Najnovije

Svet

Hrvatska: Na područjima pogođenim zemljotresom proglašeno „stanje katastrofe“

Na današnjoj sednici Hrvatska vlada je proglasila stanje katastrofe u Sisačko-moslovačkoj i Zagrebačkoj županiji, koje je u utorak pogodio snažan zemljotres, javio je HRT.Stanje katastrofe, kako se naglašava proglasio je premijer Andrej Plenković na osnovu informacija o razmerama štete koja je nastala zbog zemljotresa."Ovde imamo novu krizu koja zahteva poseban angažman vlade pa tako i drugu čelnu osobu koja bi se mogla u potpunosti posvetiti koordinisanju tih aktivnosti, saradnji svih resora, suradnji sa Županijama i ostalim službama", naveo Plenković.Kako se dodaje formiran je i Štab koji će se baviti situacijom na razorenom području i na njegovom čelu će biti potpredsednik vlade i ministar branitelja Tomo Medved.Plenković je podsetio da se navršilo tačno nedelju dana od prvog potresa koji je pogodio Sisačko-moslavačku županiju, a šest dana od razornog potresa jačine 6,2 u kojem je sedmoro ljudi izgubilo život.Hrvatski premijer je poručio da niko neće ostati sam u ovoj katastrofi, kao i da će država dati pomoć i manjim mestima.

Srbija

Porezi i doprinosi koji u januaru stižu na naplatu biće udarac za mnoge

Pandemija je ugrozila sve poslodavce i malo je onih koji nisu osetili posledice u svom poslovanju, a kako je direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS) Srđan Drobnjaković rekao za Biznis.rs od 4. januara dolaze na naplatu porezi i doprinosi na zarade što će predstavljati ozbiljan udarac za mnoge.Kako je Drobnjaković objasnio, najlošije su, gledano po sektorima, prošla preduzeća u tekstilnoj industriji, hotelijerstvu, ugostiteljstvu i u transportu, ne računajući železnički saobraćaj. Na osnovu ankete koju je sprovela Unija poslodavaca, 54 odsto preduzeća izjasnilo se da je pandemija veoma negativno uticala na njihovo poslovanje. Čak 40 odsto njih imalo je ugroženu likvidnost, dok su najteže pogođena mala preduzeća, sa do deset zaposlenih.Preduzeća su imala probleme sa finansiranjem, skoro polovina anketiranih izjasnila se da nemaju pristup finansijskim resursima, što posebno važi za mala preduzeća.Drobnjaković je ukazao da je u drugom talasu pandemije realni pad BDP-a u trećem kvartalu iznosio 1,4 odsto, ali da je u građevinarstvu pad bio veći. Industrija i IT sektori pokazali su rast u trećem kvartalu 2020. godine.Mere države u ovoj krizi pokazale su se kao finansijska injekcija, koja je mnoga preduzeća spasila od propadanja, objašnjava direktor UPS-a i dodaje da su u UPS veoma zadovoljni što su neke od njih donete direktno na njihovu inicijativu, što znači da su zahtevi privrede prihvaćeni.Unija poslodavaca apelovala je i da su pojedini ugostitelji ostali bez podške, a s obzirom da je ovaj sektor pretrpeo najozbiljniji udar krize, oni su tražili i pravo na bespovratnu finansijsku pomoć za sve ugostiteljske objekte, zbog otežanog poslovanja, skraćenog radnog vremena, ali i zabrane rada vikendom.Drobnjaković je zaključio da budućnost privrede dosta zavisi od toga kako će se povećati rashodi države, pre svega plate i penzije i dodao da će Unija nastaviti da traži bolje uslove za poslovanje, za manje poresko opterećenje i za smanjenje i ukidanje nepotrebnih parafiskalnih nameta.

Srbija

Od januara do novembra budžetski deficit dostigao 374,8 milijardi dinara

U periodu od januara do novembra 2020. godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 374,8 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija. Kako se naglašava, tokom tog perioda prihodi su bili 1.139,5, a rashodi 1.514,2 milijardi dinara. U saopštenju se dodaje da je tokom novembra ostvaren deficit u iznosu od 27,2 milijardi dinara i tada su naplaćeni prihodi u iznosu od 108,3 milijardi dinara.Od toga su, kako se dodaje, poreski prihodi iznosili 92 milijardi dinara. Najveći deo poreskih prihoda, kako je naglašeno odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 46,1 i akciza u iznosu od 27,2 milijardi dinara. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 15,9 milijardi dinara, dok je priliv donacija tokom novembra iznosio je 0,5 milijardi dinara.Rashodi su, kako je naglašeno bili 135,5 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene, u novembru, su iznosili 25,6 milijardi dinara, transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 19,7 milijardi dinara, kapitalne investicije 25,5 milijardi dinara, a subvencije 20,1 milijardi dinara.Navodi se i da je učešće javnog duga u bruto-domaćem proizvodu 56,8%, kao i da on iznosi 26,65 milijardi evra.

2020

Važno je da smo zajedno

Tokom celokupnog trajanja krize osluškivali smo potrebe najranjivijih segmenata društvene zajednice i pronalazili odgovarajuće načine kako da ih podržimoČini se da nikada kao ove 2020. godine svet nije bio više ujedinjen zbog situacije koju je nametnula globalna pandemija. Globalno selo postalo je još manje. Ljudi su sa jednakim interesovanjem pratili situaciju u svom gradu, u svojoj državi, u isto vreme interesujući se za stanje na drugim kontinentima. Agresivno širenje virusa COVID-19 preko noći je kod ljudi osvestilo fenomen „sistem spojenih sudova“ na takav način da je svima postalo jasno kako pojedinačna ponašanja i delovanja i te kako mogu imati uticaj koji se lako prenosi sa jednog na drugi kraj sveta.Godina koja je na isteku postavila je pred nas različite testove. U gotovo neizdrživom tempu testirana je naša individualna i kolektivna izdržljivost, konstantno je testirana naša samodisciplina, vapaji globalne i lokalne zajednice za povišenim stepenom odgovornosti i upornosti u sprovođenju propisanih mera testirali su naše etičke postavke i volju. Na testu se našlo i saosećanje: koliko smo spremni da razumemo druge u teškoj situaciji i šta mi možemo da učinimo kako bismo pomogli drugome da lakše prebrodi krizu.Kao društveno odgovorna kompanija, Wiener Städtische osiguranje takođe se našlo na testu kako da se što bolje prilagodi novonastaloj krizi i kako da u toj krizi deluje najbolje za svoju zajednicu.Osim sprovođenja hitnih mera za postizanje maksimalne zaštite svojih zaposlenih i organizacije posla  na način koji će omogućiti sigurnost i udobnost pružanja usluga svojim klijentima, tokom celokupnog trajanja krize osluškivali smo potrebe najranjivijih segmenata društvene zajednice i pronalazili odgovarajuće načine kako da ih podržimo.WIENER AplauzPraktično na samom početku pandemije u Srbiji, postalo je jasno da će neke delatnosti morati da podnesu viši stepen žrtve i samoodricanja kako bi ostatak društva mogao da prebrodi ovaj težak period. Medicinski radnici su se prirodno našli u samom epicentru krize. Šta učiniti da im se makar malo pomogne u obavljanju odgovornog i iscrpljujućeg posla? Aplauz koji smo svako veče upućivali medicinskim radnicima sa naših prozora i balkona širom Srbije inspirisao nas je da kao kompanija čija je osnovna delatnost zaštita od rizika, pronađemo našu ulogu – da podsetimo medicinske radnike da u borbi za tuđe živote ne treba da zaborave na brigu o sopstvenom. Pokretanjem akcije „Wiener Aplauz“ kreirali smo za njih program specijalnih pogodnosti prilikom zaključivanja polise osiguranja, sa željom da dok oni čuvaju naše zdravlje mi brinemo o stvarima koje su njima važne. Ubrzo smo akciju „Wiener Aplauz“ proširili i na druge delatnosti koje su takođe vitalne za održavanje svakodnevnog života, a nemaju mogućnost pauze u radu ili rada od kuće – zaposleni u vojsci, policiji, prevoznici, službe dostave, radnici u trgovinama, volonteri i humanitarne organizacije.Aplauz koji smo svake večeri upućivali medicinskim radnicima inspirisao nas je da podsetimo medicinske radnike da u borbi za tuđe živote ne treba da zaborave na brigu o sopstvenomWIENER Art + Fond solidarnosti kulturnih radnika i radnica SrbijeKako su mere socijalne distance, zabrane kretanja i ograničavanja okupljanja imale svoj pozitivni efekat na opštu sliku pandemije u Srbiji, tako su one donele negativan efekat za brojne samostalne umetnike čiji rad i prihodi upravo zavise od javnih događaja i kontakata sa publikom. Hiljade samostalnih umetnika se preko noći susrelo sa otkazivanjem projekata na kojima su do tada radili i nemogućnošću realizacije svojih planova, što je uslovilo i prekid u finansiranju. Wiener Städtische osiguranje već skoro deceniju neguje i razvija kolekciju savremene umetnosti „Wiener Art“. Politikom otkupa vrhunskih dela savremene umetnosti, u isto vreme omogućavamo prihod umetnicima kako bi nastavili sa svojom produkcijom. Plan otkupa za ovu godinu nije omela ni pandemija. Uvidevši, takođe, da je mnogo veći broj samostalnih umetnika ostao bez konkretne podrške države, odlučili smo da se priključimo humanitarnoj akciji koju je pokrenula Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) kroz prikupljanje novčanih donacija za Fond solidarnosti kulturnih radnika i radnica Srbije. Dali smo svoj doprinos kao signal umetničkoj zajednici da smo uz njih kada je najteže i na taj način pomogli NKSS da postignu svoj humanitarni cilj.Plan otkupa vrhunskih dela savremene umetnosti nije omela ni pandemija Podrška malim porodičnim firmamaZajednica koja je takođe podnela težak udarac izbijanjem pandemije su mala porodična preduzeća, naročito male firme koje se bave proizvodnjom i prodajom nedeficitarne robe. U uslovima smanjene potrošnje, neizvesnosti i straha od nestašice, potrošači su mahom preorijentisali svoje kupovne prioritete na osnovne životne namirnice i medicinska sredstva. Takva raspodela prioriteta ostavila je negativan uticaj na likvidnost malih firmi i dodatan pritisak na preživljavanje ne samo poslova nego i čitavih porodica. Svesni činjenice da ne možemo da utičemo na tržište u Srbiji, a u želji da i tom segmentu društva ponudimo neki vid podrške, onoliko koliko smo u mogućnosti, pokrenuli smo akciju „Podrška malim porodičnim firmama“ tako što smo našu kompanijsku politiku nabavke usmerili upravo na taj segment proizvođača. Pozvali smo male preduzetnike iz cele Srbije da nam se predstave svojim programima, bilo da su u pitanju konkretni proizvodi ili usluge, kako bismo naše poslovne potrebe realizovali upravo u saradnji s njima. Akcija se nije završila na jednokratnim porudžbinama kvalitetne robe i usluga, koje su za neke od njih bile najdirektnija pomoć da nastave sa svojom delatnošću. Ovu akciju nastavljamo kroz niz drugih vidova aktivacije njihovih potencijalnih klijenata, pružanjem pomoći da postanu vidljiviji u širem krugu, koristeći naše kanale interne i eksterne komunikacije. MovemberSprečavanje širenja zaraze virusom COVID-19 postao je državni prioritet broj 1, uključujući u to kompletan sistem javnog zdravlja. Brojne zdravstvene ustanove na teritoriji Srbije, ulaskom u COVID-19 režim, mesecima su bile blokirane za svoje regularne pacijente. To je značilo otežan pristup preventivnim pregledima za sve druge vrste bolesti, kao i lečenju hroničnih oboljenja. Jedna od bolesti sa veoma negativnom statistikom u Srbiji, kao i u svetu, svakako je rak prostate i testisa. Zbog takvog negativnog trenda, svojevremeno je na globalnom nivou ustanovljen „Movember“: novembar mesec borbe protiv ove bolesti i podizanja svesti o načinima prevencije.Wiener Städtische osiguranje je pre nekoliko godina pokrenulo akciju besplatnih preventivnih pregleda za sve muškarce starosne dobi 35 godina i više, kako bi se ta populacija ohrabrila da aktivno učestvuje u prevenciji i ranoj dijagnostici bolesti. Ove godine akcija „Movember“, koju tokom novembra sprovodimo sa odabranim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, ima još veći značaj jer pruža mogućnost preventivnih pregleda u situaciji kada je javni zdravstveni sistem opterećen a pristup ograničen. „Dečje srce“ na kalendaru Wiener Stadtische osiguranja za 2021.Društveno uključivanje ranjivih grupa je konstantan proces a odgovornost preuzima celokupno društvo. Postoje brojne nevladine i humanitarne organizacije koje kroz svoj rad uključuju različite ranjive kategorije ljudi i skreću pažnju na njihov nepravedno loš položaj u društvu. Jedna takva organizacija, koja se bavi podrškom i uključivanjem osoba sa mentalnim poteškoćama, jeste i „Dečje srce“ iz Beograda. Njihovo delovanje na tom polju se ogleda kroz raznovrsne akcije obuka, socijalizacije i osamostaljivanja ovih osoba, a postali su najprepoznatljiviji po svom jedinstvenom Radno-okupacionom centru u srcu Vračara, koji se sastoji od: kafića, kreativne radionice i prodavnice „Srcotvornica“ gde se prodaju rukotvorine nastale kroz kreativno-proizvodne procese njihovih polaznika. Želeći da baš njima posvetimo svoj korporativni kalendar za 2021. godinu, osmislili smo akciju u kojoj su polaznici „Dečijeg srca“ oslikali i porukama upotpunili naš kalendar pružajući svoj pogled na teme: sigurnost, ljubav, različitost, priroda, zdravlje, putovanje, leto, sreća, Austrija, prijatelji, Srbija i budućnost. Nadamo se da će pogled na njihove spontane i emotivne crteže i poruke, sa svakog stola na kojem se bude nalazio naš kalendar, pomoći da se postigne veći stepen osvešćenosti o osobama sa mentalnim poteškoćama, ali kroz prizmu pozitivne emocije koju njihovi radovi nose. Želja nam je da ovim kalendarom, koji stiže na brojne adrese iz korporativnog sektora, podstaknemo i druge kompanije da  aktivno pristupe procesu inkluzije i da svojim idejama i aktivnostima pomognu u boljoj socijalizaciji i osamostaljivanju ovih osoba.Sumirajući godinu na izmaku, ponosni smo kako je naša kompanija odgovorila društvenim izazovima. Uspeli smo da raspodelimo našu pažnju i podršku na različite društvene segmente. Pokazali smo odgovornost i prema pojedincima i prema grupama. Pomažući drugima, postali smo bogatiji za neka nova partnerstva koja ćemo gajiti u budućnosti. Različitost, posvećenost i odgovornost su vrednosti koje nas pokreću i obavezuju. Važno je da smo zajedno. 

Svet

Austrijski sud: Fejsbuk može koristiti podatke bez izričitog pristanka korisnika

Viši regionalni sud u Beču presudio je da Fejsbuk ne mora da dobije izričitu saglasnost svojih korisnika kako bi koristio njihove podatke u skladu sa EU zakonom o zaštiti podataka (GDPR), javlja Telecompaper.GDPR omogućava različite osnove za obradu ličnih podataka: na primer, saglasnost ili ugovor. Ugovori građanskog prava ne moraju da ispunjavaju stroge zahteve „saglasnosti“ prema GDPR-u, objašnjava portal nyob koji se bavi privatnošću na internetu.To bi značilo da kompanija ne mora da daje korisnicima slobodan izbor i da dobije odvojenu i nedvosmislenu saglasnost.Sledeći ovu ideju, Fejsbuk je jednostavno kopirao prethodni pristanak u svoje civilno-pravne uslove korišćenja platforme u noći 25. maja 2018. kada je GDPR stupio na snagu.Kompanija sada tvrdi da ima „ugovor“ za obradu podataka korisnika. Ovaj novi ugovor tako zamenjuje saglasnost koja je korišćena pre stupanja na snagu GDPR-a. Ovo je očigledno bilo namenjeno zaobilaženju strožih zahteva za zaštitu podataka koje zahtevaju zakonodavci EU.Korisnici Fejsbuka sada imaju manje prava prema GDPR-u nego što su to imali ranije po starom zakonu o zaštiti podataka, jer su, prema Višem regionalnom sudu u Beču, zaključili ugovor o prijemu personalizovanog oglašavanja.U reprezentativnom istraživanju od 1.000 korisnika Fejsbuka, samo 1,6 odsto korisnika shvatilo je da je sporazum zapravo „ugovor“.Fejsbuk mora da omogući pristup prikupljenim podacimaAustrijski sudovi su u dva slučaja konstatovali da Fejsbuk ne dozvoljava korisnicima puni pristup svim relevantnim podacima u njihovim različitim „alatima“ za pristup. Sud je takođe smatrao da korisnici imaju pravo da im se kaže koje su druge strane pružile podatke Fejsbuku ili ako i kome Fejsbuk daje podatke.

Srbija

Desetine hiljada građana protiv subvencija za električna i hibridna vozila

Srbija će i ove godine subvencionisati kupovinu električnih i hibridnih vozila sa u iznosu od 120 miliona dinara, kako bi se smanjilo zagađenje vazduha. Nevladine organizacije reagovale su na tu odluku i pokrenule peticije sa ciljem da se namena tih subvencija promeni, piše Balkangreenenergynews.Organizacije civilnog društva smatraju da bi ovaj novac umesto u skupe automobile trebalo preusmeriti u povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima građana koji su u lošijoj materijalnoj situaciji.Petiicju je do sada podržalo više od 40.000 građana, a Vlada Srbije je u međuvremenu usvojila novu uredbu o subvencionisanju kupovine novih električnih i hibridnih vozila.Subvencije su inače uvedene tokom marta i to kao jedna od mera da se smanji zagađenje vazduha i one su u suštini bile i jedina mera za smanjenje zagađenja. Subvencije prema uredbi iznose od 250 do 5.000 evra, a najniža cena električnih i hibridnih automobila u Srbiji je oko 20.000 evra.GREJANJE - GLAVNI ZAGAĐIVAČ"Zahtevamo da se ... opredeljena sredstva preraspodele i njima subvencionišu mere energetske efikasnosti i kupovina energetski efikasnijih ložišta za građane koji su u lošijoj materijalnoj situaciji", navodi se u peticiji nevladinih organizacija.One ističu da je zagađenje vazduha u Srbiji u velikoj meri uzrokovano načinom na koji se grejemo, dok sa druge strane, kako se navodi, saobraćaj učestvuje u emisijama PM čestica sa 6%.Nevladine organizacije podsećaju i da je vlada u januaru formirala radnu grupu za smanjenje zagađenja vazduha, koja je kao jedini konkretan rezultat rada usvojila uredbu o subvencijama za automobile.Peticiju su pokrenule organizacije Beogradska otvorena škola, RES publica Kragujevac, UG "Novi put" Kraljevo, "Protok 21" Smederevo, "Eko straža" Šabac, Udruženje penzionera Opštine Stari grad, Društvo mladih istraživača, Kreni-Promeni i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.Jedna od promena u novoj uredbi, u odnosu na staru je da se subvencije neće odobravati za kupovinu automobila na kredit, već samo za lizing i gotovinu.Inače, Ministarstvo zaštite životne sredine koje vodi proceduru dodele subvencija nije zvanično saopštilo rezultate tog programa u prošloj godini. Podseća se da je do kraja juna, od ukupno 45 podnetih zahteva, država pozitivnu odluku o subvenciji donela za samo dva vozila.

Svet

Tesla: Prošle godine prodato pola miliona električnih automobila

Kompanija Tesla imala je cilj da proda 500.000 vozila u 2020. godini, međutim iako je ostvarila rekordne rezultate u četvrtom kvartalu, godinu je završila tik ispod postavljenih ciljeva, isporučivši 499.550 vozila što je 99,91 odsto od željene cifre, piše The Verge.Međutim, kompanija je rekla da bi konačni broj mogao da varira i do 0,5 odsto, pa je moguće da će preći cilj od 500.000 prodatih vozila kada objavi konačne cifre u celokupnim rezultatima za celu godinu, koji se očekuju krajem januara.U svakom slučaju, Tesla je prodala više vozila u poređenju sa konkurentskim prodavcima električnih vozila, poput kineskog BID-a ili nemačkog Folksvagena.Ovo predstavlja veliki oporavak za kompaniju s obzirom na uticaj pandemije na njihovo poslovanje tokom prve polovine godine.Tesla je u prvom kvartalu 2020. isporučila 88.400 vozila, a u drugom 90.650. U oktobru je kompanija rekla da je isporučila 139.300 vozila tokom trećeg kvartala, nešto bolje nego što je Vol strit očekivao.Cilj od 500.000 prodatih električnih automobila deo je pokušaja Ilona Maska da automobilsku industriju dovede u novo doba čiste energije, mada je to skromnija cifra nego što je to ranije postavljao.Mask je svojevremeno predviđao da će Tesla isporučiti milion vozila do 2020. godine. Ali kasnije se predomislio nakon što je kompanija naišla na probleme prilikom proizvodnje svog prvog električnog automobila za masovno tržište, Modela 3.

Srbija

„Upitna zakonitost nabavke opreme za kovid-bolnice“

Nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS), saopštila je da je Ministarstvo zdravlja nabavilo opremu za kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu bez primene Zakona o javnim nabavkama. Umesto toga, kako se navodi, ministarstvo se pozvalo na odredbu kojom se takvo postupanje omogućava u situacijama kada je to neophodno zbog zaštite bezbednosti države."Ministarstvo se u obrazloženju svoje odluke pozvalo isključivo na hitnost, a ne i na razloge bezbednosti, što dovodi u pitanje zakonitost ovog postupka nabavke", dodaje u saopštenju Transparentnost Srbija.Ova organizacija dodaje da je zbog toga pozvala Kancelariju za javne nabavke da izvrši monitoring navedene nabavke i podseća da je njena vrednost bila 1.760.129751,00 dinar bez PDV-a, odnosno nešto više od dve milijarde dinara sa PDV-om. Navodi i da u slučajevima izuzetne hitnosti, koja je u ovom slučaju bila neupitna, naručilac može da sprovede pregovarački postupak, a to je učinila Vojnograđevinska ustanova, kada je ugovarala izgradnju istih tih Kovid bolnica."Kako se može zaključiti na osnovu šturih informacija koje su objavljene naknadno, konkurencija je prilikom nabavke opreme postojala, ali je bila ograničena na firme kojima je Ministarstvo zdravlja, na osnovu nepoznatih kriterijuma, uputilo poziv da dostave ponude", ocenjuju u Transparentnosti Srbija.TS tvrdi i da je u dopisu koji je uputila Kancelariji za javne nabavke navela da je kao osnov da se ne primeni Zakon o javnim nabavkama naveden njegov član (član 20. stav 1. tač. 2), koji može da se koristi kao pravni osnov kada bi primena zakona "obavezala Republiku Srbiju da otkrije podatke čije otkrivanje je u suprotnosti sa bitnim interesima njene bezbednosti, a na osnovu odluke Vlade". "Ta vrsta izuzetka nema veze sa hitnošću nabavke, već isključivo sa zaštitom poverljivih podataka i to samo u slučajevima kada nije moguće očuvati interese bezbednosti države na drugi način", navodi se u saopštenju Transparentnosti.Međutim, Transparentnost navodi da u obaveštenju o dodeli ugovora koje je objavljeno na Portalu javnih nabavki, nema ni reči o razlozima zaštite bezbednosti.Prema njihovim rečima iz dostupnih obrazloženja proizlazi da je Ministarstvo zdravlja odluku o nabavci zasnovalo isključivo na razlozima "izuzetne hitnosti". Napominje se da je naručilac propustio da navede i formalni osnov za primenu izuzetka iz odgovarajućeg zakona. Transparentnost ocenjuje i da hitnost sprovođenja javne nabavke "ni u kom slučaju ne može biti valjani razlog za isključenje transparentnosti".Kao dodatni razlog za transparentnost ističe se i činjenica da je jedna ovakva nabavka privukla veliku pažnju javnosti u vreme pandemije korona virusa, kaoi da je od velikog značaja za brojne građane. U Transparentnosti Srbija podsećaju i da Kancelarija za javne nabavke vrši monitoring u cilju sprečavanja, otkrivanja i otklanjanja nepravilnosti koje su nastale u primeni Zakona o javnim nabavkama.Kada utvrdi nepravilnosti u primeni propisa, prema zakonu, Kancelarija za javne nabavke "podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje, zahtev za zaštitu prava i inicira sprovođenje drugih odgovarajućih postupaka pred nadležnim organima", podsećaju u Transparentnosti Srbija.

Srbija

Objavljen poreski kalendar za januar

Do 5. januara svi koji posluju na estradi, kao i poslodavci koji imaju obavezu da zaposle osobe sa invaliditetom, dužni su da dostave obaveštenja o prijemu radnika tokom prethodnog meseca, saopštila je Poreska uprava Srbije.Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesec takođe ističe 5. januara, kao i rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV.Sredina meseca rezervisana je za veliki broj obaveza.Poreska uprva podseća da 15. januara ističe rok za plaćanje mesečnih akontacija poreza i doprinosa  na prihode  od samostalne delatnosti za prethodni mesec.Tada ističe i rok za plaćanje doprinosa (za prethodni mesec) za sveštenike i verske službenike, domaće državljane zaposlene u inostranstvu, kao i za strane penzionere.Podnošenje poreske prijave o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva takođe se obavlja sredinom meseca, kao i podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec.Rok za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec, kao i plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog meseca isiče takođe 15. januara.Od ostalih obaveza koje treba ispuniti do tog roka navodi se podnošenje poreske prijave o obračunu akcize za prethodni mesec, kao i podnošenje poreske prijave i plaćanje akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju zabeleženu prethodnog meseca.KRAJ JANUARAPoreska uprava podseća da 29. januara ističe rok za plaćanje akcize koja je obračunata za period od 01. do 15. dana u mesecu.Do istog datuma treba da se izvrši i dostava popisnih listi akciznih proizvoda nadležnoj filijali za period od 01.01 do 31.12.2020. godine.PROTEST FRILENSERA ZBOG POKUŠAJA DA IM SE POREZ NAPLATI UNAZAD

Svet

Južna Koreja se vraća estetskim zahvatima jer se sezona maski bliži kraju

Južna Koreja bila je svetska prestonica estetske hirurgije čak i pre pandemije, međutim sada mnogi Južnokorejci smatraju da je ovo poslednja šanska da se to učini prikriveno pre nego što nošenje maski više ne bude obavezno zbog vakcina protiv Kovida, piše Rojters.Rju Han-na, dvadesetogodišnja studentkinja u razgovoru za Rojters kaže da su mogućnost oporavka kod kuće i nošenje maske u javnosti bez privlačenja pažnje bili odlučujući faktori.„Oduvek sam želela da operišem nos. Smatrala sam da je sada najbolje da to uradim, pre nego što ljudi počnu da skidaju maske kada vakcine postanu široko dostupne“, rekla je ona.„Od operacije će doći do modrica i otoka, ali pošto ćemo svi nositi maske, mislim da to neće biti upadljivo“, dodala je ona.Procenjuje se da je 2020. godine industrija estetske hirurgije vredela oko 10,7 milijardi dolara u Južnoj Koreji, što je za 9,2 odsto više u odnosu na prošlu godinu, a očekuje se da će 2021. vredeti čak 11,8 milijardi dolara.Estetski hirurzi kažu da su pacijenti zainteresovani za sve delove lica, pogotovu one koji se lako mogu sakriti pod maskama, poput nosa i usana.Vladini podaci pokazali su da je od državnih izdataka u iznosu od 12,9 milijardi dolara čak 10,6 odsto korišćeno u bolnicama i apotekama, što je treći najveći segment po klasifikaciji iza supermarketa i restorana, mada detalji o vrstama bolnica nisu obelodanjeni.Pandemija je otežala promociju usluga stranim klijentima, pa je u prošloj godini fokus bio na lokalnim i regionalnim pacijentima. Međutim, treći talas koronavirusa i novo zaključavanje još uvek su pretnja, jer zemlja izveštava o rekordnim brojevima novih zaraza.

Svet

Bitcoin oborio rekord na svoj 12. rođendan

Bitcoin je započeo 2021. godinu snažno jer mu je vrednost probila granicu od 30.000 američkih dolara, po prvi put, manje od tri nedelje nakon prvog trgovanja iznad 20.000 dolara, piše britanski Gardijan.Bitcoin je porastao na rekordno visok nivo zbog rastućeg interesovanja investitora i tvrdnji da je nestabilna kripto valuta na putu da postane glavni način plaćanja.U nedelju je dostigao novi maksimum od više od 34.800 dolara, na 12. godišnjicu stvaranja ove kriptovalute.Kako je američki dolar na najnižoj vrednosti od proleća 2018. godine, zagovornici kriptovaluta tvrde da upravo kriptovalute štite od inflatornog štampanja novca od strane centralnih banaka, koje su prošle godine pokrenule neviđene programe podsticaja usred pandemije Covid-19.Bitcoin je dobio podsticaj od PayPal-a prošle jeseni kada je kompanija saopštila da će omogućiti svojim korisnicima da kupuju, prodaju i koriste kriptovalutu.Pored Bitkoina, još jedna kriptovaluta, Ethereum, je zabeležila značajan rast.Ethereum se prvi put od februara 2018. godine popeo na vrednost veću od 1000 dolara.

Svet

FBI i Europol gase VPN servis koji koriste kriminalci

Portal TorrentFreak objavio je vest da su FBI i Europol zajedno radili na gašenju Safe-Ineta (poznatog i kao Insorg), VPN servisa koje je, kako je procenjeno, očigledno prilagođen kriminalcima, prenosi portal Pcpress.Naglašava se da sporna usluga "bulletproof" nije oglašavana samo na forumima koji su usmereni na kriminal, već se navodno često koristila za prakse poput card skimminga, ransomware-a i account hijackinga. Zvaničnici ministarstava pravde primetili su da mnogi od ovih bulletproof servisa često štite kriminalce, pa odbijaju da ponude logove ili "ignorišu ili izmišljaju izgovore" kada se žrtve žale. Oni postaju "saučesnici" u zločinima koje omogućavaju.Iako nema sumnje u ciljnu publiku Safe-Inet-a, naglašava se da postoji zabrinutost u vezi sa implikacijama za legitimne VPN servise.Industrijska i2Coalition podržala je uklanjanje, ali neke prakse Safe-Ineta uobičajene su za VPN servise koji su usredsređeni na privatnost. Kompanije mogu da odbiju da loguju VPN-ove u slučaju da autoritarne vlade ili hakeri zloupotrebe podatke.Iako FBI i druge agencije za sprovođenje zakona, kako se ocenjuje, neće nužno suzbiti VPN servise samo radi sprovođenja mera za zaštitu privatnosti, stiče se utisak i da im možda neće trebati mnogo vremena da pokrenu neku akciju, zbog nekih sumnjivih radnji.Često se naglašava da su virtuelne privatne mreže korisne kao servisi koji štiti podatke korisnika, ali sam način na koji one funkcionišu može da bude "zanimljiv" i  za policiju.

Srbija

Pola dece u Srbiji jede voće svaki dan

Samo pola dece u Srbiji svaki dan jede voće i povrće, pokazalo je Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije, koje je Republički zavod za statistiku objavio pred kraj 2020. godine.Svako drugo dete u Srbiji uzrasta 5‒14 godina svakodnevno konzumira voće (52,3%) i povrće (53,9%), dok ostala deca voće i povrće konzumiraju nedovoljno ili ga nikada ne konzumiraju.Više od četiri petine dece uzrasta 5‒14 godina (82,5%) svakodnevno konzumira bar jednu šolju mleka ili mlečnih proizvoda (jogurt, kiselo mleko, bela kafa ili kakao).Nešto više od dve trećine dece uzrasta 5‒14 godina (68,5%) bavi se najmanje jednom nedeljno rekreativnim fizičkim aktivnostima u slobodno vreme, odnosno van školskih aktivnosti.Organski šampinjoni iz "Padinjaka"

Lifestyle

Dvadeset Srbija živi od proizvodnje kafe

Svetsko tržište kafe vredno je oko stotinu milijardi dolara i nezadrživo raste. Od toga najmanje koristi imaju uzgajivači, dok profitiraju globalni kafe-brendovi.Kafa je uz naftu najprodavanija roba na svetskim berzama i posle vode i čaja najpopularnije piće. Njen uspon trajao je vekovima. Najraniji tragovi kafe kakvu danas poznajemo sežu u 15. vek do useva etiopskih visija, odakle se već do sledećeg veka raširilа po Bliskom istoku i Severnoj Africi. Kasnije je, trgovinom, preneta u Evropu i jugoistočnu Aziju, gde su u početku i bili njeni najveći proizvođači. Međutim, krajem 19. veka bolest je uništila useve kafe na Javi i Cejlonu, od kada primat preuzima Latinska Amerika. Danas odatle potiče preko 60 odsto sirove kafe. Prema procenama, oko 125 miliona ljudi u svetu živi od njene proizvodnje. Dok se dnevno u svetu popije više od dve milijarde šoljica kafe, globalno tržište vredi oko sto milijardi dolara, sa prognoziranim rastom od oko 50 odsto do 2026. Uticaj pandemijeNi ovo tržište nije pošteđeno krize. U aprilu 2020. je proizvodnja u Kolumbiji opala za gotovo trećinu, pa je do kraja juna zabeležen globalni pad proizvodnje od 17 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Sezonu, koja traje od oktobra do avgusta, delom je povratila rekordna berba u Brazilu, pa je ukupan autput dostigao bezmalo 170 miliona vreća od 60 kg, što je 2,2 odsto manje nego u prethodnoj sezoni. Sa druge strane, procenjeni pad potrošnje iznosi oko pola procenta, što za rezultat ima viškove od oko milion i po vreća. Imajući u vidu raniji višak od preko četiri miliona vreća, ne čudi ispotprosečna cena kafe na svetskom tržištu koja iznosi oko 116 centi za funtu (oko 450 grama) i mnogima je ispod troškova proizvodnje. Ovi padovi posledica su restrikcija na kretanje i rad stanovništva u zemljama proizvođačima. Sa druge strane, znatno je opala i tražnja. Zatvaranje ugostiteljskih objekata i slične mere oborile su tzv. out-of-home potrošnju kafe, na koju otpada oko četvrtine globalne potrošnje. Tokom krize najpre stradaju neprilagođeni. Na strani ponude, uvođenje mehanizacije i novih tehnologija pokazalo se ključnim. U njihovoj primeni prednjače brazilski i vijetnamski proizvođači, koji na račun toga povećavaju produktivnost i proizvodnju. Kako cene padaju, manji proizvođači padaju ispod tačke isplativosti i izlaze sa tržišta, što se uveliko događa u Kolumbiji i Gvatemali. To one najveće ostavlja u dominantnom položaju. Na strani tražnje, u prodaji gotovog proizvoda od velikog je značaja planiranje zaliha, kako bi se snabdevanje diversifikovalo i smanjio rizik od pražnjenja rafova u marketima.Tržišni prvaciPosmatrano pojedinačno, apsolutni prvak je Brazil sa oko 58 miliona vreća. Uprkos razvoju mehanizacije, proizvodnja je još uvek radno-intenzivna, tako da samo u ovoj zemlji generiše gotovo osam miliona poslova. Poslednjih godina na vrh se popeo i Vijetnam koji drži skoro petinu proizvodnje. Velikim investicijama u agrar i povlačenjem sankcija 1994. iz vremena Vijetnamskog rata, Vijetnam je postao i dominantan proizvođač čaja, kaučuka, bibera itd. Značajni proizvođači kafe su još i Indonezija i Kolumbija, dok sve ostale zemlje imaju proizvodnju manju od 400.000 tona godišnje. Iako danas najveći rast proizvodnje beleže afrički i azijski region, Brazil će još dugo ostati prvi. Koliko je dominantan govori činjenica da izvoz kafe predstavlja manje od dva odsto vrednosti brazilskog izvoza, a opet Brazil drži 35 odsto globalne proizvodnje kafe. Izvoz iznosi oko četiri i po milijarde dolara.Pojas i put kafeKafa je biljka koja zahteva toplu klimu i padavine u vegetacionom periodu, ali i sunčano vreme u periodu sazrevanja. Zato je za uzgoj najpogodnija tropska zona. Faktički celokupna proizvodnja u svetu odvija se u takozvanom „pojasu kafe“ koji se prostire od 23. stepena severne geografske širine do 23. stepena južne geografske širine. Taj pojas obuhvata 70 zemalja od kojih su 44 proizvođači. Da bi kafa bila kvalitetna, seme mora biti dobrog kvaliteta i posađeno u pravo vreme, na pravom mestu. Njoj ne pogoduju temperaturne oscilacije i zato se sadi na do 2.000 metara nadmorske visine – onde gde temperatura ne izlazi iz okvirnog raspona 15-30°C.Postoji više desetina sorti kafe, a najpopularnije su arabika i robusta. Arabika je poreklom iz Etiopije i zauzima oko tri četvrtine površine pod kafom u svetu. Gaji se najviše u Latinskoj Americi, za razliku od robuste koja dominira u centralnoj Africi, Indoneziji i Vijetnamu. Arabika je podložnija bolestima, gaji se na većim visinama i zahteva više ručnog rada, što objašnjava višu cenu. Nju plaćaju potrošači koji vole slatkast, manje gorak ukus kafe. Robusta je, sa druge strane, popularna zbog većeg kofeinskog sadržaja. 

Srbija

Skoro pola Komercijalne banke za otplatu auto-puta Ljig-Preljina

Slovenačka NLB banka uplatila je u budžet 395 miliona evra za kupovinu Komercijalne banke od čega je oko 173 miliona evra iskorišćeno za vraćanje starog azerbejdžanskog kredita, otkrio je ministar finansija Siniša Mali.Reč je o kreditu od 308 miliona evra koji je Azerbejdžan odobrio Srbiji 2012. za deonicu Ljig-Preljina,  na period od 25 godina, uz poček od tri godine i kamatnu stopu od četiri odsto godišnje. Deonicu je gradila azerbejdžanska kompanija AzVirt, koja je takođe angažovana i za izgradnju deonice Ruma  -Šabac na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Azerbejdžana.Ovaj kredit je zanimljiv jer je sporazum o zajmu Azerbejdžana za izgradnju ove deonice Koridora 11 potpisao 2012. u Bakuu tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.Zbog firme AzVirt je svojevremeno lično Aleksadar Vučić kao premijer u skupštini kritikovao Borisa Tadića u čije je vreme Azvirt počeo da gradi  autoputa Ljig – Preljina. Tada je Vučić tvrdio da je ugovor sa Azvirtom od 300 miliona evra na izgradnji deonice od 40km autoputa, preplaćen bar za 40 miliona evra. Potpisivanjem međunarodnih sporazuma, kao što je ovaj sa Azerbedžanom, izigravaju se javne nabavke i ugovaraju cene koje nisu prošle test konkurencije, o čemu je Nova ekonomija pisala ranije OVDE. Koliko će nas koštati Moravski koridor

Srbija

Poreska uprava započela prinudnu naplatu poreskih dugovanja frilensera

Poreska uprava krenula u prinudnu naplatu dospelih poreskih obaveza radnika na interneru, saopštilo je na svom tviter nalogu Udruženje radnika na internetu (URI) i priložilo kao dokaz opomenu Poreske.Poreska uprava je 29. decembra 2020. poslala prvu opomenu za plaćanje dospele poreske obaveze sa obračunatom kamatom u roku od 5 dana ili će pokrenuti postupak prinudne naplate, navodi se u objavama."Nije im bilo dovoljno što su par dana pred Novu godinu skoro 2000 ljudi poslali poreske pozive, od ove godine kreću da plene sve što im padne pod ruku!", ocenjuje Udruženje.Podseća se da je protestu radnika na internetu održanom 30. decembra dat rok nadležnim organima od 15 dana da zvanično započnu pregovore i "obustave hajku Poreske uprave na radnike na internetu". "U slučaju da se naši zahtevi ne ispune, na ulici će nas biti desetine hiljada! Izađimo zajedno i iskažimo solidarnost sa svim kolegama koji su već osetili šta znači progon od strane Poreske uprave. Niko nije siguran! Dok nam ne dokažu da su obustavili slanje poziva i rešenja, a sad i opomena, mi nećemo odustati!", najavljuje Udruženje.Podsećamo, Poreska uprava Srbije je poslala rešenja kojima želi retroaktivno, za poslednjih pet godina, da naplati radnicima na internetu porez po osnovu prihoda iz inostranstva.  Frilenseri su saglasni da treba da plate porez, ali su u više navrata do sada tražili izmene zakona kojima bi se rešio radni status digitalnih radnika i uredio način oporezivanja njihovog rada. Tražili su i da se odloži retroaktivna naplata poreza za proteklih pet godina, kada nisu uživali nikakvu pravnu zaštitu.Po aktuelnom sistemu, fizička lica koja ostvare prihode radom za strana pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo ni ogranak u Srbiji dužna su da sami obračunaju i plate porez.Obačun zavisi od više faktora, ali okviran ukupan trošak iznosi oko 45 odsto ostvarenih prihoda. Problem je u tome što ljudi koji imaju privremene poslove na internetu ,smatraju da je ovaj iznos prevelik a da pritom ne ostvaruju nikakva prava iz zakona o radu. U slučaju da su nezaposleni, nemaju zdravstveno osiguranje a moraju da ga plate. Takođe, traži se poseban registarski broj u APR-u gde će se svaki freelancer imati PIB i plaćati taj porez kao firma ali samo ako ima neki prihod bez mesečnih dodatnih nameta. Kako je ranije objavio Startit, uzorak Poreske pokazuje da je dosad svaki 100. frilenser prijavljivao prihode iz inostranstva. Prema istraživanjima Centra za javne politike, zajednica ljudi koji rade različite poslove preko platformi tzv. gig radnika, uopšte nije za potcenjivanje. Više desetina hiljada gig radnika iz Srbije i regiona rade preko opštih onlajn globalnih platformi poput Upwork, Freelancer, Guru i Fiverr, kao i specijalizovanih platformi, poput Engooa, ABC Tutora.Na vodeću ulogu Srbije u platformskoj ekonomiji mereno po broju gig radnika po glavi stanovnika i po udelu u radnoj snazi po prvi put je ukazala studija Svetske banke iz 2015. godine.

Svet

Crna Gora osniva novu avio-kompaniju „To Montenegro“

Crnogorski ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić izjavio je da će tamošnja vlada danas počinje sa procesom osnivanja nove nacionalne avio-kompanije koja će se zvati "To Montenegro", preneo je RTCG."Trebaće šest do devet meseci da se sve završi, računam da ćemo to i ranije uraditi. Dali smo zvanični dopis Evropskoj komisiji (EK) da nam pomogne u tom procesu", rekao je Bojanić za crnogorski javni servis.Prema njegovim rečima Vlada Crne Gore će se truditi da "Montenegro Airlines" (MA) zadrži najbitnije linije bar još 30 ili 60 dana, a za novu kompaniju planira i da preuzme deo osoblja iz stare avio-kompanije.Do toga je došlo nakon što je sastanak povodom iznalaženja mogućnosti za opstanak crnogorske avio-kompanije "Montenegro Airlines" završen bez rezultata.Pitanje opstanka ovog prevoznika pokazalo kao veoma važno pokazuje i nedavna namera grupacije Savana da preuzme "Montenegro Airlines" za jedan evro. Uslov je prethodni otpis svih obaveza koje kompanija ima prema državi.Na pitanje da li će se tražiti finansijska pomoć od EK, kako bi se održavali najfrekventniji letovi, Bojanić je rekao da će  osnivačkim kapitalom planiranim za osnivanje nove kompanije, vlada pokušati da kupi deo opreme stare avio-kompanije.CRNA GORA GASI MONTENEGRO AIRLANES, OSNIVA NOVU FIRMU