Komisija za kontrolu državne pomoći odobrila je rešenje Opštine Aleksinac, po kojoj će ta lokalna samuprva bez naknade dodeliti zemljište vredno 31,22 miliona dinara kompaniji Magna Seat...
Mnogo prodavnica i uslužnih radnji u pandemiji radi skraćeno, odlukom Vlade Srbije. Radoslav Topalović iz Samostalnog sindikata trgovine Srbije za serijal #KomeJeTeže komentariše da li će taj trend os...
Ministarstvo finansija objavilo je iznose najniže i najviše osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji će važiti od od 1. januara do 31. decembra 2021. godine. Prema propisu objavljenom u Službenom glasniku, najniža mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi iznosi 28.402 dinara.Najniža mesečna osnovica obaveznog socijalnog osiguranja u istom iznosu će važiti i za samostalne umetnike, sveštenike, verske službenike i poljoprivrednike tokom 2021. godine.S druge strane, najviša mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi biće 405.750 dinara.Time je najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2021. godinu dostigla 4.869.000 dinara.Najniža i najviša osnovica doprinosa se određuju jednom godišnje na osnovu prosečne mesečne zarade isplaćene u periodu od oktobra prethodne godine do septembra tekuće godine.
Privrednim subjektima koji su se opredelili za odlaganje plaćanje poreza i doprinosa omogućeno je namirivanje tih obaveza na najviše 24 jednake mesečne rate, bez plaćanja kamate za period odlaganja, navodi se u uredbi koju je donela Vlada Srbije. Prva rata dospeva 10. februara 2021. godine, a svaka naredna istog datuma u mesecima koji slede.Uredba o postupku i načinu odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 jasnije definiše obaveze privrednika i produžava rok za plaćanje obaveza, obzirom da je početkom korona-krize slična mera odgodila to obavezu do 4. januara 2021. godine.Ko ima pravo na odlaganje poreza Novim propisom, privredni subjekti koji su se prethodno prijavili za poreske pogodnosti se obavezuju na plaćanje mesečne rate ne manje od 1.000 dinara.Privredni subjekti odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na mesečne rate ostvaruju bez sprovođenja posebnog postupka.Odlaganje plaćanja se može ostvariti za porez i doprinose na zarade i naknade zarada, kao i za porez i doprinose na ličnu zaradu preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika, u visini iznosa neplaćene obaveze.Dodatno, ista pogodnost se može ostvariti za akontacije poreza na dobit pravnih lica, najviše do visine iznosa neplaćene poreske obaveze koja je obračunata u konačnoj poreskoj prijavi po osnovu poreza na dobit pravnih lica za 2020. godinu.Slična pogodnost dostupna je i za akontacije poreza na prihode od samostalne delatnosti za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike, nezavisno da li su se opredelili za isplatu lične zarade, a najviše do visine iznosa neplaćene poreske obaveze koja je obračunata u konačnoj poreskoj prijavi.Preduzetnicima-paušalcima koji su se opredelili za odlaganje dospelosti obaveza po osnovu akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti takođe se odlaže plaćanje obaveza na 24 jednake mesečne rate bez kamateZa obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske, koji konačnu poresku prijavu podnose do 31. januara 2021. godine, a čiji se poreski period završava u 2020. godini, prva rata takođe dospeva 10. februara 2021. godine, ali ona ne može biti manja od 2.000 dinara.Privredni subjekti mogu i pre isteka 24 meseca da u celosti isplate dugovanja.Doprinosi čije je odlaganje plaćanja odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, kao i ostvarivanja prava u druge svrhe.Pravo na odlaganje ne mogu ostvariti subjekti koji u propisanim roku ne podnesu konačnu poresku prijavu poreza na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini.Pravo na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa se gubi ukoliko se ne izmiri ratu u predviđenim rokovima.Neplaćeni iznos obaveze privrednok subjekta preuzima pravni sledbenik, koji je obavezan da nastavi sa plaćanjemmesečnih rata.Ako u statusnoj promeni pravnog lica koje prestaje da postoji ima više pravnih sledbenika, neplaćeni iznos dužna je da plati firma pre brisanja iz registra privrednih subjekata, koje se vodi kod Agencije za privredne registre.Neplaćeni iznos obaveze pravnog lica prema kojem je pokrenut stečajni postupak prijavljuje se i naplaćuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.U slučaju prinudne likvidacije pravnog lica, neplaćeni iznos obaveze koja je bila predmet odlaganja smatra se dospelim danom pokretanja postupka prinudne likvidacije u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.U slučaju likvidacije pravnog lica, neplaćeni iznos obaveze koja je bila predmet odlaganja plaćanja, to pravno lice je dužno da plati do okončanja postupka likvidacije.
-270x152.jpg)
Bez obzira na to da li ste zaljubljenik u video igre, profesionalni gejmer ili pak radoholik koji posao mora da obavlja na perfektnom monitoru, ukoliko izaberete neki od monitora kompanije LG Electronics iz Ultra linije, nećete pogrešiti. Jedan od naših favorita svakako jeste UltraFine „Ergo” 4K UHD monitor od 32 inča (model 32un880-b). Ovaj monitor dobitnik je i CES nagrade za inovaciju 2020. godine i predstavlja inovativno ergonomsko rešenje koje nudi vrhunske performanse i produktivnost. Jedinstveni koncept LG Ergo objedinjuje tri ključne komponente: preciznost slike, ergonomski dizajn i rešenje jednog USB-C kabla u vidu monitora koji pruža nenadmašive performanse, udobnost pri korišćenju i sređeniji radni sto kod kuće ili na poslu. UltraFine 4K UHD Displej Ergo nudi zapanjujući kvalitet slike i apsolutno zadovoljava potrebe najvećeg broja profesionalaca jer donosi slike visoke rezolucije sa odličnim detaljima, reprodukcijom i tačnošću boja.LG Ergo je razvijen za profesionalce i svakoga ko provodi značajno vreme za radnim stolom. Tehnološki i ergonomski napredni zglobni nosač sa visokim stepenom podesivosti korisnicima omogućava da kreiraju savršeno personalizovanu radnu stanicu. Stalak monitora LG Ergo može da se izvuče ka spolja ili da se postavi tik uza zid, da se podigne na nivo očiju ili da se spusti bliže stolu. Može čak i da se rotira da bi se okrenuo na suprotnu stranu radi praktične razmene informacija sa kolegom na poslu. Ergo monitor može se postaviti na savršenu visinu, razdaljinu i ugao zarad pružanja daleko udobnijeg i održivijeg korisničkog iskustva.Rešenje jednog USB-C kabla ovog uređaja omogućava obradu slike rezolucije 4K, brz transfer podataka i napajanje za laptop pomoću jednog, praktičnog kabla. LG Ergo takođe konvencionalno postolje monitora zamenjuje štipaljkom za sto čime štedi prostor, dok sistem postavljanja jednim klikom podešavanje displeja čini brzim i jednostavnim.UltraGear gejming monitori kompanije LG nadovezuju se na snažnu reputaciju serije koja je poznata po munjevitoj brzini i odličnom kvalitetu slike. Gejming monitori kompanije LG podižu standard za performanse u pogledu brzine i lepote slike.Monitor UltraGear 4K IPS monitor od 27 inča (model 27qn880) odlikuje IPS displej sa frekvencijom osvežavanja od 75 Hz i rezolucijom 2560x1440. Ovaj monitor reprodukuje detaljnu sliku uz sRGB 99% (tip.), a HDR 10 obezbeđuje dramatičniji, dinamičan i sveobuhvatan užitak u gledanju. Unapređena fleksibilnost Ergo postolja obezbeđuje potpunu pokretljivost ekrana, proširene opcije ergonomskih podešavanja za izvlačenje, uvlačenje, rotiranje, okretanje, podešavanje visine i nagiba, kao i savršen položaj ekrana za što prijatniju i bolju radnu atmosferu. Kompaktan dizajn zauzima veoma malu površinu stola, a takođe doprinosi jednostavnijem postavljanju. Pomažući korisnicima da organizuju prostor bez kablova, rešenje 27qn880 sa USB-C priključkom i jednim kablom praktično omogućava brz prenos podataka i napajanje za punjenje laptop računara pomoću samo jednog kabla.Za koji god monitor da se odlučite, nećete sigurno pogrešiti. Monitori kompanije LG prevazilaze očekivanja korisnika svojim performansama, kvalitetom slike i brzinom na profesionalnom nivou.
U saopštenju Ministarstva kulture navodi se da će Muzej nikole Tesle biti preseljen u zgradu Termoelektrane "Snaga i svetlost", koja u potpunosti odgovara njegovim potrebama. Nova zgrada muzeja se nalazi na Dorćolu, na samoj obali Dunava.Ministarstvo podseća da je reč o izuzetno značajnoj ustanovi kulture, koja čuva najveću zbirku dokumenata o životu i radu Nikole Tesle.Ona će na taj način dobiti adekvatan prostor kako bi nastavila sa promovisanjem lika i dela jednog od najvećih umova 20. veka.Objekat Termoelektrane "Snaga i svetlost" sagrađen je u periodu od 1930. do 1932. godine, prema projektu Švajcarskog društva za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela.Sastoji se iz zgrade Elekrane, portalnog krana sa rukavcem, pumpne stanice i filterskog postrojenja i kako se dodaje "utvrđen je za spomenik kulture".Pokretna kulturna dobra koja govore o životu i delu Nikole Tesle i čine zbirni fond muzeja, razvrstavaju se na način koji omogućava pravilnu zaštitu kulturnih dobara i savremenu muzeološku prezentaciju.Predmeti potiču iz oblasti elektrotehnike, mašinstva, hemijske tehnologije, a tu su i lični predmeti velikog naučnika, kao i zbirka likovne i primenjene umetnosti Muzeja Nikole Tesle.KO ODLUČUJE O SELIDBI NIKOLE TESLE U ŽELEZNIČKU STANICU Muzej Nikole Tesle je 21. maja 2020. godine postao republička ustanova kulture.Ranije se govorilo o preseljenju tog muzeja u zgradu bivše glavne železničke stanice, ali se od te namere, po svemu sudeći odustalo.Više puta je naglašeno da je muzeju potreban adekvatniji prostor o vile u Krunskoj ulici.Ona je bila u vlasništvu nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Kraljevine Srbije, Đorđa Genčića, koji je bio i jedan od inicijatora Majskog prevrata 1903. godine.Zgradu su nakon promena 2000. godine putem restitucije zatražili njegovi naslednici.
Koliko je vakcina protiv koronavirusa Srbija kupila od kompanije Fajzer (Pfizer) i po kojoj ceni za sada je nepoznato, jer je ugovor između naše zemlje i te kompanije označen kao strogo poverljiv, navodi se u odgovoru koje je Ministarstvo zdravlja dostavilo Raskrikavanju.Kako navodi portal, oni su ovim institucijama zatražili kopiju ugovora koji je potpisan sa Fajzerom i Biontekom, kao i informacije o ceni, količini i datumu kada će vakcine biti isporučene, te o svim pravima i obavezama Srbije, koje proizilaze iz ugovora.Međutim, Ministarstvo zdravlja odbilo je da pruži tražene informacije, pozivajući se na Zakon o tajnosti podataka.„Ovaj ugovor označen je kao strogo poverljiv dokument u skladu sa odredbama Zakona o tajnosti podataka”, navodi se kratko u odgovoru, ali bez konkretnih članova tog Zakona, na koje se pozivaju.U Zakonu o tajnosti podataka navodi se da se stepen tajnosti „strogo poverljivo određuje radi sprečavanja nastanka teške štete po interese Republike Srbije”.Bivši Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić kaže za Raskrikavanje da u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama javnost ima nesporan interes da pristupi podacima koji su u posedu organa vlasti, a tiču se ugrožavanja i zaštite zdravlja stanovništva.„Čini se da je naša Vlada manje - više sve te informacije označila kao strogo poverljive, a to zapravo znači da oni misle da će, ako građani Srbije saznaju koliko je sredstava, za koje kolličine medicinske opreme i lekova potrošeno, Srbija pretrpeti štetu i to ne bilo kakvu štetu, nego tešku štetu”.„To je potpuno neobjašnjivo, u najmanju ruku, Vlada bi morala da objasni o kakvim je to interesima reč i o kakvoj šteti je reč”, navodi ŠabićŠabić podseća da je označavanje ovih informacija kao „strogo poverljivih” suprotno i Zakonu o budžetskom sistemu, koji sadrži princip transparentnosti. Izuzetak može biti bezbednost zemlje, odbrana zemlje ili međunarodni odnosi.„Ne vidim kakva bi šteta po bilo koja od ova tri interesa mogla biti prouzrokovana samom činjenicom da će, što je najnormalnija stvar u svakoj uređenoj zemlji, Vlada položiti račun o relevantnim činjenicama, posebno u ovakvim situacijama”, objašnjava Šabić.Nedavno je i kompanija Fajzer odbila da dostavi Danasu detalje tog ugovora, navodeći da su njegovi detalji poverljivi.Podsetimo, u Srbiju je juče stiglo 4800 doza Fajzerovih vakcina, a Vučić je danas najavio da će vakcinacija početi sutra. Vakcinu će, kako je najavljeno, prvo primiti korisnici staračkih domova.
Crnogorski državni avio-prevoznk Montenegro Airlines biće ugašen, a poslovanje bi trebalo da nastavi nova firma, saopštila je Vlada Crne Gore, a prenele podgoričke Vijesti. Napominje se da ne postoji nijedna zakonska mogućnost da se finansijski posrnuloj kompaniji dodeli pomoć."Mi ne možemo da donesemo nijednu zakonitu odluku kojom ćemo pomoći Montenegro Airlinesu", izjavio je crnogorski ministar za kapitalne investicije Mladen Bojanić.To znači prizemljenje aviona u najskorijem roku, saopšteno je na pres konferenciji Vlade Crne Gore.Bojanić je rekao da je u planu osnivanje nove kompanije sa osnivačkim kapitalom države, kao i da kompanija bude operativna do sledeće turističke sezone.Naveo je da će šteta u budžetu zbog gašenja kompanije iznositi 50 miliona evra, kao i da će zaposleni dobiti sve što im pripada po zakonu.MONTENEGRO AIRLNES U MINUSU 15 MILIONA EVRA Podsetio je da od 2016. godine radnicima nisu uplaćivani doprinosi, kao i da im kasne zarade za poslednja dva meseca."Već smo planirali izdatke, biće odvojena sredstva. Vodiće se računa da buduće poslovanje bude održivo i radiće se u skladu sa interesima države", rekao je ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić.Naglašava se da će vlada zbog neblagovoremenog postupanja u slučaju Montenegro Airlinesa razmotriti zahtev za razrešenje Saveta Agencije za zaštitu konkurencije.
Britanija i EU završavale su u sredu uveče istorijski sporazum nakon Bregzita koji će definisati njihove buduće trgovinske odnose, piše Fajnenšal tajms.Očekuje se da će Boris Džonson, premijer Velike Britanije, ugovor uskoro potvrditi, čime će se okončati napeti pregovori koji su trajali devet meseci.Zvaničnici EU i Velike Britanije radili su tokom noći na doradi zakonskog teksta, koji će sačuvati trgovinu bez carine između EU i Velike Britanije, kao i zaštitu saradnje u drugim oblastima, poput bezbednosti.Očekuje se da će trgovinski sporazum između Londona i Brisela kompanijama iz Velike Britanije i EU ponuditi preferencijalni pristup međusobnim tržištima, prema osnovnim pravilima Svetske trgovinske organizacije - osiguravajući da uvezena roba bude oslobođena carina i kvota.Trgovinski sporazum ostaviće UK suočeno sa gubitkom od 4 odsto potencijalnog bruto domaćeg proizvoda tokom narednih 15 godina u poređenju sa članstvom u EU, prema britanskom Uredu za budžetsku odgovornost.Međutim, neuspeh da se postigne sporazum vodio bi gubitku potencijalnog BDP-a od skoro 6 procenata, procenio je fiskalni nadzornik.Iako se sporazum često opisuje kao „tanki“ trgovinski sporazum, on će pružiti pravnu platformu na kojoj dve strane mogu da izgrade dalje odnose.Prema ljudima upućenim u razgovore, sporazum uključuje prelazni period od pet i po godina tokom kojeg će brodovi EU imati zagarantovan pristup britanskim ribolovnim vodama. Ali, prava EU-a za ribolov biće smanjena za 25 odsto u poređenju sa sadašnjim.Pored ribe, još jedna ključna prepreka tokom pregovora o budućim odnosima bio je zahtev EU za garancijama poštene konkurencije za njene kompanije.Nacrt sporazuma dve strane uključuje novi arbitražni mehanizam čiji je cilj da obezbedi jednake uslove za obe strane, sa odredbama o sankcijama u obliku carina ako bilo koja strana ozbiljno potkopava propise druge u oblastima kao što je zaštita životne sredine.Važno pitanje bilo je trgovačko pravilo za električne automobile: Britanija je tvrdila da je izborila koncesije kako bi omogućila da se električnim vozilima trguje bez carina, čak iako relativno visok udeo njihovih komponenti dolazi izvan EU i Velike Britanije.Sada će se žuriti sa odobravanjem sporazuma pre nego što se prelazni period Britanije završi 1. januara.Evropski parlament je već rekao da neće glasati pre kraja godine. Ali Brisel ima mogućnost privremene primene sporazuma dok ga poslanici ne izglasaju 2021. godine.
Tokom trećeg tromesečja 2020. godine u Hrvatskoj je bilo 26 hiljada manje zaposlenih na godišnjem nivou, dok je broj nezaposlenih porastao za 32 hiljade, što predstavlja anketnu nezaposlenost u iznosu od 7,5%, saopštio je Državni zavod za statistiku (DZS), a preneo Seebiz.Naglašava se da je tokom trećeg tromesečja broj zaposlenih iznosio 1,678 miliona, dok je broj nezaposlenih bio 135 hiljada.Reč je o statističkim podacima iz ankete o radnoj snazi, koja se temelji na metodologiji Međunarodne organizacije rada pa predstavlja međunarodno podata podatak o zaposlenosti i nezaposlenosti.Iz DZS-a navode da se zbog pandemije suočavaju sa poteškoćama u prikupljanju, proveri i obradi podataka, kao i da su podaci uglavnom dobijeni telefonskim putem.Po podacima dobijenim iz te ankete, u trećem tromesečju 2020. godine u Hrvatskoj je bilo milion i 678 hiljada zaposlenih, što je u odnosu na prethodni kvartal, odnosno drugo tromesečje ove godine, više za 10 hiljada, odnosno 0,6%.Poređenje broja zaposlenih na godišnjem nivou, u odnosu na isti period 2019. godine, pokazuje da je tokom trećeg tromesečja ove godine broj zaposlenih bio oko 26 hiljada ili 1,5% manje.Broj nezaposlenih porastao je na godišnjoj razini za 31%, a na tromjesečnoj za 17,4%. Naime, u trećem tromesečju ove godine nezaposlenih je, prema anketi, bilo 135 hiljada, a u istom tromjesečju 2019. godine 103 hiljada, dok je pak u drugom ovogodišnjem kvartalu bilo 115 hilajda nezaposlenih.Stopa anketne nezaposlenosti, kao postotni udio nezaposlenih u aktivnom stanovništvu, tako iznosi 7,5%, što je za 1,7% više na godišnjoj i jedan postotni bod više na kvartalnoj razini.S obzirom na broj zaposlenih i nezaposlenih, u trećem kvartalu ove godine aktivno stanovništvo činilo je milijun i 814 hiljada ljudi, što je na nivou tromesečja rast za 31 hiljadu. Na godišnjem nivou, u odnosu na treće tromesečje prošle godine, broj aktivnih stanovnika veći je za sedam hiljada.Neaktivno stanovništvo smanjeno je i na kvartalnoj i godišnjoj razini. U kategoriji neaktivnog stanovništva u trećem je tromjesečju ove godine bilo milion i 697 hiljada ljudi, što je u odnosu na drugi kvartal 2020. 33 hiljade, a u odnosu na treći kvartal prošle godine 15 hiljada manje.Stopa aktivnosti, koja pokazuje postotni udeo aktivnog u radno sposobnom stanovništvu, u trećem tromesečju 2020. iznosila je 51,7%, što je za 0,9% više u odnosu na prethodno tromesečje i 0,3% više na godišnjem nivou.Stopa zaposlenosti, koja pokazuje udeo zaposlenih u radno sposobnom stanovništvu, u razdoblju od srpnja do rujna ove godine iznosila je 47,8%, što je na nivou tromesečja rast za 0,3%, a na godišnjem pad za 0,6%.
Pored velikih početnih ulaganja izdavanje malih magacina nema velike troškove i uloženi novac se brzo vraća, a domaći preduzetnici kažu da taj biznis raste i da će biti hit za tri do pet godina, pišu Biznis i finansije. Kao dva velika razloga za razvoj tog biznisa navodi se prelazak na rad od kuće i činjenica da nove zgrade često nemaju podrumski prostor."Naše iskustvo pokazuje da je ovaj posao isplativ, jer troškovi poslovanja nisu veliki, a ne zahteva ni veliki broj radnika", objašnjava Zoran Stajić, vlasnik "Toro Box-a", najveće firme u Srbiji koja se bavi tom vrstom iznajmljivanja. Prema njegovim procenama ulaganja u taj posao isplate se nakon pet ili šest godina, mnogo brše nego investicija u iznajmljivanja stana. Stajić dodaje i da su davali u zakup velike magacine, dok danas iznajmljuju 200 malih, a još 800 je u pripremi.Naglašava da je za početna ulaganja neophodno od milion do dva miliona evra, dok je cena iznajmljivanja od 50 evra, pa naviše."Za sada, najčešći klijenti su nam ljudi koji se sele ili renoviraju stanove, pa kod nas ostavljaju nameštaj", kaže Zoran Stajić.Neki od klijenata su bili iz pogrebnih preduzeća, zatim ljudi koji su u klimatizovanim mini-magacinima čuvali skupa vina i kubanske cigarete, ali i klijenti koji su se bavili on-lajn prodajom."Sve stvari u našim magacinima su sigurne jer pravimo spiskove kada i šta ulazi i izlazi i sve proveravamo pred klijentom. Takođe, osiguravamo i od krađe i poplava", kaže Filip Savić, direktor firme "Skladištenje stvari".Kaže da imaju dosta klijenata koji rade onlajn, kao i da najmanji magacin, gde može da se smesti 45 kutija košta15 evra mesečno.Među klijentima su kafići i restorani koji tu čuvaju svoje letnje bašte, ljubitelji oldtajmera."Dešava nam se i da neko iznajmi magacin, smesti stvari, plati mesec ili dva, i više se nikada ne pojavi", kaže Savić. U tom slučaju, kako objašnjava, firma ima pravo da stvari proda na licitaciji, pa im se dešava da godišnje napune dvadesetak šlepera, stvarima koje niko ne uzima."Danas je izgradnja stanova takva da nema ni ostave ni podruma i gde onda ljudi da čuvaju stvari koje im trebaju, ali ne svakodnevno", objašnjava vlasnik firme "Rent a Box" Ivan Božović . Cena je kako naglašava 10.000 dinara mesečno za magacin u formi brodskog kontejnera od 14 kvadrata".Prema njegovoj proceni ovakva vrsta biznisa, u našoj zemlji, mogla bi da zaživi i postane masovnija za tri do pet godina. Sve one koji hoće time da se bave savetuje da prvo kupe zemlju, najmanje 10 ari, i to na dobroj lokaciji, gde mogu da priđu viljuškari i veći kamioni. Zatim treba nabaviti i takozvane "kontejnere" koji su mini-magacini, a njihova cena zavisi od veličine i kvaliteta.Iskustvo koja ljudi imaju u ovoj oblasti poslovanja u Poljskoj, pokazuje da je bitno da su skladišta dostupna 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.Čitav kompleks treba da ima najmanje 1.000 kvadratnih metara i da bude smešten u centralnoj gradskoj zoni, a period iznajmljivanja bi trebao da bude što fleksibilniji.U toj zemlji jedna firma je od te vrste biznisa napavila i franšizu.
Osnivač Telegrama Pavel Durov rekao je da će aplikacija za razmenu poruka sledeće godine početi sa oglašavanjem na svojim javnim kanalima, piše Tech Crunch.Durov je na svom Telegram kanalu napisao da će oglasi biti „prilagođeni korisnicima, kao i da će poštovati privatnost, a ujedno kompaniji omogućiti da pokriju troškove održavanja servera i saobraćaja na njihovoj aplikaciji“.Takođe je najavio „premium stikere“, kao još jedan način monetizacije, istovremeno naglašavajući da će postojeće funkcije ostati besplatne i da ne podržava prikazivanje oglasa u privatnim porukama.Pored razgovora o planovima za monetizaciju kompanije, Durov je rekao da Telegram ima skoro 500 miliona korisnika.
Kina je započela istragu o navodnoj monopolističkoj praksi kompanije Alibaba, a regulatori su takođe pozvali podružnicu kompanije Alibaba, Ant Group Co., kako bi razgovarali o poštenoj konkurenciji i pravima potrošača, eskalirajući nadzor nad internet carstvom milijardera Džeka Maa, pisao je Bloomberg.Istraga dolazi u periodu kada kineski regulatori žele da zauzdaju neke od najvećih tehnoloških kompanija u zemlji.Otvorena je istraga o Alibabinoj praksi „biranja jedne od dve“, saopštila je Državna uprava za regulaciju tržišta.Ova praksa zahteva od trgovaca da potpišu „pakte o ekskluzivnoj saradnji koji ih sprečavaju da nude proizvode na konkurentskim platformama, navodi Rojters.Istraga je ujedno i novi problem u nizu za suosnivača Alibabe Džeka Maa.U novembru je Kina naglo povukla Ant Grupu sa inicijalne javne ponude (IPO), u pokušaju da ukore Džeka Maa, većinskog akcionara Ant Grupe.„Jednom poznati kao pokretači ekonomskog prosperiteta i simboli tehnološkog napretka zemlje, Alibaba i rivali poput Tencent Holdings Ltd. suočavaju se sa sve većim pritiskom regulatora nakon što su nagomilali stotine miliona korisnika i stekli uticaj na skoro svaki aspekt svakodnevnog života u Kini,“ Bloomberg je napisao.
-270x152.jpg)
MK Group je dobila prestižnu nagradu Srpske asocijacije menadžera „SAM Godišnje nagrade” u kategoriji Društveno odgovorna kompanija godine 2020. MK Group kontinuirano pruža podr&sca...
Gugl (Google) je ove godine pooštrio kontrolu nad radovima svojih naučnika pokrenuvši pregled „osetljivih tema“ i u najmanje tri slučaja zatražio da se autori uzdrže od negativnih mišljenja kada se govorilo o njihovoj tehnologiji, prema internim komunikacijama i intervjuima sa istraživačima koji su uključeni u istraživanja, piše agencija Rojters.Guglova nova politika sada traži od istraživača da se konsultuju sa pravnim timovima i timovima za odnose s javnošću pre nego što se pozabave temama kao što su analiza lica i raspoloženja i kategorizacija rase, pola ili političke pripadnosti.„Napredak tehnologije i rastuća složenost našeg spoljnog okruženja sve više dovode do situacija kada naizgled bezazleni projekti pokreću etička, reputaciona, regulatorna ili pravna pitanja“, navodi se na jednoj od stranica za istraživačko osoblje.Za neke projekte, zvaničnici Gugla intervenisali su u kasnijim fazama. Jedan od viših menadžera kompanije rekao je naučnicima i autorima studija da „vode računa da daju pozitivan ton“ prilikom istraživanja, navodi Rojters.Četvoro istraživača, uključujući stariju naučnicu Margaret Mičel, rekli su da veruju da Gugl počinje da se meša u ključne studije koje se bave pitanjem potencijalne štete koju tehnologija može da nanese.Tenzije između tehnološkog giganta i dela njegovog osoblja pojavile su se ovog meseca nakon naglog odlaska naučnice Timnit Gebru koja je sa Margaret Mičel vodila tim od 12 naučnika usredsređen na etiku u softveru za veštačku inteligenciju (AI).Gebru kaže da ju je Gugl otpustio nakon što je dovela u pitanje naredbu da se ne objavljuje istraživanje tvrdeći da AI oponaša govor koji bi mogao dovesti marginalizovanu populaciju u nepovoljan položaj. Gugl je rekao da je prihvatio i ubrzao njenu ostavku.Viši potpredsednik Džef Din rekao je u izjavi da se članak koji je napisala Gebru bazirao isključivo na potencijalnoj šteti, a da nije pominjala napore koji su u toku da bi se ti problemi rešili.Eksponencijalni razvoj u istraživanju i razvoju veštačke inteligencije u tehnološkoj industriji podstakla je vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama i drugde da predlože pravila za njenu upotrebu. Neki su citirali naučne studije koje pokazuju da softver za analizu lica i druga veštačka inteligencija mogu da naruše privatnost i pojačaju rasnu pristrasnost.Guglov projekat za koji je rečeno autorima da daju pozitivan ton odnosi se na AI algoritmu koji platforme poput Jutjuba (YouTube) koriste za personalizaciju sadržaja korisnika. Rojters navodi da prema nacrtu projekta u koji su imali uvid, postoji „zabrinutost“ da ova tehnologija može da promoviše „dezinformacije, diskriminatorske ili na drugi način nepravedne rezultate“ i „nedovoljnu raznolikost sadržaja“, kao i da dovede do „političke polarizacije“.Gugl još uvek nije komentarisao ove navode.
Tokom naredne godine u Srbiji bi trebalo da počinje gradnja između 20 i 30 postrojenja za preradu otpadnih voda i očekuje se da na taj način bude pokriven najveći deo zemlje, poručuju iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, prenosi Biznis.rs."Ovim smo sa ranijih aktivnosti oko sagledavanja stanja, izrade zakonske legislative, organizacije i pripreme projektno-tehničke dokumentacije, prešli na samu implementaciju", kaže pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Filip Abramović.Na online konferenciji o upravljanju otpadnim vodama Abramović je rekao da je važan korak u realizaciji ovog posla napravljen pre nekoliko nedelja, kada je u Narodnoj skupštini Srbije ratifikovan sporazum sa Razvojnom bankom Saveta Evrope.Njime su kako dodaje,odobrena sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda."U Srbiji je, prema procenama, za zaštitu voda u narednih 16 godina, potrebno uložiti 5,4 milijarde evra", kaže Srđan Gajić iz Udruženja "3E".On naglašava da u borbi protiv zagađenja ne postoje stimulativne mere za privredu. Prema njegovim rečima, u tom poslu ključna je finansijska podrška države, malih i srednjih preduzeća, a deo problema gradovi i opštine mogu da reše i razvojem sopstvenih pogona za prečišćavanje.VRBAS: NEMA KO DA UPRAVLJA POSTROJENJEM ZA OTPADNE VODE OTPADNE VODE ZAVRŠE U REKAMAU Srbiji se pre ispuštanja u reke i jezera, zbog malog broja postrojenja, prečisti manje od osam odsto komunalnih otpadnih voda, a dodatni problem su vode koje ispušta privreda u istu kanalizacionu mrežu ili recipijente. Kako bi se u što kraćem roku smanjilo zagađenje, neke od preporuka su da kompanije i lokalne samouprave zajedno grade postrojenja, da se u te svrhe obezbede podsticaji privredi i da se unapredi rad inspektora. Nataša Ðokić, savetnik NALED-a, navela je da uprkos ustaljenom mišljenju Srbija nije bogata vodama. Kako je objasnila, mi imamo 1.500 metara kubnih vode po stanovniku godišnje, dok optimalna granica iznosi 2.500 metara kubnih.Zbog toga naglašava da vode treba da čuvamo i dodaje da u Srbiji situacija nije ništa bolja ni sa kanalizacionom mrežom, jer je njome pokriveno svega 62% stanovništva.Onlajn konferencija o otpadnim vodama održana je u organizaciji Udruženja "3E", Mreže inspektora Srbije i u saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine i USAID-om.
Nemački Savezni zavod za zapošljavanje u objavio je popis plata za najpopularnija zanimanja u toj zemlji, preneo je Večernji list. Naglašava se da se podaci odnose na 2019. godinu, kao ida su to iznosi mesečne bruto zarade od koje treba odbiti porez.Prema objavljenim podacima, medicinska sestra zarađuje 3.547 evra, pekar 3.502, prodavac peciva 1.839, bagerista 3.421, bankarski službenik 4.875, građevinski inženjer 5.246, profesionalni vozač 2.556, krovopokrivač 3.265, električar 3.143, elektromehaničar 3.694.Plata keramičara je 3.003 evra, frizera 1.684, vodoinstalatera 3.056, blagajnika u prodavnicama 2.214, konobara 1.934, kuvara 2.84, zidara 3.140, tesara 3.153 evra.POREZI SE PLAĆAJU PO KLASAMANapominje se da to nisu iznosi koje radnici dobijaju na "na ruke" jer od te sume prvo treba namiriti poreze i doprinose, a plaća se i porez crkvi.Visina poreza koji se odbija od plate zavisi od poreske klase zaposlenog, a u njegovom obračunu važnu ulogu igra i to da li je radnik u braku ili je samac, da li je samohrani roditelj, da li i koliko ima dece itd.Nemci imaju šest poreznih klasa. Treća se, na primer, preporučuje supružnicima gde jedan partner nema primanja, ili su njegova mnogo manja, dok se četvrta preporučuje bračnim parovima koji zarađuju otprilike jednake plate. Što je veća plata, veća je i razlika kod promene poreskih klasa.Na neto platu u Nemačkoj utiče više faktora - od poreske klase do broja dece, crkvenog poreza i osiguranja. Ako neko ima bruto platu od 3.000 evra, njegova neto zarada bi u prvoj poreskoj klasi bila 1.938 evra, drugoj 1.991, trećoj 2.226, četvrtoj 1.938, petoj 1.575, a u šestoj 1.533 evra.Nemačka ima i utvrđenju minimalnu cenu po radnom satu koja je početkom ove godine povećana sa 9,19 na 9,35 evra po satu rada. Minimalna stanica uvedena je 2015. godine kada je iznosila 8,50 evra. Od tada stalno raste, a do sredine 2022. godine trebalo bi, prema procenama, da iznosi 10,45 evra.
Još uvek je nepoznato koliko će ova zdravstvena kriza trajati i kada će putovanja van zemlje biti moguća, međutim subvencionisani odmor u Srbiji, uz vaučere za koje će građani moći da konkurišu već od 1. januara, za sada je jedini izvestan, jer Vlada Srbije je budžetom za 2021. godinu predvidela izdvajanje od 500 miliona dinara za ukupno 100.000 vaučera za putovanja u Srbiji, piše Politika.Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je već pozvalo zainteresovane ugostitelje da se prijave za realizaciju programa vaučera i najavilo da će prvi spisak domaćina kod kojih ih je moguće iskoristiti biti objavljen najkasnije do 31. decembra.Kao i ranijih godina, prijavljivanje građana za vaučere podrazumevaće minimum pet besplatnih noćenja u prijavljenim objektima, a trajaće od 1. januara do 15. oktobra 2021. godine, a mogu se koristiti zaključno sa 30. novembrom. Kako su naveli u resornom ministarstvu, sledeća godina biće sedma zaredom kako se preko besplatnih vaučera realizuje Uredba o uslovima i načinu dodele sredstava za podsticanje unapređenja turističkog prometa domaćih turista na teritoriji Srbije.Lista mogućih korisnika proširena je tokom ove godine, zbog epidemije i na studente, a i limit zarade je povećan na 70.000 čime je dodatno omogućeno znatnom broju građana da aplicira za vaučere za subvencionisanje troškova godišnjeg odmora u Srbiji, kažu za Politiku u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Prema njihovim podacima, u ovoj godini za vaučere se prijavilo 274.010 korisnika. I u 2021. godini, kažu, očekuju veliko interesovanje domaćih turista za destinacije širom Srbije, čime će kao i prethodnih godina znatno doprineti ukupnom turističkom prometu.Na pitanje koliko domaći turizam može da pomogne u spasavanju sezone, u ministarstvu navode da je za Srbiju domaći gost oduvek bio od izuzetnog značaja.„I u najboljoj godini srpskog turizma, gotovo 50 odsto turista činili su domaći gosti, tako da ne možemo govoriti samo o spasavanju sezone. Tokom 2020. godine najveći broj naših građana je usled zatvorenih granica i epidemiološke situacije, odabrao da odmor provede u svojoj zemlji. Na našim najposećenijim destinacijama poput Zlatibora, Kopaonika, Vrnjačke Banje, Sokobanje, Divčibara se tokom leta tražio krevet više“, kažu u ministarstvu.Takođe, naši turisti su tražili tzv. alternativne destinacije poput Stare planine, Kosjerića, ostalih planina, etnosela, salaša, jezera i na tim ugostiteljima je sada da prikažu sve lepote i autentičnosti svog kraja, kažu za Politiku u navedenom ministarstvu.Stabilizacija ovog sektora se svuda u svetu, pa i kod nas očekuje tokom tokom 2021. godine, ali ipak sve destinacije i dalje očekuju najviše od domaćih turista. U Ministarstvu trgovine kažu da ni Srbija neće biti izuzetak.„Odavno je poznato da ne treba praviti razliku između domaćih i stranih turista kada je reč o kvalitetu turističke ponude i pružene usluge. Ova godina nam je dodatno pokazala koliko je važan domaći gost. Naši ugostiteljsko-turistički radnici znaju da se zadovoljni turista ponovo vraća na destinaciju i rado je preporučuje. Nadalje, ovo je prilika za domaće goste, da ukoliko nisu upoznali Srbiju kao turističku destinaciju i njenu turističku ponudu, da to učine tokom 2021. godine“, kažu u Ministarstvu trgovine za Politiku.
Proizvođači konzumnih jaja mogu do kraja 2023. godine da zamene kaveze za koke nosilje, što znači da će imati dovoljno vremena da se prilagode zakonodavstvu Evropske unije i da koriste sredstva iz IPARD programa, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).Produženje roka za tri godine je rezultat inicijative Grupacije za proizvodnju živinskog mesa i jaja PKS, upućene Ministarstvu poljoprivrede, koje je izmenilo Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja.Prvobitni pravilnik je predviđao da rok za zamenu kaveza ističe 1. januara 2021. godine, novi rok je 31. decembar 2023. godine."Da pravilnik nije izmenjen, proizvodnja bi se smanjila za oko 40 procenata i verovatno bi morali da se oslonimo na uvoz, dok bi mnogi proizvođači čak i odustali od proizvodnje jaja", rekao je sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Nenad Budimirović.On je podsetio da je na predlog PKS, IPARD program omogućio proizvođačima konzumnih jaja da konkurišu za sredstva usmerena za nove, obogaćene kavezne sisteme.Istakao je da prema pravilniku o uslovima za dobrobit životinja novi kavezi treba da imaju veću površinu, posebnu opremu za stajanje, veće hranilice i pojilice, drugačiji materijal na podu, nagib ne veći od 14 odsto.
Srpska asocijacija menadžera (SAM) devetu godinu zaredom dodelila je „SAM Godišnje nagrade“ najboljima u Srbiji. I u izazovnoj godini nagrađeni su izuzetni menadžeri, poslodavci i kompanije koji su svojim ponašanjem, aktivnošću i poslovanjem zaslužili da budu posebno istaknuti i koji društvu mogu da služe kao primer odgovornog poslovanja.Svečano veče Srpske asocijacije menadžera pod sloganom ODGOVORNO LIDERSTVO otvorio je Dragoljub Damljanović, predsednik Srpske asocijacije menadžera. Pozdravljajući prisutne, Damljanović se osvrnuo na izazove sa kojima se svako od nas suočavao prethodnih meseci: „Ova godina je bila izazovna i vrlo neočekivana. Svi menadžeri su morali da se snalaze, da budu vrlo efikasni i vrlo empatični, da probaju da sačuvaju svoje preduzeće i svoje zaposlene. Ponosan sam na SAM jer je uspeo od početka pandemije da se aktivira za sve članove, ali i one koji to nisu, i da zajedničkim konferencijama sa relevantnim ljudima, nađe način kako da dođemo do finansijske pomoći i kako da se organizuju preduzeća u pandemijskom okruženju. Jako smo uticali i pokušavali da pokažemo državi koliko je bitno da se što ranije reaguje i to se na kraju i desilo. Ponosan sam na naše članove koji su uspeli da sačuvaju svoje zaposlene jer je to ključ za uspeh koji će doći kada sve ovo prođe. Kada pričamo o 2021, vidimo svetlo na kraju tunela. Ono što sam siguran jeste da se nikada više nećemo vratiti na staro i da nećemo raditi na način na koji smo radili.“ Poslovnoj zajednici privrede obratio se i g-din Blaž Brodnjak, CEO, kompanije NLB, koji je istakao važnost zajedničkog delovanja za region i naglasio: „Ovo je specifična godina za sve nas, godina u kojoj smo naučili da je skoro sve moguće i da u prvi plan stavljamo solidarnost i održivost našeg načina života i našeg načina poslovanja. Naročito mi je drago da nas je Vlada Republike Srbije prepoznala za pravog strateškog partnera za Komercijalnu banku. Dugo smo prisutni već u Srbiji, ali na ovaj način bićemo u mogućnosti da vama, privrednicima, i građanima Srbije nudimo još bolje usluge i da intenzivnije sarađujemo sa vama.“ SAM Godišnje nagrade 2020. dodeljene su u sledećim kategorijama: menadžer godine, mladi menadžer godine, poslodavac godine i društveno odgovorna kompanija godine.U godini kada se ceo zdravstveni sistem suočio sa izazovima pandemije, a većina privatnih zdravstvenih ustanova prestala s radom zbog visokog rizika, bila je velika hrabrost odlučiti se na pružanje svih usluga, a pritom zaštiti zaposlene. Ovogodišnjeg dobitnika titule Menadžer godine krasi hrabrost, vizionarstvo i spremnost da preuzme rizik i učini da svi osećamo da je naše zdravlje i zdravlje naših bližnjih zaštićeno i da smo u sigurnim rukama lidera privatnog zdravstva u regionu. Tradicionalna titula Menadžer godine 2020. pripala je dr Jasmini Knežević, CEO, BelMedic.Već tokom prvih mesec dana vanrednog stanja u Srbiji jedna kompanija je promenila fokus i glavni prioritet stavila na saradnju u kreiranju novih Covid laboratorija – „Vatreno oko“ u Beogradu, pogona u Belgiji i najveće Covid laboratorije u Evropi, sve uz maksimalne mere zaštite za sve angažovane inženjere i instalatere. Ova porodična kompanija ostala je posvećena i kreiranju radnih uslova i ambijenta za privlačenje i zadržavanje najboljih talenata u Srbiji, zbog čega je ove godine, kao poseban projekat, pokrenula i kompanijsku Akademiju. Titula Poslodavac godine 2020 pripala je kompaniji Termovent.Nikada nije bilo važnije istaći mlade menadžere koji su i u izazovnim vremenima pokazali da su na visini zadatka. Zbog izuzetnih rezultata koje su ostvarili dvoje mladih menadžera, svako u svom sektoru poslovanja, žiri je odlučio da u kategoriji mladi menadžer godine, nagradu dodeli dvema osobama, u skladu sa ciljevima SAM-a usmerenim na promovisanje dostignuća, ličnog razvoja i preduzetničkog duha mladih menadžera. Ovo veliko priznanje poneli su Dragana Milanović, direktor i osnivač, Roberto Baressi, i Ivan Pribićević, direktor, Simplify.Uz značajnu finansijsku pomoć zdravstvenim institucijama za nabavku neophodnih sredstava za dijagnostiku virusa COVID-19 i nabavku medicinske opreme i humanitarnih paketa za ugrožene građane Srbije, jedna kompanija je otišla korak dalje. Svesna nadljudskih napora koje medicinsko osoblje ulaže da bi spasilo živote naših sugrađana, obezbedila je zasluženi odmor u svojim hotelima u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj za regionalne heroje – 450 lekara i pripadnika medicinskog osoblja. Zato je društveno-odgovorna kompanija 2020 MK Group, sa svojim projektom Odgovorni lideri za regionalne heroje.Ovogodišnja dodela je, u skladu sa aktuelnom situacijom, organizovana virtuelno, uz retrospektivu aktivnosti i događaja koje su obeležile 2020. godinu, a članovi Srpske asocijacije menadžera su tokom programa uputili i posebnu zahvalnost svim medicinskim radnicima koji su u prvim redovima borbe protiv COVID-19. Iz ovog Udruženja najavljuju da će svečano SAM Gala veče povodom dodele godišnjih nagrada, poznato i kao i „poslovni Oskar“, sledeće godine biti ponovo organizovano u decembru mesecu, kada će biti proslavljen i mali jubilej - 10. godina dodele ovih prestižnih priznanja.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
