suveren“ izgradnjom “tehnološke sposobnosti koja omogućava ljudima i preduzećima da iskoriste potencijal digitalne transformacije“, navodi se u dokumentima.Podaci Evropske komisije pokazuju da je 90 odsto podataka iz bloka u rukama američkih kompanija, što u velikoj meri umanjuje autonomiju Evropske unije u ekonomiji podataka.Komisija prepoznaje da dobavljači usluga u oblaku sa sedištem u EU imaju samo mali udeo na tom tržištu, međutim EK kaže da očekuju „da će novim merama sve veći udeo podataka biti obrađen tamo gde se podaci generišu“.Prelazak sa centralizovanih modela infrastrukture zasnovanih na oblaku na nove tehnologije obrade podataka koje obuhvataju računarstvo na ivici, zahteva povećanje ulaganja i razvoja.Da bi podržale potrebe, računarska snaga i memorija ubacuju se na ivicu mreže da bi se skratilo vreme prenosa podataka i povećala raspoloživost. Računarstvo na ivici približava korisniku ili izvoru podataka aplikacije sa intenzivnom propusnošću, ali osetljive na kašnjenje. Računarstvo na ivici postavlja funkcije prikupljanja podataka i kontrole, skladištenje sadržaja velike propusnosti i aplikacije bliže krajnjem korisniku. Smešteno je u logičnu krajnju tačku mreže (Internet ili privatna mreža), kao deo veće arhitekture računarstva u oblaku.Suštinska razlika između centralizovanog oblaka i računarstva na ivici je u tome što potonje sadrži tehnologije koje obrađuju podatke bliže izvoru, umesto da se za obradu i čuvanje podataka oslanjaju na udaljene centre podataka koji se često nalaze u inostranim zemljama.Kao deo novih ciljeva, Komisija napominje da je postizanje gigabitne povezanosti do 2030. godine ključno, te bi u tom pogledu fokus trebao biti na uvođenju fiksnih i mobilnih tehnologija, uključujući 5G i 6G mrežu.Na polju veština i zapošljavanja, Komisija želi „20 miliona zaposlenih ICT stručnjaka u EU, sa konvergencijom između žena i muškaraca“, pored ispunjavanja ciljeva iz Akcionog plana evropskog stuba za socijalna prava, koji ima za cilj da osigura da do kraja decenije najmanje 80 odsto odrasle populacije širom bloka poseduje osnovne digitalne veštine.Ovo bi trebalo da bude praćeno povećanjem digitalizacije poslovanja u EU, pri čemu bi 7 odsto firmi iz EU preuzelo usluge računarstva u oblaku, obrađivanje podataka i veštačke inteligencije do 2030. godine, kao i udvostručenje broja inovativnih startap kompanija u bloku.U javnom sektoru, svi evropski građani trebalo bi da imaju pristup elektronskim medicinskim kartonima, a trebalo bi da postoji stopa od 100 odsto za pružanje ključnih javnih usluga na mreži dostupnih evropskim građanima i preduzećima, uz 80 odsto građana koji koriste elektronsko rešenje za identifikaciju.

Srbija

Žene su vlasnice samo četvrtine nekretnina u Srbiji

Od ukupnog broja nepokretnosti u Srbiji, u svega 25,6 odsto isključive vlasnice su žene, navodi se u saopštenju organizacije Mreže SOS Vojvodina.Prema podacima Republičkog geodedskog zavoda, 0,3 odsto nepokretnosti je zajednička svojina, dok su u 12,8 odsto žena suvlasnice, u slučaju kada postoji vlasništvo dva ili više lica na istoj nepokretnosti.Od ukupne imovine koja je stečena kupoprodajom, žene poseduju 43,7 odsto nekretnina. Žene su vlasnice 40,4 odsto nepokretnosti koje su stečene naledstvom, dok su žene vlasnice 36,3 nekretnina koje su stečene poklonom.U saopštenju se ističe da iako zakoni u Srbiji koji uređuju imovinske i nasledne odnose ravnopravno tretiraju žene i muškarce, običajne patrijarhalne norme, obrasci nasleđivanja koji i dalje često idu u korist muških naslednika, a da uopšteno slabiji ekonomski položaj žena (usled niže zaposlenosti, nižih zarada) dovode do toga da muškarci i dalje dominiraju među vlasnicima zemljišta i nepokretnosti, naročito u ruralnim područjima.

Svet

Britanske luke i dalje nisu spremne za Bregzit

Niz britanskih luka poziva vladu da odloži uvođenje carine na robu uvezenu iz EU, rekavši da granični prelazi neće biti spremni za julski rok, dok carinski objekti koji se grade u unutrašnjosti zemlje takođe kasne sa rokom, piše britanski Gardijan.Izvoz u EU iz Velike Britanije podlegao je kontroli od 1. januara, ali je britanska vlada odlučila da odloži kontrolu uvoza do leta kako bi trgovcima dala vremena da se pripreme. Od 1. jula ministri očekuju da započne kontrola robe na više od 30 graničnih kontrolnih punktova, gde će se cariniti roba koja iz EU ulazi u Veliku Britaniju morem, železnicom ili vazduhom.Međutim, izgradnja nekih od ovih kontrolnih punktova tek sada je započela, i mnogi trgovci smatraju da infrastruktura neće biti spremna do 1. jula.Ovi granični prelazi moraju biti obezbeđeni tako da se inspekcija živih životinja, mesa i biljaka može odvijati bez rizika od kontaminacije, s veterinarima pri ruci koji će vršiti kontrolu. Oni takođe moraju da obezbede prostor za parkiranje teretnih vozila, što ih čini skupim i složenim za izgradnju.Britanska Nacionalna unija farmera (NFU) upozorava da bi trgovina stokom mogla da se zaustavi, jer nijedna luka na Kanalu ne planira postrojenja za carinu uvezenih domaćih životinja.Lučki operatori kažu da je kašnjenje delom rezultat komplikacija sa vladinim postupkom finansiranja ovih višemilionskih infrastrukturnih projekata.Portparol vlade Velike Britanije rekao je da „vlada preduzima sve mere da luke budu spremne za etapno uvođenje granične kontrole“, dodajući da blisko sarađuju sa lukama koje su dobile finansijska sredstva za izgrađnju potrebne infrastrukture.Lučki operateri su zabrinuti šta bi se dogodilo kada bi se vozila zaustavljala samo u lukama sa gotovim objektima.Takva situacija može poremetiti trgovinske tokove ili prouzrokovati prenatrpanost i kašnjenja u lukama koje imaju završena carinska mesta, zaključuju lučki operateri.

Srbija

Koliko vredi „usmeni ugovor“ sa poslodavcem?

Uredništvo portala Radnik.rs saopštilo je da je dobilo prijave nekoliko radnika koji su im se požali da mesecima rade na sezonskim poslovima, bez ugovora i bilo kakvog obračuna satnice. Nakon provere, inspekcija je utvrdila da ti sezonci ipak imaju ugovor sa svojim poslodavcem, ali ne pisani, već usmeni koji je od nedavno omogućen zakonom.Usmeni ugovor sa poslodavcem o radnom angažovanju na sezonskim poslovima, kako se navodi, moguće je sklopiti na osnovu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.Ovaj zakon je usvojen 2018. godine, a uskoro se očekuje usvajanje njegovih izmena, radi poboljšanja stanja u slučajevima rada na crno, kako tvrde nadležni.Ministarstvo za rad najavilo je još tokom februara da će ovaj oblik pojednostavljenog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi biti proširen i na oblast građevinarstva, turizma, ugostiteljstva, kao i pomoći u kući.U prijavi portalu Radnik.rs, jedna radnica obratila se anonimno i rekla da je zajedno sa ostalim kolegama angažovana po sistemu "dan za dan""Za dane koje radimo, prijavljeni smo, a kad ne radimo nismo. Radimo preko agencije, a ove godine nismo potpisali ugovore", navodi se u anonimnoj prijavi portalu Radnik.rs.Ona objasnila i da je veliki broj sezonskih radnika angažovan na taj način u hladnjači koja pripada kompaniji Delta agrar, kao i da je satnica bila 185 dinara, pa su je kasnije povećali 195 dinara."Od tad su počeli da skidaju sate (smanjuju naknadu) za svaku sitnicu", dodaje se u tekstu prijave.Ona takođe navodi da kao sezonski radnik nema zdravstveno osiguranje.U odgovoru Inspekcije rada koje je na zahtev portala Radnik.rs stiglo tokom februara navodi se da se u pomenutom slučaju, sve odvija u skladu sa posebnim propisima.U inspekciji kažu i da su vršili kontrolu prijava radnika po slučajnom uzorku, kao i da su svi kontrolisani ljudi bili prijavljeni u skladu sa propisima, dok iz Delta agrara nisu odgovorili na pitanja koja im je u vezi sa ovm slučajem poslao Radnik.rs.RADNICI NAJSKUPLJE PLATILI CENU PANDEMIJE ŠTA JOŠ KAŽE ZAKON?U Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, kako se navodi, piše da je sezonski radnik svojim stupanjem na rad prihvatio uslove rada i to u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.Ranije je podneto i više primedbi na njegov nacrt jer je predviđao i da radnici mogu da imaju neograničeno radno vreme, a nije bilo predviđeno nikakvo ograničenje radnog vremena, niti je dnevni odmor označen obavezan, već poslodavac i radnik sve ugovoraju usmeno.Nakon tih primedbi, neki od prigovora su usvojeni, pa sezonci imaju pravo na pola sata pauze za rad od osam sati, propisano je da radno vreme traje 12 sati dnevno, a usvojen je i predlog da se predvidi kazna za poslodavce koji odrede radno vreme radniku duže od 12 časova dnevno, a ne predvide pauzu tokom rada.Zakon predvđa obavezu da je poslodavac dužan da sezonskom radniku na njegov zahtev izda potvrdu sa podacima o poslodavcu i uslovima rada, ali najkasnije u roku od dva meseca od početka rada.To je ocenjenom kao neefikasno, pa je bilo predloženo da se takva potvrda izda najkasnije za pet dana.Napominje se i da zakon garantuje zdravstveno osiguranje samo u slučaju povrede na radu, kao i u slučaju profesionalne bolesti, dok je predviđeno i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, ali u skladu sa zakonom koji to propisuje.U obrazloženju novog zakona o felksibilnijom oblicima rada, pisalo je i će se takav način angažovanja radnika olakšati primenom posebne elektronske platforme za prijavu radnika, bez odlaska na šalter.Platforma je inače donacija NALED-a (Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj) i GIZ-a (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju).Prema rečima ministarke rada Darija Kisić Tepavčević, Nacrt novog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika je u završnoj fazi.Ona je objasnila da će odredbe zakona o angažovanju sezonaca biti proširene na građevinu, turizam, ugostiteljstvo i pomoć u kući, kao i da je na osnovu tog zakona 27 hiljada radnika iz oblasti poljoprivrede legalno prijavljeno.Ipak, izmene ovog zakona naišle su i na primedbe sindikata koje su se odnosile na nameru da se takav oblik radnog angažovanja prošiti na više oblasti.

Svet

Slovaci bi radije primili rusku vakcinu nego AstraZeneku ili Modernu

Slovaci bi radije primili rusku vakcinu protiv korona virusa nego vakcine kompanija Astrazeneka i Moderna, pokazuju rezultati istraživanja sprovedenog u toj zemlji, dok samo petina Poljaka smatra da država treba da kupi Sputnjik V. U međuvremenu, Evropska agencija za lekove pozvala je članice EU da ne koriste rusku vakcinu pre nego što dobije dozvolu te agencije, piše Euractiv.Vakcinacija ruskom vakcinom je prihvatljiva za približno isti broj Slovaka kao i vakcinom Fajzer/Biontek, rezultat je istraživanja koju je agencija Fokus sprovela u februaru.Oko 55 odsto ispitanika je reklo da bi primilo vakcinu američko-nemačke kompanije, dok bi tu vakcinu odbilo oko 35 odsto Slovaka.Rusku vakcinu bi primilo 53 odsto Slovaka, više nego vakcinu Astrazeneka i Moderna, dok je 35 odsto ispitanika bilo protiv njene upotrebe.Premijer Slovačke Igor Matovič je, komentarišući rezulate istraživanja, rekao da je kupovina ruske vakcine bila presudni korak da se osigura da vakcinu primi oko pola miliona ljudi koji se inače ne bi vakcinisali.Odluka premijera da Slovačka kupi dva miliona doza Sputnjika V izazvala je najveću političku krizu od parlamentarnih izbora 2020 i oštre kritike njegova dva koaliciona partnera.Iako je ministar zdravlja prošle sedmice dao hitno odobrenje za rusku vakcinu, njena primena još nije počela, a Slovaci nemaju mogućnost da biraju koju će vakcinu dobiti.