Najnovije

Svet

Cene hrane u svetu porasle sedmi mesec za redom

Cene ključnih prehrambenih namrnica, izuzev šećera, nastavile su da rastu i tokom decembra prošle godine, saopštila je Agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).Kako se naglašava FAO-v indeks, koji na mesečnom nivou meri promene cena osnovnih prehrambenih proizvoda, žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera, tokom decembra iznosio je u 107,5 poena proseku.Podaci za novembar, kako se ističe prepravljeni su sa prvobitno procenjenih 105 bodova na 105,2.Na nivou cele 2020. godine, FAO-v referentni indeks je iznosio prosečnih 97,7 poena, što predstavlja trogodišnji maksimum i rast od 3,1% u odnosu na 2019. godinu.Ipak, taj indeks je za preko 25% niži od istorijskog rekorda zabeleženog 2011.Cene biljnih ulja tokom decembra nastavile sa snažnim rastom, skočivši za 4,7% na mesečnom nivou, nakon što su u novembru porasle za više od 14%.Tokom cele prošle godine, cene biljnih ulja su zabeležile rast od 19,1% na godišnjem nivou i na to je uticala manja ponuda  palminog ulja od strane zemalja koje ga proizvode, kao i veliki skok cena izvoznih dažbina u Indoneziji.Žitarice su u decembru poskupele 1,1% na mesečnom nivou, usled skoka izvoznih cena pšenice, kukuruza, sirka i pirinča, a na to su uticale slabe prognoze u pogledu količine prinosa u Severnoj i Južnoj Americi, kao i u Ruskoj Federaciji. U celoj 2020, cene žitarica su porasle 6,6%.TREĆINA NAMIRNICA IZ UGOSTITELJSKOG SEKTORA ZAVRŠI NA DEPONIJAMA Cene mleka i mlečnih proizvoda su se takođe uvećale u poslednjem mesecu 2020. za 3,2% u odnosu na novembar, dok su na nivou cele godine bile za oko 1% niže nego 2019. Decemabrsko poskupljenje mleka i mlečnih proizvoda izazvala je velika potražnja na globalnom nivou, kao i velikom potražnjom u zapadnoj Evropi.Meso je u decembru bilo skuplje za 1,7% u odnosu na novembar, ali je na nivou cele 2020. u proseku bilo za 4,5% jeftinije nego godinu ranije. Tokom decembra najviše je poskupelo živinsko meso zbog izbijanja ptičjeg gripa u Evropi, dok su cene svinjetine blago skliznule nakon što je nemačka suspendovala izvoz u Aziju jer se pojavila afrička svinjska kuCene šećera su ostale stabilne tokom decembra, nakon što su za 3,3% porasle u novembru.Uzroci za poskupljenje šećera tokom novembra bile su pogoršane prognoze za dobar rod šećerne repe i šećerne trske u Evropskoj uniji, Rusiji i na Tajland.Na to su naviše uticale loše vremenske prilike.Šećer je 2020. u proseku poskupeo 1,1% u odnosu na pretodu godinu.

Svet

Boing zbog laži oko avionskih nesreća kažnjen s 2,5 milijarde dolara

Američko Ministarstvo pravosuđa krivično je optužilo kompaniju Boing (Boeing) zbog lažnih svedočenja koje su dali tamošnjoj Federalnoj vazduhoplovnoj upravi (FAA) pre i posle fatalnih padova aviona 737 Max 2018. i 2019. godine i sada će morati da plate kaznu od 2,5 milijarde dolara, javlja The Verge.Kazna od 2,5 milijarde dolara uključuje 243,6 miliona dolara „krivične novčane kazne“, 1,77 milijardi dolara koje će biti isplaćene aviokompanijama koje su bile kupci aviona i 500 miliona dolara koji će otići u fond za pomoć porodicama i rođacima ljudi koji su poginuli u dve nesreće.„Obmanjujuće izjave, poluistine i propusti koje su zaposleni u Boingu sputavali su sposobnost vlade da osigura bezbednost leteće javnosti“, rekla je američka advokatica Erin Nili Koks u izjavi.Boingov 737 Max trebalo je da bude avion koji bi pomogao kompaniji da ide u korak sa novom, štedljivijom ponudom rivalskog Erbasa (Airbus). Ali kompanija je požurila sa dizajnom, i kao rezultat toga, avion je bio podložan opasnim problemima u određenim situacijama pri poletanju.Boing je napravio softver za suzbijanje ovog nedostatka u dizajnu automatskim guranjem nosa aviona nadole. Ali kompanija nikada nije rekla FAA, avio kompanijama ili pilotima o softveru kako bi uštedela vreme i novac.Upravo je ova serija nedostataka u dizajnu i Boingova želja da uštedi novac dovela do dva fatalna pada 737 Max aviona, kao što je otkriveno u kasnijim kongresnim istragama i izveštajima.Za sada ni jedna pojedinačna osoba nije posebno optužena u istrazi.

Srbija

ePijaca postaje „interaktivna tržnica Srbije“

Internet platforma ePijaca pokrenuta je početkom aprila sa ciljem da se pomogne poljoprivrednicima kojima su zbog pandemije bili odsečeni svi dotadašnji kanali prodaje i distribucije. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se ona dalje razvija, kao i da će postati "interaktivna tržnice Srbije", javlja Tanjug.Ministarstvo poljoprivrede kreiralo je i osposobilo za rad ePijacu u roku od 48 sati početkom aprila i na njoj se do sada registrovalo više od 2.000 malih proizvođača iz svih delova Srbije.Ideja je bila da se omogući bolji pristup tržištu, pre svega malim proizvođačima koji nemaju svoje veb prezentacije, kako bi oni predstavili svoje proizvode i kako bi njihova ponuda bila lako dostupna potrošačima.Dodaje se da će na "interaktivnoj tržnici" ponuda svih registrovanih proizvođača biti predstavljena sa slikama, informacijama o količinama, potvrđenim kvalitetom, cenom i raspoloživošću proizvoda, mogućnošću da se ponude osveže, kao i da se organizuju popusti i specijalne ponude.U planu je i razvijanje posebne mogućnosti pretrage i pregleda za male distributivne lance.U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je platforma za devet meseci uspela da pomogne mnogim ljudima, kao i da ima široku ponudu, od džemova, sireva, namaza, mesnih prerađevina, poput kulena, šunke i kobasica, do vina, rakija, piva, prirodnih sokova i ostalih.ZA RAZVOJ ONLAJN TRGOVINE NEOPHODNA JE DGITALIZACIJA CARINSKIH PROPISA PONUDOM POKRIVENA CELA SRBIJAPlatforma je, kako se podseća, prvog dana svog rada imala više od 20.000 poseta i to je nastavljeno narednih meseci.Proizvođači organskih proizvoda ili domaćih, hladno ceđenih sokova imali su po nekoliko desetina narudžbina prvog dana, a mali proizvođaci povrća prodavali su na desetine tona malim distributivnim lancima.Navode i da su penzioneri iz različitih delova Beograda i većih gradova Srbije uspeli da uspostave direktan kontakt sa svojim nekadašnjim prodavcima sa pijace i da organizuju dostavu na kućnu adresu.Najveće interesovanje je za "premium food sector" proizvode, kao što su kvalitetni sirevi i namazi, organski proizvodi, alkoholna pića, kao i prerađevine od bobičastog voća.Svi proizvođači kraft (zanatskih) piva, koji su se registrovali prvog dana, imali su najmanje po jednu porudžbinu, kažu u ministarstvu.Napominje se da je razvoj internet prodaje proces koji traje, kao i da se paralelno sa njim razvija i svest o značaju tog načina distribucije i kod proizvođača i kod kupaca.Dostava, transport, specifična pakovanja, uslovi plaćanja, kao i mogućnost reklamacije predstavljaju prateće sisteme koje uz onlajn trgovinu takođe treba razvijati, napominju u Ministarstvu poljoprivrede.

Svet

WhatsApp promenio uslove korišćenja, sada deli podatke sa Fejsbukom

Vacap (Whatsapp), aplikacija za deljenje poruka koja je bila fokusirana na privatnost, promenila je uslove korišćenja i počeće da deli korisničke podatke sa svojom matičnom kompanijom Fejsbukom, piše Biznis insajder.Vacap će sada prikupljati podatke, uključujući brojeve telefona, lokacije i još mnogo toga za Fejsbuk i njegove podružnice.Ukoliko korisnici ne prihvate nove uslove do 8. februara izgubiće pristup aplikaciji.Ovaj potez podstakao je pozive korisnicima da prestanu da koriste Vacap i pređu na manje, enkriptovane aplikacije za razmenu poruka kao što su Signal i Telegram.„Signal i Telegram su sada bolja alternativa ako ste zabrinuti zbog svoje privatnosti“, objavio je na Tviteru urednik tehnološkog portala Tech Crunch Majk Bučer.Pored njega i Teslin Ilon Mask je na svom Tviter profilu napisao da svi treba da „koriste Signal“.Glasnogovornica Vacapa rekla je da je promena neophodna kako bi aplikacija mogla da koristi „širu Fejsbukovu infrastrukturu“.Portparolka nije pojasnila zašto je platforma odlučila da izvrši izmenu, ali je rekla da to neće uticati na korisnike u Evropi i Ujedinjenom Kraljevstvu.Fejsbuk je kupio Vacap 2014. godine, a 2016. pružio je korisnicima jednokratnu šansu da odustanu od deljenja podataka sa Fejsbukom.

Svet

EK dala zeleno svetlo za pokretanje inicijative protiv masovnog nadzora

Evropska komisija odlučila je da registruje građansku inicijativu za zabranu biometrijskog masovnog nadzora. Organizatori ove inicijative pozivaju Komisiju da predloži pravni akt kojim će se trajno okončati neselektivna i proizvoljna upotreba biometrijskih podataka. Komisija smatra da je ova građanska inicijativa pravno prihvatljiva, jer ispunjava neophodne uslove. Komisija u ovoj fazi nije analizirala suštinu inicijative.Nakon  registracije inicijative 7. januara, organizatori mogu započeti proces prikupljanja potpisa podrške u narednih 6 meseci. Ako inicijativa dobije milion potpisa o podršci u roku od jedne godine od najmanje 7 različitih država članica, Komisija će morati da reaguje u roku od 6 meseci. Komisija bi mogla da odluči da li prihvatiti zahtev ili ne, i u oba slučaja bi trebalo da obrazloži svoj stav.MUP Srbije planira nadzor sa 8100 kamera, ne zna se da li već koristi softver za prepoznavanje licaNeko nas posmatra, a ne znamo zašto

Srbija

Više od 500 dece čeka da im lokalna vlast obezbedi ličnog pratioca

Usluga ličnog pratioca deteta sa invaliditetom ne postoji u trećini lokalnih samouprava u Srbiji, a u onima koje su ga uvele - ovu uslugu često pružaju nelicencirane organizacije, pokazuje izveštaj Državne revizorsske institucije.Usluga socijalne zaštite „lični pratilac deteta” u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijena, ocenjuje državni revizor. Iako se broj jedinica lokalne samouprave koje obezbeđuju uslugu lični pratilac deteta iz godine u godinu povećava, još uvek u 2019. godini uslugu nije uspostavilo 47 JLS, odnosno 33%. Najveći broj JLS koje nisu uspostavile uslugu lični pratilac deteta pripada regionu Južne i Istočne Srbije. Takođe, uslugu u 29 jedinica lokalne samuprave pružaju nelicencirane organizacije, što stvara rizik da lični pratioci nisu prošli akreditovane programe obuka i dovodi u pitanje kvalitet pružanja ove usluge, ističe se u izveštaju.Lični pratilac je usluga socijane zaštite i podrazumeva podršku detetu u kretanju, održavanju lične higijene, hranjenju, oblačenju i komunikaciji sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu.Takođe, podaci ukazuju da na uslugu lični pratilac deteta čeka veliki broj dece sa smetnjama u razvoju i da veliki broj roditelja ne zna da ima pravo na ovu vrstu usluge. Takođe, podaci pokazuju da u 2019. godini na teritoriji Srbije usluga ličnog pratioca nije realizovana za 470 dece kojima je u toku godine predložen lični pratilac kao vrsta dodatne podrške, odnosno 28% dece ima potrebu za ovom uslugom i na nju čeka. "Ako ovome dodamo podatke o nerealizovanim zahtevima iz 2017. i 2018. godine za uslugu ličnog pratioca ovaj broj je veći. Javno dostupne informacije ukazuju da roditelji nemaju dovoljno informacija o mogućnosti da koriste ovu uslugu".Usluga lični pratilac deteta obezbeđuje se iz budžeta jedinice lokalne samouprave. Jedinice lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti ispod republičkog proseka uslugu ličnog pratioca mogu finansirati i iz budžeta Republike Srbije putem namenskih transfera u socijalnoj zaštiti.Osim grada Beograda, ostali subjekti revizije nisu normativno uredili uslugu lični pratilac deteta.Jedinice lokalne samouprave-subjekti revizije su delimično vršili kontrolu nad pružanjem usluge lični pratilac deteta.Revizor je dao preporuke za više lokalnih samouprava. Gradu Beogradu revizor preporučuje da preduzme neophodne aktivnosti i stvori uslove za povećanje broja dece korisnika usluge lični pratilac deteta.Takođe, da obezbedi i prati blagovremenost donošenja zajedničkog mišljenja komisije za procenom potreba za dodatnom podrškom radi povećanja efikasnosti rada interresornih komisija.Odsustvo planiranja i nedostatak finansijskih sredstava u budžetima jedinica lokalne samouprave za realizaciju usluge ličnog pratioca, nepostojanje lokalnih normativnih akata, mali broj licenciranih organizacija ili ustanova za pružanje ove usluge kao i način na koji se vrši nadzor nad pružanjem usluge, ukazuju da postoji rizik od neefikasnog pružanja usluge lični pratilac deteta u Republici Srbiji, zaključuje revizor.

Lifestyle

Pola posla radnicima, pola mašinama do 2025. godine

Za pet godina poslodavci će približno podeliti posao između ljudi i mašina,ocenjuje se u tekstu objavljenom na sajtu Međunarodnog monetarnog fonda na osnovu istraživanja Svetskog ekonomskog foruma o budućnosti rada.Radna snaga se automatizuje brže nego što se očekivalo, zbog čega će 85 miliona radnih mesta biti zamenjeno mašinama u narednih pet godina. Automatizacija, zajedno sa recesijom izazvanom COVID-19, stvara scenario „dvostrukog prekida“ za radnike. Robotska revolucija stvoriće 97 miliona novih radnih mesta. Novi poslovi će nastati u oblati veštačke inteligencije, ali i sektoru stvaranja sadržaja (kao što su upravljanje društvenim medijima i pisanje sadržaja). Profesije u nastajanju odražavaju veću potražnju za poslovima zelene ekonomije. Analitičko razmišljanje, kreativnost i fleksibilnost biće među najtraženijim veštinama. Od pandemije, traže se veštine samoupravljanja, kao što su aktivno učenje, otpornost, tolerancija na stres i fleksibilnost. Najkonkurentnija preduzeća će se usredsrediti na unapređivanje veština svojih radnika. Da bi radnici ostali u svojim ulogama tokom narednih pet godina, skoro polovini će biti potrebna prekvalifikacija za njihove osnovne veštine. Rad na daljinu "nigde ne ide".  Poslodavci kažu da postoji potencijal da se 44 odsto njihove radne snage preusmeri na poslovanje na daljinu. Međutim, 78 odsto poslovnih lidera očekuje određeni negativni uticaj na produktivnost radnika, a mnoga preduzeća preduzimaju korake da pomognu zaposlenima da se prilagode na tzv. rad od kuće.Da li treba regulisati rad od kuće (VIDEO)

Srbija

GSP Beograd će tražiti povećanje cene gradskog prevoza

 Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) Beograd zatražiće u ovoj godini od gradskih vlasti povećanje cene gradskog prevoza, predviđeno je programom poslovanja ovog javnog preduzeća za 2021. godinu."U toku 2021. godine JKP GSP „Beograd“ će na osnovu analize cene prevoza tramvajskog i trolejbuskog podsistema i predložiti Osnivaču korekciju cene uzimajući u obzir poslove održavanja tramvajske i trolejbuske infrastrukture", navodi se u dokumentu koji je Nadzorni odbor preduzeća usvojio krajem prethodne godine.Formiranje cena transportne usluge je u nadležnosti Osnivača odnosno Grada Beograda i konačnu odluku o promeni cena donosi Grad.Naknada za povlašćene proizvođače struje povećana pet puta GSP je odustao od svog strateškog  cilja da nakon izgradnje prve linije Beogradskog metroa bude operater ovog šinskog podsistema jer ovaj cilj "nije održiv uzimajući u obzir formiranje novog JKP „Metro i voz“.GSP Beograd samostalno organizuje prevoz na tramvajskim, trolejbuskim i e-bus linijama, dok su autobuske linije podeljene između GSP Beograd i privatnih prevoznika.Na kraju 2020. godine, vozni park gradskog saobraćajnog preduzeća raspolaže sa 1.256 voznih jedinica: 239 tramvaja, 112 trolejbusa,  5 e-buseva, 4 “mini-e“ vozila i 896 autobusa. Plan je da u ovoj godini GSP nabavi još 100 zglobnih autobusa, 10 solo elektobusa i tri električna vozila za pešačku zonu. Prosečna plata u GSP 500 evraMotori novih GSP autobusa isti kao sporni turski

2020

Težimo da postanemo kompanija sa važnim pozitivnim uticajem na region

NLB Grupa pokrenula je projekat #OkvirPodrške, sa ciljem da pomogne privredu u regionu, ohrabri preduzetništvo, podrži hrabre pojedince koji su se usudili da žive svoju priču i pomogne im da dođu do što većeg broja kupaca i korisnikaVažan deo misije NLB Grupe je da, pored visokog nivoa brige o klijentima, svojom posvećenošću, znanjem i inovativnim rešenjima doprinese boljem životu i boljoj budućnosti celog regiona u kome posluje. Uverena da može da obezbedi dodatnu vrednost klijentima, zaposlenima i istovremeno čitavom društvu, NLB Grupa je krenula putem intenziviranja implementacije održivosti u bankarsko poslovanje.Principi za odgovorno bankarstvo Ujedinjenih nacijaImplementacija odgovornosti u sve segmente poslovanja je motiv da NLB d.d, matična banka NLB Grupe, potpiše Principe za odgovorno bankarstvo Ujedinjenih nacija, čime su se sve banke članice NLB Grupe  pridružile ranijim potpisnicama, 180 banaka iz celog sveta.Principi za odgovorno bankarstvo Ujedinjenih nacija predstavljaju okvir za održivo poslovanje bankarskog sektora, razvijen kroz inovativno partnerstvo između banaka širom sveta i organizacije Ujedinjenih nacija. Pored NLB-a, potpisnice su mnoge ugledne finansijske institucije iz više od 50 zemalja sa svih šest kontinenata. Prve banke su Principe potpisale 2019. godine, od kada se broj potpisnika kontinuirano povećava i širi na nova područja u kojima se sve više govori o održivosti.Principi za odgovorno bankarstvo utvrđuju ulogu i odgovornost bankarske industrije u oblikovanju održive budućnosti i usklađivanju bankarskog sektora sa planiranim dostignućima Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija i Pariskog sporazuma o klimatskim promenama iz 2015. godine. Oni takođe, što je izuzetno važno, podstiču banke da ugrade održivost u sve segmente svog poslovanja i da identifikuju oblasti gde imaju najveći potencijal da ostvare uticaj na održivost u svetu, dok se istovremeno otvaraju nove poslovne mogućnosti za čitavu NLB Grupu.Prilikom potpisivanja Principa, Blaž Brodnjak, predsednik Uprave NLB Grupe, istakao je: Ovo je važan korak koji pokazuje da nam je zaista stalo do regiona u kome poslujemo i živimo, koji nas obavezuje da radimo na održivosti na sistematičan i angažovan način i u kontinuitetu. NLB Grupa nije samo finansijska grupacija. Mi smo ljudi koji poznaju i razumeju industriju u kojoj radimo, koji razvijamo inovativne proizvode i usluge orijentisane na klijente, osećamo i razumemo okruženje, društvo i region u kojem živimo i želimo da doprinesemo boljim uslovima za poslovanje i kvalitetu života građana. Jer za nas Jugoistočna Evropa nije samo tačka na mapi. Mi ga nazivamo i tretiramo kao svoj dom. Ovde su srce i glava NLB Grupe, zato želimo i imamo ambiciju da vidimo ovaj region kako napreduje. Želimo da podržimo taj cilj odgovornim i održivim pristupom svom poslovanju i ulogom koju imamo u društvu. Čvrsto verujemo da održivost nije samo slovo na papiru, već stvarni niz odluka i aktivnosti kojima težimo da postanemo kompanija sa važnim pozitivnim uticajem na društvo i životnu sredinu u našem matičnom regionu i jedan od najpoželjnijih poslodavaca. Radićemo na ulozi u domenu održivosti na svim tržištima na kojima poslujemo, sa ciljem uspostavljanja regionalne održive platforme. Želimo da podržimo kompanije koje posluju lokalno ili regionalno, koje ovde stvaraju i razumeju svoju ulogu u društvu na način kako je mi razumemo i ispunjavamo. #OkvirPodrške Kada je u pitanju društveno odgovorno poslovanje NLB Grupe u 2020. godini, najvažnije je pomenuti #OkvirPodrške, projekat realizovan na svim tržištima na kojima grupa posluje, a u okviru kojeg je NLB Grupa obezbedila vredne pakete oglasnog prostora za privrednike iz celog regiona.Globalna pandemija  dugoročno je izmenila način na koji živimo, komuniciramo, održavamo društvene kontakte i obavljamo svoje poslove, a pojedine  industrije su osetile ogromne posledice krize izazvane korona virusom. Preduzetnici, gazdinstva i mala preduzeća, na kojima počiva svaka zdrava ekonomija i koji obezbeđuju egzistenciju za veoma veliki broj ljudi - za same preduzetnike i njihove porodice, za poljoprivrednike i članove njihovih domaćinstava, suočili su se sa možda najizazovnijim periodom u novijoj istoriji. Zato je NLB Grupa pokrenula projekat #OkvirPodrške, sa ciljem da pomogne privredi u regionu, ohrabri preduzetništvo, podrži hrabre pojedince koji su se usudili da žive svoju priču i pomogne im da dođu do što većeg broja kupaca i korisnika. U okviru ovog projekta, 280 privrednika iz regiona osvojilo je oglasni prostor kod medijskih partnera sa kojima članice grupe sarađuju i na taj način dobilo priliku da se za njih i njihove proizvode i usluge čuje. NLB OrganicU Srbiji, najznačajniji CSR projekat u domenu podrške privredi i ove godine je bio NLB Organic konkurs, na kome je od pokretanja 2012. godine učestvovao 501 projekat proizvođača organske hrane. I ove godine, tri projekta su nagrađena novčanim nagradama u iznosu od po 500.000 dinara.Projekat „Uvođenje savremenih tehnologija i digitalizacija organske proizvodnje povrća na Poljoprivrednom gazdinstvu Kuzmanović“  Svetozara Kuzmanović Poljoprivredno gazdinstvo Kuzmanović bavi se organskom proizvodnjom povrća na 1,15 ha, na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru (7 plastenika, dimenzija 8m x 40m). Godišnje se proizvode 15 tona povrća. Jedan od velikih izazova je zaštita povrća od različitih bolesti i štetočina tokom proizvodnje, zbog čega je neophodno praćenje ekoloških uslova u mikrosredini gde se proizvodnja odvija. Upravo zbog toga, gazdinstvo je apliciralo za nabavku meteostanice, pomoću koje se mogu pratiti određeni parametri koji utiču na proizvodnju i na osnovu kojih će biti moguće reagovati na vreme u cilju zaštite useva od različitih prouzrokovača biljnih bolesti, kao i štetnih insekata. Osim praćenja uslova na otvorenom polju, neophodno je praćenje temperature i vlage vazduha i zemljišta u plastenicima, kao i brzine vetra, što značajno utiče na ceo proces upravljanja plastenicima. Realizacija projekta omogućiće da se u svakom trenutku preko telefona ili računara prate i proveravaju bitni parametri i status sistema koji su implementirani u gazdinstvu. Ovaj projekat ima za cilj uvođenje digitalnih tehnologija u organsku proizvodnju, što će za posledicu imati smanjenje proizvodnih troškova, povećanje kvaliteta proizvoda i smanjenje rizika od štete na plastenicima.Projekat  „Unapređenje organske proizvodnje tj. prerada mleka“ Nikolaja Hristova Gazdinstvo Hristov se nalazi u Donjem Tlaminu pored Bosilegrada, a čini ga porodica od pet članova, sa tri sina, od kojih je jedan Nikolaj Hristov star svega 20 godina. Poljoprivredno gazdinstvo se pretežno bavi stočarstvom, uzgojem ovaca, jer u kraju gde žive, udaljeni od gradova, ali i drugih stanovnika, ima dosta netaknutih prostora za ispašu koji omogućavaju bavljenje organskim stočarstvom. Njihov projekat je usmeren na obezbeđivanje objekta za preradu mleka koje dobijaju od stada od 80 ovaca, uz ideju daljeg širenja stada. Objekat za proizvodnju sira i preradu mleka omogućiće porodici Hristov  da i te proizvode sertifikuju i izađu na tržište gotovih proizvoda organskog porekla. Projekat „Unapređenje linije za proizvodnju i pakovanje brašna“ Jekoslava PurićaGazdinstvo Purić nalazi se pored Nove Varoši, nedaleko od parka prirode „Uvac“. Jekoslav Purić je jedan od pionira u ponovnom uvođenju heljde i spelte na poljoprivrednu mapu Srbije, a od samog početka je uzgoj ovih žitarica radio po organskim principima u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom. Gazdinstvo poseduje 8,5 ha, od čega je 7,5 ha u organskom statusu. Kao jedan od najvećih proizvođača plemenitih žita u zapadnoj Srbiji, mnogo snage i znanja polaže u razvijanje i održavanje biodiverziteta na planinama tog kraja. U budućnosti vide svoje gazdinstvo kao veći i još više razrađen posao koji će, pored brašna, moći da ponudi i druge poluproizvode i proizvode. Teže da zaokruže sve procese, da otpad iz nekih procesa iskoriste na drugi način i nađu mu svrhu po principima cirkularne ekonomije, dajući primer drugima kako da plasiraju proizvode sa planina jugozapadne Srbije. Pored brašna od heljde, koju proizvode više od 20 godina, i brašna od spelte, proizvode i jastuke od ljuspica heljde koje proizvode i pakuju, a odnedavno i stočnu hranu čija je hranljiva vrednost ispitana i potvrđena u laboratorijama Poljoprivrednog fakulteta.U borbi protiv korone, zajedno smo jačiNa svim tržištima na kojima posluje, NLB Grupa je intenzivno pratila situaciju u vezi sa širenjem virusa COVID-19 i pružala podršku tamo gde je bila najpotrebnija, pre svega zdravstvenim ustanovama u regionu, ali i drugim institucijama kojima je bila potrebna podrška za uspešniju borbu protiv epidemije.Na početku epidemije, kada je imperativ bi povećanje broja testiranih, banka je obezbedila laboratorijski materijal za Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, koji je u tom trenutku bio jedina institucija u kojoj se radilo testiranje na korona virus za celu Srbiju. Podržala je i udruženja u Beogradu i Nišu koja su tokom nestašice zaštitnih maski okupila volontere kako bi doprinela obezbeđivanju maski za one koji su u borbi protiv epidemije bili u prvim redovima, a istovremeno pružila potrebnu podršku bolnicama, centrima za socijalni rad i drugim institucijama u Srbiji u kontekstu virusa COVID-19.Banka je učestvovala i u akciji Unicefa za nabavku kiseoničkih protokomera, koji su osnovna kiseonička potpora pacijentima obolelim od virusa korona. Zahvaljujući brzom odgovoru poslovne zajednice, Unicef je prikupio sredstva za nabavku preko 400 protokomera. Apelu Unicefa su se odazvale i kompanije koje su se prethodnih godina takmičile na tradicionalnom Unicef Fer plej turniru u basketu, koji prvi put posle 12 godina  nije održan zbog aktuelnih zaštitnih mera, a među njima je i NLB Banka, čiji su predstavnici prethodnih godina igrali basket za decu Srbije.Odgovorni prema sebi i prema drugimaU 2020. godini, najvažniji cilj banke u domenu brige o zaposlenima je bilo zdravlje svih članova našeg tima. Zato je banka od samog početka pandemije intenzivno radila na obezbeđivanju svih sredstava  za zaštitu zdravlja svojih, od nabavke maski, rukavica i dezinficijenasa u trenucima kada ih na tržištu gotovo i nije bilo, postavljanja zaštitnih barijera na blagajnama, preko organizacije rada od kuće  i donošenja pravila za bezbedno poslovanje, do intenzivne komunikacije kako bi svi zaposleni u svakom trenutku imali sve informacije o epidemiološkoj situaciji, novostima iz banke u vezi sa korona virusom, ali i dobili adekvatnu podršku u situacijama kada im je ona bila potrebna. Anketa među zaposlenima pokazala je da su zaposleni izuzetno zadovoljni načinom na koji je banka reagovala, kao i brzinom reakcije na aktuelnu situaciju, a zaposleni su imali priliku i da sugerišu rešenja koja su za njih najprihvatljivija u smislu organizacije rada i očekivanja. Banka je bila izuzetno aktivna i u komunikaciji sa klijentima, omogućavajući im u svakom trenutku pristup proizvodima i uslugama banke, pre svega pristup sredstvima na njihovim računima čak i tokom vanrednog stanja, a sa druge strane štiteći i njihovo zdravlje prilikom dolazaka u ekspozituru.  

Srbija

Crnogorski lanac supermarketa planira da dođe u Srbiju?

Najveći maloprodajni lanac u Crnoj Gori "Voli", planira da uđe na srpsko tržište, piše portal Retail Serbia, naglašavajući da se radi o nezvaničnim informacijama. Osim Srbije, kompanija je, kako se navodi, ispitivala i ostala tržišta u regionu.Retailserbia naglašava da predstavnici kompanije inače nisu odgovorili na njihove upite o izlasku na srpsko tržište.Najveći prehrambeni trgovinski lanac u Crnoj Gori završio je 2020. godinu sa novootvorenim hipermarketom u Zeti, čija je površina 1.600 kvadrata.Potrošačima se u novoj trgovinskoj radnji nudi oko 10.000 artikala, kao i usluga TAKE&GO. Novi hipermarket ima i 150 parking mesta, a zapošljava 50 radnika.RUSKI TRGOVINSKI LANAC KREĆE U OSVAJANJE NEMAČKE Sa više od 60 maloprodajnih objekata u 27 mesta, "Voli" je, kako se navodi, najveći trgovački lanac u Crnoj Gori.Predstavnici te kompanije nedavno su najavili širenje mreže marketa i izlazak na regionalno tržište.Kompanija u Crnoj Gori posluje sa marketima, supermarketima i hipermarketima, kao i sa distributivnim centrom u Podgorici koji se prostire na 16.000 kvadrata. "Voli" je nedavno otvorio i svoju online prodavnicu koja nudi oko 4.500 artikala.

Srbija

Humanitarne licitacije na Fejsbuku prikupljaju gotovo 25.000 evra dnevno za humanitarne svrhe

Fejsbuk grupa „Budi human – Humanitarne licitacije“, preko koje ljudi prodaju polovne ili nove stvari, i gde kupci ne uplaćuju novac prodavcima, već humanitarnim fondacijama trenutno broji oko 289.000 članova, a prema rečima osnivačice grupe, dnevno se prikupi oko 25.000 evra, piše portal Biznis i finansije.Ovu fejsbuk grupu osnovala je u maju ove godine dvadesetdevetogodišnja Branka Zarić iz Sremske Rače, nazaposlena vaspitačica i majka dvoje dece.Zarić ukazuje da je zbog sve većeg broja korisnika sve teže voditi evidenciju o tome koliko se novca prikuplja na dnevnom nivou, ali da se prema njihovim poslednjim procenama dnevno prikupi oko 25.000 evra za humanitarne svrhe.Branki Zarić sada u praćenju licitacija i komunikaciji sa velikim brojem pratilaca pomažu i drugi ljudi – njen tim je narastao na skoro stotinu administratora i moderatora, koji kao i ona, rade volonterski.Grupa funkcioniše tako što neko okači fotografije određenog predmeta ili usluge koju želi da proda, označi vreme trajanja licitacije, početnu cenu i korisnika humanitarne pomoći na čiji račun će biti prosleđena uplata.Prema rečima Branke Zarić, na licitacijama uglavnom učestvuju fizička lica, ali povremeno se uključuju i kompanije i tada su uplate uglavnom veće. Tako su krajem novembra, dve devojke stavile na licitaciju jednu paštetu od 50 grama. Objasnile su da su se, kao i mnogi naši sugrađani, istrošile tokom meseca pa su „ostale na pašteti do prvog“, te zato stavljaju nju na aukciju. Početna cena je bila 20 dinara. Objava je privukla veliku pažnju pa su tri osobe uplatile po 50.000 dinara, dok je Industrija mesa Matijević, koja je i proizvođač pomenute paštete, donirala još 500.000 dinara. Tako je jedna mala pašteta dostigla vrednost od čak 650.000 dinara.Pored Matijevića, i Grand kafa se uključila u licitacije kada je ova fejsbuk grupa organizovala humanitarnu akciju pod nazivom „Kafa za život“. Prva nagrada bio je odlazak na kafu sa nekom poznatom ličnošću koja učestvuje u ovoj akciji. Tokom premijernog onlajn „kafenisanja“ sa glumcem Gordanom Kičićem, Grand kafa je uplatila trostruki iznos izlicitirane sume.

Srbija

Poreska uprava kontroliše i onlajn nastavnike engleskog

U Udruženju radnika na internetu (URI) kažu za Novu ekonomiju da pozivi za kontrolu od strane Poreske uprave masovno stižu i frilenserima koji su počev od 2015. godine putem interneta radili predajući engleskog jezika i zarađivali od 200 do 300 dolara mesečno."U ovom trenutku ne mogu da kažem koji je broj ljudi tačno, ali se zaista javilo dosta ljudi, koji su radili predavali engeski jezik na internetu", kaže za naš portal predsednik Udruženja radnika na internetu, Miran Pogačar.Prema njegovim rečima uglavnom su u pitanju ljudi koji su radili za kompaniju Bibo i koji su zarađivali iznose od 200-300 dolara mesečno."Naš neki savet jeste, kao i svima da se jave Udruženju radnika na internetu, da dobiju pravnu pomoć preko udruženja, odnosno pravnika i advokata sa kojima mi sarađujemo", objašnjava Miran Pogačar.On podseća da to važi za sve ljude kojima stižu pozivi Poreske uprave u koji su radili ili rade putem interneta, one koji predaju engleski i oni koji su radili ili rade druge vrste poslova."Činjenica je da je dosta ljudi dobilo pozive, a da su zarađivali male sume novca", kaže Pogačar.Objašnjava da je neko radio dve, tri ili pet godina, ali da se u svakom slučaju to odnosi na ljude koji su radili od 2015. do ove godine.Smatra i da je nedopustivo da tim ljudima neko unapred nešto naplati, uzme im skoro sve što su zaradili i to da državi."Videćemo šta će se da tim dešavati, ali u svakom slučaju to je apsolutno, nedopustivo i katastrofalno.To mi nećemo dati ne samo njima da se desi", objašnjava sagovornik Nove ekonomije. Smatra i da je nedopustivo da im neko uzme unazad skoro sve što su zaradili i da to daju državi.On podseća da su predavači engleskog jzeika na internetu često zarađivali manje od prosečne zarade u Srbiji, kao i manje od minimalne zarade."To u stvari pokazuje u kojoj je meri država spremna da ide i da uzme pare svima, pa i ljudima koji su zarađivali neku crkavicu", kaže predstavnik Udruženja radnika na internetu.Drugi sagovornik Nove ekonomije koji je želeo da ostane anoniman već četiri godine predaje engleski preko interneta, radeći za agenciju Bibo."Moja zarada je nešto veća od prosečnih primanja u Srbiji, oko 60 hiljada dinara na mesečnom nivou, sve zavisi od broja radnih sati", kaže sagovornik nove ekonomije.Prema njegovim rečima do sada mu od Poreske uprave nije stigao nikakav poziv za kontrolu prihoda. Kako dodaje i ako stigne, ne planira da bilo šta plati državi.Međutim, ocenjuje da bi mnogo bolja bila opcija kada bi država frilenserima retroaktivno naplatila radni staž, odnosno neku obevezu od koje bi koristi imali i jedni i drugi.

Svet

Timu SZO-a za proučavanje porekla koronavirusa zabranjen ulazak u Kinu

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je Kina blokirala ulaz njihovom timu koji je trebalo da istražuje poreklo pandemije koronavirusa, piše CNN.Prema direktoru SZO-a Tedrosu Gebrejsusu, dvoje naučnika već je bilo na putu ka Kini, kada im je rečeno da kineski zvaničnici nisu odobrili potrebne dozvole za ulazak u zemlju.Prethodno je već bilo dogovoreno da se naučnicima odobri ulazak u zemlju i istraživanje.Tedros je rekao da je SZO "nestrpljiva da istraži poreklo što je pre moguće" i da je dobio uverenje da će Peking ubrzati proceduru za „što ranije odobrenje“.Zvaničnici SZO-a već dugo pregovaraju sa Pekingom kako bi timu naučnika omogućili pristup ključnim lokacijama za istraživanje porekla virusa, koji je prvi put otkriven u kineskom Vuhanu u decembru 2019. godine.U maju se SZO složila da sprovede istragu, nakon što je više od 100 zemalja potpisalo rezoluciju kojom se traži nezavisna istraga.

2020

Energija za bolji život

OMV, međunarodna, integrisana naftna i gasna kompanija sa sedištem u Beču, proizvodi i plasira na tržište naftu i gas, inovativna energetska, kao i vrhunska petrohemijska rešenja. Svesni činjenice da je naša kompanija definisana načinom ponašanja svih naših zaposlenih, nastojimo da principe društvene odgovornosti integrišemo u svakodnevno poslovanje, iniciramo i podržimo važne društvene akcije i zajedno budemo još odgovorniji OMV je potpisnik UN-ovog Globalnog dogovora, Vodećih principa UN-a o poslovanju i ljudskim pravima, a takođe sprovodi svoje aktivnosti u skladu sa smernicama OECD-a za multinacionalna preduzeća. Poštujući ljudska prava i radeći sa našim dobavljačima, gradimo dugoročno održiv biznis, jer poslujemo na pošten i častan način. Pridržavamo se svih relevantnih zakona i težimo da osiguramo da se svi u našem lancu snabdevanja pridržavaju relevantnih standarda postavljenih u našem kodeksu ponašanja i da slede naše ključne politike i principe.OMV Srbija sledi društveno odgovornu politiku matične kompanijeOd početka svog poslovanja u Srbiji OMV snažan fokus stavlja na podršku društvenim inicijativama i projektima. Društveno odgovorno poslovanje kompanije OMV Srbija podrazumeva  odgovoran odnos prema zajednici, svojim korisnicima, zaposlenima i životnoj sredini. Takođe, integralni deo naše korporativne strategije i sastavni deo principa odgovornosti u poslovanju čini i održivo poslovanje.Pojava pandemije COVID-19 dodatno nas je pokrenula u zajedničkom izazovu pred kojim se našla cela planeta. Sa ciljem da na najbolji način odgovorimo novonastalim okolnostima, sa brigom za svakog pojedinca, priključili smo se podršci zdravstvenim institucijama i osoblju i organizovali niz aktivnosti za obezbeđivanje sigurnog boravka na našim prodajnim mestima i brigu o ugroženim pojedincima.Podrška u borbi protiv COVID-19Novonastale okolnosti su nas sve zatekle i primorale da reagujemo brzo, konkretno i odgovorno. OMV je u tom smislu jedna od kompanija koje posluju na teritoriji Srbije i koje su u veoma kratkom roku odgovorile profesionalnom i materijalnom podrškom. Tokom celog perioda od pojave COVID-19 pandemije intenzivno se bavimo i organizacijom procesa, uvođenjem mera za zaštitu zaposlenih, brigom o zdravlju i sigurnosti boravka na našim benzinskim stanicama. Veoma brzo smo realizovali preventivnu dezinfekciju svojih objekata, postavili značajna obaveštenja, sredstva za dezinfekciju i barijere kojima smo doprineli da se korisnici i zaposleni osećaju sigurno i neometano obavljaju svoje aktivnosti. Takođe, zbog podrške svim nadležnim službama tokom vanrednog stanja, dvanaest stanica u OMV mreži imalo je celodnevno dežurstvo. Pomenućemo neke od inicijativa za koje se nadamo da su dale barem mali doprinos u borbi protiv COVID-19.Glosa 1: Dobra saradnja sa Caritasom Srbije nastavljena je i ove godine kroz projekat  integracije tinejdžera iz socijalno ugroženih porodica Donacije zdravstvenim institucijama i ustanovamaPo izbijanju epidemije OMV Srbija je uspostavila saradnju sa Kriznim štabom Grada Beograda i u okviru njega gradskim Sekretarijatom za zdravstvo. Jedan od primarnih zadataka ove dve institucije je da tokom vanredne situacije koordiniraju rad svih preko potrebnih službi za funkcionisanje grada.Imajući u vidu aktuelnu epidemiološku situaciju, OMV Srbija se priključila opštoj podršci sa donacijom novčanih sredstava Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ i Domu zdravlja „Voždovac“ u vrednosti od preko milion dinara.Novčana sredstva su imala za cilj da doprinesu svakodnevnom funkcionisanju obe institucije. Kada je reč o Institutu „Torlak“, to je između ostalog proizvodnja vakcina u skladu sa savremenom tehnologijom i najvišim standardima, kao i obezbeđivanje nesmetanog sprovođenja aktivnosti nacionalnih referentnih laboratorija. Podržali smo rad trijažnog centra u Domu zdravlja „Karaburma“ i privremene ustanove za prijem pacijenata na Beogradskom sajmu obezbeđivanjem toplih napitaka i postavljanjem aparata za pravljenje kafe, i ujedno donirali hranu koja je u tom trenutku bila značajan doprinos organizaciji Caritas Srbije.Kafa za naše heroje na OMV Srbija benzinskim stanicamaU znak podrške današnjim modernim herojima, koji su uvek tu i brinu se o našoj dobrobiti, posebno u ovoj borbi protiv nevidljivog neprijatelja, pokrenuli smo kampanju da se svim zdravstvenim radnicima koji posete benzinske stanice OMV omogući da dobiju besplatnu VIVA kafu po njihovom izboru. Zato je, u celoj mreži OMV stanica u Srbiji, tokom trajanja vanrednog stanja svim zdravstvenim radnicima bio omogućen kratak predah uz omiljeni topli napitak. Suvišno je reći da je VIVA kafa naš zaštitni znak, i da se sa velikom pažnjom bavimo kvalitetom ponude, ali bitno je navesti da je proizvodnja proizvoda sa oznakom VIVA takođe zasnovana na odgovornom i održivom pristupu proizvodnim procesima. Proizvodi ne sadrže veštačke ukuse, zaslađivače, palmino ulje ili konzervanse. Vodimo računa o razgradivoj ambalaži. Kafa koju prodajemo nosi oznaku Fairtrade, i simbolizuje pravičnu isplatu i podršku za uzgajivače kafe u zemljama u razvoju. A ovo je samo jedan od načina kako doprinosimo održivom razvoju društva i ekonomije uz poštovanje životne sredine.Tokom trajanja vanrednog stanja, u celoj mreži OMV stanica u Srbiji, svim zdravstvenim radnicima bio je omogućen kratak predah uz besplatnu VIVA kafu Šoljica kafe za dobro deloRukovodeći se navedenim principima brige i podrške, ove godine smo 1. oktobar, Međunarodni dan kafe, obeležili novom inicijativom. Kafa je napitak uz koji svakodnevno delimo životne trenutke, a u promenjenim okolnostima koje su uticale na sve nas, ovogodišnji Dan kafe bio je povod da zajedno sa potrošačima podelimo solidarnost i brigu o zdravlju. Celokupan prihod ostvaren od prodaje popularne VIVA kafe na benzinskim stanicama OMV širom Srbije tokom Dana kafe je doniran. Primaoci donacije su bili NURDOR, Nacionalno udruženje dece obolele od raka i Fondacija SOS Dečija sela Srbija, sa kojima smo ostvarili lepu saradnju.Klub „Zlatno srce“ i podrška najmlađimaU duhu svojih strateških opredeljenja i korporativne kulture koja uključuje pomoć širokoj društvenoj zajednici, kompanija OMV Srbija postala je partner Kluba „Zlatno srce“ Fondacije SOS Dečijih sela Srbija. Ova organizacija, za prvi i najvažniji zadatak, ima pružanje dugoročne, kontinuirane podrške deci bez roditeljskog staranja sve do njihovog osamostaljivanja, a OMV je postao deo tima koji omogućava da se promene životi stotine dece širom Srbije i da im se pruži prilika za bolju budućnost.OMV Srbija se uključila u saradnju sa Klubom i tako što su predstavnici Fondacije SOS Dečija sela Srbija bili dostupni na maloprodajnim objektima OMV. Tako su oni koji žele da se priključe ovoj inicijativi putem donacija mogli to da ostvare i na odabranim OMV stanicama.Uz podršku radu Fondacije, imali smo i jedinstvenu priliku da sa decom i svim stanovnicima Dečijeg sela Kraljevo podelimo prazničnu atmosferu, novogodišnje paketiće i provedemo vreme u druženju. „Pripremi se za budućnost“ i podrška tinejdžerimaDobra saradnja sa Caritasom Srbije nastavljena je i ove godine kroz projekat  „Pripremi se za budućnost“ za integraciju tinejdžera iz socijalno ugroženih porodica u samostalni život. Projekat je osmišljen u skladu sa politikom društveno odgovornog poslovanja OMV Srbija i korporativnom kulturom kompanije kojom se podstiče pružanje jednake šanse svima i nagrađivanje mladih ljudi koji pokažu potencijal, spremnost za učenje i napredovanje.Cilj projekta „Pripremi se za budućnost“, započetog 2016. godine, jeste da mladim ljudima pomogne u savlađivanju izazova samostalnog življenja i privređivanja, kroz praktična iskustva, a da pri tome ne ugroze svoje školovanje. Tokom oktobra potpisani su ugovori sa još dva mlada čoveka. Jedan je dobio priliku da radi na OMV benzinskoj stanici u Jagodini, dok će drugi svoju priliku da stekne radno iskustvo ostvariti na OMV benzinskoj stanici Subotica.Inače, danas u mreži OMV Partnera na 63 benzinske stanice u Srbiji radi oko 800 ljudi, od kojih 23 odsto radi duže od 10 godina. Brojni su primeri mladih ljudi koji su počeli kao točioci i kasirke, zatim napredovali do zvanja šefova smene na stanicama, i došli do pozicija Partnera benzinske stanice i prilike da vode svoje preduzeće, brinući o nekim novim mladim ljudima. Odgovornost prema životnoj srediniStrategija održivog razvojaOMV se već decenijama obavezuje da će poslovati ekonomski, ekološki i socijalno održivo i nastaviti da održava ovu posvećenost, jer je to jedini način da se dugoročno zaštiti i sačuva sigurnost i prosperitet. OMV nastavlja da radi na najvažnijem pitanju za našu industriju u budućnosti - klimatskim promenama. Zauzeli smo aktivan pristup prema uspešnom repozicioniranju OMV u svetu sa manje ugljenika i u potpunosti smo posvećeni Pariskom klimatskom sporazumu.Aktivno transformišemo svoj portfolio proizvoda povećavajući udeo proizvoda koji sadrže manje ugljenika i zajedno sa Borealisom radimo na inovativnim rešenjima koja doprinose energetskoj tranziciji i cirkularnoj ekonomiji, kao što su ReOil®, mehanička reciklaža, i koprerada bionafte. Podržavamo prelazak na ekonomiju sa manje ugljenika i postavljamo merljive ciljeve za smanjenje intenziteta ugljenika i uvođenje novih energetskih i petrohemijskih rešenja.Održivo poslovanje presudno je za OMV u stvaranju i dugoročnoj zaštiti vrednosti, izgradnji poverenja u partnerstvu i privlačenju kupaca, kao i najboljih dobavljača, investitora i zaposlenih.Za više informacija molimo posetite: https://www.omv.com/en/sustainability/our-approach/our-strategyPošumljavanje i „Akcija za klimu“ Pošumljavanje ima veliki potencijal u borbi protiv klimatskih promena. Obnavljanje i sađenje šuma efikasno je prirodno klimatsko rešenje koje može da doprinese velikom smanjenju emisije štetnih gasova apsorbovanjem i akumuliranjem ugljen-dioksida iz atmosfere. Za OMV aktivnost pošumljavanja dopunjava ciljeve smanjenja ugljenika koje je postavila kompanija. Akcijom pošumljavanja područja u Srbiji, OMV je potvrdio stratešku opredeljenost u davanju sopstvenog doprinosa u borbi protiv klimatskih promena, kao i pružanju podrške dugoročnom cilju da se intenzivnijim pošumljavanjem dostigne željena šumovitost Srbije od 41,4 odsto.Volonterska aktivnost OMV Srbije u saradnji sa JP „Srbijašume“ obuhvatila je tokom prethodne dve godine sadnju 2.000 sadnica crnog bora, na području sela Draglice na obroncima planine Zlatibor i 2.000 sadnica smrče na području Čestobrodice u istočnoj Srbiji. Na ovaj način, zajedno smo doprineli postizanju cilja broj 13 Ujedinjenih nacija za održivi razvoj, nazvanog „Akcija za klimu“.I za kraj … početakOMV Srbija je deo OMV Aktiengesellschaft, jedne od najvećih industrijskih kompanija kotiranih na berzi u Austriji. Sa sedištem u Beogradu, trenutno ima 63 benzinske stanice i tržišno učešće oko 10%. OMV benzinske stanice su multifunkcionalni servisni centri, za ljude i vozila, gde potrošači mogu da se snabdeju gorivima, mazivima, uslugom pranja automobila i u 58 VIVA prodavnica pronađu brze obroke, osveženja i širok asortiman dodatnih usluga.Na tržištu Srbije poslujemo gotovo 20 godina. Učestvujemo u različitim društveno odgovornim inicijativama, pokrećemo nove i nameravamo da nastavimo, sa još više energije i posvećenosti. OMV. Energija za bolji život.

Srbija

Svetska banka revidirala procene, pad domaćeg BDP-a dva odsto 2020. godine

Svetska banka (SB) procenila je pad BDP-a Srbije na dva odsto za 2020. godinu, što je nešto blaža prognoza od prethodne junske koja je iznosila 2,5 odsto, pokazuju podaci novih globalnih ekonomskih prognoza ove institucije.Svetska banka u svom dokumentu „Globalne ekonomske pespektive“ predviđa rast Srbije u 2021. godini od 3,1 odsto, a potom ubrzanje rasta na 3,4 odsto u 2022. godini.Međutim, prognoza rasta srpske privrede za 2021. godinu je smanjena za 0,9 procentnih poena u poređenju sa junskom.Pored toga, Svetska banka očekuje veći pad BDP-a na Zapadnom Balkanu, pa se tako očekuje negativan rast od 4,5 odsto u poređenju sa procenom iz juna 2020. godine.Takođe očekuje slabiji rast regiona u 2021. godini od 3,5 odsto, što je za 1,1 odsto manje nego što je predvidela letos, dok za narednu godinu prognozira rast od 3,7 procenata, preneo je Biznis.rs.Što se tiče zemalja u okruženju, ova finansijska institucija sada procenjuje pad BDP Hrvatske u prošloj godini na minus 8,6 procenata, ili za 0,7 procentnih poena blaži od prvobitne prognoze, za tekuću godinu predviđa rast od 5,4 odsto, isto kao i pre, a za 2022. rast od 4,2 procenta.Projekcija BDP Bosne i Hercegovine za 2020. je pogoršana za 0,8 odsto, na minus četiri procenta, a smanjena je i prognoza rasta za 2021. za 0,6 procentnih poena na 2,8 odsto.SB je takođe „produbila“ prognozu pada Crne Gore za proteklu godinu za 9,3 odsto, na minus 14,9 procenata, dok je za 2021. povećala očekivanu stopu rasta za 1,3 p.p. na 6,1 odsto.Stopa privrednog pada Severne Makedonije u prošloj godini će, prema Svetskoj banci, biti veća nego što se ranije mislilo za tri procentna poena i iznosiće minus 5,1 odsto, a pogoršana je i projekcija ekonomske ekspanzije za tekuću godinu za 0,3 procentna poena na plus 3,6 odsto.

Srbija

Ministarstvo energetike: Manja cena gasa oboriće cenu grejanja

Nakon puštanja u rad dugo najavljivanog gasovoda Balkanski tok, očekuje se manja nabavna cena gasa, a u skladu sa tim i manja cena grejanja u Srbiji, obećavaju u ministarstvu energetike, piše Dojče vele (DW).Urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković za DW podseća da su Sjedinjene Američke Države instistirale da se Srbija odrekne potrošnje ruskog gasa i pređe na gas iz SAD i drugih izvora preko terminala tečnog prirodnog gasa (LNG)."To je, međutim, za Srbiju nemoguć zahtev, jer ona nema gasnu vezu ni sa jednim LNG-terminalom. Uz to, taj gas bi mogao da bude skuplji od ruskog, a to je nepovoljno za potrošače, pa prema tome i za samu državu Srbiju", kaže Putniković.Ona podseća da će cena gasa na bugarsko-srpskoj granici biti 155 dolara za hiljadu kubika, dok je direktor Srbijagasa nedavno naveo da je na najlikvidnijoj evropskoj berzi gasa, u Holandiji, cena sada 240 dolara. Direktor Srbijagasa je najavio i da će nabavka za srpske potrošače u prva dva kvartala 2021. biti od 60 do 90 dolara jeftinija za hiljadu kubika gasa, nego u slučaju da se kupuje na nekoj berzi."Konkretno transportni troškovi za snabdevanje gasom su manji, jer transport kroz Mađarsku sada košta 30, a do sada je plaćan između 40 i 70 dolara, jer su Mađari koristili to što je kroz njihove gasovode bio jedini pravac snabdevanja Srbije", podseća Putniković. Prema njenim rečima kroz Bugarsku će tranzitne takse biti od 12 do 14 dolara, ali još nije poznato koliko će to sve doprineti nižoj ceni gasa krajnjim potrošačima u Srbiji.U Ministarstvu energetike Srbije, kojim ponovo rukovodi Zorana Mihajlović, kažu da cena gasa do sada nije interesovala državne institucije ni Srbijagas, niti prethodno Ministarstvo i najavili su promene s tim u vezi."Postoji uredba kojim se reguliše cena kojom je predviđeno da predlog za promenu cene toplotne energije, zbog porasta varijabilnog dela cene može da bude podnet u slučaju kada se ukupna cena energenata poveća za više od tri odsto, a obavezno ako se smanji za više od pet procenata", navode u Ministarstvu energetike. Objašnjavaju da to znači i sniženje cena grejanja. "Ministarstvo će pratiti kako opštine i gradovi primenjuju tu uredbu i preko nadležnih inspekcija nećemo dozvoliti da se ta uredba ne poštuje", navode u Ministarstvu energetike.Ministarstvo energetike za lošu gasifikaciju Srbije takođe prebacuje Srbijagasu. Kažu da je ona "nedovoljna i da se odvijala nedopustivo sporo". Neki građani tvrde i da se još od 2008. godine raspituju da li svoje domaćinstvo mogu da priključe na gas."Ja se grejem na drva, i ceo moj kraj se greje na drva, a nismo daleko od užeg centra grada. Drva su mi preko glave. Još tada sam hteo da uvedem gas, ali su mi rekli da gasovod nije prošao kroz moju ulicu i da moram sam da platim kopanje", kaže Milan Petrović iz Niša. U Ministarstvu energetike kažu da mora da postoji diverzifikacija izvora, odnosno snabdevača, kao i da ćemo samo tada iamti "gasnu bezbednost"."Potrebno je da tržište gasa u Srbiji bude pregledno i otvoreno, da potrošači imaju mogućnost izbora, a sve to nije moguće dok se ne promeni način funkcionisanja Srbijagasa. Nažalost, projekti gasifikacije u Srbiji kasne godinama, i zato imamo toliko nizak procenat domaćinstava koja su priključena na gasnu mrežu", tvrde u Ministarstvu.Takođe navode da se smanjenje određenih naknada koje naplaćuju lokalne samouprave može rešiti, ali da je neophodno da se projekti gasifikacije realizuju mnogo preglednije i efikasnije. Zbog toga Ministarstvo energetike najavljuje da će budnim okom kontrolisati ovaj proces kako se ne bi čekalo decenijama da se neki deo države gasifikuje. Često se naglašava da novi gasovod kroz Srbiju nudi još dosta mogućnosti, pa se otvara i mogućnost izgradnje gasnih elektrana, a to podrazumeva nove investicije. "Iz Bugarske u Srbiju će moći da stiže 13,88 milijardi kubnih metara godišnje, a Srbija do sada troši nešto više od dve milijarde kubnih metara prirodnog gasa. Procene su da će i bez gasnih elektrana potrošnja gasa porasti na 3,7 do 4,4 milijarde metara kubnih", kaže Jelica Putniković.U Ministarstvu energetike navode i da u gasnom sektoru postoji prostor i za druge vrste investicija, od gasnih skladišta, preko interkonekcija, za šta je, kažu, opet potrebno "da imamo snažniji, efikasniji i finansijski održiv Srbijagas".Na jugu Srbije, gasovod je stigao do Leskovca, odnosno so Vladičinog Hana. U Ministarstvu očekuju da bi gas do Vranja mogao da stigne krajem 2022. godine. Ove godine se po planu radi projektovanje kraka ka Bosni i Hercegovini, odnosno ka Republici Srpskoj, kojim će ka Banjaluci moći da se isporučuje gas iz Balkanskog toka. Takođe, 2021. godine će se krenuti i sa izgradnjom još jedne gasne konekcije sa Bugarskom od Niša do Dimitrovgrada koja će biti povezana gasovodnim sistemom kod Sofije. Tom trasom moći će i da se transportuje gas iz Grčke, iz Južnog koridora.Projektom Južnog toka, od koga se odustalo 2014. zbog lobiranja iz Vašingtona i Brisela, bio je predviđen i krak ka Hrvatskoj, podseća Jelica Putniković. "Mada u to vreme hrvatski političari nisu pokazali interes da se spoje na srpski gasovodni sistem, neki hrvatski analitičari sada tvrde da će u budućnosti i gasna konekcija Srbije i Hrvatske biti izgrađena", kaže Jelica Putniković.