Najnovije

Srbija

UZUZ: Članarine za PKS neustavne

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) navodi da velikom broju građana pristižu zahtevi za naplatu članarine Privrednoj komori (PKS), koju ocenjuju kao "neustavnu". UZUZ dodaje da se to dešava ...

Srbija

Kon: Organizovan doček nove godine poguban u borbi protiv korone

Član kriznog štaba, epidemiolog Predrag Kon izjavio je za TV Prva da bi organizovanje dočeka nove 2021. godine bilo pogubno u borbi protiv korona virusa, kao i da su toga sada svesni i oni koji će najviše ekonomski izgubiti zbog toga, prenosi Beta."Stav medicinskog dela vrlo je čvrst po tom pitanju. Vi ste čuli da smo pominjali i protest", rekao je Predrag Kon.Na pitanje šta to znači, rekao je "ništa, ali znači ta reč" i izrazio nadu da tako nešto neće biti potrebno, jer svi shvataju da se ne može dozvoliti masovan doček Nove godine.Prema njegovim rečima, ako se sada napravi greška, onda će opet sredinom januara broj zaraženih početi da raste.Kon kaže da nije imao dilemu da li da primi vakcinu, kao i da postoji Agencija za lekove, koja određuje da li je nešto bezbedno i koja je odredila da je bezbedno.Dodao je da je država garant da je vakcinancija najbezbednija moguća u ovom trenutku i da ne treba razmišljati koju vakcinu primate, jer će sve dozvoljene vakcine biti bezbedne."Mi sad imamo oružje u ruci, vakcinu i uveren sam da će sledeće godine sve će biti drugačije u dobrom smeru", rekao je Kon.On je dodao da je optimista, ali da su bolnice i dalje pune i da je sada ptrebna veća opreznost.

Srbija

NDMBGD: I građani Batajnice protive se gradnji na atomskim skloništima

Inicijativa Ne davimo Beograd (NDMBGD) podseća da su potpise protiv nadziđivanja skloništa prikupljali i građani Batajnice, kao i da su im tom prilikom pružili podršku. Navodi se da je reč o sličnom planu koji je predložen za  atomska skloništa u Borči i na Čukarici."Trenutno je na ranom javnom uvidu plan za nadogradnju četiri skloništa u Batajnici, u bloku između ulica Majora Zorana Radosavljevića, Kralja Milana Zetskog i Stevana Dubajčića", saopštila je inicijativa NDMBGD.Prema njihovim rečima, tamo se planira izgradnja dve stambene šestospratnice ukupne površine oko 9000 kvadrata, kao i dva komercijalna objekta od 2000 kvadrata.Inicijativa tvrdi da su građani Batajnice nezadovoljni tim planom koji ugrožava zelene površine i igrališta u njihovom naselju, kao i da su skrenuli pažnju na mnoge netačne informacije u samom Nacrtu plana.Tako se u delu plana navodi da u okolini parcele koja je planirana za nadogradnju nema izgrađenih igrališta i da postojeći parking nema zelenilo. PREDATE PRIMEDBE, GRĐANI BORČE I ČUKARICE PROTIV NADOGRADNJE ATOMSKIH SKLONIŠTA Pored toga u primedbi se ističe da izgradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa može značajno da pogorša kvalitet života stanovnika Batajnice. Umesto dalje urbanizacije građani predlažu da se sačuvaju zelene površine i igrališta i da su njima potrebni zdravstveni, školski i rekreativni kapaciteti.Predaja primedbi za Nacrt plana je u ponedeljak 28. decembra u Sekretarijatu za urbanizam i građevniske poslove. Inicijativa Ne davimo Beograd je prethodne nedelje predala preko 1600 potpisa protiv sličnih planova za nadogradnju skloništa u Borči i na Čukarici.

Srbija

United Grupa kupuje bugarsku Novu

United Grupa saopštila je danas da je postigla dogovor o preuzimanju Nova Broadcasting Group, najveće bugarske medijske kompanije sa više platformi, od Advance Media Group.U okviru United Grupe, vodećeg telekomunikacionog i medijskog operatora u Jugoistočnoj Evropi, u Srbiji posluju kompanija SBB i njeni servisi EON i Total TV, a medijski sadržaj emituju televizije i portali Sport Klub, Nova S i N1.Očekuje se da će nova transakcija biti završena početkom sledeće godine, nakon uobičajenih odobrenja regulatornih tela. NOVA TV, nacionalna televizija u Bugarskoj, 10 televizijskih kanala, najveća online platforma - Net Info, koju u toku svakog meseca prati u proseku čak 80 % stanovnika te zemlje i četiri radio stanice, deo su Nove.Victoriya Boklag, izvršna direktorka United Grupe izjavila je: „Veoma smo zadovoljni postignutim dogovorom. Kupujemo uspešnu kompaniju dva istaknuta preduzetnika, sa velikim izgledima za dalji rast u okviru Grupe. Nova akvizicija je u skladu sa celokupnom strategijom poslovanja United Grupe koja poseduje telekomunikacione i medijske kompanije na tržištima na kojima poslujemo. Nova Broadcasting Group upotpunjuje naš postojeći medijski portfolio i uverena sam da ćemo pronaći mnogo sinergija, što će nam na svakom tržištu omogućiti dalja ulaganja u lokalni sadržaj koji će brzo doći do publike.“Georgi Domuschiev, izvršni dirketor Advance Media Group rekao je: „Ova akvizicija je veliki uspeh i sjajna prilika za Novu, njene gledaoce, slušaoce i posetioce. Želeo bih da se zahvalim svima koji su nam pomogli da razvijemo vodeću bugarsku komercijalnu medijsku grupu. Dogovor sa United Grupom će obezbediti kontinuirani razvoj Nove.“Investicija predstavlja četvrtu veliku transakciju otkako je BC Partners postao većinski vlasnik United Grupe, u martu 2019. godine.Poslujući istovremeno u telekomunikacionom i medijskom sektoru, platforma United Grupe kombinuje vodeće operatore i najbolje proizvođače medijskog sadržaja u Jugoistočnoj Evropi. Kompanija ima približno 10 miliona korisnika i 11 hiljada zaposlenih.

2020

Lepši „Praznici za sve“

U susret novogodišnjim praznicima i vremenu koje je tradicionalno posvećeno darivanju, Fabrika dečje hrane (BFF) priključila se kampanji „Praznici za sve“, u organizaciji NALEDA i uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Zajedno sa drugim društveno odgovornim kompanijama, Fabrika dečje hrane obezbedila je pomoć u proizvodima za Sigurnu kuću i Svratište za decu. „Čitava 2020. godina bila je u znaku potrebe za pojačanom solidarnošću i zajedništvom kako bismo kao društvo što lakše prevazišli krizu i pomogli onima koji su najugroženiji. U tom duhu, kampanja „Praznici za sve“, najbolji je način da i na kraju ove godine ne zaboravimo one kojima je potrebna naša podrška, zbog čega smo se sa velikim zadovoljstvom odazvali i podržali ovu lepu inicijativu“, istakla je Milena Cvetković, izvršni direktor Fabrike dečje hrane (BFF).Pored učešća u zajedničkoj kampanji „Praznici za sve“, kompanija BFF je uputila i donaciju svojih Nutrino proizvoda Udruženju “Autizam“ Valjevo, kako bi se pomogao rad Udruženja, a za decu obolelu od autizma, obezbedili ukusni i zdravi obroci.  U skladu sa misijom da kvalitetna dečja hrana bude dostupna svima, Fabrika dečje hrane kontinuirano pomaže organizacijama i pojedincima kojima su pomoć i podrška potrebni. U proteklom periodu, proizvodi su donirani Crvenom Krstu Srbije, Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj, kao i porodicama teškog materijalnog stanja.

Srbija

Vlada pozvala ugostitelje da se prijave za dodelu vaučera

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pozvalo je zainteresovane ugostitelje da se prijave na program vaučera za 2021. godinu. Vaučeri će moći da se koriste zaključno sa 20. novembrom 2021. godine.Svi preduzetnici, privredna društva, , druga pravna i fizička lica kao i zdravstvene ustanove koje pružaju usluge smeštaja, mogu da se prijave na program ako su evidentirani u centralnom sistemu e-turista.Uputstvo i potrebni obrasci mogu se preuzeti direktno sa sajta Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.Prvi spisak ugostitelja kod kojih će turisti moći da iskoriste državne vaučere, biće objavljen na internet stranici ovog ministarstva najkasnije do 31. decembra i ažuriraće se sedmično. Prijavljivanje građana za vaučere od minimum pet besplatnih noćenja u registrovanim objektima trajaće od 1. januara do 15. oktobra 2021. godine ili do utroška raspoloživog broja vaučera. Navodi se da vrednost jednog vaučera iznosi 5.000 dinara, kao i da to predstavlja maksimalni iznos koji po vaučeru može da se refundira ugostitelju.Naredna godina biće sedma za redom kako se preko besplatnih vaučera realizuje "Uredba o uslovima i načinu dodele sredstava za podsticanje unapređenja turističkog prometa domaćih turista na teritoriji Srbije".DA LI ĆE DOMAĆI GOSTI SPASITI TURISTIČKU SEZONU

Srbija

Grad Subotica počinje sa preradom otpadnih voda

Javno komunalno preduzeće Vodovod i kanalizacija Grada Subotice završilo je rekonstrukciju sistema i pustilo u rad fabriku vode i pogon za preradu otpadnih voda, piše Balkan Green Energy News. Naglašava se da je proširena mreža kanalizacije koja obezbeđuje pokrivenost od 60%.Nalglašeno je da je projekat vredan 27 miliona evra, kao i da je Evropska banka za obnovu i razvoj je odobrila skoro 20 miliona evra u kreditima.Grantove i tehničku podršku vredne sedam miliona evra, obezbedila je Evropska unija, kao i bilateralni donatori u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF)."EBRD, Evropska unija i zemlje koje daju donacije usredsređeni su na podršku prelasku na zelenu privredu", izjavila je Žužana Hargitai, direktorka EBRD za Zapadni Balkan i Srbiju.EBRD ukazuje i na činjenicu da se u Srbiji obradi tek 10% otpadnih voda i da je samo 46 odsto stanovništva povezano na kanalizacioni sistem. Podseća i da je infrastruktura na mnogim mestima zastarela.SUBOTICA BESPLATNO DAJE ZEMLJU NEMAČKOJ KOMPANIJI PLIĆ ZAŠTIĆEN OD OTPADNIH VODANova fabrika vode u Subotici ima kapacitet od 80 litara u sekundi i rezervoar OD 2.500 kubika.U njoj se nalazi i jedinica za preradu mulja, a preduzeće je sagradilo i postrojenje za preradu otpadnih voda. Kako se dodaje, mulj se koristi za proizvodnju energije, a učinak može da pokrije 40% potreba za rad.Izgrađeno je i 11 kilometara vodovodne mreže, kao i još devet kilometara kanalizacionih cevi i kolektora.Naglašava se da to omogućava domaćinstvima sa više od 12.000 stanovnika da se priključe na tu mrežu i da udeo pokrivenosti kanalizacijom poraste do 60 odsto.Neprerađene otpadne vode su ranije ispuštane u jezero Palić, jednu od najpopularnijih turističkih destinacija u zemlji, i ugrožavale staništa biljaka i životinja.

Srbija

Broj umrlih u novembru oborio desetogodišnji rekord

U Srbiji, u periodu od januara do novembra 2020. godine, broj živorođenih pao je za 2,7 odsto, dok je broj umrlih u istom periodu porastao za 5,9 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.Broj živorođenih od januara do novembra 2020. godine je iznosio 56.587. U poređenju na isti period prethodne godine, kada je ukupan broj živorođenih iznosio 58.131, beleži se pad od 1.544 odnosno za 2,7 odsto. S druge strane, broj umrlih u Srbiji u periodu od januara do novembar 2020. godine iznosio je 97.633 i, u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 92.160, beleži se rast od 5.473 ili za 5,9 odsto.Prema podacima RZS-a ove godine bio je najveći broj preminulih u novembru u poslednjih 11 godina i to 10.835, a od aprila 2020. umrlo je 6.294 više u odnosu na prosek.Prema zvaničnim podacima, ukupan broj umrlih od Kovida iznosi 2.931‬.

Srbija

Ne davimo Beograd: Gradski odbornici u utorak glasaju o planu za Makiš

Inicijativa Ne davimo Beograd (NDMBGD) tvrdi da će odbornici Grada Beograda na novoj sednici skupštine, zakazanoj za utorak 29. decembar, odlučivati o "Predlogu plana detaljne regulacije dela Makiškog polja na teritoriji opštine Čukarica".NDMBGD podseća da je reč o planu kojim se područje vodoizvorišta pretvara u stambeno-poslovnu zonu i priprema za investitore bliske vlastima.Smatraju da će na taj način investitor dobiti lokaciju od "neprocenjive vrednosti" za budućnost Beograda, njegovo vodosnabdevanje i kvalitet životne sredine.Inicijativa podseća i da taj plan od početka prate problemi, kao i da je na javnoj sednici komisije za planove gde se raspravljalo o tom planu javnost bila sprečena da prisustvuje.NDMBGD poziva Skupštinu grada Beograda i njenog predsednika da se taj plan skine sa dnevnog reda.Gradske vlasti se pozivaju i da organizuju široku javnu diskusiju o tom planu gde bi bila uključena i stručna javnost.Odbornici se pozivaju da glasaju protiv tog plana, ukoliko on ostane na dnevnom redu gradske skupštine."VLAST GRAĐANIMA USKRATILA PRISUSTVO NA JAVNOJ RASPRAVI O MAKIŠU"

Svet

Neprofitne organizacije spasile domen .org

Privatna firma Ethos Capital je planirala da kupi organizaciju koja upravlja domenom .org, ali nakon velike borbe raznih neprofitnih organizacije od tog dogovora se odustalo, piše portal Startit.Nakon što je krajem 2019. objavljen plan o prodaji, više od 500 organizacija i 18.000 pojedinaca je potpisalo pismo EFF-a (Electronic Frontier Foundation) u kome se tražila obustava. Među njima su bile organizacije kao što su Greenpeace, Consumer Reports, Oxfam, i YMCA u SAD-u. Počela su da se postavljaju pitanja da li Ethos Capital može da ostvari profit (što jeste cilj ove organizacije) bez drastične promene politike .org-a.Za domen .org je oduvek bio plan da bude pod kontrolom neprofitne organizacije, kako bi se zaštitio od cenzure i aktivnosti koje bi za cilj imale zaradu, a ne opštu dobrobit.Početkom ove godine, obelodanjeno je da bi Ethos Capital platio 1,135 milijardi dolara za .org, a trećina te sume (360 miliona) bi bila finansirana od pozajmica. Postalo je jasno da Ethos, čak i da ima najbolje namere, ima i obavezu da povrati sredstva investitorima.Usledili su protesti ispred kancelarija neprofitne Internet korporacije za dodeljena imena i brojeve (ICANN) u Los Anđelesu, koja je odgovorna za koordinaciju održavanja i procedura nekoliko baza podataka povezanih sa imenskim prostorima i numeričkim prostorima na internetu, sa ciljem da obezbedi stabilnost mreže i siguran rad.Globalne nevladine i neproftine organizacije među kojima su Amnesty International, Access Now, i Sierra Club održale su novinarsku konferenciju na Svetskom ekonomskom forumu gde su skrenuli pažnju svetskim zvaničnicima na to da bi prodaja .org bila opasna za društvo.Nakon borbe raznih organizacija, članovi kongresa SAD-a napisali su pismo Internet korporaciji za dodeljena imena i brojeve (ICANN) u kome su naznačili da Ethos Capital ne može nikako da napravi profit u odnosu na svoje investicije bez pravljenja ozbiljnih promena na štetu korisnika .org-a.Konačno, u aprilu ICANN je zaustavio prebacivanje vlasništva .org-a. Iako je .org za sada bezbedan, registri sve češće postaju tačke u kojima sloboda govora dolazi u rizik. Zbog toga je EFF pokrenuo još jednu kampanju, u kojoj traži od ICANN-a da preispita politike koje omogućavaju registrima da postave svoja pravila za domene najvišeg nivoa, koja bi mogla da im omoguće lakšu cenzuru, pisao je Startit.

Srbija

NIN: MUP prodavao oružje „GIM“-u, dug izmirila firma bliska SNS-u

Nedeljnik NIN eksluzivno je objavio objavio ugovore u kojima se vidi da je Ministarsto untrašnjih poslova, prodavalo oružje iz policije kompaniji "GIM", prenosi televizija N1. Kako se naglašava, dug koji je tom prilikom nastao policiji je isplatila firma bliska Srpskoj naprednoj stranci.N1 ukazuje i na činjenicu da je ugovor zaključen u vreme mandata bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića, dok je tada kompaniju "GIM" zastupao njegov otac, Branko Stefanović."Vidimo da je MUP trgovao sa GIM-om u 2015. godini, tada je potpisan prvi ugovor za prodaju malokalibarskog oružja i nekog artiljeriskog oružja, u ugovoru nije specifikacija koje je oružje", kaže novinar NIN-a Vuk Cvijić.Prema njegovim rečima ugovor je bio potpisan na milion i 600 hiljada. Međutim, kako naglašava i pored stavke u ugovoru da se sve isplati u roku od 180 dana, odnosno šest meseci, to se nije desilo."To je trebalo da bude početkom 2016. godine", ističe Vuk Cvijić.Dodaje i da se roba, barem kako priše u ugovoru, prodavala "na kilo".U ugovorima se vide, kako se navodi, dugovanja koja su namirena tek krajem 2018. godine kada se MUP-u isporučuju džipovi, a kompenzaciju završava novi igrač, firma bliska SNS-u."To je ta firma 'British motors', to je firma čiji je vlasnik član GO SNS, bio je nekada i poslanik vladajuće stranke", objašnjava Cvijić.On naglašava činjenicu da se prva trgovina dešava u vreme dok je Nebojša Stefanović ministar policije."Taj ugovor je praktično sklopljen između oca i sina", ocenjuje Cvijić.NIN ODGOVARA STEFANOVIĆU: GIM IPAK BIO POVLAŠĆEN U ODNOSU NA SDPR Navodi se da je vlasnik firme "British motors" Ostoja Mijailović, nekadašnji član Nove Srbije, a od 2015. godine član SNS-a. Komapnija se obavezala da će MUP-u dostaviti 49 vozila marke "lend rover", ugovorena cena za ta vozila je, prema pisanju NIN-a, 2.449.510 evra sa PDV-om.Ista firma je u 2020. godini Gradu Beogradu isporučila iste "lend rovere" za sistem "Oko sokolovo". N1 tvrdi da kompaniju "British motors" nije bilo moguće dobiti, kao i da su nadležne institucije bez reakcije na ove navode.Kompanija GIM je, prema saznanjima BIRN-a, kupovala naoružanje po povlašćenim cenama od Krušika iz Valjeva. Zbog ukazivanja na to da se novac nezakonito isisava iz Krušika, posledice za sada, jedino snosi uzbunjivač Aleksandar Obradović. 

Srbija

eBay onlajn trgovcima u Srbiji počinje da naplaćuje PDV

Najpoznatija svetska platforma za onlajn aukcionu prodaju Ibej poslala je obaveštenje korisnicima u Srbiji da će od januara, u skladu sa poreskim propisima, početi da obračunava PDV u iznosu od 20%, piše Politika.Sasvim očekivano, vest o novim pravilima i većim troškovima trgovanja na internetu mnogi korisnici su dočekali sa negodovanjem, jer Ibej naplaćuje visoke provizije. Preko ove platforme danas trguju mnogi građani Srbije i to ne samo nvom već i polovnom robom koja uvek nađe kupca sa Zapada.Korisnici naglašavaju da uplate najčešće stižu preko Pejpala."Siguran sam da država i Poreska uprava imaju uvid u moje devizne prilive, ali to nije čista zarada. Mnogo je troškova koji idu uz to i na kraju ostane tek toliko da pokrijem manju platu", kaže jedan dugogodišnji trgovac starim stvarima, koji prodaje preko Ibeja. Navodi i da postoje troškovi poštarine koja je često viša od cene predmeta koji prodaje, plus provizije koje naplaćuje Ibej."Prošlog meseca sam platio 1.200 dolara provizije", kaže ovaj trgovac koji uglavnom prodaje staru i polovnu robu sa buvljaka.On naglašava da ne beži od plaćanja obaveza, ali da bi voleo da ono bude pravedno. Drugi kažu da će odustati od trgovine ili će pokušati da registruju svoje naloge u drugim državama, kako bi izbegli plaćanje poreza.Naglašavaju i da preko ovog ili sličnih sajtova trguju oni ljudi koji ne mogu da žive od plate od 30.000 dinara.Jedan od trgovaca preko Ibeja, koji živi u Hrvatskoj, ima više naloga među kojima je jedan iz Srbije. Kaže da ovu vest nije primio ozbiljno budući da preko srpskog naloga i ne prodaje mnogo."Glavna prodaja ide preko naloga u Italiji na kome radim više od deset godina. Nikada nisam plaćao porez, jer u Italiji takve obaveze imaju ozbiljni trgovci sa registrovanim internet-prodavnicama", keže jedan od trgovca koji živi u Hrvatskoj.Prema njegovim rečima, obični trgovci, poput njega nikada nisu imali takvu obavezu niti je bilo kontrola. "Ja čak sumnjam da je ovo način da Ibej kao kompanija pokušava da uveća svoje prihode", kaže sagovornik Politike.On dodaje da mu je nedavno na nalog koji je registrovan u Italiji stiglo obaveštenje da se od februara zahteva VAT broj, koji podrazumeva registraciju ako korisnik želi da nastavi prodaju."Mislim da će većina prodavaca, u slučaju da krene naplata poreza, trgovinu preseliti na Fejsbuk gde postoje brojne ciljne grupe, recimo kolekcionara koji međusobno prodaju i menjaju stare stvari", smatra ovaj trgovac iz Hrvatske.Prema našem zakonu, promet robe između fizičkih lica se ne oporezuje, ali platforma ne zna da li ste vi fizičko ili pravno lice."Ibej nema registrovano pravno lice u Srbiji i da bi se zaštitio svima je uveo PDV. To su verovatno učinili zato da ne bi morali da "gledaju u pasulj" ko je sa druge strane, da li prodaje ili da li se identifikuje", objašnjava Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta. Prema njegovim rečima, u suprotnom, Ibej bi bio obveznik poreza na dohodak. Radosavljević kaže i da je to slična priča kao sa Pejpalom, a Ibej je registrovan na teritoriji Evropske unije, gde zemlje članice međusobno ne plaćaju PDV. Sa druge strane Ibej u Srbiji nema registrovanu firmu, što rezultira određenim ograničenjima."Najveći problem pravi naš zakon o deviznom poslovanju koji je prilično krut i o kome pričamo gotovo dve decenije. Taj zakon u suštini nalaže da ukoliko hoćete da se bavite bilo kojim poslom u Srbiji morate imati registrovanu firmu", smatra Radosavljević.On napominje da su međunarodne platforme registrovane na nekim drugim destinacijama sa kojih rade i da bi se zaštitile od zakona u svojim zemljama, zaračunavaju poreze ili u slučaju Pejpala zabranjuju trgovinu na teritoriji Srbije. "Njima naša Poreska uprava ne može ništa, ali može da urgira kod njihove Poreske uprave i onda ona njih može da goni što krše zakon određene zemlje", naglašava profesor FEFA fakulteta.Dodaje sse da prema ranijim odgovorima Poreske uprave, poreski tretman prodaje dobara zavisi od toga da li se radi o prodaji sopstvene imovine "od slučaja do slučaja" ili je to stalna aktivnost nekog fizičkog lica.Radosavljević kaže da se problem u vezi sa frilenserima može da reši jednostavno, osnivanjem preduzetničke radnje i plaćanjem paušalnog poreza, koji je niži od onog koji bi plaćali kao fizička lica.Naglašava i da otvaranjem firme njihove finansije postaju transparentne.

Srbija

Evropski parlament: Vlast u Srbiji koristi dezinformacije protiv opozicije

U zemljama, poput Srbije i Crne Gore, u kojima politikom dominira jedna stranka, dezinformacije teže da slede „partijsku liniju“, služeći interesima moćnika i podrivajući opoziciju, pokazuje najnovija studija Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta.Dezinformacije su endemski i sveprisutan deo politike na čitavom zapadnom Balkanu, bez izuzetka. Ali dok se o dezinformacijama često raspravlja u kontekstu spoljnih pretnji funkcionisanju uprave i demokratije, strani akteri nisu najistaknutiji krivci.U konkurentnijim političkim okruženjima, poput Albanije, Kosova i (donekle) Severne Makedonije, dezinformacije teže oportunistički da koriste sve strane, težeći kratkoročnim ciljevima, a ne dugoročnim strategijama.Međunarodni akteri igraju relativno malu ulogu u širenju dezinformacija u Srbiji. Uprkos tome što je jedan od centralnih distributivnih kanala za transnacionalne dezinformacije u regionu upravo ruski Sputnjik Srbija sa sedištem u Beogradu.U srpskom medijskom pejzažu dominiraju Srpska napredna stranka (SNS) i predsednik Vučić. Tokom poslednjih nekoliko godina posmatrači su primetili pogoršanje kvaliteta medijskog izveštavanja, koje karakterišu povoljno izveštavanje i nedostatak kritika predsednika Vučića i njegovih saradnika.Primarnu ulogu u kampanjama dezinformacija koje sponzoriše država igraju TV stanice (istaknuto TV Pink) i tabloidi, uključujući Kurir, Informer i Srpski telegraf, koji imaju značajan doseg i koriste se za odjek kampanja klevetanja vladajuće stranke protiv opozicije, pokazuje studija.Analiza društvenih medija sprovedena za ovu studiju u međuvremenu je otkrila da je niz nacionalističkih publikacija (Nacionalist, Tsrvene Beretke, Intermagazin.rs, Sandžačke) i nekolicina uglednih pojedinaca (uključujući političare i istaknutog ekonomskog komentatora) imalo posebno važnu ulogu u širenju dezinformacija. Ove medije i pojedince karakteriše negativno izveštavanje o EU, NATO-u i zapadu uopšte, dok istovremeno neguju proruski diskurs.Štaviše, postoje navodi o velikom broju lažnih profila, grupa i stranica na društvenim mrežama koji su korišćeni u dezinformacione svrhe. Na primer, u aprilu 2020. godine Tviter je u Srbiji izbrisao 8.558 Tviter naloga, uz obrazloženje da su to lažni računi podržani od države povezani sa glavnom vladajućom strankom.Iako su kampanje dezinformacija koje vodi Sputnjik Srbija istaknute u celom regionu, posebno u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Crnoj Gori i severnoj Makedoniji, one nisu posebno vidljive u samoj Srbiji.Čini se da su srpske i ruske državne poruke široko koordinisane na višem nivou. Međutim, postojala su dva značajna izuzetka. Prvi je bio 2016. godine kada je predsednik Vučić podržao tvrdnje da je ruski GRU stajao iza pokušaja puča u Crnoj Gori, iznoseći osude iz Moskve. Drugi izuzetak je bio letos kada je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila Vučića, vulgarno, da se prodao Vašingtonu zbog predloženog posla o ekonomskoj normalizaciji Kosova. Vladimir Putin se na kraju izvinio u njeno ime.Generalno, čini se da se Sputnjik Srbije ne uključuje nezavisno u srpsku politiku na način na koji to čini u drugim zemljama regiona. Međutim, on proizvodi materijal koji srpski mediji (i drugi u regionu) mogu prenameniti kako bi postigli svoje ciljeve kroz dezinformacije.Kao takva, glavnina srpskih dezinformacija ima za cilj da širi mišljenje u odnosu na izbore, javne ličnosti ili unutrašnju srpsku politiku. Diskurzivna polja na kojima se vode ove bitke, međutim, veoma se razlikuju. Otprilike trećina pregledanih kampanja usredsređena je na NATO ili EU, trećina na posledice jugoslovenskih ratova i posleratnog „pomirenja“, a ostatak na izbornu politiku i COVID-19.I domaći i strani akteri koriste dezinformacije da potkopaju kredibilitet Evropske unije na zapadnom Balkanu, pojačavajući i manipulišući postojećim podelama između „idealista EU“ (koji su posvećeni evropskom identitetu svoje zemlje) i „realista EU“. (koji se možda ne protive integraciji u EU, ali ne veruju da će se verovatno dogoditi).Iako su Kina i Turska aktivne na ovom polju, u naporima za diskreditaciju EU dominira Rusija, koja održava široku infrastrukturu medijskih manipulacija širom regiona.Nikola Momčilović

2020

Pomoć kosjerićkom ribnjaku Đokić

Atlantic Grupa i Mercator-S, udružili su se pod Argetinim projektom „Podržavamo lokalno“ i još jednom su pokazali svoju spremnost da pomognu srpskoj privredi, kupovinom pastrmke iz ribnjak...

Svet

Rusi uprkos sankcijama uvereni da će završtiti Severni tok 2

Sjedinjene Američke Države smatraju da će projekat Severni tok 2 ugroziti evropsku energetsku sigurnost, Rusija ukazuje da njihove sankcije usmerene protiv tog projekta predstavljaju nepoštenu konkurenciju, prenosi Jutarnji list. Rusija naglašava i da njeni partneri nameravaju da dovrše taj projekat.Nekoliko američkih zvaničnika izjavilo je da kabinet odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa priprema novi krug sankcija koje bi mogle da zadaju završni udarac projektu gradnje Severni tok 2."Nizali smo udarac za udarcem, a sada nam je meta samo srce projekta", rekao je jedan od zvaničnika koji je želeo da ostane anoniman.Rusija je ovog meseca inače nastavila sa gradnjom 9,5 milijardi evra vrednog gasovoda, nakon jednogodišnje pauze koju su izazvale američke sankcije i taj projekat trenutno je 90% završen.Radovi su u poslednje vreme bili fokusirani na polaganje cevi na potezu dugom 2,6 kilometara u plitkim vodama nemačke ekskluzivne ekonomske zone, a preostalih 100 kilometara nedovršene rute uglavnom se nalazi u dubokim vodama kod Danske.Rojters je citirao ocene stranih diplomata koje kažu da spor neće biti okončan ni nakon stupanja novog američkog predsednika Džoa Bajdena na dužnost.Bajden je pre četiri godine nazvao taj gasovod "lošim dogovorom" za Evropu i kritikovao Moskvu, a kampanju pritiska na Severni tok 2 podržavaju i demokrate i republikanci u američkom Kongresu. Američko ministarstvo spoljnih poslova trebalo bi da iduće nedelje dostavi Kongresu izveštaj o kompanijama koje bi mogle da budu kažnjene zbog podrške tom projektu, rekao je drugi neimenovani američki zvaničnik.POLJSKA KAZNILA GASPROM ZBOG SEVERNOG TOKA 2 Naglašava se da meta tih kaznenih mera neće biti ni vlade ni zvaničnci država, kao i da bi neke kompanije mogle da izbegnu sankcije.U konzorcijumu koji gradi Severni tok 2 nisu odmah hteli da komentarišu mogućnost novih američkih sankcija, a tokom novembra rekli su za Rojters da će postojeće i nove sankcije, posredno ili neposredno pogoditi više od 120 kompanija iz više od 12 evropskih zemalja.Dmitrij Peskov, portparpol kabineta Vladimira Putina podsetio je da je Evropa zainteresovana za dovršetak gradnje.Severni tok 2 predviđa izgradnju dve cevi gasovoda koji bri trebalo da ima kapacitet 55 milijardi kubika gasa godišnje, od ruske obale preko Baltičkog mora do Nemačke.Projektu se aktivno, pored SAD koje promovišu svoj tečni gas, protive Ukrajina i baltičke države.Pre godinu dana Vašington je uveo sankcije za sve koji učestvuju u gradnji gasovoda pa je švajcarski Allseas bio prisiljen da zaustavi radove na polaganju cevi.Uprkos tome, nedavno je počelo polaganje nedovršenog dela gasovoda u nemačkim vodama.

Srbija

VOICE: Nakon propalog sporazuma s Tenisom, država njive daje lokalnim moćnicima

Hiljade hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje je Srbija, prema dogovoru tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića i Klemensa Tenisa, vlasnika nemačke kompanije Tenis, trebalo da dodeli u dugoročni zakup ovom investitoru, sada obrađuju domaće propale firme i lokalni moćnici, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).Umesto Tenisa koji je, kako je 2016. godine najavio Vučić, planirao da u stočarsku proizvodnju u Srbiji investira 300 miliona evra, a da od naše države zakupi njive na 30 godina, danas nemamo nijedan uložen evro, ali imamo „hajdučiju na oranicama“.Tako su na području Zrenjanina, gde je u nekoliko katastarskih opština za Tenis bilo predviđeno  2.420 hektara državnih njiva, neke od tih parcela izdate firmi u stečaju – Industriji mesa „PKB Imes“ na čijoj je farmi u Farkaždinu prošle godine došlo do pomora svinja zbog gladi. Prema istraživanju VOICE-a, „PKB Imes“ je u zrenjaninskim atarima, na osnovu prava prečeg zakupa koje imaju stočari, ukupno dobio na raspolaganje 2.256 hektara.VOICE je uvidom u ugovore ustanovio da je, u okviru programa za izdavanje državnog zemljišta u zakup za 2019. godinu, ova firma, koju zastupa stečajni upravnik, u februaru 2020. godine potpisala 31 ugovor o zakupu na godinu dana. Ugovori su potpisani za 1.802 hektara i za jednogodišnju arendu „PKB Imes“ je platio 283.591 evro, odnosno u proseku oko 150 evra po hektaru. Za ostale površine, odnosno 600 hektara oranica, data je saglasnost u novembru prošle godine i očekuje se potpisivanje ugovora.PKB Imes uzeo je njive i u Banatskom Despotovcu, gde je prema planu koji je 2017. objavio grad Zrenjanin, predviđena izgradnja Tenisovog radnog kompleksa i farme svinja kapaciteta 70.000 tovljenika godišnje. U ovom mestu, nesuđenoj Tenisovoj polaznoj tački u srpskom agrobiznisu, za izdavanje lokalnim ratarima ostalo je 40 hektara, od toga obradivih tek osam, i to na 12 lokacija, otkriva VOICE.Među stočarima, najveći zakupac na teritoriji Zrenjanina je firma „Ćorić agrar“ iz Bašaida. I ona je u arendu uzela parcele u Banatskom Despotovcu, ali i drugim katastarskim opštinama. Kako se može videti u godišnjem programu izdavanja zemljišta, najveći je zakupac u zrenjaninskim atarima koji je njive dobio po pravu prečeg za stočare - 498 hektara. Reč je o firmi čiji je gazda Krsta Ćorić, zemljoposednik u Srbiji koji ide uz rame Petru Matijeviću, Miodragu Kostiću, Miroslavu Aleksi - prema informacijama VOICE-a obrađuje oko 20.000 hektara oranica, a oko 15.000 ima u vlasništvu.U dugogodišnji zakup od 2018. do 2028. njive u Tomaševcu dobila je firma "MIO MAR agrar" doo čiji je vlasnik Marko Kešelj. Ova firma dobila je 1.428 hektara, a godišnje plaća oko 160 evra po hektaru. Kešelj je zajedno sa Mledenom Pešutom zakonski zastupnik i vlasnik u preduzeću Fud planet. Pored tužbe zbog Tenisa, Savez udruženja poljoprivrednika Banata, vodi sudski spor protiv Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i zbog Fud planeta, jer je dao saglasnost na dugogodišnji zakup zemljišta firmi koja, kako paori tvrde, nema investicije iza sebe i nema reference. Za Fud planet je, kao investitoru na zakup od 30 godina, bilo odvojeno 900 hektara ali taj ugovor nije potpisan, piše VOICE.Na pitanja novinara ovog istraživačko-analitičkog portala nisu odgovorili ni iz Tenisa ni iz Grada Zrenjanina. Na pitanje zbog čega je kompanija Tenis odustala od ulaganja u Srbiji u Ministarstvu poljoprivrede je VOICE-u rečeno da, do ovog momenta, Komisija za ostvarivanje prava prvenstva nije dobila zvanično obaveštenje o odustajanju od realizacije projekta u Srbiji. Zbog pojave afričke kuge svinja u regionu, kompanija Tenis invest je tražila prolongiranje ulaska u posed i započinjanje planirane investicije, rečeno je novinarima ovog portala u Ministarstvu.Savez udruženja poljoprivrednika Banata očekuje ovih dana presudu Upravnog suda u Novom Sadu, gde je krajem novembra održano drugo ročište u postupku koji paori vode protiv Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Kako se navodi u tužbi u koju je VOICE imao uvid, ovaj sekretarijat je omogućio da Tenis na 30 godina u zakup dobije 75.000 hektara.

Srbija

Pevač Željko Joksimović navodno planira da kupi Tanjug

Novinsku agenciju Tanjug uskoro bi mogla da kupi privatna kompanija Minacord media, koja je u vlasništvu pevača Željka Joksimovića i suvlasnice K1 televizije Manje Grčić, prenosi Newsmax Adria, naglašavajući da se radi o nezvaničnim informacijama.Napominje se da u Tanjugu tu informaciju za Newsmax Adria nisu hteli ni da potvrde ni da demnatuju.Manja Grčić je u poruci za taj kanal odgovorila da nije reč o kupovini Tanjuga i da će se u narednih 7-10 dana znati više o toj transakciji.Inače, Minacord media je vlasnik nekoliko kablovskih kanala koji se emituju u Telekomovoj distributivnoj mreži.NOVI REKORDI U BROJU KORISNIKA VIDEO IGARA U SRBIJI Novinska agencija Tanjug Uredbom Vlade Srbije trebalo je da prestane sa radom 31. oktobra 2015. godine. Prema toj uredbi brisanje Tanjuga iz registra Agencije za privredne registre trebalo je da pokrene ovlašćeno lice nakon isplate zaostalih dugovanja, ali se to ni pet godina kasnije nije dogodilo.Agencija za privatizaciju organizovala je dva javna poziva za prodaju Tanjuga, koji su proglašeni neuspešnim, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.