Najnovije

Srbija

Dobavljač e-autobusa za GSP: Nije sporno što smo promenili delatnost

Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) je deset novih elektroautobusa kupilo od konzorcijuma firmi Dat Holding i Cheriot Motors. Dok iz opozicije pitaju kako je moguće da posao od 6 miliona evra dobije mikro firma poput Dat Holdinga koja se, makar zvanično, do pre tri dana bavila rashladnom opremom, direktor ove kompanije Tomašević za Novu ekonomiju objašnjava da je sve potpuno čisto i da su oni u ovom poslu manjiski partner. Takođe, on dodaje da je cena na donjoj granici, iako se na tenderu prijavila i firma za oko 1,5 miliona nižom ponudom.Beogradski GSP juče je potpisao ugovor o kupovini deset elektoautobusa i četiri punjača, kako prenosi Beoinfo. Građani će nove autobuse na električni pogon platiti 6 miliona evra bez PDV-a, a dobavljač je konzorcijum firmi Dat Holding iz Beograda i Cheriot Motors iz Sofije.Pola miliona evra za tri godina, šest miliona za jedan posaoDat Holding je mikro preduzeće i u svim dosadašnjim finansijskim izveštajima imali su dvoje ili troje zaposlenih, a prihod firme je u periodu 2017-2019. godine bio ukupno oko pola miliona evra. Na pitanje kako je moguće da ovako mala firma pogodi posao sa gradom koji je 12 puta vredniji od njihovih trogodišnjih prihoda, direktor i vlasnik ove kompanije Aleksandar Tomašević za naš portal objašnjava da su se na tender prijavili zajedno sa Cheriot Motorsom, sa kojom su ponudili autobuse kineskog proizvođača Higer i da je njihov deo posla značajno manji u odnosu na partnera.“Cheriot Motors je, mogli bismo reći, eksluzivni distributer Higer autobusa za ceo svet, a u partnerskom je odnosu sa Dat Holdingom za tržište bivše Jugoslavije”, kaže Tomašević za Novu ekonomiju.On dodaje i da nijedno plaćanje od strane grada ne ide na Dat Holding.“Autobuse isporučuje Cheriot Motors. Praktično, u sporazumu o zajedničkom nastupu naš deo posla je mnogostruko manji. Mi smo zaduženi za besplatno servisiranje u garantnom roku i za organizaciju i za obuku kadrova. “Ništa sporno oko promene delatnosti?Dat Holding se, makar prema podacima Agencije za privredne registre (APR) sve do pre tri dana bavio proizvodnjom rashladne i ventilacione opreme, da bi 1. marta promenio svoju delatnost u “održavanje i popravku motornih vozila”.Tomašević ne vidi ništa sporno u vezi sa ovom promenom i objašnjava kako ona nema nikakve veze sa tenderom na kome su pobedili.“Po zakonu republike Srbije svaka  firma ima pravo da se bavi svakom delatnošću, a prilikom registracije firme  vi se opredelite za jednu delatnost, u tom trenutku … U vreme kada je firma osnovana, ideja je bila da se bavi industrijskom ventilacijom, vezano za auto servise i za auto industriju. To se pre nekih šest godina promenilo i od tada se firma bavi poslom za koji je sada registrovana”, objašnjava Tomašević za Novu ekonomiju. Incijativa Ne davimo Beogad nema sumnje – tender je sumnjiv jer je firma nepoznata, nema kredibilitet u poslovima u vezi sa e-autobusima, sajt joj je sve do marta bio u pripremi, a delatnost su promenili tek nakon što su pobedili na tenderu.„Ko ima tri zaposlena i dobije 6 miliona evra od grada, a bavi se rashladnom tehnikom, čak ni ne učini da zameni veb sajt i podatke u APR-u pre nego što dobije tender pa onda kad se javno prokaže, onda brže bolje to urade. Ne treba biti mnogo promićuran da bi se to shvatilo,“ kaže Veselinović.Jeftinija ponuda odbijenaVeselinović dodaje da veruje da se Dat Holding pojavio kao firma koja će podići cenu autobusa i dodatno zaraditi kao posrednik u poslu.„Oni su se sad pojavili kao neko ko će uzeti autobus koji košta X, na to nabaciti Y cenu i onda prodati GSP i taj Y staviti sebi u džep i namerno ošteti budžet grada jer onaj ko je pravio ponudu im je namerno takavu i napravio.“S druge strane, Tomašević kaže da su autobusi veoma povoljni, da im je vek makar 15 godina, a da će se isplatiti već nakon sedam.Građani su elektroautobuse mogli da plate i manje, ali je GSP odbio ponudu kineske kompanije Lanzhou Guangdong New Energy Automobile koja je bila više od 1,5 povoljnija zbog toga što je, kako se pojašnjava u odluci, kompanija navela da nastupa samostalno, a u svojoj ponudi se pozivala na stručne i tehničke kapacitete Ikarbusa.Tomašević dodaje i da firma nije dostavila bankarske garancije, pa samim tim nemaju nikakve posledice za ono što su napisali u ponudi, kao i da autobusi koje su ponudili nisu u skladu sa evropskim standardima.Nismo u stambenoj kući, već u poslovnom prostoruOn objašnjava da ni navodi o tome da im se sedište nalazi u stambenoj kući u beogradskom naselju Voždovac nisu tačni, a na pitanje kako je moguće da Gugl prikazuje upravo takvu kući na adresi Đakona Avakuma 35, Tomašević objašnjava da moguće da prikaz “nije dobro okrenut”.“To je jedna zgrada koja je veoma završena i koja, zajedno sa magacinom, ima oko 550 kvadrata. Mi smo inače zakupci u fabrici Ikarbus. Jedan deo  Ikarbusa smo mi već duže vreme u zakupu, tako da tamo obavljamo delatnost u nekih 1.000 kvadrata. Tako da, kada saberete to dođe oko 1.550 kvadrata.”Podaci iz katastra pokazuju da se na ovoj adresi stambeno-poslovna zgrada od 143 kvadrata.U Sofiji 30 e-autobusa i 10 punjača za 17 miliona evraElektroautobusi kompanije Higer se već voze beogradskim autobusima i to na linii EKO 1, a ima ih takođe u susednoj Bugarskoj. Sofija ih je nabavila krajem prošle godine, a 30 električnih autobusa i 10 stanica za punjenje plaćeni su 17,2 miliona evra.Dat Holding je u decembru i januaru pobedio na još dva tendera koje je raspisao GSP – prvo, za održavanje Higer autobusa u vrednosti od pola miliona evra, a zatim i za održavanje e-buseva za koji su dobili nešto više od 120 hiljada evra.Firma se na svom sajtu prestavlja kao partner kompanije Higer, a kada je ova kineska kompanija donirala GSP-u 4.000 zaštitnih maski u maju prethodne godine, kao predstavnik Higera otišao je upravo Aleksandar Tomašević, direktor Dat Holdinga.

Srbija

Vlada izdvaja 250 miliona za pomoć poplavljenim područjima

Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici odluku da se za pomoć i obnovu stambenih objekata i kuća oštećenih u poplavama u januaru 2021. godine odvoji finansijska pomoć u iznosu od 250 miliona dinara, navodi se u saopštenju.Pored toga, članovi Vlade usvojili su Uredbu o otkupu stanova dodeljenih za rešavanje stambenih potreba istraživača, nastavnika, saradnika i umetnika.U pitanju su bespovratna novčana sredstva koje će vlada dodeliti u Državnog programa pomoći i obnove oštećenih porodičnih stambenih objekata u svojini građana.Lokalne samouprave procenile su da je oštećeno oko 1.400 porodičnih stambenih objekata u svojini građana, koji su razvrstani u pet kategorija."U cilju rešavanja stambenih potreba istraživača, nastavnika i saradnika u institutima i visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i institutima čiji je osnivač SANU, Zakonom o nauci i istraživanjima omogućeno je davanje stanova pod zakup pod posebnim uslovima, sa pravom na otkup po pristupačnim cenama, odnosno cenama nižim od tržišne i to za stanove izgrađene sredstvima zajma u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom", navodi se u saopštenju. Na sednici je usvojena i Uredba o utvrđivanju srednjoročnog programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za period od 2021. do 2025. godine.Program se donosi radi unapređenja savetodavnih poslova u poljoprivredi, odnosno radi podizanja opšteg nivoa znanja i informisanosti poljoprivrednih proizvođača.Savetodavna podrška odnosiće se i na udruženja, zadruge i druga pravna lica u poljoprivredi.Poljoprivrednici će besplatno dobiti blagovremene informacije, stručne savete, pomoć i usluge kako bi povećali konkurentnost i održivost svojih gazdinstava, profitabilnost i kvalitet proizvodnje, svest o očuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine.Vlada je na današnjoj sednici donela odluku o obrazovanju Radne grupe za ažuriranje nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

Srbija

Bez konkurencije: U Srbiji radi samo jedan proizvođač mineralnih đubriva

Srbija ima preko pet miliona hektara poljoprivrednih površina, ali joj je ostao samo jedan proizvođač mineralnog đubriva, Elixir Group, pišu Biznis i finansije. Nova situacija na tržištu mineralnih đubriva, sa manje konkurencije, nastala je nakon stečaja u pančevačkoj Azotari, a pre toga je prestalo da radi i preduzeće Fertil iz Bačke Palanke.Elixir group ima najveći udeo u ukupnom prometu na srpskom tržištu, najveći je izvoznik, a do skoro je bilo i najveći uvoznik mineralnih đubriva.Nekada najveći proizvođač mineralnih đubriva na Balkanu, HIP Azotara iz Pančeva, u septembru 2018. godine je ušao u stečajni postupak, nakon neuspele privatizacije i peživljavanja od državne pomoći i ponuđena je na prodaju po ceni od 5,8 milijardi dinara. Iste godine kada je privatizovana Azotara, 2006. godine, kompanija Victoria Group otvorila je u Bačkoj Palanci fabriku mineralnih đubriva Fertil, sa kapacitetom za proizvodnju 230.000 tona đubriva godišnje.Najavljeno je i da će to biti prva fabrika u regionu koja će proizvoditi đubrivo po najsavremenijoj nemačkoj recepturi, ali je postrojenje opstalo svega 10 godina.Sadašnji jedini proizvođač mineralnog đubriva u Srbiji, Elixir Group, počeo je kao porodična firma koju je 1998. osnovao Stanko Popović, inače jedan od bivših suvlasnika kompanije Victoria Group. Elixir je 2011. kupio preduzeće Zorka mineralna đubriva u Šapcu, a godinu dana kasnije IHP Prahovo u blizini sela Prahova. Elixir Group se satoji od pet preduzeća, proizvodi u proseku 600 hiljada tona kompleksnih mineralnih đubriva godišnje, najveći je izvoznik, a do skoro je bio i najveći uvoznik mineralnih đubriva, prema izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije. Preduzeće Elixir Group ima procenjen tržišni udeo od 30%, a veće udele imaju i Promist, Phosagroi Eurochem, dok pojedinačni udeli ostalih uvoznika nisu premašili 6%.Tržište azotnih đubriva u 2019. godini procenjeno je na oko 390 hiljada tona, od kojih oko 60% čini vrsta urea, koja se isključivo uvozi (Phosagro, Eurochem i Agroglobe su učesnici na tržištu tog đubriva).Tržište složenih đubriva procenjeno je na oko 400 hiljada tona, pri čemu oko 75% čine kompleksna (NPK) đubriva. Najznačajniji učesnici na tržištu kompleksnih đubriva su Elixir Group i Promist, dok preostali uvoznici zajedno čine oko 25% tržišta.SAMO JEDNA KOMPANIJA U SRBIJI PROIZVODI MINERALNA ĐUBRIVA SKUPO BRATSTVO SA RUSIMAUvoz veštačkih đubriva je slobodan i nije opterećen carinskim dažbinama, a najviše đubriva je uvezeno iz Rusije (60%), a daleko manje količine iz Evropske unije i to uglavnom iz Hrvatske, Austrije, Mađarske i Rumunije.Prosečna uvozna cena je tokom tri godine porasla za 13%, a nasjkuplje je đubrivo iz Rusije koje je poskupelo za 20%, a jedino je uvoz iz Austrije pojeftinio u trogodišnjem periodu za 11%.Prema podacima Uprave carina, u 2017. i 2018. godini vodeći uvoznik đubriva bilo je društvo Elixir Group, koje je u 2019. godini na toj poziciji smenio Promist.Uvoz uree kao najznačajnije vrste đubriva povećan je 2,8 puta, a vrednost tog uvoza porasla za 204% i to se navodi kao posledica bankrota Azotare, nekada najvećeg proizvođača uree u Srbiji. Izvoz mineralnih đubriva je, sa druge strane, uvećan za 29% u trogodišnjem periodu, a prosečna izvozna cena povećana je sa 257 na 299 evra po toni, što predstavlja povećanje za 16%.U izvozu su zastupljena složena i azotna đubriva i to se pripisuje obustavi proizvodnje azotnih đubriva u Azotari. Mineralna đubriva se najviše izvoze u Mađarsku, a od ostalih zemalja u okruženju izdvajaju se Rumunija, Hrvatska, Bugarska i BiH, Ukrajina je postala drugo najveće odredište za đubrivo poreklom iz Srbije. Udeo najvećeg izvoznika, kompanije Elixir Group, povećao se tokom tri godine količinski sa 60% na 80%, a vrednosno sa 70% na 90% u ukupnom izvozu đubriva, a od ostalih izvoznika ističu se trgovci Borealis i Promist.

Svet

Evropa postala poželjnija za strane direktne investicije od Hong Konga

Evropa prvi put na čelu kao najatraktivniji region za direktne strane investicije (SDI), završavajući petogodišnju vladavinu Hong Konga i ojačavajući otpornost regiona nakon Bregzita, piše fDi Intelligence.Švedska je zauzela pol poziciju u najnovijem indeksu globalnih prilika, koji meri koliko su institucije i politike 145 zemalja okrenute prema stranim investitorima. Ujedinjeno Kraljevstvo se plasiralo na drugo mesto, a slede SAD, Holandija i Švajcarska.Hong Kong i Singapur bili su vođe još od 2017. godine, ali su nedavno izgubili tu prednost pred evropskim zemljama sa visokim prihodima zahvaljujući svojoj stabilnosti, jačanju poslovnih okvira i ekonomskim zaslugama.Vođe regiona su se dobro pokazale u svih pet oblasti obuhvaćenih rang listama koje uključuju ekonomske osnove, finansijske uslove, percepciju poslovanja, institucionalni okvir i međunarodne standarde i politiku.Švajcarska se popela za 20 mesta od 2017. godine, a Holandija za 18 mesta. U međuvremenu, Danska je skočila 17 mesta i sada se nalazi na šestom mestu, a Finska za 13 mesta i sada je na osmom.Rastući uticaj Kine konačno je sustigao Hong Kong, koji je pao na 17. mesto nakon pada političke autonomije i socijalnih nemira. Prošle godine je broj stranih kompanija sa kancelarijama u Hong Kongu prvi put opao od 2009. godine.Napredne ekonomije i dalje zauzimaju prvih 30 mesta.Afrika je još uvek region sa najnižim rangom, a ni Južna Amerika nije poboljšala svoju poziciju.

Srbija

U skafanderima i po osam sati

Zdravstveni radnici na poslu provedu i po osam sati radeći pod punom zaštitnom opremom, na koju su neki od njih i alergični. Nakon povratka kući strah ne prestaje, jer se onda boje da bi mogli zaraziti svoje najbliže."Mi još uvek u Srbiji nemamo definisano koji je to broj sati koji vi možete provesti u skafanderu ili ukoliko imate definisano, ukoliko je to četiri sata, da li vi imate prostora da na svaka četiri sata menjate ljude", objašnjava za Novu ekonomiju predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Beograda Radmila Obrenović.Ona dodaje da su zdravstveni radnici izloženi većem stresu i strahu da bi virus mogli doneti i svojim ukućanima, pa ulažu i više vremena i sredstava u dezinfekciju. Ova sredstva su najčešće na bazi hlora koji može oštetiti kako kožu, tako i respiratorne organe.Obrenović napominje da su kod određenog broja zaposlenih prisutne i alergije na neke od materijala koji se koriste za izradu lične zaštitne opreme. Ipak, i pored detaljne dezinfekcije kojoj se podvrgaju nakon povratka sa posla, mnogi zaposleni u zdravtsvu su i dalje stigmatizovani u društvu jer se okolina plaši zaraze."Kada se pojavite u društvu ili negde odete, ljudi zaziru kada čuju da radite recimo u zdravstvu. Vi ste stigmatizovani i ljudi se plaše da ih ne zarazite. Tako, uz preporučene mere fizičke distance, doživljavate i onu pravu socijalnu distancu i izolaciju i sa tim treba da se nosite, a ovo predugo traje", zaključuje Obrenović.

Srbija

Američke investicije veće nego što pokazuje statistika

Neto ulaganja (ulazne investicije) američkih rezidenata u Srbiju u poslednjih 10 godina iznose pola milijarde evra. Preciznije, u periodu 2010 – 2019 američke kompanije uložile su 508,1 mln EUR, pokazuju zvanični podaci Narodne banke Srbije. Međutim, one su najverovatnije veće nego što zvanični podaci pokazuju jer  investitor može biti iz SAD ali fond sa njegovim sredstvima može biti registrovan u Holandiji ili nekoj drugoj zemlji sa pravnim sistemom pogodnim za sedište fonda.Ako se još jednom pogleda evidencija NBS, upravo je Holandija jedna od zemlja iz koje potiče najveći deo stranih investicija koje stižu u Srbiju.Prema izvorima Ambasade SAD u Beogradu, ulaganja SAD u Srbiji su uposlila skoro 17.000 ljudi.Kada se pogleda procentualno prema broju projekata, najveći broj investicija stigao je iz Nemačke i Italije, 15,8% i 13,7% respektivno. Dok posmatrajući vrednosno, najveći iznos investicija pristigao je iz Italije i SAD, 12,5% i 11,7% respektivno, pokazuju podaci Razvojne agencije Srbije (vidi tabelu ispod). Posmatrajući sektorski, Sjedinjene Američke Države investiraju u arhitektonske usluge, kol centre, farmaciju, proizvodnju metalnih konzervi, industriju sekundarnih obojenih metala i staklenih posuda (Valeant Pharmaceutical, NCR, LC Comgroup, Ball Corporation).Ako gledamo vrednosno, najveća američka ulaganja kod nas, odnose se na kompanije Philip Morris, Pepsi Co, Coca Cola, Ball Corporation, Cooper Tire i Microsoft.Iako SAD nisu imale brojčano najznačajniju količinu investicija, svakako u momentima kada je Srbiju trebalo staviti na mapu zemalja pogodnih za investiranje, korporacije iz SAD su u tim momentima uložile visoke iznose. Prema analizi Kongresnog istraživačkog centra, povećano je interesovanje američkih tehnoloških kompanija za Srbiju, sa posebnim naglaskom na mogućnosti u e-upravi, klaudu, računarstvu, digitalizaciji, integraciji sistema i IT sigurnosti. Kako se navodi, Microsoft je 2013. godine potpisao ugovor o pružanju softverskih usluga Vladi Srbije u iznosu od 34 miliona dolara. Uvoz iz Srbije povećao se od 2013. godine, kada je Fiat počeo da isporučuje automobile proizvedene u Srbiji u Sjedinjene Države.Dolazak Američke razvojne agencije (DFC)Budućnost SAD investiranja se ne završava samo na direktnim investicijama američkih kompanija. Ukoliko Američka razvoja agencija (DFC) otpočne sa radom uskoro, to će dati znak još većem broju američkih investitora da je Srbija pogodno mesto za investiranje naročito zato što DFC ima cilj da projekte koje otpočne i završi.A sam DFC funkcioniše kao razvojna banka SAD i pruža finansijsku podršku zemljama u razvoju. Dosad ima 800 realizovanih projekata širom sveta i postiže značajan uticaj na razvoj infrastrukture, ženskog preduzetništva, zaštitu životne sredine i ljudska prava.DFC pruža finansiranje učešćem u kapitalu, kreditima, osiguranjem od političkog rizika i tehničkom podrškom. Pružaju podršku u preko 100 zemalja širom sveta i samo u 2020. godini su otpočeli preko 30 projekata. DFC parira Kinezima? Šansa za saradnjuInvesticije zauzimaju važno mesto saradnje SAD i Srbije, ali i trgovina u modernoj privredi zauzima ne manje važno mesto. Uzimajući u obzir ponudu američkog tržišta i naprednih industrijskih grana, nove šanse za razvoj privredne saradnje identifikovane su pre svega u sledećim oblastima:- Poljoprivredno-prehrambeni sektor: sveže voće i povrće, kao i svih faza obrade, bio hrana, fina hrana i specijaliteti, vino, začini, supe, sušeno povrće;- Metalska industrija: autodelovi, metaloprerada;- Drvno-prerađivačka industrija: nameštaj od punog drveta, delovi za nameštaj;- Tekstilna industrija: doradni poslovi, konfekcija, koža i obuća;- Energetika: vetrofarme, solarne farme, istraživanje uljnih škriljaca, eksploatacija i transport prirodnog gasa;- IT industrija – izvoz sotfreva i hardvera;- Vojna industrija.I mnogi drugi sektori poput, plastike, keramike, tepiha i hrane. Ali svakako, 2021. godina donosi nove strategije i obaveze investiranja, od kojih je najvažnija ESG (Environmental, Social and Governance), što će pokrenuti novi tok odgovornog investiranja i ukoliko Srbija mudro privuče nove investitore, imaćemo ne samo veći priliv investicija, već će te investicije imati i povoljan uticaj na životnu sredinu i budućnost.Ljudi u Srbiji mešaju investicije i krediteEkonomski odnosi zemalja se mogu posmatrati kroz direktne investicije između zemalja, komercijalne odnose, trgovinske odnose i političku saradnju. Odnosi Sjedinjenih Američkih Država i Srbije svakako se protežu kroz svaku od navedenih kategorija.Direktne strane investicije su u proteklih nekoliko godina aktuelna tema u društvu. Često se u domaćoj javnosti o direktnim stranim investicijama govori na različite načine. Uglavnom se „mešaju“ pojmovi direktnih stranih investicija i plasmana novca međunarodnih organizacija. Pod direktnim stranim investicijama podrazumeva se ulaganje stranog lica u domaće pravno lice sa kojim strani ulagač stiče udeo ili akcije u osnovnom kapitalu tog pravnog lica te u skladu sa zakonom stiče i sva druga prava po osnovu takvog ulaganja. Znači, strane direktne investicije označavaju ulaganje stranog kapitala od strane investitora rezidenta (preduzeća) jedne zemlje u rezidenta (preduzeće) druge zemlje radi ostvarivanja zajedničkih interesa. Sa takvim ulaganjem strani investitor stiče pravo kontrole i upravljanja preduzećem u koje je uložio kapital. Od evropskih zemalja prednjače Holandija, Austrija i Rusija kao najveći investitori, kao što možemo videti u tabeli ispod.Posmatrajući isključivo makroekonomske pokazatelje (BDP, Spoljni dug, isl.) ne može zaključiti da li je iznos SDI uticao na ublažavanje efekata svetske ekonomske krize, ili pak nije imao nikakav uticaj na njih. Može se pretpostaviti da je kriza imala uticaj iznos SDI jer kako je rast realnog BDPa drastično opao, kao posledica slabijeg poslovanja srpskih kompanija, cene tih kompanija su opale što je pogodan momenat za ulaganje u te kompanije.Pored navedenog postoje i drugi praktični aspekti SDI. One potpomažu tehnološkom razvoju jer investitor sa sobom nosi nove tehnologije, tzv. transfer tehnologije. Takođe potpomažu zaposlenima da steknu nove veštine što dalje stvara mogućnost da ti isti zaposleni otpočnu sopstveni posao, a pored toga, zaposlenima na višim pozicijama omogućavaju da steknu iskustvo u upravljanju prema najmodernijim standardima. Navedeno je naročito važno ako posmatramo kompanije koje ulažu u visoke tehnologije.Za Novu ekonomiju: finansijski analitičari Ivan Stamenković i Nikola VučkovićProjekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Video

Muzej, a da ga pojedeš (VIDEO)

Šta za vas predstavlja čokolada? Ako ste ljubitelj ove božanske poslastice, defitivno treba da posetite prvi srpski Muzej čokolade.Nenad Radulović voli čokoladu, ali ne toliko da bi otvorio muzej. Hram posvećen čokoladi, otvorio je da bi Srbija, po ugledu na mnoge druge države sveta, dobila jedno takvo kulturno mestoIdeja je da posetioci na jednom mestu saznaju baš sve o poslastici koja veći deo sveta čini srećnim, a neke i manje tužnim. Postoje i ekskluzivni eksponati, a “turu” kroz najslađi muzej sa njegovim osnivačem pogledajte ispod:Ako se odlučite da sami pripremite svoju čokoladu, ne zaboravite da stavite u nju i malo mrvljenog čistog kakaa. Ukus ove biljke, koju retko srećemo u svakodnevnoj ishrani u sirovom obliku, kažu u Muzeju čokolade, je fantastičan. O biljci koja je zaslužna što danas imamo čokoladu, ovde ćete naučiti sve, a nas je zanimalo da saznamo iz prve ruke da li stvarno čokolada goji, koja je najbolja za dijetu i koju voli osnivač Muzeja.“Najbolje i najzdravije su one čokolade koje sadrže najviše kakaa. Ja volim belu iako mnogi misle da to nije čokolada.”

2020

Na visini odgovornosti i u godini najvećih izazova

Svoj pozitivan uticaj u Srbiji, pivara ostvaruje kroz odgovornu konzumaciju, održivu proizvodnju piva, ujedno i dobru kulturu poslovanjaPočetak svetske pandemije izazvane korona virusom potpuno je izmenio sliku sveta za svega nekoliko meseci, dok su promene u svim domenima života, pa i u poslovanju, vidljivije više nego ikad pre. Uticaj pandemije na pojedinca, ali i na kompanije učinio je da više razmišljamo o zdravlju pre svega, a samim tim o okruženju u kome se krećemo i svakodnevno boravimo. Kao pojedinci postali smo odgovorniji prema sebi i svom okruženju, dok kompanije pored otežanih uslova poslovanja ne zaostaju u dostizanju ciljeva društvene odgovornosti neumorno pomažući zajednici da se suoči sa svim izazovima koje je kriza izazvana pandemijom donela u proteklom periodu.Kao deo Molson Coors-a, Apatinska pivara uspešno je odgovorila na potrebe zajednice u kojoj posluje u godini pandemije aktivno pomažući ali i ne odustajući od postavljenih ciljeva u oblasti održivosti do 2025. godine. A to je pre svega nastojanje da se konstantno ostvaruje pozitivan uticaj na poslovanje, zajednicu i okolinu. Svoj pozitivan uticaj u Srbiji, pivara ostvaruje kroz odgovornu konzumaciju, održivu proizvodnju piva, ujedno i dobru kulturu poslovanja.Aktivni u borbi protiv pandemije  U aprilu 2020. Apatinska pivara uplatila je Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje sedam miliona dinara kako bi podržala borbu protiv kovida-19 i time omogućila nabavku sredstava neophodnih za lečenje tokom pandemije. Kompanija Molson Coors Brewing Company, u čijem sastavu je Apatinska pivara, u svim zemljama u kojima posluje, na različite načine pružila je pomoć zdravstvenim i privrednim sistemima. Pivara „Trebjesa“ iz Nikšića donirala je novac za nabavku neophodne medicinske opreme Kliničkom centru Crne Gore, dok je Molson Coors u Americi pored donacije vode za piće u Denveru, sa milion dolara podržao Udruženje barmena koje čine vlasnici barova čiji biznis je direktno ugrožen zbog zatvaranja lokala.Privreda donirala 45 tona hrane za 10.000 domaćinstavaPočetkom aprila, NALED je pokrenuo onlajn platformu za donacije kako bi povezao i ujedinio svoje članove i partnere u borbi protiv kovida-19, i to na prvom mestu lokalne samouprave kojima je potrebna pomoć, sa kompanijama i međunarodnim organizacijama koje tu pomoć mogu da pruže. Vodeće kompanije iz industrije hrane i pića u Srbiji, među kojima je i Apatinska pivara, obezbedile su donaciju od 45 tona hrane za 10.000 domaćinstava u 20 gradova i opština. Lokalne samouprave su preko NALED-ove platforme za donacije iskazale najveću potrebu upravo za prehrambeno-higijenskim paketima za ugrožene kategorije stanovništva (42%) i medicinskom i zaštitnom opremom (34%). Od izbijanja epidemije korona virusa, društveno odgovorne kompanije okupljene u članstvu NALED-a donirale su direktno ili u saradnji sa filantropskim organizacijama više od dva miliona evra, uglavnom za nabavku hitno potrebne medicinske opreme.  Zaštitna sredstva za ugostiteljske objekteApatinska pivara je poslovanje u ovoj godini u potpunosti prilagodila novonastaloj situaciji, poštujući sve propisane preventivne mere stavljajući bezbednost i zdravlje svojih zaposlenih, kao i bezbednost kupaca i potrošača, na prvo mesto. Kako bi pomogla ugostiteljskim objektima i omogućila njihovim gostima da se osećaju bezbednije, pivara je snabdela više od 1.500 kafića i restorana sa zaštitim sredstvima širom Srbije. Podeljeno je 50.000 rukavica, 20.000 maski i 2.000 litara dezinfekcionog sredstva kako bi ljubitelji piva mogli da uživaju u ukusu svežeg piva i da se osećaju potpuno bezbedno dok borave u kafićima i restoranima. Kako bi pomogla ugostiteljskim objektima i omogućila njihovim gostima da se osećaju bezbednije, pivara je snabdela zaštitnim sredstvima više od 1.500 kafića i restorana  Pomoć koja znači posebnim grupama Iako su ovogodišnje manifestacije otkazane iz zdravstveno-bezbednosnih razloga, poput maratona, to nije sprečilo tim Apatinske pivare da tokom perioda trajanja pandemije izazvane kovidom-19 aktivno pomaže i prvom hospisu za palijativno zbrinjavanje obolelih. Šesti humanitarni turnir u tenisu BELhospice OPEN 2020, okupio je 85 tenisera i teniserki na terenima Novak Tennis Center-a ali i veliki broj kompanija među kojima je bila i Apatinska pivara. Zahvaljujući učešću svih prikupljeno je 7.560 evra za rad BELhospice centra. Sva prikupljena sredstva tokom turnira  održanog u septembru 2020. godine biće upotrebljena za stručnu pomoć BELhospice tima i prevoz pacijenata obolelih od raka do bolnica na preglede i tretmane. Podrška kampanji Run and Walk 4BELhospice naredni je korak podrške i pomoći Apatinske pivare BELhospice centru da nastavi da pruža besplatnu podršku pacijentima obolelim od kancera.1.350.000 čepova za nabavku ortopedskih pomagala Od 2015. godine Apatinska pivara je deo akcije Udruženja „Čep za hendikep“ i od tada svake godine  prikuplja čepove pozivajući ljude da učine dobro delo pomažući onima kojima je najpotrebnije. I ove godine, pivara je nastavila akciju prikupljanja čepova i tradicionalno donirala ovog puta 1.350 000 krunskih čepova Udruženju „Čep za hendikep“.Na ovaj način obezbeđena je pomoć za nabavku ortopedskih pomagala osobama sa invaliditetom širom Srbije, a akciji pivare se pridružio i potrošač Mirko Mijić iz Sombora, koji je uz pomoć svojih prijatelja sakupio preko 42.000 čepova jelen piva.I OVE GODINE PIVARA JE NASTAVILA AKCIJU PRIKUPLJANJA ČEPOVA I DONIRALA 1.350.000 KRUNSKIH ČEPOVA UDRUŽENJU „ČEP ZA HENDIKEP“Odgovorna konzumacija na snazi i u 2020. godiniU okviru kampanje „Kad pijem ne vozim“ Apatinska pivara donirala je Upravi saobraćajne policije 50.000 usnika za alkometre doprinoseći na taj način masovnijem testiranju vozača, a time i boljoj prevenciji, većoj sigurnosti i bezbednosti učesnika u saobraćaju. Proteklih godina u okviru kampanje, pivara je donirala 125 najsavremenijih alkometara Upravi saobraćajne policije u nameri da udruženim snagama edukuju javnost o značaju sigurne i bezbedne vožnje. Nastavljajući kampanju, i ove godine apelovali su zajedničkim snagama na sve vozače, da, ako su konzumirali alkohol, ne sedaju za volan, već da pozovu prijatelja, taksi, prošetaju ili sačekaju autobus. U saradnji sa Upravom saobraćajne policije Apatinska kompanija skoro deceniju i po kroz kampanju „Kad pijem ne vozim“ apeluje na odgovornu konzumaciju alkohola, kao i bezbednu i sigurnu vožnju.Pojačanje u NALED-ovom Savezu za zaštitu životne sredine Na svečanoj sednici NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine, Slobodanka Cucić, menadžer za korporativne odnose u Apatinskoj pivari, izabrana je za potpredsednika Saveza. Uređenje sistema naplate naknada u oblasti zaštite životne sredine, upravljanja ambalažnim otpadom, otpadnim vodama, otpadom od hrane i posebnim tokovima otpada, kao i promovisanje uvođenja koncepta cirkularne ekonomije, prioriteti su kojima će se u naredne dve godine baviti NALED-ov Savez za zaštitu životne sredine. Ovaj savez je osnovan krajem 2019. godine kao programska platforma koja će okupiti donosioce odluka i stručnjake iz društveno odgovornih kompanija, lokalnih samouprava, državnih organa i civilnog sektora, sa ciljem objedinjavanja stručnih kapaciteta u definisanju sistemskih rešenja u oblasti upravljanja životnom sredinom u Srbiji.Kontejneri za reciklažu staklaNiš i Sombor  biće prvi gradovi koji će dobiti oko 600 kontejnera za prikupljanje staklene ambalaže u vidu donacije  Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u Srbiji, koji sprovode projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“. Projekat se realizuje u saradnji sa operaterom ambalažnog otpada Sekopak uz finansijsku podršku Apatinske pivare, kroz Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu - Modernizacija javnih usluga, a finansira ga nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ). Kontejneri za reciklažu stakla sprečiće da velike količine staklene ambalaže, kojoj je inače potrebno više od 5.000 godina da se razgradi, završe na deponiji. Zbog nedostataka u upravljanju otpadom na lokalnom i nacionalnom nivou, količina sakupljene ambalaže koju operateri preuzimaju je mala i neisplativa za tretman. Glavni razlog su skupi troškovi transporta do drugih zemalja, jer u Srbiji ne postoje kapaciteti za potpunu preradu. Cilj projekta je da se reciklaža stakla u pilot opštinama poveća za 20%, a do 2022. očekuje se proširenje mreže i na druge lokalne samoupraveZaposleni odgovorni prema životnoj srediniOdgovoran odnos prema životnoj sredini je sastavni deo poslovanja Apatinske pivare i njenih zaposlenih koji svake godine podržavaju brojne akcije u cilju zaštite životne sredine. Ove godine, podrška je upućena nevladinoj organizaciji „Zeleni razvojni centar“ i akciji „Posadi svoj hlad“ u okviru koje je građanima podeljeno više hiljada besplatnih sadnica jasena. Zaposleni Apatinske pivare posadiće u svojim dvorištima više od 100 sadnica i time doprineti zdravijem životnom okruženju.Godina, koja je za mnoge kompanije i brendove ujedno i najizazovnija kako u poslovanju, tako i u pokazivanju brige i podrške zajednici u kojoj posluju, polako izmiče kraju. Brojne kompanije brzo su se prilagodile novonastaloj situaciji i odreagovale adekvatno na pandemiju. Još su „veće“ one koje su, sa jedne strane, svojim aktivnostima pokazale odgovornost prema zajednici i svetu nastojeći da ublaže posledice kovid krize, a sa druge, uspeli da sprovedu tradicionalne CSR aktivnosti, pa čak i upišu neke nove. Zbog svega toga, epitet lidera društvene odgovornosti u ovoj godini ima veću vrednost, zar ne? 

2020

Za zdravo društvo i zdravu planetu

Za zdraviju budućnost su pored zdravih ljudi neophodni zdravo društvo i zdrava planeta. Zaposleni kompanije AstraZeneca se trude da daju svoj doprinos na svim ovim poljima. Pored svakodnevnog angažovanja da inovativne lekove učinimo dostupnim što većem broju ljudi širom sveta, trudimo se da na svaki način  pomognemo zajednici u kojoj poslujemo i živimoNaša težnja je da imamo zdravu budućnost, i da budemo aktivni učesnici u zdravom društvu, planeti i poslovanju. Strategiju održivosti smo izgradili oko tri osnovna principa, koji stavljaju zdravlje u središte našeg rada - pristup zdravstvenoj zaštiti, zaštiti životne sredine i etici i transparentnosti. Aktivno promovišemo prevenciju bolesti u zajednici i podržavamo naše pacijente, bez obzira na prepreke sa kojima se mogu suočiti.Takođe, kontrolišemo naš uticaj na životnu sredinu, što je od značaja za prevenciju nekih oboljenja i unapređenja ishoda za pacijente. Ambicija kompanije AstraZeneca je da do 2025. godine postane „Carbon neutralna“, a do 2030. godine „Carbon negativna“ kroz različite inicijative uključujući 100% električni vozni park, smanjenje putovanja za najmanje 20%, uključenje trećih strana (dobavljača) da smanje emisiju CO2 i sl.Ambicija kompanije AstraZeneca je da do 2025. godine postane „Carbon neutralna“ a do 2030. godine „Carbon negativna“Ne smemo zaboraviti na važnost koju imaju etika i transparentnost u poslovanju kompanije. Želimo da stvorimo pozitivan uticaj na društvo i promovišemo etičko ponašanje u svim zemljama u kojima poslujemo. Oblasti na koje smo fokusirani su: etička poslovna kultura, inkluzivnost i raznolikost, ljudska prava, dobrobit zaposlenih, rad sa trećim stranama koje imaju iste etičke standarde kao AstraZeneca.Poseban značaj dajemo kulturi koja se zasniva na vrednostima kompanije: Radimo ono što je ispravno i Pacijenti na prvom mestu. U kompaniji AstraZeneca, stvaramo okruženje koje podstiče inovaciju i različitost mišljenja, kao i psihološku bezbednost, otvorenost i prihvatanje.Po pitanju aktivnosti u oblasti društvene odgovornosti, u Evropi je učestvovalo preko 8.000 zaposlenih. AstraZeneca je tako pomogla više od 2.000.000 pacijenata, zasadili smo preko 17.000 stabala, proveli više od 9.000 sati u volonterskom radu i izbegli kupovinu više od 600.000 plastičnih flaša.A da zajednica ceni i vrednuje to zalaganje imamo potvrdu kroz niz priznanja. U 2020. godini, Corporate Knights je visoko rangirao kompaniju AstraZeneca u pogledu održivog razvoja - u konkurenciji 7.000 kompanija, AstraZeneca je bila 56. u ukupnom plasmanu, odnosno druga u grupi biofarmaceutskih kompanija. Poseban značaj dajemo kulturi koja se zasniva na vrednostima kompanije „Radimo ono što je ispravno“ i „Pacijenti na prvom mestu“ Biram da recikliramSvakoga dana imamo priliku da vidimo kako se naša planeta guši u otpadu. Biram da recikliram, jer planetu Zemlju imamo samo jednu. Zamenili smo plastične čaše (flaše) Eco Tupperware flašicama, jer naše malo za planetu je mnogo. Karton i plastiku odvajamo u zasebne kutije za reciklažu. Zaposleni su se samostalno organizovali da sve plastične čepove odvajamo za humanitarnu akciju.GoGreen Mi u AstraZeneca Srbija duboko verujemo da je vreme da delujemo sada i damo svoj doprinos u smanjenju zagađenja životne sredine. U našem voznom parku to znači da u potpunosti pređemo na hibridna vozila do 2025. Godine, što je cilj i AstraZeneca na globalnom nivou. Ponosni smo što smo taj proces započeli i u Srbiji, i svaki naredni automobil će biti hibrid. Za sada smo stigli do 35% hibrida od ukupne „flote“.Each for Equal Žene iz različitih ruralnih delova Srbije, koje svojim znanjem i umećem doprinose očuvanju srpske tradicije i kulture, čine organizaciju „1.000 žena“. One prave različite predmete (peškire, tkane podmetače, prostirke, različite pletene, vezene programe) i to najčešće sa motivima tkanice, jednog od najprepoznatljivijih elemenata srpske narodne tradicije.Cilj Etno-mreže da pokrene ovakvu inicijativu jeste da se na godišnjem nivou obezbedi posao za hiljadu žena kao dodatni prihod njihovim domaćinstvima. AstraZeneca je ponosno uzela učešće u ovom projektu i to tako što smo za Osmi mart – Dan žena, rukotvorine ove organizacije poklonili zaposlenima umesto uobičajenih poklona u vidu cveća.Druga inicijativa koju je kompanija AstraZeneca sprovela u delo povodom obeležavanja istog praznika bila je podrška još jednoj inicijativi iza čije delatnosti se krije plemenita namera. Naime, ketering za sastanak koji je organizovan povodom obeležavanja Dana žena pripremio je  Bagel Bejgl. Ovaj prostor, ljudi i koncept su deo jedne borbe koja traje više od dvanaest godina - borbe za pravedno društvo ravnopravnih, koje promoviše različitost i solidarnost. Ovo socijalno preduzeće je osnovala NVO Atina - organizacija koja se od 2003. godine zalaže za prava žrtava trgovine ljudima i drugih vidova iskorišćavanja, sa ciljem da unapredi održivost svojih programa.Na ovaj način kompanija AstraZeneca je dala svoj finansijski doprinos, ali još važnije - podigla svest kod svojih zaposlenih o ovoj temi.AZ Forest -  težnja ka zdravoj budućnostiNije potrebno iznova podsećati na ogroman značaj zelenih površina i drveća za kvalitet života u urbanim sredinama. S tim u vezi, zaposleni u kompaniji AstraZeneca Srbija su sproveli akciju sadnje drveća u čast Dana planete Zemlje, koji se obeležava 22. aprila. Ideja potiče od zaposlenih koji su uvereni da je to moguće i koji su spremni da aktivno učestvuju i motivišu okruženje, tj. ovaj program u Srbiji započet je prvom sadnjom 59 platana, koja je bila održana 2019. godine. Stabljike su zasađene na parkovskoj površini između starog železničkog mosta i Gazele, na levoj obali Save, duž pešačke i biciklističke staze. Simbolično je zasađeno po jedno drvo za svakog zaposlenog Astra Zeneca Srbija. Većina zaposlenih bila je prisutna i svi su aktivno učestvovali u sadnji sopstvenog drveta. Zaposleni kompanije AstraZeneca i ove godine nastavili su sa akcijom sadnje drveća, samo sa još većim entuzijazmom i ambicijom. Naime, globalno je kompanija AstraZeneca prepoznala snažnu vezu između zdrave planete i zdravih ljudi. Cilj ove inicijative jeste ublažavanje negativnih uticaja klimatskih promena na ljude i planetu. Kompanija se obavezala da će do 2025. godine posaditi 50 miliona stabala. Ambiciozni plan koji je napravljen za akciju sadnje drveća u Srbiji, morao je ove godine biti korigovan usled pandemije virusa COVID-19, koja je imala ogroman uticaj kako na ovaj plan, tako i na mnoge druge planove koje smo za ovu godinu imali. Usled uvođenja novih mera prevencije, odlučeno je da predstavnici švedskih kompanija, među kojima je svakako i kompanije AstraZeneca Srbija, zasade simbolično po jedno drvo, kao i gradonačelnik i ambasador Švedske, dok je ostalih 200 stabala zasadila služba Zelenila.Earth Day - akcija čišćenja zelenilaKada je u pitanju uticaj zaštite životne sredine na održivost i održivi razvoj poslovanja, zaposleni AstraZeneca kroz veliki broj aktivnosti daju svoj doprinos obeležavanju Dana planete Zemlje. Pored akcije sadnje drveća i dana bez automobila, zaposleni AstraZeneca daju svoj lični doprinos u očuvanju naše životne sredine kroz akciju čišćenja zelenila na Košutnjaku. Kroz druženje, osmehe i entuzijazam, svoj doprinos daju čišćenjem „pluća Beograda“, odnosno sakupljanjem komunalnog otpada koji se nalazi na zelenim površinama. Takođe, kolege van Beograda podržavajući akciju svoj doprinos daju čišćenjem u svojoj okolini.Ove godine, nažalost, epidemiološka situacija nije dozvolila da nastavimo sa zajedničkim akcijama čišćenja zelenila, te je svako od nas svoj doprinos morao dati individualno. Svakako, AstraZeneca ima u planu da ovaj trend nastavi, i da, od momenta kada to situacija bude dozvolila, ponovo kroz timske akcije radi na unapređenju i zaštiti životne sredine.RACE for cureZaposleni u AstraZeneca Srbija već nekoliko godina učestvuju u manifestaciji RACE FOR THE CURE kako bi podigli svest u borbi protiv karcinoma dojke i pružili podršku obolelima, njihovim porodicama i celom društvu. Ove godine zbog pandemije COVID-19, kada se odlažu ili otkazuju svi sportski događaji i kada su oboleli od raka dojke među najranjivijima, uspeli smo da nađemo način da pružimo podršku, svesni toga da im je potrebnija više nego ikad.Takođe, ove godine su zaposleni kompanije AstraZeneca Srbija učestvovali i u petom izdanju manifestacije Serbia Business Run, serije poslovnih trka. Trka je zbog bezbednosti učesnika održana u digitalnom formatu, a u cilju nastavka promocije sportske i fizičke kulture, kao i zdravog načina života.Young Health Programme Pokret za prevenciju pušenja i upotrebe duvana kod dece i mladih MISSION: OXYGEN je u cilju širenja uticaja i podizanja svesti među najmlađima, ali i među roditeljima, učiteljima i nastavnicima, sklopio strateško partnerstvo sa Balkan Tube Fest-om (BTF). U pitanju je vodeća domaća platforma za okupljanje najuticajnijih influensera i kreatora sadržaja na društvenim mrežama na području Srbije i šire. BTF svake godine na regionalnom višednevnom okupljanju poseti na hiljade dece i tinejdžera sa područja Zapadnog Balkana, pružajući im priliku za upoznavanje i druženje sa njihovim uzorima, te uživanje u raznim oblicima zabavnih i edukativnih sadržaja. Na jesen 2019. godine među sadržajima namenjenim posetiocima i njihovim roditeljima predstavljen je i program pokreta MISSION: OXYGEN: zaposleni kompanije AstraZeneca su kao volonteri programa za posebno dizajniranim štandom pružali osnovne informacije, isticali važnost prevencije pušenja i pozivali odrasle posetioce da potpišu inicijativu „Dajem reč za gašenje loših navika kod mladih“. Zaposleni su prikupili oko 900 potpisa ove peticije, obavezujući svakog potpisnika na budući aktivan rad na kreiranju društva bez duvana i detinjstva bez duvanskog dima. U okviru ovih aktivnosti održana je i edukativna panel-diskusija sa popularnim kreatorima sadržaja na YouTube platformi, među kojima su bili i Anna Lazarević, Andrija Jo i Milica Kovalska. Deci je predstavljen značaj pravljenja pametnih i zdravih izbora, nasuprot lošim navikama koje mogu biti štetne po zdravlje, kao što je upotreba duvana.

Svet

Crna Gora tuži kinesku firmu zbog uništavanja korita reke Tare

Osnovno državno tužilaštvo u Kolašinu podnelo je optužnicu protiv kineske firme CRBC, glavnog izvošača radova na autoputu Bar-Boljare prenosi Slobodna Evropa. Spor je pokrenut, kako se navodi, zbog uništavanja dela reke Tare, koja je pod zaštitom UNESKO-a."Optužnim aktom stavlja im se na teret da su na lokaciji Uvač 4, protivno zakonu o planiranju prostora i izgradnje objekata, započeli građenje objekta bez prethodno podnete prijave i dokumentacije mimo revidovanog glavnog projekta", navodi se u saopštenju Osnovnog državnog tužilaštva u Kolašinu.U saopštenju se dodaje i da je firma radila bez prethodno utvrđenih mera zaštite životne sredine, pa je na taj način izazvano njeno oštećenje "u većoj meri i na širem prostoru".Firma CRBC je glavni izvođač radova na izgradnji prioritetne deonice autoputa Bar-Boljare, koju su i iz nevladinog sektora u više navrata optuživali da je tokom gradnje devastirala korito reke Tare.Na dešavanja u koritu Tare prva je skrenula pažnju Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) koja je 2018. objavila snimke drona sa promenjenim tokom reke u jednom od delova gde se gradi autoput.TARA ZAMUĆENA BETONOM OD IZGRADNJE MINIHIDROELEKTRANA? Iz tadašnjeg Ministarstva održivog razvoja i turizma su saopštili da je vodotok izmešten privremeno i da će se nakon izgradnje reka vratiti u pređašnji tok.Zbog devastacije korita Tare su reagovali i iz UNESCO-a, čiji su predstavnici na samitu u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu 2019. godine izrazili zabrinutost zbog uticaja izgradnje autoputa na korito reke Tare.U izvještaju UNESCO-a je ocenjeno da su izgradnja mostova, eksploatacija i odlaganje šljunka i peska ozbiljno devastirali korito rijeke Tare unutar područja zaštićenog njihovim programom "Čovjek i biosfera", kao i da monitoring poštovanja standarda životne sredine tokom izgradnje autoputa nije adekvatan.Izgradnja prioritetne dionice autoputa Bar-Boljare je najveći infrastrukturni projekt u istoriji Crne Gore, sa prvobitnom cenom od 809 miliona dolara. Ona je zbog izgradnje pristupnih puteva zatim povećana za oko 90 miliona.Prema podacima Centralne banke, Kina je za prvih osam meseci 2020. bila najveći investitor u Crnoj Gori sa 70 miliona evra direktnih investicija.

Srbija

Razvojni program za startape u oblasti brige o kućnim ljubimcima

Laboratorija PURINA Accelerator drugu godinu zaredom poziva startap kompanije u oblasti brige o kućnim ljubimcima za prijavljivanje na razvojni program „Unleashed“, navodi se u saopštenju za medije.Unleashed je razvojni program za brigu o kućnim ljubimcima koji ima za cilj da podrži kreativne startapove koji integrišu nauku i tehnologiju i pružaju održiva rešenja koja ispunjavaju potrebe pasa i mačaka, kao i njihovih vlasnika. Kako je cilj kompanije da ponudi nove proizvode i usluge koji će unaprediti dobrobit ljubimaca i onih koji ih vole, program Unleashed daje mogućnost startap preduzetnicima da sarađuju sa PURINA stručnjacima u cilju kreiranja budućih proizvoda ili usluga.Program traži šest preduzetnika koji svoj koncept na polju ishrane, usluga ili tehnologije, žele dalje da razvijaju.Tokom 6-mesečnog programa preduzetnicima se nudi finansijska podrška za svaki projekat u vrednosti od 50.000 švajcarskih franaka, kako bi ostvarili ciljeve ubrzanog razvoja projekta.Za više informacija posetite veb-sajt i ukoliko želite da usavršite vaš proizvod ili uslugu u oblasti brige o kućnim ljubimcima, podnesite prijavu najkasnije do 31. marta 2021. godine.  Pobednici će biti proglašeni 24. juna 2021. godine, a sprovođenje programa ubrzanog razvoja počinje 25. juna i trajaće do 2. decembra 2021. godine.

Srbija

PKS: Onlajn šopovi moraju da naznače trajanje popusta

Onlajn šopovi, po Zakonu o trgovini imaju obavezu da jasno naznače trajanje popusta, odnosno od kog do kog datuma važi određeni prodajni podsticaj, podsećaju u Sektoru udruženja  privrede Privredne komore Srbije, uoči prolećnih sniženja.„Prodajni podsticaj je ponuda robe ili usluge pod povoljnijim uslovima u odnosu na redovnu ponudu i to naročito sa sniženom cenom, posebnim uslovima prodaje, isporuke, sa obećanjem nagrade, sa pratećim poklonima u programima lojalnosti odnosno drugim pogodnostima”, navodi se u Zakonu o trgovini.Ponuda prodajnog podsticaja sadrži vrstu podsticaja, precizno i jasno određenje robe ili usluge na koju se odnosi, period važenja podsticaja, sa naznakom datuma početka I datuma isteka, a u slučaju rasprodaje, naznaku “dok traju zalihe”, kao I sve eventualne posebne uslove vezane za ostvarivanje prava na podsticaj, podsećaju u Sektoru udruženja.

Svet

Kipar planira registar svih kompanija na ostrvu

Kipar u narednim mesecima planira da uspostavi registar vlasnika hiljada kompanija, rasvetljavajući tako netransparentne i složene korporativne strukture iza fiktivnih kompanija, piše agencija Rojters.Detalji o hiljadama kompanija registrovanih na mediteranskom ostrvu počeće da se prikupljaju od 16. marta kako bi se uveli u novi registar.Uspostavljanje registra nalažu propisi EU o sprečavanju pranja novca, a njegovi zagovornici kažu da bi to moglo označiti prekretnicu za Kipar, za koji kažu da je privukao one željne da sakriju svoje bogatstvo iza fiktivnih (shell) kompanija, privučenih niskim poreskim stopama.Prema rečima Antonije Faite-Stavride, više zvaničnice u Ministarstvu energetike, trgovine i industrije Kipra, ove kompanije će sada imati šest meseci da prikupe sve neophodne podatke za novi registar.Kipar već dugo pokušava da se reši imidža države čija vlada bez pitanja prima novac od investitora. Unosna šema dobijanja pasoša u zamenu za investicije naglo je ukinuta prošle godine, nakon izveštaja o mogućoj korupciji, podseća Rojters.Početni registar biće privremena baza podataka kojoj bi vladine agencije mogle pristupiti na zahtev, rekla je Faita-Stavride.Neki antikorupcijski aktivisti kažu da to nije dovoljno.„To još uvek neće biti javni registar, što je trenutni uslov na nivou EU“, upozorila je Maira Martini iz Transparency International.Da bi bila zaista efikasna, trebalo bi je povezati sa drugim bazama podataka, poput vlasništva nad nekretninama, kažu aktivisti.Očekuje se da će konačni sistem, sa različitim nivoima pristupa, biti dostupan „do kraja ove godine“, bez ulaska u detalje.

2021

Transparentnost, bezbednost i zelena nauka

U okviru kontinuirane posvećenosti da potrošačima uvek nudi sve efikasnije i bezbednije proizvode koji ne ugrožavaju životnu sredinu L’Oréal se obavezuje na važnu transformaciju odeljenja Istraživanja & Inovacija kroz usvajanje pristupa „Zelene nauke“ (Bionauke). Do 2030. godine, 95% sastojaka koji se koriste u L’Oréal proizvodima biće iz obnovljivih biljnih izvora, široko dostupnih minerala ili iz cirkularnih procesa, a 100% formula će biti neškodljivo za vodenu sredinu. Ovaj potez dolazi u trenutku kada je zaštita planete apsolutno neophodna, a pandemija Covid-19 podstiče povećanu potražnju za proizvodima koji su istovremeno i dobri za zdravlje i bezbedni za životnu sredinu. Upravo u tom kontekstu, L’Oréal otvara novo poglavlje u istraživanju i inovacijama, čineći prirodu pokretačkom snagom u kreiranju obnovljivih alternativa za sastojke na bazi nafte.Grupa će se oslanjati na nedavni napredak kroz Zelenu nauku kako bi, kroz najsavremenije tehnološke procese, obezbedila održivi uzgoj sastojaka i iskoristila ono najbolje što priroda nudi. Već do 2020. godine, 80% sirovina koje se koriste u okviru Grupe bilo je lako biorazgradivo, 59% obnovljivo, a 34% prirodno ili prirodnog porekla, dok je 29% sastojaka koji se koriste u L’Oréal formulama razvijeno prema principima Zelene hemije.1Prema rečima Nicolasa Hieronimusa, zamenika izvršnog direktora kompanije L’Oréal, zaduženog za Divizije i budućeg CEO-a kompanije: „Sa Zelenom naukom ulazimo u novo poglavlje L’Oréalovih Istraživanja & Inovacija, koji su ključna pokretačka snaga kompanije od njenog osnivanja. Naša ambicija je da do 2030. godine budemo u mogućnosti da ženama i muškarcima širom sveta ponudimo sve efikasniju, bezbednu kozmetiku koja ne ugrožava životnu sredinu.“Da bi postigao ovu tranziciju, L’Oréal je objedinio sve svoje resurse u Zelenoj nauci, uključujući nedavni napredak u agronomiji, zajedno sa novim dostignućima u biotehnologiji, Zelenoj hemiji, nauci o formulacijama i alatima za modeliranje. Takođe, Grupa gradi niz strateških partnerstava sa univerzitetima, start-upovima i sopstvenim dobavljačima sirovina.Barbara Lavernos, direktorica istraživanja, inovacija i tehnologije, naglašava: „Zahvaljujući Zelenoj nauci smo u mogućnosti da prihvatimo ovaj ambiciozni naučni i tehnički izazov. Pristup zasnovan na cirkularnoj ekonomiji će nam omogućiti da dostignemo nove nivoe performansi i otkrijemo nove i jedinstvene kozmetičke benefite, bez ugrožavanja kvaliteta ili bezbednosti, a sve u službi lepote koja poštuje planetu."Rastuća transparentnost u cilju osnaživanja donošenja odgovornih potrošačkih odluka  L’Oréal ostaje posvećen transparentnoj komunikaciji. Grupa nastavlja sa pokretanjem novih inicijativa usmerenih na dalje unapređivanje kvaliteta informacija i dijaloga sa potrošačima, kako bi ih osnažila da donose odluke koje odražavaju njihove vrednosti.• L’Oréal doprinosi povećanju transparentnosti putem svoje veb stranice „U našim proizvodima“ (Inside Our Products). Pokrenut u martu 2019. godine, sajt odgovara na pitanja javnosti o sastojcima koji se koriste u formulama i sastavu svojih proizvoda. Platforma pokriva skoro 1.000 sastojaka i trenutno je dostupna u 45 zemalja na osam jezika (francuski/engleski/kineski/nemački/španski/italijanski/ruski/portugalski). Zasnovan na naučnim postignućima, ovaj sadržaj se postepeno objavljuje na veb lokacijama vodećih brendova Grupe (L’Oréal Paris, Garnier, La Roche-Posay, Maybelline, Redken, Essie, Kérastase, Yves Saint Laurent…).• Takođe, u junu 2020. godine u okviru programa održivog razvoja kompanije „L’Oréal za budućnost“ (L’Oréal for the Future) pokrenuta je informativna kampanja koja naglašava uticaj kozmetičkih proizvoda na životnu sredinu i društvo. Inicijativa se, zajedno sa brendom Garnier, primenjuje širom sveta i postepeno će obuhvatiti sve brendove Grupe. Kontinuirano unapređenje bezbednosti za potrošače i životnu sredinuBezbednost i potencijalni uticaj naših proizvoda na životnu sredinu su u središtu aktivnosti L’Oréala. Grupa je, stvaranjem rekonstruisanih modela kože za procenu bezbednosti proizvoda, bila predvodnik u uvođenju alternativa testiranju na životinjama. L’Oréal je prestao da testira svoje proizvode na životinjama 1989. godine, 14 godina pre nego što je takva praksa zabranjena. Grupa je takođe preduzela korake na podizanju svesti o ovim alternativnim metodama u Kini, gde su vlasti 2014. zaustavile testiranje na životinjama za „nefunkcionalnu“ kozmetiku domaće proizvodnje. Postepeni napredak je u toku: ove godine vlada je takođe odustala i od svog zahteva da se takva kozmetika koja se uvozi iz inostranstva testira na životinjama, uz sertifikat koji dokazuje usklađenost sa dobrom proizvodnom praksom.L’Oréal nastavlja da unapređuje ekološki profil svojih formula. 1995. godine osnovao je istraživačku laboratoriju za merenje i modeliranje uticaja svojih proizvoda na ekosisteme (vodu i tlo) i biodiverzitet. U okviru programa L’Oréal za budućnost, cilj Grupe je da do 2030. godine obezbedi da 95% sastojaka dolazi iz bio izvora, široko dostupnih minerala ili cirkularnih procesa, kao i da se 100% formula procenjuje pomoću platforme za testiranje uticaja na životnu sredinu kako bi se osiguralo da ne ugrožavaju diverzitet obalnih i slatkovodnih ekosistema. 

2021

Veliki doprinos srpskom agraru

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Branislav Nedimović, posetio je Sunoko Istraživačko-razvojni centar, prvi privatni centar za istraživanje agrara u Srbiji. Domaćini skupa bili su potpredsednik MK Group Aleksandar Kostić, direktor IRC dr Nenad Trkulja i direktor kompanije Sunoko Slobodan Košutić.Ministar Branislav Nedimović je ovom prilikom rekao da istraživački centri doprinose unapređenju ukupne proizvodnje i konkurentnosti poljoprivrede  Srbije. "Primena savremenih naučnih dostignuća i iskustava nema alternativu, imajući u vidu da Srbija ima ogroman potencijal kojim treba da unapredi sve vidove proizvodnje, od njive do trpeze. Očigledno je da mi moramo ulagati u ovakve institucije, bilo da je reč o privatnom ili javnom sektoru" naglasio je Nedimović.Tokom posete razmenjena su mišljenja o najnovijim trendovima, preporukama i problemima u oblasti proizvodnje šećerne repe. „Zadovoljstvo nam je što smo ugostili ministra Nedimovića, koji razume značaj Istraživačkog centra u oblasti optimalne tehnologije proizvodnje šećerne repe, što nam daje dodatni vetar u leđa za naredne projekte.  Centar će, kao i do sada, nastavljati da radi na još boljem kvalitetu finalnog proizvoda, što je od izuzetnog značaja za proizvodnju bezbedne hrane, ali i za celokupnu domaću prehrambenu industriju“, rekao je tim povodom dr Nenad Trkulja, direktor Istraživačko-razvojnog centra Sunoko.Kompanija Sunoko uložila je million evra u istraživačko razvojni centar, koji je otvoren u decembru prošle godine, sa ciljem da identifikuje potencijalne probleme u proizvodnji šećerne repe i adekvatno odgovori svim potrebama. Do sada je urađeno više hiljada analiza.Sunoko Istraživački centar organizuje i stručna predavanja za sve proizvođače šećerne repe u Srbiji, konstantno deleći znanja i iskustva za efikasniju proizvodnju ove kulture, u skladu sa najnovijim naučnim istraživanjima i smernicama dobre poljoprivredne prakse.

2020

Velika dela nastaju kod kuće

Kompanija Bambi je u prethodnom periodu svojim donacijama pomogla preko 30 ustanova i organizacija kao čin podrške u borbi protiv COVID-19Već 53 godine, društveno odgovorno poslovanje sastavni je deo identiteta i poslovne kulture kompanije Bambi. Sa vizijom o boljem sutra, kompanija Bambi je u proteklih više od 50 godina pokrenula i realizovala brojne društveno odgovorne projekte, koji najbolje govore o našim vrednostima. Sve te aktivnosti čine kompaniju Bambi jednom od društveno najodgovornijih.Ipak, 2020. godina nas je sve primorala da budemo još aktivniji i odgovorniji u situaciji kada se ceo svet suočio sa borbom protiv nevidljivog neprijatelja. Globalna pandemija korona virusa uticala je da i kompanija Bambi sprovede niz aktivnosti koje su imale za cilj podršku i pomoć zajednici, zdravstvenim radnicima i ostalim grupama i pojedincima koji su bili prvi na liniji borbe, a ovde ćemo samo nabrojati neke od njih, na koje smo izuzetno ponosni.  Velika dela nastaju kod kuće„Velika dela nastaju kod kuće“ je krovni naziv projekta koji je trajao više nedelja, a cilj projekta je bio da se ljudi širom Srbije, dok je trajalo vanredno stanje, pozivaju da učine neko dobro delo i podele sa Plazmom na društvenim mrežama. Cilj projekta je bio pružanje podrške svim građanima Srbije, pozivanje na solidarnost i kolektivnu svest, a Bambi i Plazma su tu da olakšaju tu borbu, pomoću donacija koje su realizovane. Ideja projekta je da upravo u tom trenutku pomognemo onima kojima je pomoć najpotrebnija, da činimo mala-velika dela koja nekome mnogo znače i da sa svojim najbližima stvorimo lepe uspomene. I tako je brend Plazma kompanije Bambi polovinom aprila 2020. godine pokrenuo pokret dobrih dela koja nastaju kod kuće. Sasvim malo ponekad je potrebno za velika dela, a s obzirom na situaciju u kojoj se većina građana našla i preporuke da svi koji mogu ostanu kod kuće, brend Plazma je svoje fanove okupio pod platformom #VelikaDelaNastajuKodKuce. Ideja je da svako ko želi može da postane deo slagalice velikih dela koja su pojedinci činili u tom periodu. Kada se sva dela slože nastaje jedno veliko, a brend Plazma se potrudio da priča o velikim delima ne staje. Plazmina slagalica dobrih dela je svakog dana bila sve veća i veća. Inspirisani kreativnošću fanova, Plazma se odlučila da obraduje mališane iz bolnice za dečje bolesti i TBC bolnice „Dragiša Mišović“, bolnice za pedijatriju „Dr Olga Popović Dedijer“ (KBC Zvezdara), kao i sa odeljenja pedijatrije i neonatologije opšte bolnice Vršac Plazma paketima, bojankama, flomasterima i društvenim igrama, kako bi mogli da se igraju i iskažu svoju maštu! Medicinskim radnicima, koji i dalje čine velika dela kako bi svi građani bili bezbedni, donirani su viziri, a pored toga donirano je i preko 1.000 zaštitnih kombinezona i mantila. I to je bio samo jedan deo donacija. Plazma je u toku dva meseca trajanja projekta, svake nedelje podržala neke od institucija kojima je pomoć bila potrebna. U okviru projekta pomognute su COVID-19 ambulante, predškolske ustanove, volonteri opštine Palilula i mnogi drugi. Ukupno, pomognuto je preko 15 ustanova u okviru projekta „Velika dela nastaju kod kuće“. Kompanija Bambi je sa podrškom nastavila i tokom letnjih meseci… Podrška medicinskim ustanovamaOd početka krize izazvane epidemijom korona virusa u Srbiji, kompanija Bambi je donirala preko 30 miliona dinara za više od 30 ustanova, organizacija i gradova koji su najteže pogođeni virusom. Od samog početka krize kompanija Bambi je nastojala da pruži podršku zdravstvenim centrima koji su na prvoj liniji borbe sa korona virusom, a samo u julu 2020. godine, značajnom donacijom u neophodnoj medicinskoj opremi, pomognuti su Infektivna klinika u Beogradu, Gerontološki centar Bežanijska kosa, Klinički centar Kragujevac, Opšta bolnica u Užicu, Opšta bolnica Vranje, kao i bolnice u Šapcu i Surdulici. Kompanija je ranije u toku godine medicinskom opremom pomogla i bolnicu u Požarevcu. Tokom vanrednog stanja Bambi je donirao svoje proizvode i zdravstvenim radnicima u svim većim zdravstvenim centrima.„Naši potrošači su godinama uz Bambi i posebno naš brend Plazma, za koju smo gotovo svi sentimentalno vezani i koja je odavno postala omiljeni proizvod i izvan granica Srbije. Upravo zato smo i mi, kao deo zajednice, imali veliku želju i potrebu da pružimo podršku i prvenstveno pomognemo svim hrabrim zdravstvenim radnicima u ovoj teškoj borbi protiv epidemije. U prvoj fazi krize pokrenuli smo projekat „Velika dela nastaju kod kuće“ i inspirisani upravo potrošačima donirali proizvode, zaštitnu opremu i sredstva za naše zdravstvene radnike i brojne institucije širom Srbije. Kako je situacija u zemlji i dalje veoma ozbiljna, odlučili smo da pomognemo doniranjem medicinske opreme ustanovama u nekoliko gradova,“ izjavio je u julu Dragan Stajković, generalni direktor kompanije Bambi.Podrška zaposlenima u trgoviniNa samom početku vanrednog stanja, zbog globalne pandemije COVID-19, dosta toga je bilo neizvesno: na koji način će se nastaviti sa normalnim aktivnostima, koliko će dugo da traje čitava situacija, imajući u vidu koliko je stanje ozbiljno. Predstavnici Direkcije za prodaju kompanije Bambi su baš u tim prvim nedeljama došli na ideju da se zahvale onima koji pomažu svim građanima da život ide koliko-toliko normalno. Bambi je uputio zahvalnost  prodavačicama i prodavcima u trgovinskim objektima sa kojima sarađuje. Kompanija Bambi je ljudima u trgovinskim objektima sa kojima sarađuje obezbedila poklone sa Bambi proizvodima i pismom zahvalnosti za sve što rade u ovom trenutku. Ova akcija je naišla na veliki odjek kod zaposlenih u trgovinskim objektima, a zaposleni u kompaniji Bambi su na ovaj način hteli da im se zahvale još jednom na požrtvovanosti i trudu koji su pokazali u prethodnom periodu. Predstavnici Sektora prodaje kompanije Bambi su posetili oko 5.000 objekata i podelili oko 12.000 poklona za sve velike heroje u trgovinskim radnjama.Važna siOktobar je međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, a prošle godine kompanija Bambi pokrenula je projekat „Važna si“, u okviru kojeg je organizovala besplatne mamografske preglede za zainteresovane žene na teritoriji grada Požarevca starosti od 45 do 69 godina. Akcija u oktobru prošle godine realizovana je uz podršku Ministarstva zdravlja, grada Požarevaca, kao i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, koji su takođe prepoznali važnost teme borbe protiv raka dojke, kao i rane dijagnostike i same prevencije. Direktor pravnih i korporativnih poslova u kompaniji Bambi Vukašin Petković istakao je da je veoma ponosan na činjenicu što je kompanija Bambi u ovaj projekat ušla uz podršku lokalne samouprave, Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje Srbije. „Projekat Važna si veoma je značajan za našu kompaniju i naš cilj je da nastavimo da razvijamo i unapređujemo pomenuti projekat“, rekao je Petković.I ove godine kompanija Bambi nastavila je sa aktivnostima na projektu „Važna si“. Uzimajući u obzir situaciju koja je zadesila čitavo društvo, kompanija Bambi je ove godine zaposlenim koleginicama starijim od 45 godina, a koje u prethodne dve godine nisu bile na mamografskom pregledu, poklonila 30 preventivnih mamografskih pregleda. Pored toga, krajem oktobra u fabrici u Požarevcu organizovana je i podela majica sa natpisom „Važna si“, za sve koleginice , čime se još jednom podsetilo na važnost prevencije.  Odgovno i daljeKompanija Bambi će nastaviti sa svojim društveno odgovornim aktivnostima i podrškom zdravstvenim ustanovama i organizacijama širom Srbije, a u cilju borbe protiv korona virusa. Jedino solidarno i udruženi uspećemo da pobedimo u ovoj borbi, poručuju iz Bambija.  Glosa 1: Brend Plazma je svoje fanove okupio pod platformom #VelikaDelaNastajuKodKuceGlosa 2: Kompanija Bambi je ljudima u trgovinskim objektima sa kojima sarađuje obezbedila poklone sa Bambi proizvodima i pismom zahvalnosti za sve što rade u ovom trenutku

2020

Od startapa do kompanije koja menja industriju iz korena

Od proglašenja vanrednog stanja, CarGo je donirao više od 250.000 evra i uposlio još 500 ljudi u sklopu svog sistema. Obavljeno je više od 30.000 besplatnih usluga za medicinske radnike i dostavljeno 10.000  besplatnih obrokaUvećanje dobrobiti zajednice, odgovoran odnos prema društvu, podrška udruženjima koja pružaju pomoć osobama sa invaliditetom, projektima koji doprinose zaštiti životne sredine, razvoju nauke i kulture jesu odrednice društveno odgovornog poslovanja domaće kompanije CarGo Technologies. Želja da Srbija postane zemlja jednakih mogućnosti nosi sa sobom veliku odgovornost koju svakodnevnim radom i uloženom energijom teže da ostvare članovi CarGo tima i Udruženja građana CarGo. Briga o zdravlju i u trenucima krizeKorona virus (COVID–19) promenio je način života i poslovanja širom sveta. Kako bismo sprečili širenje pandemije u Srbiji, preduzeli smo određene mere. Od proglašenja vanrednog stanja, CarGo je donirao više od 250.000 evra u cilju ublažavanja posledica i uposlio još 500 ljudi u sklopu svog sistema. Obavljeno je više od 30.000 besplatnih usluga za medicinske radnike, dostavljeno 10.000 besplatnih obroka za zdravstvene radnike, socijalno ugrožene i volontere i organizovano pet hiljada besplatnih dostava za penzionere i najugroženije. Podrška zdravstvenim radnicimaZdravstveni radnici vode bitku na prvoj liniji fronta za život svih nas, a mi iz pozadine moramo da učinimo sve da im pomognemo i olakšamo svaki dan. Ovo je samo jedan od primera kako tehnologija uvek, a posebno u doba krize, može da se koristi za opštu dobrobit. Zato smo od proglašenja vanrednog stanja obezbedili potpuno besplatnu CarGo uslugu za sve medicinske radnike, lekare, medicinske sestre, tehničare i druge zaposlene u državnim zdravstvenim ustanovama od kuće do posla i obratno. Zajedno sa partnerima smo obavili više od 30.000 besplatnih usluga za naše heroje. Pored toga, zaposlenima na hirurgiji u Urgentnom centru, ali i ugroženim porodicama i osobama sa invaliditetom, dostavili smo više od 10.000 besplatnih obroka. CarGo studentski volonterski centarU saradnji sa Udruženjem građana CarGo okupili smo studente volontere sa više fakulteta sa kojima smo zajedno sproveli akciju CarGo servis na točkovima kako bismo najstarijim i najugroženijim sugrađanima dostavili namirnice u vreme vanrednog stanja. U periodu najveće krize i potpunog zatvaranja Beograda, CarGo je stavio na raspolaganje svu svoju infrastrukturu, prostore, opremu, automobile, a studenti su nam se pridružili i nesebično krenuli u akciju pomaganja bakama i dekama. U cilju da zaštitimo naše volontere, CarGo je obezbedio zaštitne maske i rukavice, a automobile smo dezinfikovali više puta dnevno, čime je akcija sprovedena na najvišem nivou uz poštovanje svih propisa. Zaštitne pregrade u automobilimaBezbednost svih korisnika CarGo aplikacije je naš prioritet. Zato smo uveli dodatne mere zaštite i u svim automobilima smo ugradili zaštitne pregrade koje su zaštitile naše pružaoce i korisnike usluge.Humanitarna CarGo fondacijaSvojim delovanjem i angažmanom CarGo je pokazao spremnost da podrži ugrožene grupe društva. Nažalost, dece i odraslih sa invaliditetom u Srbiji ima, ali nisu vidljivi u sistemu, ni u društvu.  Iz tog razloga CarGo je odlučio da osnuje humanitarnu fondaciju CarGo kako bismo podigli svest građana o ugroženim grupama i zajedno radili na tome da Srbija postane društvo jednakih mogućnosti za sve. U poslednjih godinu dana humanitarna fondacija CarGo sprovela je brojne humanitarne aktivnosti.Zajedno koračamo za decu obolelu od rakaPrva inicijativa za osnivanje CarGo humanitarne fondacije jeste bila saradnja sa Nacionalnim udruženjem roditelja dece obolele od raka (NURDOR) kada smo obezbedili potpuno besplatnu CarGo uslugu deci koja se leče od malignih bolesti. U cilju da pomognemo NURDOR-u da izgradi kuću za decu koja se leče od raka, CarGo je donirao milion dinara, a članovi CarGo tima su se pridružili šetnji za život tokom koje se prikupilo dovoljno sredstva da kuća bude izgrađena. Za Radovanov korakMisija kojom se vodimo jeste da smo tu da omogućimo svim ljudima da pređu razdaljine, bezbedno i brzo, kako niko u našoj zemlji ne bi stajao, ili bio zaustavljen. Radovan Samardžić, dečko sa spinalnom mišićnom atrofijom, sam je naučio da čita, piše i koristi kompjuter, koji je njegov prozor u svet i time nas inspirisao da nikada ne odustajemo od svojih ciljeva. Tim povodom, CarGo je obezbedio iznos od skoro milion dinara za kupovinu elektromotornih kolica koja su Radovanu olakšala život i kretanje. Nakon toga smo odlučili da mu pomognemo upošljavanjem, čime smo podstakli ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada. Radovan nas je inspirisao da pomažemo i zato je CarGo obezbedio i besplatnu uslugu do škole i od nje, za decu sa invaliditetom.Zajedno za humaniju SrbijuU cilju da pomognemo svim ugroženim grupama u društvu, CarGo je u saradnji sa Udruženjem građana CarGo pokrenuo akciju obezbeđivanja besplatnih usluga obolelima od - spinalne mišićne atrofije (SMA Srbija), onima sa retkim bolestima (Fondacija Norbs plus), slepim i slabovidim licima (Centar za unapređenje društva), a povodom Svetskog dana borbe protiv multipla skleroze, svoje usluge učinili smo besplatnim za udruženje MS platforma Srbije, koje se sa više od 2.000 članova bori protiv te bolesti. CarGo na Forbsovoj listiPre samo godinu dana srpska kompanija CarGo našla se na Forbsovoj listi među 10 svetskih kompanija koje menjaju industriju iz korena. Kako je tada primetio američki biznis magazin, „CarGo je postao profitabilan startap koji je svoj uspeh gradio godinama, bez ikakve institucionalne investicije. Zeleniji i zdraviji Beograd i SrbijaUspeh kompanije može da bude potpun samo ukoliko doprinosi razvoju zajednice. Svi smo svedoci sve većeg zagađenja vazduha u Srbiji i Beogradu. Kao društveno odgovorna kompanija, odlučili smo se da proširimo svoju flotu hibridnim i potpuno električnim automobilima, među kojima se nalaze i jaguari I-Pace, model koji je proglašen za automobil 2019. godine. Agencija za zaštitu životne sredine prepoznala je CarGo kao kompaniju čije usluge utiču na smanjenje emisije štetnih gasova i tim povodom zajedno smo obeležili Svetski dan zaštite životne sredine, kada su prepoznatljivi CarGo električni i hibridni automobili prošli trasom od Agencije do TC Ušće. Sa ciljem da CarGo flotu do 2023. godine čine isključivo hibridni i električni automobili, CarGo je ušao u pregovore sa kompanijom koja je lider u izgradnji elektropunjača u jugoistočnoj Evropi, a kako bi se obezbedila neophodna infrastruktura elektropunjača, koja nije dovoljno razvijena u Srbiji.Tvoj život su tvoja dela Svojim primerom pokazujemo kako treba da se ponašamo prema svojoj zajednici i zato se CarGo tim pridružio studentima Šumarskog fakulteta u akciji pošumljavanja i čišćenja Beograda. U akciji Tvoj život su tvoja dela posađeno je više od 1.000 bagrema u Lipovačkoj šumi, a ove godine akcija je proširena i na čišćenje hektara površine okolnog terena i šume. Svojim poslovanjem trudimo se da doprinesemo opštem napretku Srbije, a tehnologija i inovacije definitivno će biti sredstvo kojim ćemo se voditi u svojoj borbi za moderniju, zdraviju i humaniju Srbiju. CarGo i Hilandar zajedno kao stub humanostiUdruženje CarGo prošlog leta je podržalo tradicionalnu humanitarnu akciju manastira Hilandar „Kamp prijateljstva“, kada je 400 dece slabijeg materijalnog statusa iz čitavog regiona prvi put boravilo u Beogradu. U želji da zajedno sa Hilandarom nastavimo humanu misiju, CarGo je ove godine donirao 1,2 miliona dinara manastiru za završetak radova na izgradnji Kampa u Sijarinskoj banji, opština Medveđa, koji će imati smeštajne kapacitete za 200 dece. „Kamp prijateljstva“ će biti kuća za svu decu iz ugroženih sredina i mesto gde će se okupljati, učiti i širiti humanost.

Srbija

Moguće pooštravanje uslova za kredite indeksirane u devizama

U Narodnoj banci Srbije (NBS) očekuju pooštravanje uslova za kredite indeksirane u devizama, kao i neznatno ublažavanje uslova kod dodele dinarskih kredita, pa u skladu sa tim očekuju da se formira i tražnja. Anketa NBS sprovedena u januaru, pokazuje da su banke krajem 2020, pooštrile uslove za kredite namenjene privredi, ali znatno manje nego u prethodna dva tromesečja iste godine.Banke očekuju da će tražnja stanovništva za dinarskim gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje nastaviti da raste tokom prvog tromesečja 2021, kao i da će se tražnja za devizno indeksiranim stambenim kreditima blago smanjiti.Navodi se da su krejem prošle godine ublaženi kreditni standardi prema stanovništvu, zbog pozitivnih predviđanaja na tržištu nekretnina, kao i zbog konkurencije u bankarskom sektoru, pa su privreda i stanovništvo povećali tražnju za kreditima.Ta tražnja je kod privrede bila vođena potrebama za likvidnošću i restrukturiranjem obaveza, a kod stanovništva kupovinom nepokretnosti i refinansiranjem obaveza.Banke, kako se navodi, očekuju da će standardi po kojima će se odobravati krediti privredi u prvom tromesečju 2021. ostati nepromenjeni, ali dodaju da je blago pooštravanje kreditnih uslova moguće u bankarskom sektoru koji se bavi kreditiranjem stanovništva, jer su uočeni određeni rizici. NBS USVOJILA PROPIS KOJIM OMOGUĆAVA NIŽE UČEŠĆE ZA STAMBENI KREDIT Rezultati sprovedene ankete pokazuju da su banke u uslovima pandemije, pooštravale standarde za odobravanje kredite privredi, ali se u četvrtom tromesečju 2020. to odnosi na manji broj banaka u poređenju sa drugim i trećim tromesečjem.Pooštravanje kreditnih uslova krajem 2020. godine se u većoj meri odnosilo na velika, ali manje na mala i srednja preduzeća. Kreditni standardi poljoprivrednicima, nakon ublažavanja u trećem tromesečju, nepromenjeni su u četvrtom tromesečju 2020. godine, a banke, u celini gledano, ne očekuju promenu kreditnih standarda privredi tokom prvog tromesečja 2021.Manja spremnost banaka za preuzimanje rizika, kako se navodi, doprinosi da su tome da su povećani zahtevi koje treba da ispuni kolateral (predmet određene vrednosti koji zajmodavac može da oduzme dužniku ako dužnik ne otplati kredit u skladu sa dogovorenim uslovima), kao i tome da su smanjeni maksimalni iznos i najduža ročnost kredita. Takođe, blago su korigovani naviše cenovni uslovi devizno indeksiranih kredita, kao i da su smanjene kamatne marže na dinarske kredite i to se kako dodaju u NBS može dovesti u vezu sa ublažavanjem monetarne politike. Povoljniji uslovi finansiranja odnosili su se na mala i srednja preduzeća, što je najverovatnije rezultat odobravanja kredita iz garantne šeme.Banke su i dalje u neizvesnosti u vezi sa brzinom ekonomskog oporavka i trajanjem pandemije, pa to doprinosi određenom pooštravanju uslova kredita privredi u prvom tromesečju 2021.Banke su anketi NBS ocenile i da su preduzeća povećala tražnju za kreditima tokom četvrtog tromesečja 2020. Privreda je u većoj meri bila zainteresovana za dinarske kredite, a mala i srednja preduzeća prepoznata su kao nosioci rasta tražnje za kreditima. Od početka pandemije privremeno je smanjena tražnja za investicionim kreditima, kao i finansijske potrebe preduzeća zbog pripajanja ili akvizicija, pokazuju rezultati ankete NBS.Necenovni uslovi po kojima su odobravani krediti stanovništvu tokom četvrtog tromesečja prošle godine, kako se napominje, bili su većinom nepromenjeni, dok je blago povećanje kamatnih marži bilo praćeno smanjenjem provizija i naknada.Istovremeno, maksimalna ročnost kredita je produžena, kažu u NBS.U prvom tromesečju banke očekuju smanjenje pratećih troškova kredita, kao i ublažavanje zahteva u pogledu kolaterala, dok je za ostale uslove kredita očekivano umereno pooštravanje. U četvrtom tromesečju 2020. povećana je tražnja za kreditima od strane stanovništva, a tražili su se dinarski krediti za refinansiranje, kao i devizno indeksirani stambeni krediti. Rastu tražnje doprinosile su potrebe stanovništva za refinansiranjem obaveza i kupovinom nepokretnosti, dok su zarade i zaposlenost, prema oceni banaka, delovale u suprotnom smeru.