Najnovije

Srbija

U Novu godinu uđite sigurni

Briga o sebi, svojim najmilijima kao i o njihovom i svom blagostanju postala je deo uobičajene svakodnevice. Nošenje maske, držanje fizičke distance i pojačana higijena ruku je imerativ svih odgovornih građana koji žele da smanje rizik od infekcije koronavirusom. Aktivno smanjenje rizika je postalo svima normalno. Aktivno smanjenje rizika znači i preduzimanje svih potrebnih mera u slučaju ove ili bilo koje bolesti koja može da se dogodi, jer se, nažalost one ne događaju uvek nekom drugom.DDOR osiguranje je u decembru mesecu predstavilo nova dopunska pokrića uz polise životnih osiguranja kojima se obezbeđuje finansijska naknada u slučaju nastupanja težih bolesti ili maligniteta. Pokriće od nastupanja težih bolesti moguće je ugovoriti kroz set zaštite od 15 ili 30 najčešćih težih oboljenja, kao i maligniteta i podrazumeva isplatu ugovorene sume po nastupanju bolesti. Pored ostalih opcija dopunskih pokrića uz polise životnih osiguranja, nove opcije zaokružuju set obezbeđenja za osiguranika i pružaju punu fleksibilnost prilikom zaključivanja polisa životnih osiguranja.Dosadašnjih čak jedanaest dodatnih pokrića uz polise životnih osiguranja dopunjeno je pokrićem u slučaju nastupanja težih bolesti kroz tri seta koji se pored broja oboljenja razlikuju i po tome što u paketu „Teže bolesti 30“ zaštita ne prestaje u slučaju nastupanja jednog osiguranog slučaja. To praktično znači da ukoliko se prijavi jedan slučaj oboljenja, osiguranje važi i za druge do visine ugovorenog ukupnog pokrića.Da podsetimo, kao jedinstveno dopunsko pokriće uz polise životnih i neživotnih osiguranja, u slučaju oboljevanja od bolesti Kovid-19, DDOR osiguranje je predstavilo Epidemik protekt koji pruža usluge asistencije kao i naknadu za dane provedene u bolnici u slučaju hospitalizacije uzrokovane koronavirusom. 

Vesti iz izdanja

EU ne prima nove stanare

Iza nas je jedna od najtežih i najneprijatnijih godina još od Drugog svetskog rata. Uz velike zdravstvene poremećaje desio se i ozbiljan pad ekonomske aktivnosti, a ni politički odnosi nisu bili izuze...

Srbija

Beogradski hotel 88 Rooms preuzela hrvatska Arena Hospitality Group

Hrvatska kompanija "Arena Hospitality Group" saopštila je da je zaključila preuzimanje hotela "88 Rooms" u Beogradu, u iznosu od oko šest miliona evra, preneo je portal Seebiz.Kupovina hotela "88 Rooms" u Beogradu,kako se navodi se u saopštenju, još je jedna prekretnica u strategiji širenja poslovanja hrvatske te hrvatske kompanije u regionu Centralne i Istočne Evrope.Projekti "Arena Hospitality Group" u kratkoročnom i srednjoročnom roku uključuju repozicioniranje hotela Brioni u Puli, u luksuzni hotel visoke kategorije sa 227 soba, dodaje se u saopštenju.Napominje se da pored toga projekti uključuju i repozicioniranje kampa "Stoja" u Puli u kamp više kategorije, prenamenu kultne zgrade na vrhunskoj lokaciji u centru Zagreba u hotel sa 113 soba i obnovu hotela "Rivijera" u središtu Pule.MIODRAG KOSTIĆ PRODAO BEOGRADSKI HOTEL "88 ROOMS"

Svet

Novi soj koronavirusa koja se brže širi ne izaziva teži oblik COVID-19

Veliko istraživanje sugeriše da nova, možda zaraznija varijanta koronavirusa koja se širi u Evropi, a od utorka i u SAD-u, ne izaziva teže bolesti ili ima veću stopu smrtnosti, piše Biznis insajder.Istraživači iz javnog zdravstva Engleske, vladine agencije za javno zdravlje, uporedili su 1.769 osoba zaraženih novom varijatnom virusa sa 1.769 ljudi sa originalnim virusom i nisu pronašli značajne razlike u hospitalizaciji ili stopi smrtnosti.Nova varijanta prvi put je identifikovana u Velikoj Britaniji u septembru i bila je odgovorna za talas novih infekcija u decembru, što je navelo druge države da ograniče putovanja iz Velike Britanije.Od tada je varijanta identifikovana u najmanje 18 drugih zemalja, uključujući Nemačku, Švedsku, Francusku, Kanadu i Japan.U utorak su SAD potvrdile svoj prvi slučaj sa novim sojem u Koloradu. Zaražena osoba, muškarac u dvadesetim godinama, nije imao nedavnu istoriju putovanja izvan SAD-a, rekao je ured guvernera Džereda Polisa. Čovek se izoluje dok vlasti istražuju širenje varijante.

2020

Samostalnim umetnicima je potrebna pomoć

Novcem prikupljenim u Fondu solidarnosti samo je delimično pomognuto umetnicima koji su ostali bez primanja u pandemiji, podmiren je tek deseti deo od pristiglih prijava  (SLIKA)Vahida Ramujkić, zamenica predsednika UO Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) ijedan od pokretača Fonda solidarnostiKoliko je kulturnih radnika od početka pandemije dobilo pomoć iz Fonda solidarnosti i koliko ste prikupili novca od uvođenja vanrednog stanja, kad je i nastao Fond da bi se pomoglo kulturnim radnicima koji su ostali bez primanja i nalaze se u teškoj finansijskoj situaciji? Kad je uvedeno vanredno stanje i kad su svi kulturni događaji i ugovoreni projekti počeli da se otkazuju ili odlažu, a pritom je ukinut i konkurs Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo, uradili smo anketu da bismo ispitali koliko je umetnika u teškoj situaciji. Anketirali smo kolege i na uzorku od 330 ispitanika utvrdili smo da više od 80 odsto njih predviđa da će ostati bez planiranih prihoda u periodu vanrednog stanja.  Zato smo osnovali Fond solidarnosti za prikupljanje novca od fondacija koje su već uglavnom imale neku ostvarenu saradnju sa Asocijacijom nezavisne kulturne scene (Fond za otvoreno društvo Srbije, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, Platforma Fund Action). Ovim akcijama od sredine aprila do početka jula uspeli smo da prikupimo oko 40.000 evra, što je bilo dovoljno za oko 150 umetnika koji su dobili jednokratnu  pomoć u iznosu od 30.000 dinara. Pošto smo utvrdili da je broj umetnika i kulturnih radnika kojima treba pomoć daleko veći od ovog broja, od kraja jula smo pokrenuli i „crowdfunding“ kampanju preko platforme Doniraj.rs sa ciljem da sakupimo još pomoći za dodatnih 20 umetnika. Konačno, početkom septembra, 177 umetnika je dobilo pomoć. Koji su kriterijumi bili na osnovu kojih se odlučivalo?Selekcija prijava rađena je po kategorijama, tako da je od prijavljenih, dobilo pomoć njih 71, koji pripadaju prvoj i drugoj kategoriji: samohrani roditelji i oni preko 65 godina koji imaju male penzije. Pomoć je dobilo ukupno 106 pojedinaca koji imaju maloletnu decu i  gde su svi članovi domaćinstva ostali bez značajnih primanja. Fond su osnovali Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), Udruženje likovnih kritičara AICA Srbija, Stanica – Servis za savremeni ples, BAZAART i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS).Koliko prijavljenih nije dobilo finansijsku podršku, koliko se zapravo prijavilo umetnika za pomoć?Ukupno se prijavilo oko 1.700 kulturnih radnika i umetnika, a mnogi su nastavili da se javljaju i nakon zatvaranju roka za prijave, sa pitanjima da li će biti organizovan novi krug pomoći. Inače, Fond solidarnosti kulturnih radnica i radnika Srbije, inicijalno nije ni bio zamišljen da funkcioniše na duže staze, već je pokrenut kao izuzetan napor koji se čini da se pomogne kolegama koje su ostale neuvažene i neprepoznate od strane državnih organa u trenutku kad su donete mere za pomoć privredi. Stoga, pokretanje ovog Fonda bilo je iznuđeno rešenje čija je ideja, takođe, bila i da ukaže na postojeće probleme rastućeg prekarijata u sektoru kulture i umetnosti. Nažalost, svesni smo da je novac koji smo mogli da obezbedimo tek delimično podmirio otprilike deseti deo od pristiglih prijava. Sa druge strane, naša udruženja se i sama već nalaze u dosta teškoj situaciji, koja je dodatno pojačana efektima pandemije, tako da nemaju kapaciteta da se duže bave prikupljanjem i administriranjem pomoći. Kojoj grupi umetnika je najpotrebnija pomoć?Gledajući po delatnostima, iznenađenje je bilo da je procentualno najveći broj prijava stigao od estradnih umetnika (10 odsto), koji su usled obustave okupljanja, otkazivanja manifestacija i proslava, automatski izgubili sve prilike za privređivanje. Posle toga, opet po delatnostima, najveći je broj likovnih umetnika (osam odsto), pa rok muzičara (tri odsto). Ipak najveću grupu čine prijave umetnika i kulturnih radnika koji nisu članovi nijednog od udruženja iz čitave Srbije, od glumaca u malim mesnim centrima kulture, naivnih umetnika, šminkera, modela u školama crtanja, kulturnih animatora.Iz budžeta se izdvaja minimalno za kulturu, svega 0,73 odsto. Vaše kolege pokrenule su inicijativu „1 odsto za kulturu“. Očekujete li nešto od nove ministarke kulture Maje Gojković?Asocijacija nezavisne kulturne scene Srbije pokrenula je kampanju „1 odsto za kulturu“ pre nekoliko godina i ideja je da ponovo na široj platformi pokrenemo ovu temu zajedno sa ULUS-om i drugim udruženjima. Inače, ovaj procenat od 0,73 odsto uključuje i medije, pa odvajanja za kulturu iznose u stvari oko 0,5 odsto. To je tako malo imajući na umu da i Unesko preporučuje procenat od najmanje jedan odsto izdvajanja za kulturu, smatrajući da se time obezbeđuje minimalni budžetski podsticaj za razvoj savremenog stvaralaštva i očuvanje kulturnog nasleđa. Da stvar bude još gora, ove godine rebalansom budžeta za kulturu i medije je odvojeno još manje nego prethodnih godina, pa je taj procenat pao na 0,49 odsto. Od novog Ministarstva kulture, pre svega, očekujemo otvorenost za saradnju u zajedničkom rešavanju mnogih nagomilanih problema koji godinama opterećuju umetnike, kako samostalne tako i umetnike koji svoju profesionalnu delatnost obavljaju iz drugih statusa. 

2020

„Sačuvamo 100 tona hrane mesečno“

Naši donatori su trenutno neke od vodećih kompanija koje posluju u Srbiji, uz čiju pomoć godišnje spasemo i podelimo više od 1.300 tona hrane(SLIKA)Aleksandar Vidaković, predsednik humanitarne organizacije Banka hraneOrganizacija Banka hrane je članica Evropske federacije banaka hrane, kad ste počeli sa radom i da li ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima?Banka hrane Beograd je humanitarna organizacija osnovana 2006. godine, od 2009. smo članica Evropske federacije banaka hrane, kao jedina zemlja u regionu. Banka hrane prvenstveno ima za cilj smanjenje gladi kao najdrastičnijeg vida siromaštva. Naša misija se zasniva na ideji širenja kulture davanja, volontiranja, promovisanja solidarnosti među građanima, kao i na podizanju svesti o problemu siromaštva u Srbiji, širenju filantropije i podsticanju društveno odgovornog poslovanja. Kako funkcioniše organizacija, ko su donatori, ko su korisnici kojima je najpotrebnija pomoć, kako se distribuira hrana? Naši donatori su trenutno neke od vodećih kompanija koje posluju u Srbiji, uz čiju pomoć godišnje spasemo i podelimo više od 1.300 tona hrane. Banka hrane pomaže više od 200 udruženja i socijalnih ustanova, od toga 110 udruženja ima za članove osobe sa nekim oblikom invaliditeta. Kroz ta udruženja pomažemo raznim strukturama socijalno ugroženih građana, deci bez roditeljskog staranja i deci ometenoj u razvoju, penzionerima, samohranim roditeljima, invalidima, beskućnicima i drugim socijalno marginalizovanim grupama. Posebno sada, tokom epidemije kovida 19 trudimo se da pomognemo i korisnicima koji nisu članovi nekih udruženja, već pojedinci koji nam se svakodnevno obraćaju sa molbom za pomoć. Zbog novonastale situacije broj korisnika je sve veći. Hranu distribuiramo uz pomoć lokalnih samouprava i volontera u slučaju da pojedina udruženja nemaju sopstveni prevoz. Koliko je ljudi ove godine dobilo pomoć od vaše organizacije? Koliko je ljudi koje ste označili da su ugroženi, s obzirom na to da četvrtina stanovništva u Srbiji živi u siromaštvu?Imajući u vidu da svake godine broj korisnika oscilira, ne možemo precizirati tačan broj ljudi kojima je pomoć uručena, ali ako uzmemo u obzir da samo kroz jedan projekat mesečno pomognemo više od 9.000 korisnika, možete zaključiti da pomažemo hiljadama i hiljadama ljudi. Takođe, zavisi i od donacija koje dobijamo.Tokom epidemije trudimo se da pomognemo i korisnicima koji nisu članovi nekih udruženja, već pojedinci koji nam se svakodnevno obraćaju sa molbom za pomoćKoje su vaše humanitarne aktivnosti i projekti na kojima radite ove godine?Kad govorimo o projektima i akcijama, pre svega treba spomenuti i stare projekte koji su i dalje aktuelni „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“, započet 2015. godine, u saradnji sa jednim međunarodnim trgovinskim lancem kroz koji „spasemo“ oko 100 tona hrane (uglavnom voća i povrća) mesečno, što čini više od 80 odsto naših ukupnih donacija. Iz tog projekta je nastao i pilot-projekat u vidu platforme koja povezuje 70 udruženja, u 33 opštine sa 125 marketa, koja im omogućava preglednost donacija na dnevnom nivou. Od 2016. godine koordiniramo projekat u koji je uključeno osam organizacija koje svakog meseca preuzmu oko 600 kg hrane iz 12 restorana jednog stranog lanca.  Isto tako, veoma smo aktivni - kroz kampanju „Zajedno za obrok“ koja traje do 15. decembra 2020. godine, gde svako prodato „zaječarsko pivo“ (Heineken) obezbeđuje jedan obrok, pomoći ćemo više od 2.200 socijalno ugroženih porodica na teritoriji Srbije. Takođe, lideri smo na projektu povezivanja banaka hrane u regionu, učestvujemo i u dva partnerska projekta koji se bave socijalnim preduzetništvom. Spomenuo bih i projekat koji je u začetku i u kome učestvujemo sa jednom startap kompanijom, a koji ima za cilj kreiranje platforme kroz koju ćemo povezivati donatore, u ovom slučaju i trgovinske lance i proizvođače hrane sa organizacijama. Trudimo se da u perspektivi kao jednu od stalnih akcija uvrstimo i dečje edukativne radionice koje bi imale za cilj podizanje svesti o bacanju hrane. Postoje brojni primeri pronevera u radu humanitarnih organizacija, da li donatori imaju poverenja, da li danas humanitarne organizacije posluju transparentno?Dugogodišnja partnerstva koja imamo sa našim donatorima, kao i razni projekti kojih je sve više, govore u prilog poverenju i kvalitetnoj saradnji, a transparentnost je osnov humanitarnog rada.Poražavajući su podaci koji prenose mediji da dnevno u svetu umre od gladi 25.000 ljudi, a godišnje se u svetu baci milijardu tona hrane. Kako se može rešiti taj problem? Podaci kojima raspolažemo, a koje smo dobili od Centra za unapređenje životne sredine, govore da se u Srbiji godišnje baci 248.000 tona hrane ili 35 kg po članu domaćinstva. Dobrom preraspodelom bi bilo moguće rešiti problem gladi. Želeli bismo da istaknemo da bi mera ukidanja PDV-a na donacije stimulisala još veći broj donatora. I usvajanje zakona o rokovima trajanja bi svakako dupliralo količine donacija kojih bi zasigurno bilo više ako bi se hrana manje bacala, a da ne govorimo koliko bi to bilo društveno i ekološki odgovorno.

Srbija

Vučić predložio milion evra pomoći za Hrvatsku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić Vučić putem pisma je zamolio Vladu Srbije da se milion evra prebaci Vladi Hrvatske kao pomoć zbog zemljotresa, javio je Tanjug. Petrinju juče je pogodio snažan zemljotres u kojem je taj grad urušen, a stradalo je sedam osoba. Štetu su pretrpeli i Sisak i Zagreb.Vučić je juče rekao da je Srbija spremna da pomogne Hrvatskoj i tehnički i finansijski, kao i da se nada da je zemljotres prošao uz minimalne žrtve.Hrvatska se, posle jučerašnjeg razornog zemljotresa u kojem je poginulo sedam osoba, jutros ponovo zatresla, oreneo je RTS. Dodaje se da i dalje traje akcija spasavanja, kao i da je među žrtvama zemljotresa i dvoje Srba iz sela Majske poljane kod Gline.HRVATSKI UGOSTITELJI OSLOBOĐENI JEDNOG DELA NAKNADA

Srbija

Tri naučnice iz Srbije dobitnice svetskog priznanja „Za žene u nauci“

Jelena Vladić, Danica Pavlović i Ana Tomas Petrović su proglašene za dobitnice nacionalnih stipendija u okviru prestižnog međunarodnog programa L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“, navodi se u saopštenju.Ove tri mlade naučnice nagrađene su za izuzetan naučno-istraživački rad u oblastima farmaceutskog inžinjerstva, biofizike i medicine. Dobitnicama će biti isplaćene stipendije u vrednosti od po 5 hiljada evra koje su namenjene daljoj realizaciji njihovih naučnih istraživanja koja će biti sprovedena u Srbiji.Cilj međunarodnog programa „Za žene u nauci“ je podrži žene istraživače koje svojim dostignućima doprinose napretku nauke i društva. U Srbiji se u okviru ove inicijative već deset godina, u partnerstvu Komisije Republike Srbije za saradnju sa Uneskom, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i kompanije L'Oréal Balkan, nagrađuju najbolje mlade naučnice. Nacionalne stipendije „Za žene u nauci“ predstavljaju vid podrške njihovom daljem profesionalnom usavršavanju i podsticaj da nastave da se bave naukom u Srbiji.Završetkom desetog jubilarnog ciklusa programa, ujedno je otvoren i novi konkurs za prijavu za Nacionalne stipendije „Za žene u nauci“ za 2021. godinu.  Konkurs je namenjen mladim naučnicama u Srbiji, do 35 godina starosti, koje su upisale ili završile doktorske ili postdoktorske studije u oblasti prirodnih nauka. Svake godine dodeljuju se po tri stipendije, svaka u iznosu od 5 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Detaljne informacije o programu i proceduri konkurisanja za stipendije možete pronaći na web stranici www.zeneunauci.co.rs.

Vesti iz izdanja

Kartice neće biti ukinute

Kartice će nastaviti da postoje, kako u fizičkom tako i u digitalnom obliku. Beskontaktna i onlajn plaćanja i dalje će biti u porastu jer još uvek nije iskorišćen pun potencijal ovih metoda Za...

Srbija

Valjevo menja politiku subvencionisanja ovčarstva u 2021. godini

U Komisiji za selo i poljoprivredu Grada Valjeva smatraju da u oblasti ovčarstva treba sprovesti promene u vezi sa dodelom subvencija, preneo je Agroklub. Naglašeno je da če za podsticaje namenjene poljoprivredi lokalna samouprava naredne godine izdvojiti 60 miliona dinara."Za podsticajnu meru sinhronizacije estrusa kod ovaca naredne godine neće biti odvojena sredstva, a Komisija za selo i poljoprivredu smatra da je struka ta koja treba da se pita", kaže njen predsednik Dragomir Vitorović. Prema njegovim rečima, kod te mere obično se na kraju dobiju dva ili tri jagnjeta, koja se ne koriste za priplod, već u komercijalne svrhe, pa se investicija ne vraća u nekim narednim godinama.Valjevo se u poslednjih nekoliko godina prepoznalo kao ovčarski kraj, stočni fond je stabilizovan, ali je trenutno slaba potražnja za ovčijim mesom. Ponuda je daleko premašila potražnju i potpuno je neracionalno da se i dalje mera sinhronizacije estrusa kod ovaca primenjuje. Naglašava se i da je jedna od mera koju treba preispitati veštačko osemenjavanje krava."Gase se gazdinstva koja imaju po jednu ili dve krave, ostaju veliki proizvođači i možda bi njima moglo da se pomogne", kaže veterinar i član Komisija za selo i poljoprivredu Aleksandar Drinčević.Prema njegovim rečima, u valjevskom kraju, krave prosečno daju 16 litara mleka, pa bi trebalo da se razmotri eventualno bolja selekcija semena.  NABAVKA MEHANIZACIJENapominje se da je zbog pandemije, otkazan i odlazak mladih poljoprivrednika u inostranstvo, kao i poseta sajmu u Novom Sadu.Sredstva od 2,5 miliona dinara, koja su zbog toga ostala neutrošena, preusmeriće se u skladu sa zahtevima poljoprivrednika, odnosno za nabavku mehanizacije za koju je ove godine vladalo veliko interesovanje.

Srbija

Najsjajnije odličje u kategoriji Kreiranje identiteta

Udruženje ekonomskih propagandista Srbije (UEPS) tradicionalno je organizovalo takmičenje za najbolje advertajzing projekte u 2020. godini. Kao i prethodne dve godine, brend Booster  je osvojio srebro u kategoriji Ambalaža proizvoda i industrijski dizajn, dok je najsjajnije zlatno odličje osvojio u kategoriji Kreiranje identiteta! Booster i agencija Ovation BBDO su i treću godinu zaredom osvajači najviših odličja!Ova prestižna priznanja zvanična su potvrda da Booster limenke prate nove najnovije tržišne standarde u dizajnu ambalaže. Ovogodišnji dizajn pet različitih Booster ukusa dodatno je modernizovao izgled brenda i ispratio njegov razvoj. Uz redovne aktivnosti na polju gejminga i muzike, gde je Booster nužan izvor energije svojih potrošača, nagrađeni dizajn dalje podiže energiju brenda, ali i lestvicu u kategoriji energetskih pića.MORE ENERGY. MORE FUN. 

Srbija

HORES: Produžiti rad hotelskih restorana za Novu godinu

Udruženje hotelijera i restoratera Hores zatražilo je da nadležni organi promene odluku i dozvole hotelskim restoranima da 31. decembra 2020. i 1. januara 2021. rade do 21h, umesto do 18 kako je ranije odlučila Vlada Srbije. Kao razlog navode činjenicu da večera u hotelskim restoranima ne može da se posluži na vreme.U HORES-u navode da je prethodnom odlukom Krizni štab propisao da se večera servira od 18 do 21 čas, dok bi prema najnovijoj odluci Valde restorani u hotelima posle 18 časova mogli da služe večeru jedino kroz uslugu room servisa i dostavljanjem lanč paketa.Napominju da najveći broj hotela nije u prilici da se za to pripremi, ni tehnički, ni organizaciono.To je, kako naglašavaju, nemoguće da se obavi za dan ili dva, da se angažuje veliki broj konobara i nabavi veliki broj plastične ambalaže za dostavu hrane u sobama. Veli je problem da se to obavi u hotelima koji, na primer imaju 200 soba."Takođe, gosti hotela su uplatama boravka za novogodišnje praznike, uplatili i večeru, koju sada niti hoteli mogu da adekvatno usluže, niti da gosti dobiju plaćenu uslugu, onako kao je to ponudom dogovoreno", dodaje se u saopštenju udruženja Hores.Pored toga naglašavaju i da su mnogobrojni restorani, koji primenjuju sve propisane higijenske i saniratne mere, izvršili potrebne nabavke u cilju pripreme za organizaciju usluga za 31. decembar i 1. januar.UDRUŽENJE HOTELIJERA: OPORAVAK TEK OD PROLEĆA 2021. GODINE "Oni su takođe uskraćeni, budući da mnogi gosti neće korsiti njihove usluge kako su prvobitno planirali", tvrde u udruženju hotelijera i restoratera.Dodaju i da veliki broj gostiju predstavljaju porodice sa decom, pa je prema njihovoj proceni teško prihvatljivo da se večera zavarši u 18 časova.U Horesu tvrde da su zbog toga uputili molbu nadležnima da hitno preispitaju ovakvu odluku i da, kao pre tri nedelje, odluče da gostima hotela bude omogućeno da hotelski restorani mogu da rade do 21 čas.Tako bi bilo omogućeno da se servira pansionska večera."Nadamo se da će nadležni uvažiti našu molbu i doneti novu odluku da se hotelskim restoranima, za goste hotela, omogući rad do 21 čas", kažu u Horesu.

Svet

Turska pooštrava kontrolu nad civilnim sektorom

Turska je usvojila zakon kojim se proširuje vladina kontrola nad grupama civilnog društva, potez za koji borci za prava upozoravaju da bi mogao dovesti do zatvaranja nevladinih organizacija i kršenja ljudskih prava, piše Fajnenšal tajms.Zakonodavstvo koje je turski parlament odobrio u nedelju dozvoljava Ministarstvu unutrašnjih poslova da imenuje zvaničnike u nevladinim organizacijama i zaustavi aktivnosti grupa pod nejasnim optužbama za terorizam. Takođe uvodi vladine inspekcije grupa civilnog društva i ograničava prikupljanje sredstava putem interneta.„Ovaj zakon daje ministru unutrašnjih poslova ovlašćenje da ugasi bilo koju grupu kad god poželi bez mogućnosti za žalbu. Povećava mogućnost da u Turskoj budu ukinute sve grupe za zaštitu prava“, rekao je Tarik Bejhan, direktor Amnesty International-a u Turskoj.Pravila nadzora NVO-a primenjuju se na praktično sve grupe civilnog društva, uključujući zagovornike prava, sportska udruženja i verske grupe.Više od 500.000 ljudi u Turskoj suočilo se sa pravnim postupcima u vezi sa pučem iz 2016. godine, a hiljade novinara, advokata, opozicionih političara i drugih i dalje su u zatvoru zbog optužbi za terorizam, a stotine NVO-a zatvorene su nakon pokušaja puča.Kontrole NVO-a bile su vezane za zakone za koje je vlada Turske rekla da su potrebni da bi se ispoštovala rezolucija UN-a o sprečavanju finansiranja oružja za masovno uništenje.„U te zakone su tajno ubačene dodatne odredbe sa skrivenim motivom daljeg ograničavanja slobode civilnog društva da se organizuje i okuplja“, rekao je Bejhan.Gotovo 680 grupa civilnog društva potpisalo je zajedničku deklaraciju protiv zakona, navodeći da će im to ograničiti sposobnost prikupljanja sredstava i sprovodjenje aktivnosti. Naveli su da zakon krši turski Ustav, koji garantuje slobodu udruživanja.