Najnovije

Priče i analize

Jovan Simić o društvenim mrežama koje čine okruženje boljim

Jovan Simić široj javnosti postao je poznat 2014. godine kada je svoju kolekciju fudbalskih dresova ponudio da proda na humanitarnim aukcijama kako bi se sakupio novac za lečenje jedne devojčice. Akcija je pokrenula mnoge sportiste i javne ličnosti koji su se priključili, slali svoje dresove i doprineli da se prikupi novac za operaciju u Nemačkoj. Jovan je nakon toga osnovao humanitarnu fondaciju „Zajedno za život“, ali je i radio u različitim organizacijama na pozcijama bliskim marketingu i PR-u. Za Novu ekonomiju govori o tome kako je koristio društvene mreže i marketing i kako je to doprinelo da se on i organizacije koje je predstavljao često pojavljuju i u različitim medijima. Prvo pojavljivanje u javnosti imao si kada je počela akcija prodaje tvoje kolekcije dresova u dobrotvorne svrhe. Koliko su društvene mreže uticale da se sve to pokrene? Društvene mreže su tada dosta pomogle, jer sam preko njih započeo akciju, na taj način se priča širila, pa sam došao i do novinara, imao sam sreće što sam volontirao na B92 pre toga i tu sam shvatio značaj medija i na primer kako se piše saopštenje, pa sam sastavio jedno tim povodom i poslao medijima. Društvene mreže, naročito Tviter su bile jako bitne u celoj priči, Instagram je bio u zamahu i Fejsbuk se koristio dosta, ali su se na Tviteru najbrže širile informacije, pa je i moj fokus bio na toj mreži. Društvene mreže i elektronski mediji su najviše doprineli da ta akcja uspe. Čime si se bavio kada je sve to počelo i kako si naučio da koristiš društvene mreže kao neku vrstu alata za dolaženje do šire javnosti i medija?Tada sam radio u  jednom kineskom restoranu, bio sam menadžer restorana, radio sam sve, od vođenja restorana, nabavke, čak i dostave kada zatreba. Naravno, vodio sam svoje mreže, a ozbiljnije sam počeo da se bavim time sa fondacijom „Zajedno za život“, koju sam kasnije pokrenuo. To je bila jedna sportska priča i stalno smo pravili humanitarne akcije, humanitarne utakmice i društvene mreže su nam bile drugačije od ostalih, ali i glavna platforma za komunikaciju. To nije bila samo fondacija, imali smo i mečeve, različite vrste akcija i tu sam počeo da upoznajem neke nove alate, da koristim mreže na drugačiji način, da gledam kako se to radi u fudbalskim klubovima, pogotovu engleskoj Premijer ligi. Tada mi se javila želja da se oprobam u pravom fudbalskom klubu, jer sve što sam do tada radio je bio neki miks marketinga, PR-a, humanitarnog rada... prošao sam ceo sistem u jednom projektu, od PR-a, preko društvenih mreža, marketinga , projekt menadžmenta, operativca, sve što može da se desi u jednom projektu ja sam radio i želeo sam da to probam u pravom fudbalskom klubu, a Fudbalski klub Voždovac mi se činio kao najbolja sredina za to, jer smo već sarađivali kroz neke humanitarne akcije. Kako je počelo to sa FK Voždovac? Njima sam se sam javio, predstavio se i poslao im čitav plan marketinga, kako mislim da treba da se radi. Njima se svideo moj plan, pa su me pozvali na sastanak i tamo sam rekao da bi akcenat bio na društvenim mrežama, jer je to najjeftiniji vid promocije, samo je trebao dobar i autentičan sadržaj, koji sam znao da mogu da napravim.Žao mi je što se ljudi fokusiraju samo na Tviter kada čuju Voždovac, ali to nije bio samo Tviter, koji jeste bio humorističan ali je to samo bio način da se ljudi privuku. Taj profil je bio najpotpuniji sa informacijama, svaki dan su praćeni treninzi kroz intresantne slike i klipove. Bilo je i intresantnih grafika za startne postave, koje sam uveo u srpski fudbal, a danas to mnogi rade. Instagram Voždovca je bio na nivou nekog premijerligaša, storiji su bili jako intresantni, ljudi koji su pratili su bili oduševljeni. Jedini problem koji je postojao, je mala baza pratilaca. Da se to sve dešavalo u Partizanu ili Crvenoj zvezdi , sigurno bi bilo prepoznato i u FIFI ili UEFI. Koliko si učio o alatima i uopšte o globalnim trendovima na društvenim mrežama? Svakodnevno sam učio, pratio i strane klubove, pokušavao da stupim u kontakt sa ljudima koji se bave time u inostranstvu. Sviđalo mi se kako to radi Wolverhempton, čak sam planirao i da odem tamo pre korone. Bio sam jako gladan informacija i toga da vidim šta se dešava napolju. Društvene mreže su nešto gde ti moraš da se usavršavaš ne samo svakog dama, već i svakakg sata, tako da je to dinamičan posao, ali mora da se voli . Jedan od razloga uspešnog rada u Voždovcu je i to što sam praktično živeo na stadionu, po ceo dan sam bio tamo. Kada je utakmica u 8 uveče, ja dođem u 8 ujutru na stadion pa pravim planove, montiram klipove, snimam najave. Mora čovek da bude zainteresovan za to i da živi tu priču. Nedavno si osnovao i FK Miljakovac, a to je takođe dosta medijski propraćeno? Miljakovac je moja davnašnja ideja, za koju nisam ranije imao vremena. Bio sam na Zlatiboru tada i rešio da pustim post na društvene mreže da vidim kako će ljudi da reaguju. To je odlično prošlo pa sam rešio da napravimo prvi trening, ali da ne bude običan već da vode profesionalci. Vodio ga je stručni štab iz Voždovca. Cela zamisao je bila da bude humanitarni fudbalski klub i da doprinosi lokalnoj zajednici. Imali smo prve humanitarne akcije i klub je došao u fokus javnosti. Ideja je da dižemo svest o fer pleju, o viteštvu u sportu, o kulturi u sportu i opet je sve u početku krenulo preko društvenih mreža, tu sam ponovo upotrebio Tviter i ostale mreže da se stavi cela priča u fokus, pa su mreže opet bile veliki deo svega što se dešava u Mljakovcu. To je i dalje najjeftiniji i najbrži način da se ljudi informišu i da se dobro zabave? Da li je to kombinacija nekuh stečenih znanja i alata i tvoje kreativnosti, originalnih ideja... ?Ja sam polivalentan ili fudbalskim rečnikom mogu da igram na više pozicija u timu i imam taj neki osećaj za dobr štos i to je ono što umem da iskoristim i da namirišem situaciju kada treba nešto da se plasira u medije i kada je najboji momenat. Trudem se da to koristim za neke stvari koje su pristojne i normalne i koje čine moje okruženje boljim. Na sajtu FK Miljakovac imate linkove ka tekstovima iz medija, kako dolazi do zastupljenosti u medjima i prelaska sa mreža na taj neki zvanični vid komunikacije sa javnošću?Nekada se mediji jave i sami, ali ja o svakoj aktivnosti sastavljam i šaljem saopštenja koji oni kasnije objave, ako im je intresantno. Klub se u tom smislu ponaša kao superligaški klub (klub iz prve lige Srbije) u tom odnosu sa medijima, šaljemo saopštenja za javnost i kada je u pitanju komunikacija sa javnošću ona je veća nego kod pojedinih superligaša, iako nismo u sistemu takmičenja, možda ćemo da se prijavimo od naredne godine, još razmišljamo o tome. Šta je glavno što bi preporučio nekome ko se bavi društvenim mrežama ili želi da pokrenu nešto slično? Ja sam pratio trendove i to gledao da to nadogradim nekim svojim idejama. Bilo mi je bitno šta drugi rade i trudio se da uradim bolje. Kada je fudbal u pitanju najviše sam pratio engleske klubove, volim njihov fudbal i marketing u fudbalu , tako da sam dosta toga što se tiče društvenih mreža učio od njih. Danas moraju da se prate trendovi da bi moglo da se funkconiše, naročito kada se baviš poslom od koga zarađuješ i želiš da budeš bolji od ostalih. Ko danas nije spreman da napreduje i da bude bolji nego što je bio juče od samog sebe, taj neće uspeti. FK Voždovac je imao i TikTok koji je jedna od najbrže rastućih mreža danas, kada si se sa tim susreo i kako si došao na ideju da uvedeš i tu mrežu? Nedavno sam čitao intevju čoveka, koji je glavni za društvene mreže u Mančester Junajtedu gde je naveo da je novina to što je Mančester uveo TikTok u oktobru 2020. FK Voždovac je otvorio TikTok 26. oktobra 2019, znači godinu dana pre Mančestera. Nije puno klubova imalo tu mrežu pre godinu dana, a ja sam to video kao jednu priču koja je rastuća i nešto veliko prvi put posle Instagrama. Što više opcija ti daje mreža, a TikTok zaista daje puno opcija, to je veća šansa da ljudi pokažu koliko su kreativni i u dobrom i u lošem smislu. Na TikTok-u zaista ima ludo kreativnih stvari, koje su fenomenalne i pojedinci koriste TikTok onako kao što bi i trebalo. Slično je to kao i sa Jutjubom gde postoje jutjuberi koji su na meti prozivki, često i opravdano, jer ima tu raznih budalaština, ali postoji jedan momak koji, na primer, vodi kanal Ozbiljne teme i koji radi sjajan posao. On recimo Jutjub koristi u edukativne svrhe. Što se TikTok-a tiče to nije budućnost, čak ni sadašnjost, već prošlost, nešto što se već desilo i ljudi treba to da što pre shvate i iskoriste sve što ta platforma nudi. Nedavno si se pojavio i u reklami za Jelen pivo, kako je došlo do toga? Oni su me pozvali još letos i rekli da rade kampanju u kojoj žele da pokažu da je moguće početi od nule, što se pokazalo i u Bjelinoj (Dragan Bjelogrlić) reklami gde je prikazan njegov put od prvih uloga, pa do filmova i serija koje radi danas. Tu je prikazan i taj moj put od kineskog restorana, preko uspešne akcije sa dresovima, pokretanja fondacije, pa do danas, tako da mi se svideo taj projekat i saradnja sa Bjelogrlićem i tako sam prihvatio. Zahvalan sam što su prepznali moju priču kao nešto što može da motiviše druge. Sada si me podsetio da imaš i jedan film, koji je napravljen o tebi i Nađi, devojčici za koju si organizovao tu prvu humanitarnu akciju prodaje dresova...Film „Mora da ovo nije sve“ koji je radio Uroš Maksimović je nešto najčarobnije što se desilo nakon te prodaje dresova i opisano je celo to iskustvo. Uroš me je pozvao sa namerom da to bude klip od deset minuta sa željem da se zabeleži i ne zaboravi ta akcija, a došli smo do dugometražog dokumentarnog filma od sat i 15 minuta. Snimanje smo počeli u Frajburgu, gde se Nađa lečila, a posle smo je nakon uspešne operacije dočekali i ovde u Srbiji i sve je to snimljeno. Taj film je imao svoju premijeru pre tačno pet godina i to mi je jedno od najlepših iskustva, od prvog dana snimanja u Frajburgu do premijere u Sava centru. Mislim da taj film nije ispričao celu priču i nije završio misiju jer se nije prikazivao na televiziji, a nadam se da će se i to dogoditi. Do sada je videlo 200.000 ljudi na jutjubu, ali mislim da je to malo, ne zbog mene, već zbog jake poruke koju film šalje. Deluješ kao neko ko ima mnogo ideja u glavi, šta sledeće planiraš? Trenutno ne razmišljam ni o čemu, sem da sa porodicom provedem praznike, a onda ću da vidim šta dalje. Trenutno sam u stanju hibernacije. Humanitarac ću ostati celog života, videćemo šta će biti sa fondacijom koju sam osnovao, a trenutno radimo sa FK Miljakovac humanitarne akcije. Menjaju se forme, ali suština ostaje ista. Humanitarnom radu dugujem sve što mi se lepo desilo u životu i to je nešto u čemu moram da ostanem, koliko god mi životne prilike to dozvoljavaju.  

Svet

Recikleri nezadovoljni zabranom izvoza plastičnog otpada iz EU

Nova pravila EU stupila su na snagu 1. januara, zabranjujući slanje nerazvrstanog plastičnog otpada u strane zemlje. Iako će taj potez povećati pritisak na Evropu da reciklira, aktivisti kažu da će zabrana verovatno povećati odlaganje i sagorevanje otpada unutar Unije, piše Euractiv.Nova pravila, objavljena 22. decembra, zabranjuju izvoz plastičnog otpada van Evrope, osim čistog plastičnog otpada poslatog na reciklažu, navodi se u saopštenju Evropske komisije.„Izvoz nerazvrstanog plastičnog otpada u zemlje koje nisu članice OECD biće potpuno zabranjen“, rekao je Virginijus Sinkevičius, komesar EU za životnu sredinu.Najava EU podudara se sa odlukom Kine da zabrani sav uvoz otpada iz inostranstva, koja stupa na snagu takođe od 1. januara. Kina je nekada bila najveći primalac inostranog smeća na svetu, ali je počela da postepeno ukida uvoz od 2018. godine, navodeći zabrinutost za životnu sredinu i zdravlje.I u Evropi recikleri veruju da će zabrana izvoza stvoriti „mogućnosti“ za podsticanje recikliranja kod kuće. Reciklirani PET, smola koja se koristi u proizvodnji plastičnih boca, mogao bi dostići čak 55 odsto ukupne potražnje za PET-om do 2030. godine, kaže industrija, pozivajući se na „značajna poboljšanja“ u procesima reciklaže tokom poslednjih godina.Međutim, postizanje veće stope recikliranja zahtevaće izgradnju novih postrojenja, prema rečima evropskih reciklera, proces koji će verovatno potrajati godinama.U međuvremenu, međutim, većina plastičnog otpada koji nastaje u Evropi verovatno će na kraju biti spaljena ili bačena na deponije.„Nažalost, Evropa nema neophodnu infrastrukturu za reciklažu. Rizik je da će nešto od ovog plastičnog otpada na kraju biti spaljeno“, rekao je Janek Vak iz Zero Waste Europe, grupe za zaštitu životne sredine i naglasio da trenutno nema dovoljno podsticaja za ulaganje u nova postrojenja za reciklažu.Pored toga, plastični otpad nižeg kvaliteta podriva proces reciklaže i povećava verovatnoću da će reciklirani materijali biti zagađeni starom plastikom koja sadrži toksične supstance, a koja je sada zabranjena u Evropi.Zabrana izvoza smeća znači da će se plastični otpad gomilati u skladištima širom Evrope pre nego što se pošalje na spaljivanje ili deponiju.

Svet

Norveška: Lane prodato više električnih od „običnih“ automobila

Prodaja električnih automobila u Norveškoj prošle godine bila je veća od prodaje benzinaca, dizelaša i hibrida zajedno, piše Indikator.ba. Čak 54,3% novih registrovanih automobila u ovoj skandinavskoj zemlji prošle godine bili su oni sa električnim pogonom.Hibridi su činili petinu tržišta, ili oko 20%, a oni sa benzinskim i dizel motorima manje od 10%.Poređenja radi, na nemačkom tržištu, koje je najveće tržište u Evropi, šest odsto automobila prodatih između januara i novembra bili su električni automobili.U Norveškoj se najviše traži električni modeli koncerna Volksvagen, koji je u međuvremenu pretekao rivala Teslu. Četiri najprodavanija modela na norveškom tržištu su Audi e-tron, Tesla Model 3, Volksvagen ID.3 i Nissan Leaf. Svi ovi modeli razvijeni su isključivo za električni pogon. Volksvagen e-Golf je na petom mestu. Električni SUV model Audi e-tron pretekao je Model 3, koji je bio najprodavaniji u 2019. godini, a prošle godine je završio na drugom mestu.Do 2021. godine očekuje se da će električni automobili u Norveškoj dostići udeo od preko 65 procenata.Dizel je pao sa 76,7 odsto u 2011. na 8,6 odsto prošle godine.Norveška se smatra pionirskom zemljom u elektromobilnosti, a za porast prodaje najodgovornija je politika. Električni automobili u zemlji su gotovo u potpunosti oslobođeni svih poreza i po ceni su uporedivi sa redovnim cenama benzinaca i dizelaša. Električna energija potrebna za automobile u potpunosti dolazi iz obnovljivih izvora. Udeo električnih automobila u 2019. godini bio je 42,4%, a pre deset godina svega jedan odsto. U ovoj bogatoj skandinavskoj zemlji cilj je da se posle 2035. godine prodaju samo električni automobili.

Srbija

RAS: Novi program promocije izvoza u prehrambenoj i drvnoj industiji

Razvojna agencija Srbije (RAS) koja rukovodi projektom, saopštila je da je krajnji rok za prijavu na "Program podške privrednim društvima za promociju izvoza u prehrambenoj i drvnoj industriji" 23. februar, kao i da je za njegovu realizaciju izdvojeno 150 miliona dinara.U agenciji navode da je program podrške privrednim društvima za promociju izvoza kreiran sa ciljem da se podrži unapređenje izvoznih potencijala domaćih privrednih društava.Program je namenjen proizvođačima u okviru prehrambene industrije i proizvođačima nameštaja u drvnoj industriji, a cilj je i da se uvećaju njihovi prihodi od izvoza, poveća stepen iskorišćenosti postojećih proizvodnih kapaciteta , kao i da se unapredi njihova konkurentnosti i uravnoteži platni bilans Srbije i poveća plasman domaćih proizvoda na stranim tržištima.Ističu da bespovratna sredstva mogu da se dodele za realizaciju projektnih aktivnosti usmerenih ka ciljanim tržištima.Tu spadaju mere intervencije poput konsultantske podrške za aktivnosti izvoznog marketinga, izlaganje na međunarodnim sajmovima i poslovnim susretima i ulazak na ciljano tržište, konsultantska podrška za unapređenje izvoznih sposobnosti i unapređenje proizvodnih sposobnosti.OPAO UVOZ I IZVOZ, MANJI DEFICIT U ROBNOJ RAZMENI SRBIJE

Srbija

PKS: Godina za oporavak privrede kroz ciljane mere i podsticaje

Ministarstvo privrede i Razvojna agencija Srbije pripremili su niz programa za rešavanje problema koje je uzrokovala pandemija, podseća Privredna komora Srbije (PKS). Ukoliko se svi oni ostvare i iskoriste, kako se navodi, u domaću privredu biće investirano najmanje 9,2 milijarde dinara. Iz Ministarstva privrede poručuju da završavaju pregovore sa Evropskom investicionom bankom (EIB) o kreditu od 200 miliona evra i napominju da su to krediti sa povoljnim kamatnim stopama i dugim rokom otplate, podseća PKS.Privrednici u 2021. godini, kako je naglašeno, mogu da računaju i na podršku kroz programe Razvojne agencije Srbije.Ukupan iznos bespovratnih sredstava iz budžeta koji je planiran za sprovođenje četiri programa podrške je dve milijarde dinara. Od toga se 1,55 milijardi dinara odnosi na "Program za podršku malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme", 200 miliona namenjeno je "Programu za razvojne projekte", a 150 miliona dinara ide na "Program za podršku početnicima u poslovanju". Za podršku ženama, početnicama u poslovanju, iz budžeta je planirano da se izdvoji 100 miliona dinara bespovratnih sredstava.Mala i srednja preduzeća moći će da se prijave krajem prvog tromesečja za sredstva za nabavku nove opreme za proizvodnju, a subvencije će biti, kako se navodi do 25% neto vrednosti nabavke opreme, firme će obezbeđivati pet odsto, a ostatak će biti krediti ili lizing. Privreda će i u 2021. godini moći da se prijavi za Program podrške privrednim društvima za ulazak u lance dobavljača multinacionalnih kompanija.Tu će moći da konkurišu firme iz automobilske industrije, proizvođači uređaja i komponenti za automobilsku industriju, preduzeća koja se bave obradom metala, sektor mašina i opreme za druge namene, gumari i sektor plastike.Sufinansiraće se, između ostalog i digitalizacija proizvodnje, a javni poziv, kako se navodi biće raspisan početkom drugog kvartala 2021. godinePočetkom drugog kvartala očekuje se poziv za učešće u Programu podrške promocije izvoza MMSP, a ciljna grupa su mikro, mala i srednja privredna društva koja posluju u sektoru prehrambene industrije i proizvodnje nameštaja.AKTIVNOSTI FONDA ZA RAZVOJFond za razvoj, kako je naglašeno planira da tokom 2021. plasira 18,7 milijardi dinara u različite programe podrške domaćoj privredi.Za finansijsku podršku startap preduzećima u Srbiji, u kombinaciji sa bespovratnom pomoći (30 odsto/70 odsto) i kredita Fonda za razvoj, biće plasirano 500 miliona dinara, od čega 150 miliona dinara bespovratnih sredstava i 350 miliona dinara kredita.Startap krediti za žensko preduzetništvo, planirani su kao kombinacija bespovratne pomoći (35 odsto/65 odsto) i kredita Fonda za razvoj. Za plasman u te svrhe planirano je  285,7 miliona dinara, od čega će 100 miliona biti bespovratna sredstva, a ostatak krediti koje dodeljuje Fond za razvoj.Finansijska podrška za razvojne projekte/investicije u privredi za preduzetnike, mikro i mala pravna lica planiranih u vidu kombinacije bespovratne pomoći (20 odsto/80 odsto) i kredita Fonda. Ukupni planirani plasman u toj oblasti će iznositi milijardu dinara, od čega su 200 miliona dinara bespovratna sredstva, a 800 miliona krediti Fonda za razvoj.Za dugoročne kredite namenjene mikro, malim, srednjim preduzećima i velikim privrednim subjektima planirano je 500 miliona dinara za trajna obrtna sredstva. Za investicione kredite Evropske investicione banke predviđeno je 30 miliona evra. Krediti za likvidnost tomom pandemije Kovida 19, kao i Krediti za turizam, ugostiteljstvo i saobraćaj Evropske investicione banke tokom 2021. iznosiće 110 miliona evra.

Srbija

NBS: U novogodišnjoj noći gotovo 11.000 instant plaćanja

NBS: Novogodišnja noć zabeležila gotovo 11.000 instant plaćanjaTokom novogodišnje noći, u periodu od 18 sati do osam sati ujutru, realizovano je 10.975 plaćanja u Instant platnom sistemu NBS, saopštila je ova institucija.Prema podacima NBS, u periodu od 23 časa 31. decembra 2020. godine do 3 časa 1. januara 2021. godine, realizovano je 1.540 plaćanja u okviru Instant platnog sistema (IPS).Sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije predstavlja jedan od najsavremenijih načina plaćanja koji trenutno postoji u svetu i koji radi 24 časa, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, zahvaljujući kojem su građani Srbije bili u mogućnosti da svoje transakcije obavljaju i u novogodišnjoj noći, ističe centralna banka.U IPS NBS sistemu za 31 dan u decembru realizovane su 2.696.833 transakcije.Prosečan dnevni broj plaćanja bio je 86.995, s prosečnim vremenom izvršenja transakcije u IPS NBS sistemu od 1,2 sekunde.Vrednost prometa iznosila je 26,1 milijardu dinara, a prosečna dnevna vrednost prometa bila je 843,7 miliona dinara.

2021

Glumačke legende u humanitarnoj predstavi za pomoć kulturi

Dragan Bjelogrlić, Vesna Trivalić, Mima Karadžić, Gordan Kičić, Branka Katić, uz domaćina Zorana Kesića spremaju spektakl koji će na Mozzartovom jutjub kanalu biti emitovan na Božić u 20 časova.Soko zove orla, soko zove orla – viče Dragan Bjelogrlić u ulozi Ilije Čvorovića! Orao pao, orao pao odgovara Mima Karadžić kao Đura! Vesna Trivalić ne prestaje da popuje, baš kao Danica, a u dosad neviđenoj postavi Kovačevićevog „Balkanskog špijuna“ nastupiće i Gordan Kičić (Petar Markov) i Branka Katić (uloga ćerke Sonje). Zoran Kesić upotpuniće spektakl koji glumačke legende u saradnji sa Mozzartom spremaju za Božić, preko Zoom-a, u produkciji Spotlight-a. Humanitarna predstava za pomoć UDUS-u biće emitovana na Mozzartovom jutjub kanalu 7. januara u 20 časova, a potom će biti dostupna za gledanje još 48 časova.Kultura u doba korone bi mogla da bude opisana onom čuvenom rečenicom iz „Špijuna“ – ako me se sete, sete. Naša je dužnost da pomognemo onima koji tokom pandemije ne mogu da rade punom parom, niti da nastave da stvaraju kultna dela. Zato je veoma važno da se svi udružimo i pomognemo dramskim umetnicima - tokom prva 24 sata, ti šeruješ predstavu, a Mozzart donira UDUS-u za fond solidarnosti. Što je više šerova, to će fond biti veći!Raduje me ovaj projekat, u dobrom sam društvu. Svi se po prvi put susrećemo sa ovim formatom predstave, preko zoom aplikacije. Pružićemo publici šansu da zaviri u naš glumački proces, pozivamo ih da budu sa nama dok čitamo kultnu dramu Duška Kovačevića „Balkanski špijun“. To je baš lep izazov za sve nas. Nadam se da ćemo uspeti da pomognemo našim kolegama kojima je pomoć u ovim teškim vremenima neophodna – istakla je Branka Katić. Glumci se odriču svog honorara za učesce i takodje ga doniraju UDUS-u, a kompletna postava i Mozzart pozivaju sve da šeruju i učestvuju u širenju lepe energije, svesti o stanju kulture pogođene kovidom. Ideja je fenomenalna, izuzetno mi je drago što sam deo ove priče i fantastične ekipe. Imamo priliku da se ujedinimo i sakupimo sredstva za UDUS i kolege koje su u veoma nezavidnom položaju. Mislim da predstava dolazi u pravom trenutku, na Božić će svi biti kod kuće i moći će da nam pomognu da širimo duh praznika i darivanja, kako bismo zajedno dali podršku dramskim umetnicima. Veoma smo zahvalni Mozzartu, koji na pravi način podržava kulturu  - naglasio je Gordan Kičić.Svaki šer donosi nova sredstva za fond solidarnosti našeg reprezentativnog kulturnog udruzenja.Tokom cele godine borili smo se protiv kovida, donirali vise od milion evra zdravstvu, trudili se da kažemo hvala medicinirima kroz mnoge akcije... Sada smo osmislili način da ukažemo na situaciju u kojoj se nalazi kultura usred pandemije. Odazvala su neka od naših najvećih glumačkih imena, legende koje su obelezile našu i jugoslovensku kinematografiju i zajedno pravimo predstavu za sve koji su sami u kovid bolnicama, za one koji kod kuće brinu o njima, za roditelje koji balansariju sa radom od kuce. Želimo da ova humanitarna verzija „Balkanskog špijuna“ sve nasmeje i da barem u tih sat vremena mislimo samo na lepe stvari. Hvala glumcima na odvojenom vremenu, jer bez njih ništa ne bi bilo moguće – poručio je Borjan Popović, direktor korporativnih komunikacija kompanije Mozzart.

2020

Humanost i zdravlje na prvom mestu

Od početka zdravstvene krize, United Grupa, u okviru koje posluju kompanija SBB i SBB fondacija, pomogla je sa tri miliona dolara celom regionu, od čega je samo za Srbiju izdvojeno čak milion dolara pomoći u novcu i medicinskoj opremiUsluge telekomunikacionih kompanija od početka epidemije virusa COVID-19 postale su još značajnije, kako za privredu, tako i za svakog građanina. SBB kompanija, ali i druge telekomunikacione i medijske kompanije koje posluju u okviru United Grupe, doprinele su  efikasnom radu od kuće, đacima i nastavnicima onlajn nastavu, stalnom kontaktu sa porodicom i prijateljima u svakom trenutku, bezbednoj onlajn kupovini, pravovremenom i kredibilnom informisanju i kvalitetnoj zabavi.Brojna istraživanja pokazala su da je svetska kriza izazvana korona virusom pogodila i sektore u koje su svrstane i telekomunikacije, ali sa najmanjim negativnim efektom. Ipak, globalna pandemija uticala je da SBB kompanija prilagodi način rada novonastaloj situaciji sa ciljem nesmetanog pružanja vrhunskih inovativnih usluga po kojima je poznata dve decenije. U sektorima u kojima je to bilo moguće, organizovan je rad od kuće i pre proglašenja vanrednog stanja, a bezbednost i zdravlje zaposlenih i korisnika, postali su  imperativ u organizaciji i ostalih delova kompanije. Nošenje zaštitnih maski obaveza je svih članova SBB tima. Dezinfekciona sredstva postavljena su na sva lako dostupna mesta, kako u Teleparku gde je sedište kompanije, tako i na svim prodajnim mestima širom Srbije.Kako bi omogućili nesmetano korišćenje usluge interneta koji se u Giga gradovima kreće do 1Gbps, za rad od kuće, praćenje nastave, kao i dodatnu zabavu, u više od 20 gradova ugašena su po četiri analogna kanala sa ciljem proširenja kapaciteta internet servisa. Skraćeno je radno vreme SBB prodajnih mesta i promovisana je usluga onlajn plaćanja bez provizije, uz još jednostavnije i brže plaćanje putem NBS QR koda i opcije čuvanja platne kartice. Uz nove usluge, SBB korisnici na Moj SBB aplikaciji i portalu mogu bezbedno i lako plaćati račune, menjati pakete, naručivati usluge ili proveravati stanje na računu. Za SBB korisnike tokom trajanja vanrednog stanja otključani su i dodatni kanali i Video klub.Kao društveno odgovorna kompanija SBB je pozdravila mere Vlade Srbije i za vreme trajanja vanrednog stanja, penzionerima nisu isključivane usluge zbog neizmirenih obaveza, niti se naknadno obračunavala kamata na zakasnela plaćanja. Doprinos zajednici tokom pandemijeOd početka zdravstvene krize izazvane epidemijom virusa COVID-19, United Grupa, u okviru koje posluju kompanija SBB i SBB fondacija, pomogla je sa tri miliona dolara celom regionu, od čega je samo za Srbiju izdvojeno čak milion dolara pomoći u novcu i medicinskoj opremi. United Grupa se od početka epidemije trudila da zdravstvenim radnicima omogući što bolje i bezbednije uslove za rad i na taj način doprinese zdravlju i sigurnosti svih građana.  U isto vreme, u želji da pomogne medicinskom osoblju u borbi protiv korona virusa, SBB fondacija donirala je 600 litara medicinskog alkohola Kliničkom centru Kragujevac i internet za COVID centar u ovom gradu. Pored toga, SBB kompanija donirala je i digitalnu televiziju i najkvalitetniji WiFi internet servis Kliničkom centru Kragujevac. Najkvalitetnije i pouzdane usluge u svakom trenutkuBez obzira na povećano korišćenje svih servisa, SBB je uspeo da se prilagodi situaciji i neometano nastavi da pruža usluge vrhunskog kvaliteta. Prema merenjima TV beata, N1 se sa petog našao na trećem mestu po gledanosti, dok se na četvrto mesto plasirala najmlađa televizija Nova S, koja je osim informativnog imala i veoma gledan zabavni i serijski program. Tokom perioda vanrednog stanja internet saobraćaj i gledanje televizije u realnom vremenu povećani su za 50 odsto, gledanje Video kluba za 65 odsto, a usluge vraćanja TV sadržaja sedam dana unazad za 20 odsto. Korisnici su telefonirali češće nego ranije, pa je i u fiksnoj telefoniji zabeležen skok od rekordnih 85 odsto.Prema merenjima TV beata, N1 se sa petog našao na trećem mestu po gledanosti, dok se na četvrto mesto plasirala najmlađa televizija Nova S, koja je osim informativnog imala i veoma gledan zabavni i serijski program. Pred početak vanrednog stanja korisnicima su podignute brzine interneta u Giga gradovima, a tokom trajanja vanrednog stanja bili su otključani dodatni kanali, kao i Video klub. Svi za jednog, EON za sveSBB kompanija je prilikom prve odlučujuće utakmice u plej-ofu za odlazak na EURO Norveška - Srbija svim korisnicima omogućila besplatno gledanje odlučujućeg meča putem EON platforme. U okviru kampanje EON za Srbiju svim novim SBB korisnicima omogućen je besplatan vikend zabave i sporta. SBB korisnici mogli su da bodre „orlove“ za odlazak na EURO, gledaju i „Veče se Ivanom Ivanovićem“, „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, „Utisak nedelje“, najnovije, tačne i nezavisne vesti na N1 i još mnogo toga potpuno besplatno.Bez obzira na brojne poteškoće sa kojima se kompanija susreće, SBB je nastavila da razvija nove usluge koje će uskoro predstaviti. Tokom godine nastavljena je digitalizacija čitave Srbije, u junu su promovisane napredne EON  funkcionalnosti, među kojima su EON personalizacija i EON Kids.  Fondacija trenutno podržava devetoro mladih genijalaca koji svojim uspesima, talentom i radom idu ka tome da budu i najbolji ambasadori svoje zemljeUprkos svim poteškoćama koje je donela epidemija korona virusa, završena je digitalizacija Kragujevca, a SBB je proširio digitalnu mrežu i na još jedan novi Giga grad – Paraćin. SBB mreža je dokazala da se svi korisnici mogu, u bilo kom trenutku, osloniti na kvalitet i pouzdanost usluga. U kompaniji veruju da će u svakoj prilici u budućnosti pokazati da može da se nosi sa svim izazovima i da odgovori svim potrebama korisnika.SBB fondacija već pet godina čini da naša zemlja bude bolje mesto za životOd samog osnivanja, SBB fondacija je pažnju prvenstveno usmerila na zaštitu životne sredine, pomoć finansijski ugroženim, ali funkcionalnim porodicama širom Srbije, kao i podršku mladima u obrazovanju.  Kampanja “Ne prljaj, Nemaš izgovor!” ima za cilj podizanje svesti o tome koliko je svako važan kako bismo zaštitili životnu sredinu. Do sada je svake godine čišćeno oko 20 gradova u Srbiji, podeljeno ukupno 43.000 eko-kesa, donirana su 22 dečja igrališta, oko 30.000 dece je gledalo predstavu „Ko to tamo prlja”, oko 40.000 dece dobilo je i knjižicu sa istim nazivom, a u ekološkim izazovima je učestvovalo više od 52.000 dece. Vođeni idejom da svako može da bude dobar primer svojim komšijama, deci i prijateljima, SBB fondacija je tokom oktobra i novembra pozvala sve da budu deo promena koje žele da vide i da učestvuju u nagradnom konkursu rEKOnstrukcija, koji je deo velike ekološke kampanje „Ne prljaj. Nemaš izgovor!”.  Početkom oktobra izabrani su i novi stipendisti u okviru projekta „Stipendija profesor Njegoš B. Šolak“, koji ima za cilj da pronađe i podrži nadarene mlade ljude u Srbiji i pomogne im da ostvare svoj pun potencijal. Naši „najbolji od najboljih“ od SBB fondacije dobijaju finansijsku, mentorsku i logističku podršku, kako bi nastavili svoje profesionalno usavršavanje. Fondacija trenutno podržava devetoro mladih genijalaca koji svojim uspesima, talentom i radom idu ka tome da budu i najbolji ambasadori svoje zemlje. SBB fondacija u okviru programa „Jezgro“ prepoznaje funkcionalne i hrabre porodice i pruža im dugoročnu finansijsku i drugu pomoć. Program Jezgro pruža dugoročnu mesečnu finansijsku pomoć porodicama koje ispune kriterijume i koje će u programu ostati sve dok najstarije dete ne završi srednju školu ili fakultet, a često i duže. Na taj način „Jezgro“ predstavlja tačku oslonca i višegodišnje izvesnosti, a upravo je izvesnost često ključna u egzistencijalnoj borbi, koja po pravilu traje dugo. Pokrenut 2015. godine, program pokriva čak 70 porodica iz 29 gradova Srbije.SBB deo United GrupeSBB kompanija je vodeći operator digitalne i analogne kablovske televizije, televizije putem interneta, satelitske televizije, interneta i fiksne telefonije. Korisnicima u Srbiji pruža vrhunske inovativne usluge. Jačanje liderske pozicije u Srbiji je ono na čemu radi više od 1.700 zaposlenih u kompaniji. Udruženim talentom, zajedničkim iskustvom i veličinom na tržištu od 27 miliona ljudi u Jugoistočnoj Evropi, United Grupa može pružiti telekomunikacione usluge najnovije generacije i najbolji strani i domaći TV sadržaj. U poslednjih godinu dana Grupa je nastavila sa ostvarivanjem planova u okviru strategije rasta u regionu i šire, kao i daljem razvoju inovacija u oblasti telekomunikacija i medija i jačanju pozicije lidera na tržištu sedam zemalja Jugoistočne Evrope.United Grupa postala je vlasnik mobilnog operatora Tele 2 u Hrvatskoj u martu i vodeće telekomunikacione kompanije Vivacom u Bugarskoj u julu 2020. godine. Očekuje se i završetak procesa preuzimanja grčke telekomunikacione kompanije Fortnet. Ovo je treća po redu velika akvizicija United Grupe, od kada je investicioni fond BC Partners preuzeo većinsko vlasništvo u martu 2019. godine. U julu je pokrenuta onlajn i TV prodavnicu Shoppster, i tako započeta nova sfera e-commerce poslovanja, lansiranjem regionalne platforme za onlajn  trgovinu. U prvoj fazi Shoppster je dostupan u Srbiji kao onlajn prodavnica. Uskoro, Shoppster će svoje usluge ponuditi i kupcima iz Slovenije.

Svet

Boris Džonson najavio novo „zaključavanje“ Engleske

Očekuje se da će Boris Džonson najaviti nova nacionalna ograničenja za Englesku, slično martovskom zaključavanju, zbog novog soja koronavirusa, javlja BBC.Očekuje se da će ljudima biti rečeno da rade od kuće ako je moguće, a škole će se zatvoriti za većinu učenika.Još uvek nije jasno kada će mere biti razmotrene, ali će poslanici o njima glasati u sredu.U međuvremenu, glavni medicinski službenici Velike Britanije upozorili su na „materijalni rizik od preopterećenja zdravstvenih usluga“ u nekoliko oblasti u zemlji tokom naredne tri nedelje.Škotska je najavila da će ljudi biti u zakonskoj obavezi da ostanu kod kuće, a škole će biti zatvorene, dok su Vels i Severna Irska već uveli mere zaključavanja.Džonson će izneti planove za Englesku, jer delegirane nacije u Velikoj Britaniji imaju moć da postavljaju sopstvene propise o koronavirusu.U ponedeljak je Velika Britanija zabeležila više od 50.000 novih potvrđenih slučajeva koronavirusa sedmi dan zaredom.

Svet

Kina se suočava sa nestašicama struje zbog manjka uglja

Nekoliko većih kineskih gradova navodno je ostalo bez struje jer vlasti ograničavaju upotrebu energije, navodeći nedostatak uglja, piše CNBC.Rastuće trgovinske tenzije između Pekinga i Kanbere, navode neke analitičare da nestašicu povežu sa nezvaničnom zabranom uvoza australijskog uglja.Odnosi između dve nacije pogoršali su se prošle godine nakon što je Australija podržala međunarodnu istragu kineskog postupanja sa pandemijom koronavirusa. Ugalj je samo jedan na rastućoj listi australijskih dobara koje je Kina zabranila kao rezultat eskalacije spora.Prošle godine Kina je rekla svojim elektranama da ograniče količinu uvoza uglja iz drugih zemalja kako cene ne bi porasle.Peking je kasnije ukinuo ta ograničenja, ali nije uklonio ograničenja na uvoz uglja iz Australije. Kina je takođe navodno usmeno obavestila državne komunalne kompanije i čeličane da zaustave uvoz australijskog uglja.Kina je najveći svetski potrošač uglja, a najveći izvor uvoza uglja bila je Australija. Ugalj je izvor energije na koji se druga najveća svetska ekonomija pretežno oslanja - čak iako se obavezala na plan obnovljive energije. Ova zemlja je takođe drugi po veličini kupac australijskog termo uglja, vrste koja se koristi za proizvodnju električne energije.Cene uglja u Kini porasle su kao rezultat nestašice, a analitičarska kompanija Wood Mackenzie predviđa da će one ostati visoke tokom celog zimskog perioda.

Srbija

Drinom i njenim pritokama pluta velika količina smeća

Desetine hiljada kubika smeća pluta po Drini i njenim pritokama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, jer ove tri države nisu unapredile svoj sistem upravljanja otpadom, piše Balkangreenenergynews. Pored razaranja životne sredine, smeće otežava i proizvodnju struje u hidroelektranama.Sliv Drine kako se navodi zadesila je ekološka katastrofa koja je zapretila i hidroelektranama, po ko zna koji put.Kada reke narastu zbog kiše i snega, voda zahvati divlje deponije po obalama i tone otpada završe u vodotokovima.Kako se ocenjuje, istem upravljanja otpadom u oblastima koju dele Crna Gora, Srbija i Bosna i Hercegovina nije efikasan.Pored toga i deo lokalnog stanovništva baca otpad u reke.Popustila je jedna lančanica od povezanih burića iznad brane u Višegradu u Bosni i Hercegovini i do te građevine je stiglo do četiri hiljade kubika materijala. Uprava hidrocentrale od 315 megavata intervenisala je i uspela da ponovo postavi barijeru i tako sprečila da se nagomila još više otpada.Nedjeljko Perišić, direktor Hidroelektrana na Drini, firme koja upravlja hidrocentralom, izjavio je da ka Višegradu plovi više desetina hiljada kubnih metara otpada. Naveo je da je najveća količina primećena na Limu, koji prolazi kroz sve tri zemlje.Po rekama Prači, Tari i Pivi, pritokama Drine, takođe pluta otpad, naglasio je Perišić i upozorio da bi padavine pogoršale situaciju. Njegovo preduzeće godišnje iz reke inače izvuče do 8.000 kubika čvrstog materijala.Ogromna količina smeća se nakupila i kod brane Potpeć na Limu u Srbiji i tamošnje hidrocentrale, snage 56 megavata. Deo otpada tone i zapušava rešetke kroz koje ulazi voda, rekao je direktor Hidro-elektrane "Limske", preduzeća koje upravlja tim pogonom.Naglašava se da ta firma, koja je u vlasništvu Elektroprivrede Srbije,već 15 godina angažuje ronioce da uklanjaju smeće. Višegradsku hidrocentralu kontroliše Elektroprivreda Republike Srpske (ERS). Ove dve državne kompanije planiraju da na Drini postave niz hidroelektrana, a Republika Srpska ima i projekat kaskade od tri postrojenja na reci Bistrici, pritoci Drine.Predstavnici BiH, Crne Gore i Srbije su već potezali pitanje plutajućeg otpada, ali ga po svemu sudeći, ni izbliza nisu rešili.

2020

Poslovanje u službi opšteg dobra

Specifična zbog okolnosti izazvanih pandemijom virusa Covid-19, ova godina je, posmatrana kroz društveno odgovorni angažman Telekoma Srbija – godina dobrih dela. Telekom Srbija ostao je veran sv...

Svet

Španski loukoster Volotea najavio 21 liniju prema Hrvatskoj

Poznata španska niskotarifna avio-kompanija Volotea najavljuje čak 21 međunarodnu direktnu liniju prema Splitu i Dubrovniku za leto 2021. godine, piše portal Croatianaviation. Napominje se da su linije su puštene u prodaju, ali i da postoji mogućnost da se redukuje red letova, ako prodaja karata ne bude išla po planu.Niskotarifna aviokompanija Volotea, svoje operativne baze poseduje u Španiji, Italiji, Francuskoj i Grčkoj, a ove godine najavila je ambiciozan plan na međunarodnoj liniji prema dva hrvatska aerodroma, u Dubrovniku i Splitu.LINIJE PREMA SPLITUPrema trenutnim planovima kompanije, Volotea će tokom letnjeg reda letenja 2021. godine, koji na snagu stupa krajem marta, saobraćati na čak 10 međunarodnih linija prema aerodromu u Splitu. Radi se o jednoj liniji iz Grčke, čak šest iz Francuske i tri iz susedne Italije:linija Split - Atina od 25. aprila biće u ponudi dva puta nedeljno, svake srede i nedelje,linija Split - Bordo od 11. aprila jednom nedeljno, a od 02. juna 2 puta nedeljno, svake srede i nedelje,linija Split - Lion kreće od 11. aprila dva puta nedeljno, srednom i nedeljom, a od 06. jula dodaje se i treći let (utorkom),linija Split - Marsej od 25. aprila dva puta nedeljno (sredom i nedeljom),linija Split - Nant od 4. aprila jednom, od 28. aprila dva puta, a od 06. jula tri puta nedeljno,linija Split - Nica od 25. aprila jednom nedeljno, od 07. srpnja 2 puta (sredom i nedeljom),linija Split - Tuluz od 18. aprila dva puta nedeljno, od 6. jula kompanija planira prometovati na ovoj liniji 3 puta nedeljno (utorkom, srednom i nedeljom),linija Split - Bari od 7. jula jednom nedeljno (sredom),linija Split - Palermo od 2. juna jednom nedeljno (sredom),linija Split - Venecija prometovat će od 28. maja četiri puta nedeljno (ponedeljkom, sredom, petkom i nedeljom),Sve linije prema Splitu trebale bi da budu u ponudi do 10. oktobra, izuzev linija za Bari i Palermo koje bi trebalo da završe sa prevozom putnika nešto ranije, 6. oktobra.LINIJE PREMA DUBORVNIKUVolotea planira čak 11 linija prema Dubrovniku. Radi se o dve linije prema Grčkoj, šest prema Francuskoj i tri prema Italiji:linija Dubrovnik - Atina od 24. aprila dva puta nedeljno, sredom i subotom, a od 1. juna kompanija planira da doda još jedan let nedeljno (utorkom, četvrtkom i subotom), linija Dubrovnik - Mikonos od 29. maja dva puta nedeljno, sredom i subotom, linija Dubrovnik - Bordo od 10. aprila dva puta nedeljno, sredom i subotom,linija Dubrovnik - Lion od 10. aprila dva puta nedeljno, utorkom i subotom, linija Dubrovnik - Marsej od 24. aprila dva puta nedeljno, sredom i subotom,linija Dubrovnik - Nant od 3. aprila jednom nedeljno, od 27. aprila tri puta nedeljno, utorkom, četvrtkom i subotom,linija Dubrovnik - Strasbur od 24. aprila jednom nedeljno, subotom,linija Dubrovnik - Tuluz od 17. aprila, dva puta nedeljno, sredom i subotom,linija Dubrovnik - Bari od 2. juna jednom nedeljno, od 5. jula dva puta nedeljno, ponedeljkom i sredom,linija Dubrovnik - Palermo od 7. jula jednom nedeljno, sredom,linija Dubrovnik - Venecija od 28. maja dva puta nedeljno, ponedeljkom i petkom.Određene linije bile su i u letnjem redu letenja 2020. godine, ali značajno redukovane, što je kako se dodaje i bilo očekivano s obzirom na globalnu pandemiju.

Svet

Džek Ma nije viđen u javnosti od kada je kritikovao Peking

Kineski milijarder i osnivač Alibabe, Džek Ma, nije prisutan u javnosti više od dva meseca, nakon što je kritikovao kinesku vlast i zahtevao reforme, piše Biznis insajder.Ma se nedavno našao u centru pažnje, kada je Kina napala njegovo poslovno carstvo. Krajem decembra, kineski regulatori pokrenuli su antitrustovsku istragu protiv Alibabe, najveće kompanije za e-trgovinu u zemlji, koja se ponekad naziva i „kineskim Amazonom“.Takođe, u novembru je Kina uvela propise koji su zaustavili ono što bi bila možda i najveća početna javna ponuda (IPO) za Ant Group, Maovu fintech kompaniju.Kineska vlada načinila je ovaj korak nakon što je Ma na konferenciji u Šangaju kritikovao kineski finansijski regulatorni sistem. Ma je navodno kritikovao finansijske propise koje je Kina koristila i rekao da „ne treba koristiti zastarele metode za regulisanje budućnosti“.Bler Silverberg, izvršni direktor startap kompanije za refinansiranje dugova rekao je da su propisi uvedeni „kako bi vlada mogla da potvrdi svoju prevlast nad Džekom Maom“.Do nedavno je Ma bio najbogatiji čovek Kine, sa bogatstvom većim od 60 milijardi dolara. Ali Maova neto vrednost pretrpela je gubitak od 12 milijardi dolara tokom poslednja dva meseca pošto je Kina pooštrila pravila za fintech industriju. Ma sada vredi 50,6 milijardi dolara, što ga čini četvrtom najbogatijom osobom u Kini, prema Bloombergovom indeksu milijardera.

2020

Ljudi su nam najbitniji

Svesni velike odgovornosti koju imamo tokom pandemije, svoje aktivnosti i prioritete usmerili smo u četiri pravca: ka zaposlenima, korisnicima, da održimo mrežu stabilnom i, na kraju, ali ne i najmanje važno, da doprinesemo zajednici, tamo gde je bilo najhitnijeEpidemija sa kojom smo se suočili (i koja i dalje traje), u potpunosti je promenila način života i rada. Svakodnevne aktivnosti sve više prelaze na onlajn način funkcionisanja, od škole do kupovine, održavanja sastanaka, druženja. Zbog toga je nama u Telenoru, posle zdravlja naših zaposlenih, prioritet bio da osiguramo stabilnu mrežu kako bi naši korisnici ostali povezani i u kontaktu sa porodicom i prijateljima. Od početka krize znali smo da imamo ključnu ulogu, jer naša mreža i infrastruktura podržavaju korisnike 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, one predstavljaju vezu između porodica, prijatelja, ali i medicinskih radnika, hitnih službi, organa Vlade i drugih. Odgovornost koju smo imali kao kompanija za vreme vanrednog stanja bila je velika motivacija za naše zaposlene. U komplikovanim okolnostima i kratkim vremenskim rokovima izveli su mnoga unapređenja kvaliteta i kapaciteta mreže, kaže Saša Leković, izvršni direktor Tehnike u Telenoru.  Svesni velike odgovornosti koju imamo, svoje aktivnosti i prioritete usmerili smo u četiri pravca: ka zaposlenima, korisnicima, da održimo mrežu stabilnom i, na kraju, ali ne i najmanje važno, da doprinesemo zajednici, tamo gde je bilo najhitnije. Naši zaposleniNedeljama pre nego što je u Srbiji zabeležen prvi slučaj zaraze, u Telenoru smo uspostavili radni tim koji je pratio razvoj situacije i uvodio mere za zaštitu zaposlenih, poput zabrane putovanja u područja visokog rizika, smanjen obim sastanaka, pojačana dezinfekcija prostora i higijena. U trenutku prvog zabeleženog slučaja u Srbiji i uvođenja vanrednog stanja, bili smo spremni za potpuni rad od kuće, pa čak i 230 agenata kontakt-centra.  Kad kažemo da su nam ljudi najvažniji, mi to stvarno mislimo. Posebno smo vodili računa o roditeljima, rizičnim grupama, kao i svima koji žive u rizičnom okruženju. Obezbedili smo da imaju našu podršku u svakom momentu kroz fleksibilan rad, obezbeđene plate, zaštitnu opremu i pre svega, razumevanje specifičnih situacija u kojima se oni mogu naći, kaže Nevena Stefanović, izvršna direktorka Ljudskih resursa u Telenoru. Kreirali smo posebnu stranicu za zaposlene sa svim bitnim informacijama, koju smo ažurirali nekoliko puta u toku dana, jer je transparentna i pravovremena informisanost bila najvažnija za očuvanje zdravlja. Neki od zanimljivih alata koji su se razvijali „u hodu“ je i 24/7 psihološka podrška u vidu savetovanja sa psihoterapeutom za zaposlene koji osećaju da im je ovaj vid podrške potreban. Organizovali smo brojne vebinari, interne i externe onlajn događaje, a svi zaposleni imali su na raspolaganju Desk-Yogi - set kurseva joge, fitnes vežbi, meditacije i vežbi za opuštanje od kuće. Želeli smo da zaposleni imaju na raspolaganju sve što im je potrebno da se osećaju sigurno i bezbedno u radnom okruženju u novonastaloj situaciji, a da, u isto vreme, podstaknemo produktivnost, dodaje Nevena. Tokom krize smo još jednom dobili potvrdu da smo kompanija sa kulturom poverenja, odgovornosti, angažovanosti i solidarnosti. Mnogo smo naučili i sada ćemo zajedno videti koji su najbolji načini rada, koji će omogućiti, u normalnim okolnostima, kvalitetniji i ispunjeniji život, i poslovni i privatni. U prvim mesecima pandemije svi su želeli da budu u kontaktu sa bližnjima. Naša mreža, kao jedan od vitalnih resursa, omogućila je da cela zemlja bude povezana tokom  krizeNaši korisniciTokom krize u potpunosti smo bili fokusirani na to da se naše poslovanje, usluge ka korisnicima i saradnja sa našim poslovnim partnerima odvijaju neometano. U isto vreme, vodili smo računa o njihovoj bezbednosti. Zato smo im u prvim danima krize kada je ostanak kod kuće bio ključan, omogućili besplatan pristup društvenim mrežama Facebook, Instagram, Twitter i WhatsApp, Bookmate i Nickelodeon. Aktivno smo, putem SMS-a, posebnog segmenta na našem sajtu i društvenih mreža, radili na edukaciji korisnika o bezbednoj komunikaciji sa nama. Kako su svi prelazili na onlajn kanale da bi nastavili svoje dnevne aktivnosti, edukacija o njihovom korišćenju bila je veoma bitna, a po reakcijama korisnika, ta vrsta podrške im je mnogo značila. Bilo je tu i pomeranja rokova za plaćanje računa, zaštite od isključenja, posebno kreirane stranice na sajtu sa svim relevantnim informacijama, i mnogo drugih aktivnosti.  Sa ponosom ističemo rad svojih „prvih“ linija, prodavaca koji se nisu libili ni odlaska na vrata starijih korisnika, ili svakog drugog kome je kretanje bilo onemogućeno, kako bi im pružili neophodan servis.                  Naša mrežaNikada se više nije pričalo nego u prvim mesecima epidemije. Tokom prvih dana marta, glasovni i internet saobraćaj beležili su istorijske maksimume, svi su želeli da razgovaraju, da prate nove informacije, da budu u kontaktu sa bližnjima. Zato smo uložili velika sredstva i resurse u proširenje kapaciteta. Samo u martu investirali smo 3,5 miliona evra i nadogradili ukupno 500 lokacija u prva četiri meseca 2020. godine. Ponosni smo što smo ponovo osvojili „Best in Test“ nagradu, posebno u ovim izazovnim vremenima kada su vrednosti glasovnog i internet saobraćaja premašile sve dosadašnje rekorde. Naša mreža, kao jedan od vitalnih resursa koji je omogućio da cela zemlja bude povezana tokom  krize uzrokovane epidemiološkom situacijom, predstavljala je za nas ogromnu odgovornost. Istovremeno, pružila nam se prilika da pomognemo milionima ljudi. Stabilna i pouzdana mreža koja ima dovoljno kapaciteta da podrži rastući mobilni saobraćaj, nastavlja da bude u vrhu naših prioriteta, kaže Majk Mišel, generalni direktor Telenora.   Naši partneriU borbi sa pandemijom, više nego ikada ranije, važno je biti jedinstven pred izazovom sa kojim se suočavamo. Jednostavno, u ovome smo zajedno. Svedoci smo da je u Srbiji celokupna zajednica udružila napore i sredstva, pa smo tako i mi, tokom vanredne situacije, sve resurse usmerili ka podršci Vladi Republike Srbije kako bismo pomogli tamo gde je najvažnije, u oblasti svoje ekspertize. Omogućili smo besplatan pristup sadržajima za učenje na daljinu uključujući i platforme za pregled video-sadržaja kao što su rtsplaneta.rs, spectar.tv i slične, kao i petlja.org. Inicijativa „Digitalna Srbija“, čiji je Telenor jedan od osnivača, omogućila je pet gigabajta besplatnog interneta mesečno do kraja godine za učenike iz 424 ekonomski ugrožene porodice. Ovom akcijom obuhvaćena su domaćinstva u 28 gradova i opština širom Srbije – od Bečeja na severu do Bujanovca na jugu, i od Čajetine na zapadu do Knjaževca na istoku zemlje. Na zahtev Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, zajedno sa drugim kompanijama, obezbedili smo pametne telefone, tablete i kartice za 2.800 đaka, čime su dobili mogućnost da prvi put urade onlajn testove za samoprocenu znanja potpuno elektronski, i na taj način se što bolje pripreme za završni ispit. Naime, procena je da 4,4 odsto učenika osmog razreda nema uslove za onlajn testiranje od kuće (internet pristup i/ili odgovarajući uređaj). Telenor fondacija je u borbi protiv korona virusa donirala 50.000 evra Unicefu za nabavku zaštitne opreme neophodne zdravstvenim radnicima i higijenskih paketa za 1.300 najugroženijih porodica širom zemlje. Nešto kasnije, priključila se i Mobi banka, pa smo zajedno, u saradnji sa Fondom B92, donirali sredstva za nabavku šest infuzionih i jedne špric pumpe. Te pumpe dobila je bolnica na Banjici i deo su neophodne medicinske opreme koju koriste pacijenti na respiratorima, a omogućava infuziju tečnosti, lekova i hranljivih materija u sistem cirkulacije pacijenta i preciznije doziranje lekova putem intravenozne infuzije.    Iako to svakako u situaciji poput ove nije najbitnije, nama je izuzetno važno što smo dobitnici povelje za izuzetan doprinos tokom borbe protiv korona virusa i za razvoj dobročinstva i filantropije, koju dodeljuje Srpski filantropski forum. Telenor fondacija je donirala 50.000 evra Unicefu za nabavku zaštitne opreme zdravstvenim radnicima i higijenskih paketa za 1.300 najugroženijih porodica 

Svet

Radnici Gugla formirali prvi sindikat

Više od 200 radnika kompanije Gugla (Google) preduzelo je korake za formiranje sindikata, što je velika retkost u tehnološkoj industriji, piše BBC.Kako kažu, sindikat će dati zaposlenima veću moć da izrazi zabrinutost u vezi sa diskriminatornom radnom praksom u firmi i načinom na koji se bavi problemima poput govora mržnje na mreži.Najava Sindikata radnika dolazi nekoliko nedelja nakon što se Gugl sukobio sa svojim naučnicima koji su se bavili pitanjima veštačke inteligencije i etike.Tenzije između tehnološkog giganta i dela njegovog osoblja naglo su porasle nakon otpuštanja naučnice Timnit Gebru koja je sa Margaret Mičel vodila tim od 12 naučnika usredsređenih na etička pitanja u razvoju veštačke inteligenciju (AI).Google od naučnika tražio da u izveštajima o veštačkoj inteligenciji koriste "pozitivan ton" Američki Nacionalni odbor za radne odnose takođe je nedavno presudio da je firma nezakonito otpustila zaposlene zbog pokušaja organizovanja sindikata.Grupu su organizovali softverski inženjeri, ali je otvorena za sve redove u američkoj i kanadskoj radnoj snazi, uključujući privremene radnike i izvođače radova.Povezana je sa većom radničkom grupom, „Radnici Amerike u oblasti komunikacije“, ali ne traži formalno priznanje od savezne vlade, ograničavajući njenu pregovaračku moć. Gugl je danas saopštio da pokušava da stvori podsticajno radno okruženje, ali je nagovestio da sa novim sindikatom neće direktno pregovarati.

2020

Društveno odgovorni i kada je to najizazovniji cilj

Sintezom dosadašnjih znanja, iskustava i digitalnih alata, kompanija je uspela da održi vitalnost postojećih projekata od društvenog značaja i njihov tok prilagodi okolnostima Godina u znaku pandemije COVID-19 postavila je brojne izazove u svim granama industrije i dodatno osvetlila potrebu za društveno odgovornim ponašanjem kompanija i pojedinaca prema zajednici. Za kompaniju Vip mobile – odranije prepoznatu kao veoma angažovanu i van matične, telekomunikacione sfere i senzitivnu prema gorućim društvenim pitanjima i interesima osetljivih grupa – to je značilo apsolutnu prioritizaciju zdravlja i bezbednosti svih ljudi i ravnopravno odgovaranje na novonastale potrebe zaposlenih, korisnika i šireg društva. Ovakav Vipov pristup u praksi je prvenstveno zaživeo kroz prilagođavanje poslovanja režimu dominantnog rada od kuće za najveći broj zaposlenih i razvoj modela unapređene korisničke podrške. Sintezom dosadašnjih znanja, iskustava i digitalnih alata, kompanija je uspela da održi vitalnost postojećih projekata od društvenog značaja i njihov tok prilagodi okolnostima. Preseljenjem i intenziviranjem aktivnosti na online terenu, nastavljen je niz ostvarenja Vip Kinoteke, uspešno je održana konferencija povodom Dana devojčica i unapređena podrška roditeljima kroz projekat Bezbedni klinci. Takođe, Vip je inicirao i podržao nove društveno angažovane projekte sa ciljem osnaživanja onih čiji je glas u prethodnom periodu bio tiši, a potrebe složenije – zajednice najstarijih sugrađana, drugih zdravstveno osetljivih grupa i đaka iz ekonomski obesnaženih porodica.  Unapređena podrška zaposlenima i korisnicimaKao kompaniji koja je prvi nosilac Family Friendly sertifikata u Srbiji i važi za jednog od najpoželjnijih poslodavaca na lokalnom tržištu, Vipu je briga o potrebama, očekivanjima i zadovoljstvu zaposlenih i njihovih porodica, oduvek bila apsolutni prioritet, što je tokom pandemije dodatno potvrđeno. Već u prvim nedeljama od proglašenja vanrednog stanja, više od 80 odsto Vipovih zaposlenih dobilo je potpunu logističku i moralnu podršku za prelazak na kućni režim rada, kako bi sačuvali svoje zdravlje i zdravlje svojih porodica. Veliku pažnju Vip je pridao psiho-socijalnoj podršci svojim zaposlenima, intenziviranju komunikacije i osnaživanju timske veze između njih, kako bi lakše prebrodili novonastalu krizu i na poslovnom i na privatnom planu. Svima njima je, baš kao i svim Vipovim korisnicima, bio obezbeđen besplatan pristup dodacima za korišćenje interneta, Eyeson platformi za video-pozive i DokToku, novoj aplikaciji koju je Vip lansirao u saradnji sa partnerima, kako bi građanima obezbedio online zdravstvene konsultacije. Vipovi zaposleni, koji su sami zdravstveno posebno ugroženi i u čijim domovima žive stari i deca, imali su mogućnost da nastave da rade od kuće i pri ukidanju izolacionih mera koje propisuje država.Veliku pažnju Vip je pridao psiho-socijalnoj podršci svojim zaposlenima, intenziviranju komunikacije i osnaživanju timske veze između njih, kako bi lakše prebrodili novonastalu krizu i na poslovnom i na privatnom planuProdajni centri su od prvog dana krize bili opskrbljeni zaštitnom opremom, uvedene su pojačane preventivne mere i izmenjen je režim rada poslovnica. Time su i osoblje i svi Vipovi korisnici, u svakom trenutku mogli da se osećaju bezbedno, čak i u vanrednim okolnostima. Kao dodatni vid unapređenja korisničke podrške, Vip je u maju lansirao i svoju Virtuelnu prodavnicu, prvi online prodajni servis ovakvog tipa unutar telco industrije, kojim je omogućeno svim korisnicima da pristupe kompletnoj Vipovoj ponudi iz bilo kojeg mesta u Srbiji i dobiju podršku prodajnih asistenata identičnu onoj u poslovnicama, a iz udobnosti i bezbednosti sopstvenog doma. Mogućnost da obave konsultaciju, kupovinu, produže ugovor, bez potrebe za dolaskom u prodajni centar, u prethodnim mesecima posebno je značila pripadnicima zdravstveno osetljivih grupa korisnika i starim licima.Hitri odgovori na goruće potrebe zajedniceKontinuirano osluškujući potrebe čitave zajednice tokom prvog talasa pandemije korona virusa u Srbiji, Vip se u više navrata i na različite načine uključio u rešavanje gorućih pitanja. Podržao je kreiranje DokTok platforme – besplatnog online medicinskog savetovališta. Putem ovog sajta, građani mogu obaviti medicinske konsultacije sa lekarima putem privatnog četa, što je bilo izuzetno važno u periodu najveće ekspanzije virusa. Donacijom uređaja i SIM kartica Centru za palijativno zbrinjavanje pacijenata BELhospice, Vip je nastojao da olakša svakodnevni rad zaposlenima ove organizacije, koji su i unutar izazovnih epidemioloških uslova nastavili da pružaju negu onkološkim pacijentima u terminalnoj fazi bolesti. Osim medicinske sfere, Vip je tokom pandemije prepoznao potrebu za osnaživanjem mladih u polju obrazovanja i pružio podršku ekonomski ugroženim grupama đaka. Kroz inicijativu „Digitalna Srbija“, neprofitnog udruženja Petlja, Vip je pružio podršku učenicima iz 424 društveno osetljive porodice, obezbeđujući im pet gigabajta besplatnog interneta mesečno od maja do kraja godine, kako bi mogli da neometano prate online nastavu. U okviru iste inicijative, Vip je svim svojim korisnicima obezbedio besplatan pristup portalu za učenje programiranja putem sajta petlja.org, bez naplate potrošenog internet saobraćaja, čime je podržao dalje tehnološko obrazovanje mladih i razvoj informaciono-komunikacione sfere bez obzira na izazovne spoljne okolnosti za rad i edukaciju. Takođe, verujući da date okolnosti ne smeju biti izgovor za zanemarivanje drugih vrednosti koje tokom svih 13 godina poslovanja u Srbiji neguje, Vip se i ponovo uključio u obeležavanje međunarodnog „Dana devojčica u IKT-u“. Događaj je po deseti put kod nas organizovalo Udruženje poslovnih žena Srbije, uz značajnu institucionalnu podršku Vlade Republike Srbije i premijerke Ane Brnabić. U njemu je ove godine učestvovalo više od 150 učenica iz 30 škola širom Srbije. Zahvaljujući podršci Vipa, tradicionalno takmičenje „Uhvati ideju”, inače sastavni deo ovoga dana, prvi put je organizovano u potpunosti online, čime su prevaziđeni epidemiološki izazovi. Učesnice su imale priliku da čuju poslovna iskustva eksperata iz oblasti telekomunikacija kroz virtuelnu posetu Vipovom glavnom centru u Beogradu, a u ulozi domaćina bile su liderke nosećih sektora u Vipu – Branka Pudrlja Durbaba, glavni direktor za tržište i Larisa Grizilo, glavni direktor ljudskih resursa i komunikacija. Kao predstavnice kompanije koja izuzetan trud ulaže u osnaživanje žena u društvu i među zaposlenima, one su devojčicama pružile punu podršku za budući samostalni i informisan izbor karijera i motivisale ih da takav izbor naprave unutar telekomunikacione sfere. Bezbedno konzumiranje kulture – Nova ostvarenja Vip KinotekeProjekat „Vip Kinoteka“, kojim su proteklih godina mnogi kultni filmovi jugoslovenske kinematografije, procesom digitalne restauracije, bili sačuvani od propadanja i zaborava, nastavljen je i u tekućoj godini predstavljanjem tri nova ostvarenja, na način prilagođen pandemijskim okolnostima. Projekat „Vip Kinoteka“ upriličio je za građanstvo tri nove besplatne online premijere restaurisanih domaćih filmovaNakon uspešnog prikazivanja digitalizovanog filma „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ u januaru, Vip je u narednim mesecima, a u skladu sa epidemiološkom situacijom, upriličio za građanstvo tri nove besplatne online premijere restaurisanih domaćih filmova. „Davitelj protiv davitelja“, u aprilu, „Poseban tretman“ u junu i „Majstori, majstori“, u oktobru, emitovani su putem Vipovih društvenih mreža u više različitih termina, te su njihova prva prikazivanja u novom izdanju mogla da isprati najšira populacija publike do sada. Premijera „Posebnog tretmana“ realizovana je 6. juna na Dan Kinoteke i četrdesetu godišnjicu od prvog prikazivanja ovog filma na festivalu u Kanu. Virtuelnoj projekciji filma „Majstori, majstori“ prethodila je svečana premijera uživo na Tašmajdanu, tokom koje su bile sprovedene sve neophodne preventivne zdravstvene mere, kako bi publika mogla da uživa na potpuno bezbedan način.Podrška roditeljima u karantinu – „Bezbedni klinci“ u novim formatimaČinjenica da su ove godine svi provodili drastično više vremena na internetu i, posebno u periodu izolacije, izmestili najveći deo svojih aktivnosti u online prostor, multiplikovala je izazove sa kojima se roditelji nose kada je izloženost dece internetu u pitanju. S tim u vezi, Vip je nastavak aktivnosti na platformi „Bezbedni klinci“, pokrenutoj 2018. godine s ciljem da podrži digitalno opismenjavanje roditelja, usmerio upravo na podršku roditeljima u karantinu i unapredio ponudu sadržaja kako bi adekvatnije odgovorio na aktuelna roditeljska pitanja. Tokom perioda izolacije, na sajtu su se mogli pročitati savetodavni tekstovi koji inspirišu roditelje da konstruktivnije koriste vreme sa decom na internetu i prenose iskustva drugih. Javnosti poznata mama, televizijska voditeljka i ambasadorka platforme, Nataša Miljković, tokom letnjih meseci održala je i nekoliko online sesija na ove teme na svom instagram-kanalu, kroz koje je u uživo diskusije uključila stručnjake za komunikacije, roditeljska i dečja pitanja. Krajem oktobra ponuda sadržaja je proširena novim formatom – podkastom „Bezbedni klinci“, čija je autorka i voditeljka psihološkinja Ana Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije. Prvi serijal obuhvata 12 emisija, koje se jednom mesečno plasiraju na četiri podkast kanala - Deezer, Spotify, M-xcloud i SoundCloud. Njihove teme oslanjaju se na tekstove sa sajta, ali su zahvaljujući video-formatu i dijaloškoj formi produbljene i upotpunjene ličnim iskustvima gostujućih poznatih ličnosti.Da se svačiji glas ravnopravno čuje – „Stari znalci“Život u uslovima pandemije posebno je bio izazovan za najstariju populaciju sugrađana, kojima je više nego ikada bila potrebna podrška kako bi ostali zdravstveno zbrinuti, ali i informisani i uključeni u društvo. U želji da osvetli njihove potrebe i osnaži ih za učestvovanje u savremenim digitalnim društvenim tokovima, Vip je u oktobru, mesecu globalno posvećenom starima, kreirao posebnu ponudu za seniore, unapredio podršku najstarijim korisnicima u prodajnim centrima i pokrenuo novi društveno angažovan projekat „Stari znalci“.Sve sugrađane koji imaju 65 ili više godina znanja i iskustva, Vip je javno pozvao da se priključe projektu „Stari znalci“ i kroz njega, sa najširim auditorijumom, podele svoje životne lekcije, savete i umeća. Sa najkreativnijim učesnicima, odabranim kroz finalnu audiciju, bili su snimljeni video-tutorijali za Vipove društvene mreže, koje su mogle da isprate sve mlađe generacije publike. U ulozi žirija i ambasadora projekta i podrške „starim znalcima“ u daljim aktivnostima, našli su se glumci Vlasta Velisavljević i Seka Sablić, kao i pesnik Ljubivoje Ršumović. Oni su sa učesnicima tokom snimanja podelili i svoje bogato životno iskustvo, a sa medijima i pozitivne utiske o projektu koji potvrđuje značaj ovog vida podrške starim licima u Srbiji.

Srbija

Imenovan predsednik Izvršnog odbora Sava osiguranja

Za predsednika Izvršnog odbora Sava osiguranja, imenovan je Bojan Mijailović, saopštila je ta osiguravajuća kompanija.Široko iskustvo u finansijskom sektoru stekao je na rukovodećim pozicijama u osiguravajućim društvima, bankarskom sektoru, kao i u Narodnoj banci Srbije.U prethodnom izvršnom mandatu rukovodio je kompanijom Sava životno osiguranje koja je postigla značajan rast na tržištu osiguranja, unapredila poslovanje i posebno se pozicionirala sa digitalnim i inovativnim uslugama za postojeće i nove klijente. Bojan Mijailović je diplomirao na Matematičkom fakultetu, oženjen je i ima troje dece.

Srbija

Raspisani prvi konkursi za sufinansiranje medija u 2021. godini

Prve lokalne samouprave u Srbiji koje su raspisale konkurse za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja za 2021. godinu su Obrenovac i Pirot, saopštilo je Udruženje novinara Srbije. U odnosu na prošlu godinu, Obrenovac je iz budžeta za 2021. izdvojio manje novca za medije, dok je Pirot predvideo veća sredstva.Beogradska opština Obrenovac je 30. decembra prošle godine raspisala dva konkursa za sufinansiranje projekata za 2021. godinu za koje je ukupno izdvojeno 22,5 miliona dinara. Prošle godine, ova lokalna samouprava za medije je izdvojila 500.000 dinara više, odnosno 23 miliona dinara.Iz budžeta Obrenovca je za 2021. godinu za sufinansiranje televizijskog sadržaja predviđeno 15.750.000 dinara, dok je za proizvodnju sadržaja za radio, štampane i onlajn medije izdvojeno 6.750.000 dinara. Rok za dostavljanje predloga projekata, kao i članova konkursne komisije je 20 dana od objavljivanja konkurs.Grad Pirot je za ovogodišnji medijski konkurs opredelio 29 miliona dinara, što je za dva miliona veći iznos u odnosu na 2020. godinu. Javni poziv je otvoren do 15. januara 2021. godine.UNS će konkurse, kao i prethodnih godina, objavljivati u rubrici „2% za medije“ kao i na sajtu finansiranjemedija.rs na kojem će biti postavljena i rešenja o formiranju konkursnih komisija i raspodeli novca projektima.