Najnovije

Srbija

Protest frilensera zbog pokušaja da im se porez naplati unazad

Udruženje radnika na internetu saopštilo je da stotine frilensera dobija pozive od Poreske uprave, kojim se namerava njihovo oporezivanje za ukupno šest godina. Zbog toga 30. decembra ispred zgrade vlade organizuju protest, koji počinje u 17 časova."Našim kolegama je podrška potrebna ne za mesec dana, ne za nedelju dana, već odmah", navodi se u njihovoj objavi na Fejsbuku.Pozov na protest upućen je i sa ciljem da se, kako se navodi, odgovori na "organizovanju hajku Poreske uprave na radnike i radnice na internetu".Udruženje je saopštilo i da će organizovati i prevoz svim frilenserima iz drugih gradova Srbije, iz Niša i Novog sada.Napominje se i da je na protestu neophodno poštovanje svih mera zaštite, nošenje maske i držanje odstojanja, u cilju zaštite od pandemije.SVAKA JEDINICA PORESKE DOBILA NALOG DA PREKONTROLIŠE PO 50 FRILENSERA

Svet

Crna Gora vraća radnu nedelju?

Centralna banka Crne Gore (CBCG) preporučila je da vlada te zemlje hitno pripremi program fiskalne konsolidacije, koji treba da se fokusira na rashodnu stranu, kao i da razmotri mogućnost vraćanja radne nedelje, piše podgorički Dan. Na taj nači bi mogla da se poveća zaposlenost i poreska osnovica se, smatraju u CBCG.Da treba razmotriti uvođenje radne nedelje smatra je i ministar ekonomskog razvoja Crne Gore Jakov Milatović.On je ocenio da će se tako povećati privredna aktivnost, ali uz obavezno paralelno jačanje zaštite prava radnika.Milatović je rekao da će nakon razgovora sa socijalnim partnerima najverovatnije taj predlog dostaviti Vladi, jer on i njegov tim stoje iza te mere.Najavio je da će njegov resor uskoro doneti novi paket mera za ublažavanje negativnih efekata zbog korona krize i da će pokušati da snažnije pomogne privredu, prenosi portal RTCG.GRUPACIJA SAVANA NE MOŽE DA PREUZME MONTENEGRO ERLAJNS Milatović je dodao da Ministarstvo ekonomskog razvoja intenzivno radi na kreiranju paketa podrške privredi za prvi kvartal naredne godine.Mere će, prema njegovim rečima, podrazumevati veće subvencije na zarade, jer kriza dugo traje, privrednici i građani su iscrpljeni, a prvi kvartal je tradicionalno najteži."U sklopu ovog paketa će se naći i kratkoročna pomoć za najugroženije kategorije ljudi, koji su na Zavodu za zapošljavanje i korisnici materijalnog obezbeđenja", rekao je Milatović.

Srbija

Potrošačka udruženja objavila „crnu listu“ internet trgovaca

Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV) saopštilo je da je u saradnji sa članicama Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), izvršilo proveru određenih trgovaca fejsbuku i utvrdilo spisak onih za koje se sumnja da ne posluju u skladu sa propisima.Kako se navodi, na fejsbuku je zapaženo najviše onih koji posluju "na crni".Na rast prometa u onlajn trgovini, kako se navodi, svakako je uticao i porast broja trgovaca na internetu, a skreće se i pažnja na činjenicu da je mnogo onih koji ne rade u skladu sa zakonima, dobrom praksom, pa čak ni u skladu sa etičkim normama.Podsećaju i da Zakon o elektronskoj trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019) u članu 6. jasno navodi koje su obavezne informacije koje je pružalac onlajn trgovine obavezan da posedujeMeđu njima su kako naglašavaju ime i prezime ili naziv, sedište pružaoca usluga, podatke za nesmetanu komunikaciju, podatke o upisu u Registar privrednih subjekata, odnosno drugi javni registar.U navedenom članu se prema njihovim rečima takođe navodi da cene "moraju biti jasno i nedvosmisleno naznačene", kao i da treba da se naznače troškovi dostave, porez i drugi troškovi.Ukoliko trgovac poseduje sve te podatke smatra se da on posluje u skladu sa zakonom.Potrošačke organizacije napominju da je sve to važno jer im svakodnevno raste broj ljudi koji kupuju putem društvenih mreža i kod neregistrovanih prodavaca.Napominju da su provera i spisak urađeni na osnovu u Člana 6. Zakona o elektronskoj trgovini, kao i drugih zakona, kao i da lista nije konačna.Ona ne predstavlja reprezentativni uzorak o broju trgovaca "na crno", kao ni listu trgovaca na koje potrošači najčešće izjavljuju prigovore.

Srbija

Krizni štab: Nema organizovanog dočeka Nove godine

Već nedeljama se svi građani pitaju da li će biti popuštanja nekih mera uoči Nove godine ili rigoroznijih restrikcija u cilju sprečavanja širenja korona virusa.Na sednici Kriznog štaba koja je upravo završena odlučeno je da 31. decembra 2020. godine i 1. januara 2021. ugostiteljski objekti rade do 18 sati.Maloprodajni objekti radiće ta dva dana do 20 sati.Odluka je doneta jednoglasno.Dosadašnje mere se, osim za ta dva dana, produžavaju do 11. januara. To znači da 29. i 30. decembra sve radi do 20.00, kao i od 2. do 11. januara.Nema organizovanog dočeka Nove godine.Krizni štab se još prošle nedelje usaglasio da Novu godinu sigurno nećemo dočekati u kafanama, klubovima ili kafićima, a razmatralo se do kada će upravo ovi ugostiteljski objekti u četvrtak biti otvoreni, do 17 ili 20 sati.

Srbija

UNS: Većina novinara radi bez ugovora za plate ispod proseka

Novinari nisu zadovoljni platama, uslovima rada, stresom koji posao donosi, a koji je u doba pandemije koronavirusa pojačan. Neke je novinare i medijske radnike koronavirus već ostavio bez posla, jednom broju njih je uvećao količinu posla, a da za taj dodatni rad nisu plaćeni. Strah novinara i medijskih radnika da ne ostanu bez posla još je prisutniji, jer kada se ukida ili smanjuje broj sportskih i kulturnih događaja, putovanja o kojima bi izveštavali, prestaje potreba za njihovim angažovanjem, zaključci su istraživanja „Ekonomski i društveni položaj novinara: Srbija, region, Evropa“ koje je sproveo UNS i predstavio na današnjoj konferenciji.UNS je od 15 nacionalnih novinarskih udruženja, Evropske federacije novinara, kao krovne organizacije, i nacionalnih sindikata novinara iz 11 zemalja, računajući i Srbiju, tražio odgovore na pitanja vezana za ekonomski i društveni položaj novinara.Prema tim podacima procena je da u Srbiji ima najveći broj medijskih radnika i novinara u odnosu na ostale zemlje nekadašnje Jugoslavije, odnosno oko 9.000, a da je u tom broju oko 5.000 novinara (podaci Sindikata novinara Srbije). Kako je objasnila istraživačica Ruža Ćirković, podaci pokazuju da su veliki izdavači kao što su javni servisi, Pink, Politika, Novosti, Ringijer, Prva, Mađar So, Studio B i B92 zapošljavaju oko 80 odsto svih zaposlenih u medijima, a 37 medija ima samo po jednog zaposlenog, dok u 10 poslove obavljaju volonteri.Istraživanje takođe navodi da je oko 60 odsto novinara honorarno zaposleno, dok 34 odsto njih mora da radi posao, jer su plate ispod republičkog proseka, odnosno između 38.000 i 45.000 dinara.Prema rečima Ruže Ćirković, plate u javnim servisima su nešto više od republičkog proseka zbog visokih plata direktora.Istraživanje UNS-a pokazuje da je u RTS-u prosečna neto plata u 2019. bila 58.809 dinara (oko 500 evra), što je za oko sedam odsto više nego tadašnja prosečna plata u Srbiji 54.919 dinara (oko 470 evra).Ćirković je dodala da su plate više i u javnim servisima u Severnoj Makedoniji (11,7 odsto), Federaciji BiH (20 odsto) i u Sloveniji (oko 21 odsto), ali da je to ponovo zbog visokih plata direktora koje utiču na prosek.Takođe je ukazala na to da je položaj zaposlenih u javnim servisima regulisan kolektivnim ugovorima, da se doprinosi plaćaju na celu platu i da imaju više sindikata.Kao veći problem Ćirković je izdvojila novinare „opšte prakse“, odnosno činjenicu da je privatnim medijima neisplativno da imaju specijalizovane novinare za neku oblast, već jedan novinar obrađuje različite oblasti. Kako je ona zaključila, u regionu se samo u HRT vidi briga za obrazovanje novinara.Predstavnica Sindikata novinara Hrvatske Maja Sever rekla je da se medijski sektor još nije oporavio od ekonomske krize 2007. godine, a da je novinarska plata u Hrvatskoj dovoljna da se jedva preživi mesec.Ona je dodala da kolektivne ugovore u Hrvatskoj imaju samo novinska agencija Hina i HRT, a da su plate nestabilne i često padaju, dok se neprofitni sektor u kojem često ima dobrih medija suočava sa tim da se u prethodnih pet godina sredstva uopšte ne dodeljuju ili kada se dodele to bude na veoma „sumnjiv način“.Iztok Jurančić iz Sindikata novinara Slovenije objasnio je da su razlike u platama novinara velike, da ima onih koji primaju višu platu od prosečne, ali da je veći broj onih koji zarađuju minimalac i dodao da se njihov sindikat bori da se novinari ne zapošljavaju na fiktivne ugovore.Kada se govorilo o položaju novinara u Crnoj Gori, Dražen Đurašković, predstavnik Sindikata medija Crne Gore rekao je da su plate u privatnim medijima tajne, da postoji problem prekovremenog rada, da tokom korona-krize novinarima nije obezbeđen minimum tehničkih uslova za rad od kuće, a ni obaveze zaposlenog nisu bile definisane.Đurašković je dodao da prema njihovom istraživanju, novinarstvo u Crnoj Gori nije popularno među mladima.„Svaki treći student novinarstva tokom studija promeni mišljenje i hoće da bude u PR vodama“, rekao je on.Predstavnik Udruženja novinara Crne Gore Tihomir Burzanović takođe je rekao da su plate novinara tajne, da novinari u privatnom sektoru rade za plate od 350 do 400 evra.Istraživanje UNS-a je pokazalo da od 11 analiziranih zemalja u čak osam ne postoji kolektivni granski ugovor, a u tom broju su i sve zemlje bivše Jugoslavije uz izuzetak Crne Gore koja, iako ima kolektivni ugovor, prema podacima novinarskih i medijskih organizacija, on predstavlja prevaziđen dokument zbog izmena zakona. Od istraživanih zemalja kolektivni granski ugovori koji na nacionalnom nivou štite novinare i medijske radnike postoje u Italiji i Francuskoj. Najveći problem za donošenje kolektivnog granskog ugovora su nepostojanje reprezentativne organizacije koja bi predstavljala poslodavce u pregovorima, kao i nedostatak volje od strane poslodavaca smatraju u novinarskim i medijskim organizacijama.Kao ključne probleme sa kojima se novinarska profesija u EU suočava, Evropska federacija novinara (EFJ)  je navela da su to biznis modeli koji se nalaze pred novim izazovima, nedostatak ulaganja u medije i kvalitetno novinarstvo, iskorišćavanje slobodnih novinara, loši uslovi rada, kao i napade na novinare koji čine profesiju više prekarnom (nesigurnom). Kao najveći probleme novinarstva u svim istraživanim zemljama istaknuti su loši uslovi rada (prekarnost rada), niske plate i velika opterećenja, pretnje i slaba zaštita novinara, gušenje slobode informisanja, politički i ekonomski pritisak, kao i slabe sindikate.

Srbija

Svaka jedinica Poreske dobila nalog da prekontroliše po 50 frilensera

I pored toga što je Poreska uprava svih ovih godina izbegavala da šalje pozive za poresku kontrolu, neki frilenseri su počeli da ih dobijaju sada uoči nove godine i u situaciji kada vlada epidemija, kažu za Novu ekonomiju u Udurženju radnika na internetu. Prema informacijama kojima raspolaže to udruženje, svaka poreska jedinica u Srbiji dobila je po 50 imena frilensera koje treba da pozove radi poreske kontrole.Prema rečima predstavnika tog udruženja, Mirana Pogačara iz Udruženja radnika na internetu, ove nedelje stiglo je oko 50 poziva za svaku poresku upravu. On međutim naglašava da je to procena, jer za sada zvaničnog podatka nema."Mi ćemo najverovatnije reagovati brzo, sigurno da ćemo morati na neki način da reagujemo. To što rade i to pred Novu godinu u situaciji epidemije, to je neverovatno", kaže predstavnik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar za Novu ekonomiju.Prema njegovim rečima, sve se pripremalo odranije, a jedan od koraka koji bi mogao da se preduzme jeste taj da se na odgovornost pozovu oni koji su poslali pozive."Oni će na kraju doći na naplatu, a ne mi koji smo radili pošteno i ostvarilvali doprinos ovoj zemlji", kaže sagovornik Nove ekonomije.Miran Pogačar ocenjuje da radnici na internetu i dalje rade, a država samo gleda kako da napuni praznu kasu: "To joj je jedini cilj i drugog cilja nema". ZAŠTO DRŽAVA "PRITISKA" FRILENSERE I ŠTA ONI PLANIRAJU DALJE DRŽAVA KASNI SA POZIVIMAU Udruženju radnika na internetu ocenjuju da je država pozive za poresku kontrolu trebalo da šalje ranije, svih prethodnih godina, jer "zakonski ima obavezu da to radi" i sama je ranije priznala da 99,7% frilensera, odnosno ljudi koji zarađuju preko deviznog računa, tačnije iz inostranstva, nije plaćalo porez."Oni to nikada do sada nsiu uradili do sada, do oktobra kad su krenuli u naplatu. Bilo je potrebno da to radi Poreska uprava da obaveštava na godišnjem nivou", podseća Pogačar.Ocenjuje i da to što sada radi Poreska uprava, "neće tek tako proći", kao i da će preduzeti odgovarajuće korake. Podseća i da svi ljudi kojima je potrebna pomoć mogu da se jave na internet adresu Udruženja radnika na intenrentu: pomoc@uri.rs."Mi se trudimo da svakome pojedinačno pomognemo i pružimo informaciju", obajšnjava sagovornik Nove ekonomije. KOLIKO IMA FRILENSERA?Pogačar podseća i na podatak da prema jednoj ranijoj izjavi Ane Brnabić u Srbiji 2018. godine bilo oko 100.000 ljudi koji rade u kreativnoj industriji IT industiji, dizajnu i svim poslovima koji spadaju u frilensing. "Mi računamo od neke 2015. godine, pa nadalje, sigurno ih ima 100 hilajda koji su se bavili ovim načinom zarade u tom nekom periodu od pet godina", kaže Pogačar.Kaže da se sada broj ljudi koji se bave tim poslom, sigurno meri desetinama hljada, kao i da je u porastu.Spisak organizacionih jedinica Poreske uprave može da se pronađe na sledećem linku.Čedomir Savković

2020

Donacija 30.000 evra centru za podršku porodici “Putokaz” u Nišu

MK Group i AIK Banka, donirale su 30.000 evra Centru za podršku porodici „Putokaz” u Nišu. Ovaj Centar je 2014. godine osnovala Fondacija SOS Dečija sela Srbija kako bi pružila pomoć porodicama iz Niša, koje su u riziku od izdvajanja dece. Za proteklih šest godina, otkako Centar postoji, više od 1500 niške dece i 260 porodica, koristilo je ovaj vid podrške. Donacija Centru „Putokaz“ deo je kontinuiranih društveno-odgovornih aktivnosti koje je kompanija MK Group usmerila ka deci i porodicama u lokalnim zajednicama u kojima posluje. „Kao društveno angažovana institucija koja je čvrst oslonac domaćoj nauci, privredi i razvoju, AIK Banka posebnu pažnju posvećuje mladim ljudima, obrazovanju i trudi se da bude podrška društvu u svim zajednicama u kojima posluje. Drago nam je što smo ovom donacijimo zajedno sa MK Group pomogli Centar za podršku porodici „Putokaz” u Nišu u njihovoj humanoj misiji,” istako je Periša Ivanović, Pomoćnik pri Izvršnom odboru AIK Banke.“Kompanija MK Group godinama unazad pomaže rad i aktivnosti Fondacije SOS Dečija sela Srbija, odnosno decu i mlade bez roditeljskog staranja iz cele Srbije, fokusirajući se na zapošljavanje i osamostaljivanje mladih iz alternativne brige. Pored izgradnje Kuće za mlade pri SOS Dečijem selu u Kraljevu, MK Group kontinuirano obezbeđuje zimovanja na Kopaoniku i edukacije za mlade, tako da je ova donacija nastavak naše kontinuirane saradnje. Donacija namenjena Centru za podršku porodici „Putokaz“ u Nišu izuzetno je značajna, jer nam pomaže da nastavimo svoj rad sa porodicama u riziku od izdvajanja dece i gubljenja starateljstva,“  rekla je Vesna Mraković Jokanović, nacionalna direktorka Fondacije SOS Dečija sela Srbija. „Grad Niš već godina podržava SOS Dečija sela Srbija i Centar za podršku porodici „Putokaz“. Njihov rad značajno doprinosi poboljšanju uslova života niških porodica koje se nalaze u riziku. Iako Centar pomaže pojedicima, posledično pruža podršku i celoj lokalnoj zajednici. Iskustvo nam je pokazalo da u Fondaciji SOS Dečija sela Srbija imamo dobrog saradnika i partnera i sigurni smo da će se tako biti i u budućnosti,“ istakla je Dušica Davidović, zamenica gradonačelnice Niša. Na koji način je Centar za podršku porodici u Nišu uticao na poboljšanje života njegove porodice ispričao je jedan od roditelja uključenih u aktivnosti: “Podrška “Putokaz”-a mi je veoma važna i zaista mi mnogo znači. Razgovor i savetovanje su mi pomogli da razumem zašto se moje dete ne slaže sa drugom decom. Naša porodična savetnica povezala me je sa školom i Centrom za socijalni rad, što mi je značilo da bolje shvatim šta treba da radim kao roditelj. Moje dete je u Centru dobilo podršku u učenju, a učešće na radionicama je pomoglo da se bolje slaže sa drugarima. Materijalna pomoć je za našu porodicu bila važna, ali mi je još važnije što sam shvatio da nemam samo ja probleme, kao i da imam sa kime da ih podelim.” Da podsetimo, saradnja kompanije MK Group i Fondacija SOS Dečija sela Srbija uspešno se realizuje već dugi niz godina, i predstavlja svetao primer dugogodišnje društveno-odgovorne saradnje u Srbiji. Kompanija MK Group je 2012. godine, sa 220 hiljada evra, finansirala izgradnju kuće u kojoj je smeštena „Zajednica mladih“ pri SOS Dečijem selu u Kraljevu. Od tada MK Group, na čelu sa predsednikom Miodragom Kostićem i potpredsednikom Aleksandrom Kostićem kontinuirano pomaže SOS Dečija sela Srbija, a u znak zahvalnosti za podršku g. Kostić je 2015. godine odlikovan Bedžom časti od strane međunarodne organizacije SOS Dečija sela.

Svet

Dezinformacije bi trebalo da budu pitanje sajber bezbednosti

Dezinformacija i lažnih vesti ima sve više, ali do sada se na njih gledalo kao na izazov za kreatore politike i velike tehnološke kompanije, uključujući platforme društvenih mreža, međutim kako one predstavljaju rizik na internetu, tako su i rizik za našu sajber bezbednost, piše Computer Weekly.Boriti se protiv manipulacije istinom nije lak zadatak. Zbog obima podataka koji se stvaraju teško je reći šta je stvarno, a šta nije. Od uništavanja 5G tornjeva do zavera poput QAnona i neutemeljenih tvrdnji da je u Americi došlo do izborne prevare, nepoverenje postaje podrazumevano, a to može imati neverovatno štetne efekte na društvo.Dezinformacije i lažne vesti se češće koriste za isporuku malvera (štetan softver) manipulišući strahovima i povišenim emocijama ljudi. Na primer, Avast je otkrio da su lažne prodavnice na internetu tvrdile da imaju lek protvi korona virusa i koristile logotip Svetske zdravstvene organizacije, sa ciljem da što više ljudi preuzme malver.Do sada je tehnološki sektor, pre svega kompanije socijalnih medija, s obzirom na to da njihove platforme omogućavaju eksponencijalno širenje lažnih vesti, pokušao da primeni neke mere, sa različitim nivoima uspeha. Na primer, Vacap (Whatsapp) je postavio stroža ograničenja mogućnosti prosleđivanja poruka, a Tviter je počeo da označava obmanjujuće objave.Pored svega toga, dezinformacije mogu da potkopaju nacionalnu bezbednost i iz toga razloga moraju biti pitanje sajber bezbednosti.Preduzeća sve više postaju meta dezinformacija, što će stvoriti veću tržišnu potražnju za IT timove. Postoje i slučajevi kada su se dezinformacije koristile za korporativnu sajber špijunažu, poput stvaranja lažnih vesti kako bi se ucenjivali uticajni članovi konkurentske kompanije ili oštetili reputaciju brenda.Manipulacija informacija može doprineti gubitku vrednosti neke kompanije. Dezinformacije su još uvek novina u svetu sajber bezbednosti, potrebne su nekonvecionalne tehnike i moraju se uspostaviti novi savezi i partnerstva između industrije i vlade.Pored toga, naše mišljenje o tome šta je sajber napad takođe mora evoluirati.

Srbija

Tradicija i moderno u mozaiku novog Dorćola

Dr Ljiljana Blagojević, dipl.ing.arh. Design Manager, Deka inženjeringIstorija industrijske lokacije na kojoj Deka inženjering danas gradi savremeni stambeno-poslovni kompleks „Novi Dorćol“ dobiće u prostoru novog kompleksa naročito istaknuto mestoAsocijacija srpskih arhitekata dodelila je arhitekti Ljiljani Blagojević, dizajn menadžeru u kompaniji Deka inženjering, veliku nagradu za životno delo u arhitekturi „Dr Milutin Borisavljević“. „Velika mi je čast da sam prvi nosilac ove nagrade, koja nosi ime po jednoj od najsloženijih ličnosti u arhitekturi Srbije, doktora estetike arhitekture sa Sorbone, publiciste, kritičara, teoretičara i estetičara arhitekture i projektanta nekih od najrafiniranijih dela međuratne arhitekture Beograda. Takva nagrada ne samo da uvažava moje razumevanje složenosti arhitekture u njenoj estetičkoj, teorijskoj i istorijskoj perspektivi u mom dosadašnjem projektantskom, teorijskom i akademskom radu, već me upućuje da i sada, u Deka inženjeringu, arhitekturu posmatram u širem kulturološkom kontekstu i da iz tog ugla sagledavanja usmeravam proces projektovanja. U tome mi se stalno potvrđuje uverenje da je važno da se sačuvaju ne samo sećanje, ime ili istorijska slika grada, već i autentični urbani ambijenti, arhitektonski objekti, elementi i fragmenti istorijske arhitekture“, kaže Blagojević.Na koji način se vaša ljubav prema istoriji arhitekture ogleda u vašem višegodišnjem akademskom radu i poslednjih godina u praksi? Koji grad i koja arhitektonska ostvarenja su najviše uticala na vaš rad?Projektantsko iskustvo koje sam stekla radeći kao arhitekt u Velikoj Britaniji, na projektima koncertnih dvorana, opera i pozorišta u Mančesteru, Londonu, Kardifu i drugde, odlučujuće je opredelilo moje razumevanje detaljnosti i širine pristupa u očuvanju graditeljskog nasleđa, koje u prvom planu ističe autentičnost u svim detaljima i na svim prostornim ili društvenim nivoima istorijskih artefakata. Slikovito rečeno, o istoriji određene kulture svedoče upravo autentičnost očuvanih tipologija, od radničke kuće do palate, od industrijske hale do opere, kao i autentičnost arhitektonske celine, elementa ili detalja, od kvake i prekidača do materijala i boje fasade, profila prozora i vrata, linije venca i krova itd.Zašto je za Beograd, Beograđane, pa i za srpsku arhitekturu, važno da se sačuva istorijsko i industrijsko nasleđe lokacije „Novi Dorćol“?Istorija industrijske lokacije na kojoj Deka inženjering danas gradi savremeni stambeno-poslovni kompleks „Novi Dorćol“ dobiće u prostoru novog kompleksa naročito istaknuto mesto. Kroz sačuvani i rekonstruisani najstariji deo objekta Platnare iz 1897. godine i pogodno restaurirane autentične segmente zidove starih fabričkih magacina građenih s početka dvadesetog veka, istorija lokacije će biti neposredno opipljiva u svojoj materijalnosti, boji, teksturi i razmeri, nepatvoreno i bez ulepšavanja. Da navedem samo jedan primer, ovde su segmenti zidova od opeke, debljine zida od oko 75 cm i težine od oko 15 tona, isečeni iz preostalih fabričkih magacina u svom originalnom konstruktivnom rasponu širine od oko 5 m, sa velikim prozorskim otvorom u sredini zida, a zatim su ojačani, učvršćeni i doslovno preneti na trg novog kompleksa. Na novom mestu, oni postaju fasada komercijalnog dela prizemlja kompleksa i, što je još važnije, preuzimaju simboličku ulogu u građenju identiteta lokacije i novog karaktera donjeg Dorćola i centra Beograda. Pri tome, naglasila bih da je ovakav pristup očuvanju arhitektonskog nasleđa izuzetno redak u savremenoj graditeljskoj praksi u Beogradu, možda baš zbog toga jer je u investicionom, tehničkom i tehnološkom pogledu reč o osetljivom procesu, koji iziskuje inkorporiranje više od sto godina starih segmenata u celinu koju je potrebno izgraditi današnjim standardima, kako tehnički tako i estetski.U čemu se ogleda autentičnost stambenog kompleksa „Novi Dorćol“ i po čemu se razlikuje od drugih poslovno - stambenih kompleksa na tržištu?„Novi Dorćol“ čini deo šire urbane strukture mirnih stambenih ulica i venaca sa drvoredima i skverovima, koja je pešački povezana sa jedinstvenim tačkama centra Beograda kao što su Bitef teatar, Crkva sv. Aleksandra Nevskog, Muzej nauke i tehnike, Bajlonijeva pijaca, Skadarlija, Botanička bašta, pozorište „Atelje 212“, Radio Beograd i dr. Kompleks je osmišljen u duhu savremene interpretacije tradicionalnog urbanog kvarta, što podrazumeva celovitost i usklađenost raznih sadržaja u okviru integrisanog urbanističkog, pejzažnog, saobraćajnog i arhitektonsko-dizajnerskog sklopa, na način da se ostvari jedno novo iskustvo i visok komfor stanovanja i života u centru grada. Pored toga, za jedinstveni identitet kompleksa od posebnog značaja je njemu svojstvena estetika, koja se gradi kao složena šira slika ili, pre, mozaik sačinjen od mnogih međusobno različitih ali pažljivo uklopljenih elemenata dizajna: dobro osmišljeni urbani ambijenti sa očuvanim originalnim segmentima graditeljskog nasleđa lokacije, arhitektonski izražajne zgrade, komplementarna materijalizacija eksterijera i enterijera, koloritno-tonski sklad obloge fasada, boja fasadnih elemenata, popločavanje, zelenilo, spoljnje osvetljenje i slično. Čitav ovaj složeni proces projektovanja nove izgradnje i rekonstrukcije graditeljskog nasleđa kompleksa „Novi Dorćol“ razvijan je postepeno, kroz saradnju investitora i izvođača Deka inženjeringa i nekoliko projektantskih timova, urbanističkog studija „Urbointegra“ i autorskog tima arhitekata Mile Mojsilović, Vladimira Milenkovića i Maje Morošan, arhitektonskih biroa „Sintezis“, „Dizajn Arhitektura“ i „Studio TEN“, kao i u saradnji sa nadležnim institucijama i stručnjacima u oblasti zaštite graditeljskog nasleđa.Na koji način ćete rekonstruisati Platnaru i koja će biti njena nova namena? Da li je to izazov za vas i vaše kolege?Rekonstrukcija najstarijeg dela Platnare, odnosno upravne zgrade nekadašnjeg Prvog kraljevskog povlašćenog preduzeća za preradu kudelje i pamuka Alekse Obradovića i kompanije, kasnije Tekstilne fabrike Koste Ilića i Sinova, zasniva se na principu očuvanja celovitosti konstrukcije u njenom autentičnom arhitektonskom izrazu, likovno-oblikovnom izrazu i materijalizaciji, i njene adaptacije i dogradnje u novoprojektovani objekat koji odgovara savremenim potrebama i standardima. Po svojoj poziciji, rekonstruisana Platnara ističe se u prvom planu kompleksa „Novi Dorćol“, kao slobodnostojeći objekat javne ugostiteljsko-kulturne namene, na trgu koji gleda na Venizelosovu ulicu. Prilikom definisanja nove namene, restoran je postavljen u istorijsko-tematski okvir „tekstila“ kao ključnog pojma, koji se kao nit provlači u obradi enterijera i koncipiranju pratećih prostorno-programskih sadržaja i događaja u budućoj Platnari. Arhitektonski identitet Platnare stvara se kroz minuciozni projekat mladih arhitekata iz Studio TEN, kao sklop stare i nove strukture sastavljen od autentičnih materijala i elemenata konstrukcije iz devetnaestog veka – lukova i svodova od opeke, livenih gvozdenih stubova, sitno-rebraste tavanice i fasadnih zidova od opeke – sa arhitektonskim elementima, fasadnim sistemima i enterijerskom opremom najsavremenije generacije. Ovakvim pristupom afirmiše se vrednost Platnare kao važnog arhitektonskog nasleđa, koje svojim posebnim estetsko-formalnim svojstvima doprinosi složenom savremenom izrazu „Novog Dorćola“. Već sledeće godine, nakon završetka prve faze izgradnje, budući stanari i posetioci kompleksa će biti u prilici da u punom smislu dožive duh i karakter „Novog Dorćola“, u kojem autentični spoj starog i novog, tradicije i modernog, čine ovaj urbani prostor Beograda uporedivim sa savremenom praksom revitalizacije industrijskog nasleđa u svetskim metropolama.

Srbija

PKS: Biorazgradivi stiropor najbolja inovacija u 2020. godini

Pobednik ovogodišnjeg Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju je inovacija biorazgradivi stiropor "Biosporin" koja je osmišljena od strane beogradskog tima "Soma", saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Na Takmičenju su učestvovala 142 tima, a ukupan nagradni fond je šest miliona dinara.Timu "HelikoStop" iz Novog Sada, pripalo je drugo mesto sa inovacijom "Herbeliko", a treće valjevskom "Zanusu" za "Inovativnu produkcijsku robotiku".Četvrto mesto pripalo je timu "Protivpožarni" iz Kragujevca za  inovaciju "Proizvodnja ekspandirajućeg materijala za pasivnu zaštitu". Među ostalim nagrađenim timovima su "Prim" sa inovacijom "Ozon" iz Krnjeva kod Velike Plane, novosadski "Enerdži puls", sa inovacijom "CurrentProfiler, Thermal Cube, Encoder Shield".Ovogodišnje finale, zbog pandemije, održano je preko onlajn platforme, a ne u studiju Radio televizije Srbije kao ranijih godina.  PROGLAŠEN POBEDNIK "INOVACIJA" CROWDFUNDING HAKATONA Šestočlanom žiriju predsedavala je državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Marijana Dukić-Mijatović. U žiriju su bili Vesna Damjanić, urednica RTS-a, Radojka Nikolić, urednica časopisa Ekonometar i Biznis, Miloš Andrić, vlasnik biznis inkubatora "Inokoa", Marija Gnjatović, član pobedničkog tima Unitrih za 2019. godinu i Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta.Takmičenje je, po šesnaesti put, organizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka, Tehnološko-Metalurškim fakultetom iz Beograda, Privrednom komorom Srbije i Radio televizijom Srbije.

Svet

Tramp sprečio krizu odobravanjem mera za pomoć privredi

Američki predsednik Donald Tramp potpisao je u nedelju uveče zakon o ekonomskim olakšicama zbog korona virusa u vrednosti od 900 milijardi dolara, nakon što je prethodno blokirao dogovor koji je opisao kao „sramotan“, piše Fajnenšal tajms.Trampova odluka da odobri zakon od 2.300 milijardi dolara finansiraće američku vladu do kraja sledećeg septembra i izbeći gašenje vlade koje je trebalo da počne posle ponoći u ponedeljak.Međutim, u pratećoj izjavi, Tramp je ponovio svoj zahtev da Kongres poveća jednokratknu pomoć koju svaki punoletni Amerikanac treba da dobije sa 600 na 2.000 dolara po pojedincu.Tramp je tvrdio da će Senat koji je trenutno pod kontrolom republikanaca "započeti postupak glasanja kojim se čekovi povećavaju na 2.000 dolara", ukinuti Odeljak 230 Zakona o pristojnosti komunikacija i započeti "istragu o biračkim prevarama".Odeljak 230 pruža imunitet kompanijama za društvene mreže za klevetnički sadržaj i dugo je bio meta predsednika. Tramp tvrdi, bez dokaza, da je izgubio predsedničke izbore u novembru zbog glasačkih prevara.Trampova odluka da potpiše zakon usledila je nakon što su milioni Amerikanaca izgubili naknadu za nezaposlene tokom vikenda, nakon predsednikovog odbijanja da potpiše dvostranački paket koji je odobren neposredno pred Božić.Demokrate su kritikovale Trampa zbog njegovog odugovlačenja potpisivanja ovog predloženog plana.„Besmisleno odlaganje predsednika u odobravanju ovog zakona o olakšicama koštalo je milione Amerikanaca vredne pomoći koja im je očajnički potrebna“, rekao je jedan od demokrata.Novoizabrani predsednik Džo Bajden osudio je Trampovo odlaganje, pozivajući ga da potpiše ono što je opisao kao hitno potreban zakon.

Svet

Grupacija Savana ne može da preuzme Montenegro Erlajns

Ministar kapitalnih investicija u Vladi Crne Gore Mladen Bojanić izjavio je da ponudu vlasnika Grupacije Savana u vezi sa preuzmanjem avio-kompanije Montenegro Erlajns država ne može da prihvati, javila je Radio-televizija Crne Gore. Dodaje da se očekuje povraćaj državne pomoći posrnulom avio-prevozniku u iznosu većem od 40 miliona evra.Bojanić se zahvalio na ponudi i objasnio da je ponudu nemoguće prihvatiti, jer bi, prema njegovim rečima, otpisom dugovanja prema državi ušli u zonu kršenja odredbi člana 7 Zakona o kontroli državne pomoći.Bojanić je poručio da će, ukoliko vlasnik Grupacije Savana, Dejan Mijač ima neko zakonito rešenje kojim može da se prevaziđe ta prepreka, to razmotriti u najskorijem roku.Crnogorski ministar je ocenio da je problem Montenegro Erlajnsa danas u prvom redu pravno pitanje i da ekonomski, socijalni, politički, nacionalni i svi drugi aspekti, zbog, prema njegovom mišljenju, nezakonitih odluka prethodne vlasti, ostaju u drugom planu."Agencija za zaštitu konkurencije je Rešenjem od 3.09.2020. zaustavila svaku dalju državnu pomoć za Montenegro Erlajns. Konačna odluka još nije donešena, ali je izvesno da će biti negativna", naveo je Bojanić.CRNA GORA GASI MONTENEGRO ERLAJNS, OSNIVA NOVU FIRMU Ocenio je i da će to gotovo sigurno voditi ka postupku povraćaja državi već odobrenih sredstava kompaniji Montenegro ErlajnS i dodao da se radi se o sumi od preko 40 miliona evra. Ministar je ponovio da otpis duga prema državi i prodaja za jedan evro privatnom investitoru nije opcija koju u ovom trenutku zakonski propisi dozvoljavaju.Grupacija Savana je pre nekoliko dana uputila ponudu u kojoj tvrdi da je spremna da crnogorsku avio-kompaniju Montenegro Erlajns kupi za jedan evro, uz prethodno otpisivanje svih njenih dugova.

Svet

Zoom delio podatke korisnika sa zvaničnim Pekingom?

Bivši izvršni direktor Zuma (Zoom) Džin Ksinđijang sarađivao je sa kineskim vlastima i pružio im podatke o korisnicima izvan Kine. Sudski dokumenti pokazuju da je ovo Zumu omogućilo da zadrži pristup tržištu u Kini, piše portal NTD.Iako je sedište Zuma u SAD-u, softver ove kompanije razvija se u Kini.Kada je upotreba Zuma naglo porasla tokom pandemije, Kina je pojačala kontrolu na platformi. Naložila je zaposlenima da cenzurišu bilo koje razgovore koje je Peking smatrao „ilegalnim“.Cenzurisali su sve razgovore koji se odnose na masakr demonstranata na trgu Tjananmen, kao i bilo koje razgovore koji spominju ujgurske muslimane u Sinđijangu u Kini.Zum kaže da sarađuje sa saveznim istražiteljima i da je pokrenuo internu istragu. Kompanija je takođe otpustila Džina i stavila ostale zaposlene na administrativno odsustvo.Komunistička partija Kine (KPK) zahteva od svih komunikacionih kompanija da cenzurišu govor koji smatra neprihvatljivim. Svakog ko se ne pridržava, blokiraju sa masivnog kineskog tržišta.U septembru prošle godine, KPK je blokirala Zum. Navodno je ovoj kompaniji rečeno da ako želi da se vrati na kinesko tržište, mora da nadgleda komunikaciju korisnika, cenzuriše neprihvatljive teme, podeli korisničke podatake miliona Amerikanaca i preda poseban pristup Zumovim sistemima. Zum se vratio na kinesko tržište u novembru prošle godine.

Srbija

Beogradski vodovod: Netačne izjave u vezi sa planom za deo Makiša

Javno komunalno preduzeće Beogradski vodovod i kanalizacija (BVK) saopštilo je da najoštrije osuđuje "netačne izjave o tome da će Beograd ostati bez vode ako se usvoji Plan detaljne regulacije za deo Makiškog polja"."Takve tvrdnje su obična laž, a njihovo namerno plasiranje predstavlja krivično delo širenja lažnih vesti i uznemiravanja građana", navodi se u saopštenju JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.Podsećaju da je njihovo preduzeće učestvovalo u izradi plana putem davanja uslova, kao nosilac javnih ovlašćenja, "kako sa aspekta zaštite izvorišta, tako i sa aspekta očuvanja vodovodnog i kanalizacionog sistema". Takođe, tvrde da su održali niz sastanaka sa Urbanističkim zavodom Beograda, koji je obrađivač plana. Prema njihovim rečima, zaštita izvorišta i rezervi površinskih i podzemnih voda "obezbeđuje se formiranjem zona sanitarne zaštite, definisanjem i sprovođenjem uslova, mera i ograničenja".JKP Beogradski vodovod i kanalizacija u saopštenju naglašava i da se zaštita izvorišta sprovodi u skladu sa zvaničnim pravilnicima, rešenjima o zaštiti sanitarnih zona, i odgovarajućim elaboratima.

Srbija

UZUZ: Članarine za PKS neustavne

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) navodi da velikom broju građana pristižu zahtevi za naplatu članarine Privrednoj komori (PKS), koju ocenjuju kao "neustavnu". UZUZ dodaje da se to dešava ...