Najnovije

Srbija

„Kreni-promeni“: Onlajn peticija protiv rudnika litijuma u dolini Jadra

Udruženje građana Kreni-ptomeni raspisalo je onlajn peticiju u kojoj se od predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović taži da zabrane projekat rudnika litijuma i metaloprerađivačkog kompleksa u dolini Jadra."Srpska vlada, umesto da je zaštiti, odlučila je da sklopi dogovor sa multinacionalnom korporacijom Rio Tinto gde je započet postupak odobravanja rudnika litijuma gde će se eksploatisati ruda jadarit", navdi se u tekstu peticije. Udruženje Kreni-promeni podseća da je dolina Jadra omeđena planinama, okružena vodom i poznata je kao najplodnije zemljište u Srbiji. Smatraju da Vlada i Rio Tinto ignorišu naučnike i rudarske stručnjake preteći da nanesu nepovratnu štetu po životnu sredinu i ljude, kao i građane koji ne žele da se odreknu svog poljoprivrednog zemljišta koje pripadaja generacijama njihovih porodica.Odbijamo da Vlada uništi dolinu Jadar u naše ime"Odbijamo da dozvolimo trovanje vode. Proces razdvajanja hemijski stabilnog litijuma od jaradita ukljucuje upotrebu koncentrovane sumporne kiseline", stoji u tekstu peticije. Napominje se i da bi se proces eksploatcije odvijao na 20 kilometara od Drine i koristiolo bi se 300 kubika vode svakih sat vreme, dok bi se zagađena voda, kako tvrde, vraćala u reku Jadar. Kako naglašavaju u udruženju Kreni-promeni, izlivanje neizbežno zagađene vode, kao i podzemni tokovi u prisusttvu elemenata poput arsena, žive i olova kontaminirali bi čitave rečne slivove.Tako bi kako naglašavaju, nastavili put preko reke Jadra, Drine i Save, pa bi pored Srbije zagadili i druge zemlje.Pored toga, u udruženju kaži i da odbijaju da dozvole trovanje vazduha koje bi nastalo tokom eksploatacije, kaoi ugrožavanje egzistencije stanovništva u okolini Jadra.Tvrde i da je Rio Tinto obećao 700 novih radnih mesta, ali smatraju da je zaboravio da doda da će 19 hiljada ljudi biti raseljeno sa tog područja.

Srbija

Gde je završio otpad iz Potpećkog jezera?

Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko kod Užica počeo je da preuzima otpad koji je izvađen iz Potpećkog jezera, radi njegovog daljeg tretmana. Kako se navodi, za sada se ne zna o kojim količinama otpada je reč, a preuzimanje je počelo na zahtev Ministarstva zaštite životne sredine."Krupniji otpad, drva, balvani, izdvaja se na samoj brani i ne dolazi na našu deponiju, već će se deponovati u Prijepolju i dalje se upotrebljavati kao sečka za ogrev", rekao je direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko, Momir Milovanović. Prema njegovim rečima u tom otpadu ma najviše pet plastične ambalaže i to preduzeću odgovara jer ga balira i prodaje, pa će imati i neku finansijsku dobit. Kako dodaje tretiraće se i drvensati otpad koji stiže sa plastikom."Ove godine ćemo od svega navedenog imati dobre prihode sa kojim ćemo moći još neke stvari da nabavimo. Najbitnije je napomenuti da sav otpad koji će doći iz Potpećkog jezera neće završiti na telu deponije.Milovanović je najavio da bi do krja marta trebalo da se počne sa radovima na proširenju tela deponije Duboko kod Užica, ako to dozvole vremenski uslovi."U toku 2021. godine, krajem jula ili avgusta, počećemo prve količine otpada da deponujuemo na novu ćeliju koja će biti formirana", naveo je Milovanović.Dodao je i da će tokom godine najverovatnije početi realizacija novih projekata poput mehaničko-biološkog tretmana otpada, procesa u okviru koga će se iz njega iskorišćavati gas.Gas će, kako je naveo Milovanović kasnije moći da se koristi i za proizvodnju struje.

Srbija

Poskupeo med u maloprodaji

Nestašica meda ovih dana dovela je do podizanja njegove cene u maloprodaji kod pčelara u celoj Srbiji, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). Objašnjavaju da je jedan od razloga za poskupljenje slaba pčelinja paša tokom 2020. godine. SPOS podseća da je javnosti već poznato da je prethodne godine pčelinja paša podbacila za celih 80% zbog loših vremenskih prilika, kao i daje na tržištu ponuđeno jako malo meda, čije su zalihe sada već na izmaku. Prema njihovim rečima, ovih dana bagremov med se na kućnom pragu pčelara prodaje po ceni ne manjoj od 1000 dinara za kilogram, kao i planinski livadski i lipov med.U SPOS-u napominju da se cene meda kreću i do 1300-1500 dinara. Suncokretov med, med od uljane repice, bagremčev i cvetni med, kako se navodi imaju cenu ne manju od 800 dinara za kilogram. PČELARI PRIJAVILI LIDL TRŽIŠNOJ INSPEKCIJI ZBOG REKLAME ZA MED Što se tiče trgovina, udruženje napominje da se "tamo se u ovoj nestašici opet uvlači sve i svašta", ali i da može da se nađe bagremov med vrhunskog kvaliteta, po ceni od oko 1800 dinara za kilogram. Na maloprodajnom mestu SPOS-ovog Pogona "Naš med" u Tržnom centru Galerija u Beogradu na vodi bagremov med košta 1550 dinara za kilogram. Planinski livadski i lipov med, kako kažu u Savezu pčelarskih organizacija Srbije koštaju 1350 dinara, a cvetni med (mešavina suncokreta, lipe, livade i bagrema) 1150 dinara. 

Srbija

APR: Više od 400 hiljada aktivnih privrednih subjekata

Na početku 2021. godine u Republici Srbiji je bilo registrovano 400.646 aktivnih privrednih subjekata, od čega je 121.690 privrednih društava i 278.956 preduzetnika, saopštila je Agencija za privredne registre (APR). Tokom 2020. godine zabeležen je porast ukupnog broja registrovanih privrednih subjekata za 9.879 u odnosu na početak 2019. godine.U 2020. godini je registrovano osnivanje 9.176 privrednih društava i 29.810 preduzetnika, što je za 19 privrednih društava više nego 2019. godine, ali i oko 25 odsto preduzetnika manje u poređenju sa 2019. godinom.Prema delatnostima, najviše privrednih društava osnovanih u 2020. godini je registrovalo delatnosti poput trgovine na veliko, računarskog programiranja, izgradnje zgrada, konsultantskih aktivnosti, prevoza tereta, restoranea i pokretni ugostiteljskih objekata, trgovine na malo preko pošte ili interneta, informacione tehnologije, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina.Najviše preduzetnika osnovanih tokom 2020. godine registrovalo je restorane i pokretne ugostiteljske objekte, konsultantske aktivnosti, frizerske i kozmetičke salone, drumski prevoz tereta, održavanje i popravku motornih vozila, usluge pripremanja i posluživanja pića, specifične građevinske radove, računarsko programiranje, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, postavljanje podnih i zidnih obloga.Iz Registra privrednih subjekata je prošle godine izbrisana su 7.982 privredna društva i 22.052 preduzetnika. Po službenoj dužnosti obrisano je 5.797 društava, nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije.Obrisano je i 5.868 preduzetnika, prema zahtevu Narodne banke Srbije, zbog blokiranih poslovnih računa u neprekidnom trajanju duže od dve godine.  Tokom 2019. godine izbrisano je  27.163 privredna društva i 23.593 preduzetnika, a po službenoj dužnosti je izbrisano 24.380 privrednih društava i 5.315 preduzetnika.Među obrisanim privrednim društvima najviše je bilo delatnosti poput nespecijalizovane trgovine na veliko, konsultantskih preduzeća, restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, firmi za izgradnju zgrada, drumski prevoz tereta, trgovinu na malo, računarsko programiranje, pripremu i posluživanje pića, trgovinu automobilima i lakim motornim vozilima.Među obrisanim preduzetnicima je najviše bilo delatnosti računarskog programiranja, restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, taksi prevoza, pripremanja i posluživanja pića, konsultantskih aktivnosti. frizerskih i kozmetičkih salona, trgovina na malo, firmi za drumski prevoz tereta, održavanje i popravka motornih vozila, kao i proizvodnju odeće.

Svet

Norveška drastično povećava porez na emisije ugljen-dioksida

Norveška planira da udari naftne i gasne kompanije povećanjem poreza na ugljenik do kraja decenije, u sklopu novog klimatskog plana usmerenom na borbu protiv emisije ugljen-dioksida, piše portal Upstream.U planu koji je predstavljen u petak, vlada Norveške planira da poveća cene emisije troškova CO2 na 235 dolara po toni do 2030. godine.Naftne i gasne kompanije trenutno plaćaju 94 dolara po toni CO2 koji proizvedu.Na konferenciji za štampu u petak, norveška premijerka Erna Solberg tvrdila je da je porez na CO2 najvažnije sredstvo za smanjenje emisije štetnih gasova koji se stvaraju prilikom proizvodnje nafte i gasa.Lider industrijske lobističke grupe Norveškog udruženja za naftu i gas (Norog) Aniken Haugli rekla je da bi vladin predlog o značajnom povećanju poreza mogao imati negativan uticaj na domaću proizvodnju.Iako je Haugli rekla da da industrija podržava norveški porez na CO2, naglasila je da propisi i okvirni uslovi ne smeju biti promenjeni.„Moramo da izbegnemo situaciju da Norveška postane nadmašena i da kompanije prebace svoja ulaganja u druge zemlje“, rekla je ona.

Srbija

Za subvencije poljoprivredi izdvojeno 53 milijarde dinara

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom, kako se naglašava, želi da na optimalan način podrži nedovoljno razvijene oblasti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, kao i područja gde su teži uslovi rada. Cilj je i da unapredi konkurentnost poljoprivrednih gazdinstava, a ukupan iznos koji je predviđen za subvencije u 2021. godini iznosiće oko 53 milijarede dinara.Za podsticaje mladim poljoprivrednicima, kako se navodi u tekstu uredbe koju je usvojila Vlada Srbije, predviđeno je 700 miliona dinara.Za voćarstvo, nabavku novih mašina, digitalizaciju stočarske proizvodnje, proizvodnju vina i rakije, organsku proizvodnju, podršku mladima u ruralnim područjima i osatalim oblastima u poljoprivredi predviđeno je 594,9 miliona dinara.ZA ŠTA ĆE POLJOPRIVREDNICI MOĆI DA KONKURIŠU?Kao oblik podsticaja poljoprivredncima, Vlada Srbije ove godine izdvojila je 20 direktnih plaćanja za koja oni mogu da konkurišu i to je oblast koja proizvođače najviše zanima:- Premija za mleko iznosiće sedam dinara po litru mleka.- Osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju su 5.200 dinara po hektaru.- Podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne tovne krave i bikove biće 40.000 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve iznose 7.000 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne krmače i nerastove iznose 15.000 dinara po grlu.- Podsticaji za roditeljske kokoške teškog tipa su 60 dinara po grlu.- Podsticaji za roditeljske kokoške lakog tipa iznose 100 dinara po grlu.- Podsticaji za roditeljske ćurke u iznose 300 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne matice ribe šarana su 500 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne matice ribe pastrmke iznose 300 dinara po grlu.- Podsticaji za tov junadi su u iznosu od 15.000 dinara po grlu u tovu.- Podsticaji za tov jagnjadi iznose 2.000 dinara po grlu u tovu.- Podsticaji za tov jaradi iznose 2.000 dinara po grlu u tovu.- Podsticaji za tov svinja u iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu.- Podsticaji za krave dojilje su 40.000 dinara po grlu.- Podsticaji za košnice pčela iznose 800 dinara po košnici.- Podsticaji za proizvodnju konzumne ribe biće deset dinara po kilogramu proizvedene ribe.- Podsticaji za krave za uzgoj teladi za tov su 20.000 dinara po grlu;- Regres za troškove skladištenja u javnim skladištima predviđen je u iznosu od 40% troškova skladištenja.

Svet

Diznilend postaje centar za vakcinaciju protiv korone

Diznilend u kalifornijskom okrugu Orindž (Orange), zatvoren u martu zbog pandemije, postaće prvo mesto za masovne vakcinacije protiv Covid-19, najavili su vladini zvaničnici, prenosi SEEbiz.„Odmaralište Diznilend, najveći poslodavac u našem okrugu, ponudio je da postane centar za masovnu vakcinaciju, što će znatno olakšati naš proces distribucije vakcina“, rekao je zvaničnik okruga Orindž Endru Do.„Diznilend je ponosan što može da pomogne okrugu i gradu i zahvalni smo na njihovom naporu u borbi protiv koronavirusa“, rekla je glavna medicinska službenica Dizni parkova Pamela Himel. 

Srbija

Kako je pandemija uticala na vaš godišnji odmor?

Epidemija koronavirusa u Srbiji traje skoro već godinu dana. Pojedine kompanije su se prebacile na rad od kuće još u martu prošle godine.Na početku pandemije su bili zatvoreni aerodromi, ali i granice pojedinih zemalja, a većina građana je godišnji odmor provelo u svojoj zemlji. Da li planirate da iskoristite svoj odmor ove godine i na koji naćin pandemija utiče na vaše planove?Molimo vas da popunite kratku anketu. Create your own user feedback survey

Srbija

Vlada usvojila program za raspodelu i korišćenje subvencija u turizmu

Vlada Srbije saopštila je da je usvojila Program raspodele i korišćenja subvencija, transfera i dotacija namenjenih za projekte u razvoju turizma u 2021. godini.  U saopštenju se napominje da je cilj te odluke oporavak i dalji razvoj turističkog sektora u Srbiji. Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Srbije Tatjana Matić poručila je da su ulaganja u infrastrukturu, promociju i edukaciju ključni  i za ubrzanu reformu turističkog sektora.Prema njenim rečima, to je posebno značajno jer idemo "u susret" globalnoj konkurentskoj trci za tržište u postpandemijskom periodu.Ona je napomenula da je jedan od osnovnih ciljeva tog programa promocija i unapređenje kvaliteta turističkih proizvoda, turističkih destinacija, kao i unapređenje turističko-ugostiteljske ponude.Napominje da se među ciljevima nalazi i uspostavljanje regionalne ravnoteže turističkog prometa i sistema praćenja ostvarenih rezultata u turizmu, kao i uspostavljanje sistema podsticaja za "green field" investicije.Cilj je i uspostavljanje sistema za razvoj i održivost autentičnih turističkih destinacija putem integracije turizma u lokalnim zajednicama,Prema njenim rečima, u fokusu su i razvoj infrastrukture, zaštita životne sredine i kulturno-istorijskog nasleđa u turističkim prostorima, odnosno lokalni i regionalni rast konkurentnosti i kvaliteta u turizmu.Matić je dodala da su programom predviđeni podsticaji za izgradnju infrastrukture i suprastrukture u turističkim destinacijama u iznosu od 600 miliona i 500 hiljada dinara, a za projekte promocije, edukacije i treninga u turizmu, u iznosu od 105 miliona dinara.Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju destinacijske menadžment organizacije, privredna društva i druge organizacije i institucije čiji su osnivači Vlada, AP Vojvodina ili jedinica lokalne samouprave, a koja nisu indirektni korisnici budžeta, ukazala je Tatjana Matić.Ministarka je objasnila da za projekte promocije, treninga i edukacije u turizmu, pored navedenih, pravo ostvaruju i nevladine organizacije i neprofitne institucije za razvoj turizma.

Svet

Crna Gora menja program ekonomskog državljanstva

Promenom programa u oblasti ekonomskog državljanstva Vlada Crne Gore želi da omogući da visokokvalifikovani kadrovi, posebno oni iz oblasti nauke i tehnologije, lakše dođu do crnogorskog pasoša, pišu podgoričke Vijesti."Premijer Zdravko Krivokapić je iskazao nameru ove Vlade da promeni program ekonomskog državljanstva u program državljanstva za visokokvalifikovani kadar", izjavio je crnogorski ministar ekonomskog razvoja Jakov Miltović. U tom kontekstu, kako je naveo, napraviće analizu postojećeg programa ekonomskog državljanstva i radiće na njegovoj promeni sa ciljem da se na adekvatan način valorizuju resursi i stvore pretpostavke za održiviji razvoj.Trogodišnji program za sticanje crnogorskog državljanstva kroz ulaganje u investicije, započela je prethodna vlada.Taj program je startovao 1. januara 2019. godine i prema važečim pravilima u okviru tog programa može da bude dodeljeno do 2.000 pasoša.OSUĐENA BIVŠA PREMIJERKA TAJLANDA DOBILA DRŽAVLJANSTVO SRBIJE Do crnogorskog pasoša može da se dpođe ulaganjem u neki od projekata u oblasti turizma, prerađivačke industrije i poljoprivrede.Međutim, do danas nije bilo zainteresovanih kandidata da ulažu u prerađivačku industriju i poljoprivredu, već isključivo u turizam.Prethodna Vlada je na listu razvojnih projekta iz oblasti turizma, za koje može da se dobije "zlatni pasoš", do sada uvrstila ukupno 15 projekata. Investitori mogu da budu i domaće firme, po određenim uslovima koji podrazumevaju minimalno ulaganje u severnom i centralnom delu zemlje, kao i u Podgorici i na jugu države.U Crnoj Gori se do državljanstva može doći i kupovinom apartmana u kondo hotelu ili hotelu koji radi po mešovitom modelu poslovanja i koji je na listi razvojnih projekata.Kako Vijesti podsećaju, to se računa kao investicija za koju može da se dobije crnogorski pasoš na osnovu projekta ekonomskog državljanstva.

Svet

Fortenova sa Nomad Foods pregovara o prodaji biznisa zamrznute hrane

Fortenova grupa započela je ekskluzivne pregovore sa Nomad Foods o prodaji posla sa smrznutom hranom, najavili su u ponedeljak, a očekuju da bi pregovori mogli biti uspešno okončani do kraja marta i transakcija zaključena tokom leta ove godine, nakon dobijanja regulatornog odobrenja, piše portal Novac.Forten grupu čine zagrebački Ledo, Ledo Čitluk i Frikom.Iznos trenutne ponude još uvek nije objavljen, ali su mediji prošle jeseni spekulisali da bi to mogla biti potencijalna transakcija decenije i da bi Ledina procenjena vrednost mogla biti oko 600 miliona evra, ili između 10 i 12 puta EBIDTA (profit pre kamata, poreza i amortizacije).U investicionim krugovima veruju da takva procena i dalje postoji, navodi Novac.Prošle godine je nekoliko kompanija, među kojima i norveška Orkla i češko-slovački konzorcijum investicionih fondova, razmatralo o kupovini Fortenova grupe, ali je Nomad Foods izabran za pregovore.U prethodnoj fazi ispitivanja tržišta bilo je zainteresovanih i domaćih kompanija, poput Atlantic Grupe, ali njihove ponude nisu bile toliko atraktivne i sada je sigurno da će Fortenova naći kupca u inostranstvu."Nomad Foods je kompanija sa odličnim investicionim i operativnim dostignućima i jasnim fokusom na segment smrznute hrane u Evropi. Pred nama je, naravno, još mnogo posla i potrebno je ispuniti niz uslova pre nego što postignemo konačni dogovor, ali svakako očekujemo uspeh“, rekao je Džejms Pirson, glavni finansijski direktor Fortena grupe.Nomad Foods je kompanija sa sedištem u Velikoj Britaniji koja se predstavlja kao lider na evropskom tržištu smrznute hrane gde drži udeo od oko 15 odsto, a trenutno u svom portfelju nema sladoleda i Ledo sladoledi bi očigledno mogli na nova tržišta kroz distributivni lanac Nomad Foods-a.

Srbija

Od jula nova ekološka pravila za registraciju vozila

U Srbiji će od jula važiti nova "ekološka" pravila prilikom registracije vozila, piše portal Balkangreenenergynews. Tako, na primer, vozila bez katalizatora ili DPF filtera, delova izduvnog sistema koji smanjuju emisiju štetnih gasova, neće moći da se registruju.Srbija je još 2018. godine usvojila strožija pravila za tehnički pregled koja podrazumevaju merenje emisije izduvnih gasova, kao i ispravnost sistema za izduvne gasove, ali je početak primene odložila do jula 2021. godine.To znači da će vozila morati da ispune standarde za izduvne gasove iz fabričke specifikacije, kao i da imaju sve delove sistema za odvođenje i regulisanje izduvnih gasova, kao što su katalizatori i DPF filteri (eng. Diesel Particulate Filter).Saobraćaj je kako se navodi jedan od glavnih izvora zagađenja vazduha, pa bi nova pravila mogla da doprinesu poboljšanju njegovog kvaliteta, koji je u Srbiji veoma loš, zbog čega je u nedelju održan i protest u Beogradu.Prosečna starost blizu 2,2 miliona vozila u Srbiji je oko 17 godina, ali nema zvaničnih procena koliko vozila neće moći da ispuni nova pravila, mada nezvanične procene govore da bi taj broj mogao da bude od nekoliko stotina hiljada do čak milion.Vozila će, kako je naglašeno, prilikom tehničkog pregleda morati da ispune ono što je njihov proizvođač propisao kada ih je proizveo i to znači da će morati da se ispoštuju standardi od pre 15 godina za vozilo koje je tada proizvedeno. Pravilnikom o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkoj ispravnosti strožiji standardi važiće za sva vozila koja su u Srbiji prvi put registrovana posle 1. marta 2014. u odnosu na ona registrovana pre ovog datuma, bez obzira kada su proizvedena.POPRAVKA KATALIZATORA I DPF FILTERAPrilikom ispunjavanja uslova koji se odnose na izduvne sisteme najviše će biti problema sa katalizatorima i DPF filterima, delovima koji smanjuju štetne emisije. Mnogi automobili, pre svega polovni, nemaju te filtere jer su ih ili prethodni vlasnici ili preprodavci skinuli, kako bi zaradili na njihovoj prodaji ili smanjili troškove njihovog servisiranja. Cena ponovne ugradnje ovih delova je od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra.U Pravilniku o tehničkom pregledu se spominju katalizatori, koje imaju i benzinci i dizelaši i oni sa DPF filterom i oni bez njega.Kod dizelaša sa ovim filterom katalizator je na istom mestu, dok takva vozila nemaju DPF filter obično nemaju ni katalizator.Katalizatori i DPF filteri zadržavaju nečistoću iz sagorevanja goriva. Tako DPF filteri sprečavaju da čađ i pepeo ili suspendovane čestice završe u vazduhu.Povodom uvođenja novih pravila Mirko Gordić iz Auto moto saveza Srbije, izjavio je da će najveći broj vozila biti vraćen sa tehničkog pregleda zbog nekompletnosti izduvnog sistema, a ne zbog emisija koje će biti izmerene jer granične vrednosti definisane Pravilnikom o tehničkom pregledu nisu stroge.To će prema njegovim rečima za vlasnike vozila značiti ili da kompletiraju izduvni sistem ili da ga zamene.

2021

Elixir Grupa donirala 30.000 eura za kupovinu kontejnera za postradale od zemljotresa u Hrvatskoj

U akciju solidarnosti Fonda B92 i Srpskog filantropskog foruma (SFF) sa građanima Hrvatske koji su u nedavnom razornom zemljotresu ostali bez kuća, prva se uključila Elixir grupa (Šabac i Prahovo) sa donacijom za nabavku kontejnera za privremeno stanovanje. Iznos donacije od 30.000 evra upotrebljen je za kupovinu osam kontejnera koji su transportovani iz Beograda i uručeni porodicama na ugroženom području Banije.„Podržali smo akciju Fonda B92 i SFF-a jer su nam svima, u svetlu aktuelne pandemije i nesreće koja je dodatno zadesila Petrinju i okolna mesta u Hrvatskoj, ukazali na univerzalnu vrednost solidarnosti. Elixir je partner i oslonac zajednica u kojima posluje, spreman da se odazove i u hitnim slučajevima u kojima su ugroženi bezbednosti i životi ljudi. Učestvovali smo u velikoj akciji nabavke respiratora zdravstvenom sistemu Srbije prošle godine, a ovu smo počeli izrazom podrške i solidarnosti sa žiteljima Petrinje koji su ostali bez svojih domova. Izazovi sa kojima se svi danas suočavamo ne smeju voditi u socijalnu izolaciju, već moraju biti pokretači veće empatije, boljeg međusobnog razumevanja i saradnje“, rekla je Margareta Musić upraviteljka Elixir Fondacije.Veran Matić, predsednik UO Fonda B92 i izvršni direktor SFF koji su pokrenuli i ovu humanitarnu aktivnost, pozvao je i druge kompanije i pojedince da se uključe u akcije solidarnosti sa narodom Banije. „Pričinjena šteta zemljotresima zaista je velika i neophodna je ne samo regionalna, već i međunarodna solidarnost kako bi se efekti štete ublažili i kako bi se u što kraćem vremenskom periodu pronašla rešenja za sve koji su ostali bez krova nad glavom. U prvom koraku, to su privremeni objekti ali već sada treba pripremati akcije podrške za trajna rešenja, nove kuće i druge objekte, čim se stvore vremenski uslovi. Pomoć upućujemo svim postradalima bez obzira na nacionalnu pripadnost“, objasnio je Matić.Svi koji žele da se pridruže mogu kontaktirati Srpski filantropski forum office@filantropskiforum.com i fond@fondb92.org

Srbija

Ovog meseca kreću pregovori o novom aranžmanu Srbije sa MMF-om

Tokom januara Vlada Srbije će voditi razgovore sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o novom aranžmanu, kako bi se nastavilo sa sprovođenjem strukturnih reformi u Srbiji, prenosi eKapija.Srbija trebalo da potpiše novi aranžman sa MMF-om jer njihovo prisustvo predstavlja sigurnost za finansijere i strane investitore, ističe ekonomista Ljubomir Savić.„MMF je, ipak, jedna multinacionalna finansijska institucija koja, pre svega, štiti interese bogatih zemalja, a mi hteli to ili ne moramo da sarađujemo s tim bogatim zemljama, naročito u finansijskom smislu. Zato je vrlo važno kada MMF da pozitivnu ocenu našoj zemlji, a to je značajno i za finansijere i strane investitore“, rekao je Savić.Smatra da to i naša država prepoznaje i da je to razlog što ulazi u novi aranžman sa MMF-om.Govoreći o obliku novog aranžmana, Savić je uveren da će i taj aranžman, kao i prethodni, biti sastavljen tako da MMF ima ulogu savetodavca, odnosno da će i on biti "Čuvarkuća" (The Policy Coordination Instrument - PCI)Dodaje da taj aranžman ne podrazumeva povlačenje sredstava od MMF-a, ni neko vidljivije angažovanje MMF-a, te da je to, ističe, "džentlmenski sporazum" koji je dobar i za jednu i za drugu stranu ukoliko obe ispunjavaju dogovoreno iz ugovora.„Saveti koje nam je davao MMF u okviru tog aranžmana su bili veoma dobri za građane i državu. Neke je država sprovela, neke nije u potpunosti, ali u svakom slučaju nema razloga da država ne uđe u novi aranžman sa MMF-om“, ističe Savić.Međutim, on ne isključuje mogućnost da će država, zbog problema koji trenutno ima sa visokim fiskalnim deficitom, možda potpisati i finansijski aranžman.Savić objašnjava da Srbija prethodnih godina nije imala visok fiskalni deficit, te da se on pojavio u poslednjih godinu dana zbog krize izazvane virusom korona, odnosno zbog paketa pomoći kojim je Vlada Srbije pomogla građane i privredu.Odbor izvršnih direktora MMF doneo je u petak 8. januara, odluku o uspešnom završetku petog, poslednjeg razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije, a Savić kaže da se apsolutno slaže sa tom ocenom MMF-a.Ističe da je Vlada Srbije, uprkos pandemiji, uspela da ostvari "manje-više" ono što je dogovorila sa MMF-om, te je ocena te međunarodne institucije, kaže Savić, dobra i iz ugla naše države i iz ugla građana.Prethodni aranžman sa MMF-om - "Čuvarkuća" odobren je Srbiji u julu 2018. godine na period od 30 meseci, nije predviđao korišćenje finansijskih sredstava, već je isključivo savetodavnog karaktera.

Srbija

PKS: Domaći proizvođači preko Alibabe do kupaca u Kini

Privredna komora Srbije (PKS) pozvala je domaće kompanije da od 19. do 21. januara učestvuju na "Virtuelnom samitu za nove prodavce Tmall Global" koji kompanija Alibaba. Učešćem na tom sajmu, kako se dodaje iskoristće priliku da svoje proizvode i brendove predstave na ogromnom kineskom tržištu."Tmall Global  je platforma za elektronsku trgovinu Alibaba Grupe, i kao jedna od najposećenijih veb lokacija za maloprodaju omogućava preduzećima širom sveta da svoje proizvode prodaju u NR Kini", kaže Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije.Platforma kako je naglašeno predstavlja i najveću prekograničnu B2C (business to consumer) platformu elektronske trgovine u Kini koja okuplja više od 26.000 stranih kompanija iz više od 84 zemalje sveta i pomaže stranim brendovima da dođu do 800 miliona potrošača koji u Kini kupuju preko Alibabe.Vesović ističe da je Alibaba Grupa u procesu uvođenja olakšavajućih mera za pristup Tmall Global platformi za zemlje kao što je Srbija, za brendove koji imaju potencijal da budu prepoznati i nađu kupce u Kini.Na Samitu će biti predstavljeni poslovni modeli pogodni za mala i srednja preduzeća koja žele da njihovi proizvodi uđu u kineski sektor maloprodaje. Stručnjaci Tmall Global informisaće vlasnike kompanija ili distrubutere brendova o raznim poslovnim rešenjima za plasman proizvoda na kinesko tržište na kome rastuća srednja i visoka klasa sve više kupuje uvozne proizvode iz celog sveta. Predstavnici kompanija zainteresovani za učešće na virtuelnom samitu, mogu da se do 15. januara registruju onlajn i dobiju sva dodatna obaveštenja o detaljima samita OVDE.Alibaba Grupa, osnovana 1999. godine, a danas je najveća svetska kompanija za maloprodaju i e-trgovinu i jedna od vodećih Internet kompanija. U 2020. rangirana je kao peta najveća kompanija za veštačku inteligenciju i jedna od najvećih investicionih korporacija na svetu.Kompanija je lider u elektronskoj trgovini, i u vlasništvu ima veliki broj kompanija od kojih su najpoznatije Alibaba, AliExpress, AliPay, Taobao, Tmall,  a širi se i na  medijsku industriju. 

Video

Cena poslovnog prostora: Između gazde i pandemije

Mnogi zakupci lokala nisu mogli da plaćaju rentu tokom pandemije. Neki su pregovarali sa gazdama, ali nisu u ravnopravnom položaju sa zakupcima državnih kvadrata. O dešavanjima na tržištu poslovnog prostora za serijal #KomeJeTeže govore Milena Amon, udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i Nenad Đorđević, Grupacija posrednika u prometu nepokretnosti, Privredna komora Srbije.

Svet

Google navodno nadgleda mejlove radnika nakon osnivanja sindikata

Gugl (Google) je navodno počeo detaljno da nadgleda imejlove svojih zaposlenih zbog „ometajućeg“ jezika, jer nezadovoljni radnici u SAD-u i Kanadi pojačavaju svoje napore da se udruže u sindikate, piše Biznis insajder.Zaposleni koji vode interne diskusione grupe putem imejla moraće „da prođu obuku kako bi naučili da moderiraju te grupe“, omogućavajući im da označe osetljive ili kontroverzne komentare.Firma je, takođe, podsetila zaposlene da bi njene sale za sastanke i druge prostore trebalo koristiti samo u radne svrhe, nekoliko dana nakon što se Sindikat radnika oglasio.Oko 400 radnika Gugla pokrenulo je prošle nedelje jedan od prvih sindikata u Silicijumskoj dolini, a članovi su rekli da žele da promovišu inkluzivnost, transparentnost i više etičkih standarda.Sindikat trenutno broji više od 600 članova.Radnici Gugla formirali prvi sindikat

Video

Kako imamo najmanji privredni pad u Evropi

Goran Radosavljević, profesor na FEFA i Vesna Radojević, urednica na portalu Raskrikavanje, govore o izveštavanju medija o stanju srpske ekonomije tokom pandemije. #KomeJeTeže #Poslodavci #Radnicihttps://youtu.be/qjJvyHAXVsM

Srbija

Efektiva: „Gradska čistoća“ poskupljenjem krši zakon

Udruženje portošača "Efektiva" saopštilo je da je Javno-komunalno preduzeće "Gradska čistoća" prilikom obaveštavanja o poskupljenju svojih usluga nije poštovala Zakon o zaštti potrošača (ZZP). Zbog toga je pozvala građane da pokrenu postupak za raskid ugovora zbog povećanja cene tih usluga.U "Efektivi" naglašavaju da "Gradska ćistoća" nije pravovremeno obavestila građane o poskupljenju cene odnošenja smeća, što je dužna da učini 30 dana unapred, kako se navodu "u skladu sa članom 88 ZZP" (Zakona o zaštiti potrošača).Objašnjavajući o čemu se zapravo radi predstavnik "Efektive" Dejan Gavrilović kaže za Novu ekonomiju da kod odnošenja smeća postoji situacija u kojoj potrošač cenu plaća paušalno (cena koja nije u skladu sa potrošnjom), kao i da potrošač sa tim preduzećem ne može da raskine ugovor."Hoćemo da probamo da jednom masovnom akcijom skrenemo pažnju "gradskim ocima" ovde u Beogradu da treba da povedu računa o tim stvarima koje rade (i) da probamo da ih nateramo da tu cenu eventualno ne povećaju", kaže Gavrilović. Prema njegovim rečima potrošač ima pravo na raskid ugovora jer Zakon o zaštiti potrošača "pod jedan kaže da da potrošač treba da plaća uslugu u skladu sa potrošnjom", a "pod dva daje mu se pravo da raskine ugovor"."Ako ne (uspemo u tome) onda ćemo sigurno bar pokazati apsurd ovog društva gde mi imamo zakon koji predviđa jedno, a siguran sam da će se desiti nešto potpuno drugo", kaže predstavnik "Efektive".To "drugo" će prema njegovim rečima najverovatnije biti odgovor komunalnog preduzeća u kome će se tvrditi da građani nemaju pravo da raskinu ugovor.Gavrilović ocenjuje da se sva komunalna preduzeća u Srbiji, kao što su čistoće, toplane, parking servisi ponašaju kao monopolisti i misle da mogu da rade šta hoće.Podseća i na Zakon o obligacionim odnosima, koji takođe predviđa da svaki ugovor može da se raskine, kao i da bi "sve suprotno tome bilo robovlasničko društvo"."Svaki ugovor može da se raskine, pitanje je samo uslova, cene", kaže Dejan Gavrilović. Ako se, prema njegovim rečima cena komunalne usluge, odnosno usluge od opšteg ekonomskog interesa, poveća a potrošač nije saglasan sa tim on ima pravo da raskine ugovor. Čedomir Savković

Svet

Kompanije se takmiče u proizvodnji čistijih goriva

Kompanije sve više objavljuju podatke o emisijama štetnih gasova od Pariškog klimatskog sporazuma 2015. godine, a novi trend podstiče konkurentnost za zeleniju energiju, piše Axios.Upotreba podataka je najvažnija osnova za svaki napor da se smanje emisije, bilo kroz vladinu politiku ili napore privatnog sektora.„Jedna od osnovnih teorija menadžerske prakse je da ne možete upravljati onim što ne možete izmeriti. Ako ne znate kolike su vaše emisije, kako ih onda merite?“, rekao je Stiven Rotstin, stručnjak u Ceresu, neprofitnoj organizaciji koja podstiče održivije investiranje.Nakon što je francuska vlada prošle jeseni blokirala ugovor o uvozu američkog prirodnog gasa od zbog zabrinutosti oko uloge tog goriva u izazivanju klimatskih promena, manja kompanija zvana Xpansiv dobila je priliv poziva energetskih kompanija koje su želele njene usluge.Xpansiv koristi podatke i tehnologiju kako bi omogućila kompanijama da kupuju i prodaju proizvode, uključujući prirodni gas, na osnovu toga koliko su čisti.Kina, Evropa, Amerika (pod Džoom Bajdenom) i druge zemlje obavezale su se da će smanjiti emisije do 2050. godine.Pa će tako kompanije koje proizvode „najprljavija fosilna goriva“ propasti prve, dok će one koje proizvode nešto čistija opstati duže.„Sve je veća konkurencija oko toga kako možete da budete zeleniji“, rekao je Brajan Staford, izvršni direktor kompanije Diligent, softverske firme koja se bavi pitanjima upravljanja, uključujući i oblasti životne sredine.Bajdenov agresivan i sveobuhvatan klimatski plan uključuje cilj da se zahteva da „javna preduzeća otkrivaju klimatske rizike i emisije štetnih gasova u svojim operacijama i lancima snabdevanja“.