Najnovije

Srbija

REM: Televizije Al Jazeera, N1 i Nova S staviti pod redovan nadzor

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) donelo je odluku na jučerašnjoj sednici da se u redovan nadzor stave televizije N1, Nova S i Al Jazeera kao televizije koje imaju značajnu gledanost, navodi se u saopštenju.Pored toga, razmatran je izveštaj Službe za nadzor i analizu programa u vezi sa emisijom „Mentalno razgibavanje“ koja je emitovana 2. novembra u programu TV Nova S.„Imajući u vidu da je služba uočila veliki broj nepravilnosti u predmetnoj emisiji, a za koje je Savet utvrdio da predstavljaju kršenje odredbi Zakona o elektronskim medijima i podzakonskih akata, odlučeno je i da se o tome obaveste luksemburško nezavisno audiovizuelno telo (ALIA), EPRA, ERGA i OSCE. Ovakva odluka je doneta jer je dozvola za pružanje medijske usluge TV Novoj S izdata od strane luksemburškog nezavisnog audiovizuelnog tela (ALIA)”, zaključuje se u saopštenju.

Svet

Er Frans i KLM od pandemije dominiraju hrvatskim avio-saobraćajem

Od izbijanja globalne pandemije korona virusa avio-kompanije Er Frans i KLM redovno povezuju Zagreb sa Amsterdamom i Parizom, gradovima koji predstavljaju dve veoma važne destinacije u avio-saobraćaju, piše Croatianaviation. Nekada najdominantnije avio-kompanije u Hrvastkoj, Lufthanze, kod naših suseda nema već godinu dana.Pre izbijanja globalne pandemije na hrvatskim aerodromima bila je dominantna Lufthanza, ali je tokom marta prošle godine, kako se navodi obstavila saobraćaj prema zagrebačkom aerodromu.KLM i Er Frans saobraćali su prema Zagrebu tokom leta prošle godine kao i prema Splitu i Dubrovniku. Umesto Lufthanze, Kroacija Erlajns saobraća na liniji prema Frankfurtu i održava vezu sa Nemačkom.Linija prema Munhenu suspendovana je još tokom novembra.Lufthanza je najavila kako će s krajem marta ponovo obnoviti saobraćaj prema Zagrebu iz Minhena i Frankfurta, ali je svega nekoliko dana kasnije ponovno otkazala sve letove na liniji prema Minhenu, do početka maja.Tek preostaje da se vidi šta će se dogoditi sa linijom Frankfurt – Zagreb jer je do početka redovnih operacija ostalo još mesec dana, a u tom periodu kompanija može da otkaže određene ili gotovo sve polaske na kraći period.HRVATSKA ODOBRILA POMOĆ ZA NACIONALNU AVIO-KOMPANIJU S druge strane, priliku da iskoristi prazan prostor među ponuđačima na hrvatskom tržištu nije propustila grupacija KLM – Air France. Krajem 2020. holandska avio-kompanija KLM je objavila kako u februaru uvodi drugi dnevni let na liniji Amsterdam – Zagreb, pa su letovi sada dostupni od početka marta. Do realizacije tih letova, kako je naglašeno će i doći, a KLM će dva dnevna leta prema Zagrebu imati već od prvog marta. U prvoj nedelji marta KLM nudi 10 direktnih letova nedeljno, u drugoj i trećoj 11, a od 22. marta trenutno je u prodaji 14 letova nedeljno na liniji Amsterdam – Zagreb.Ova kompanija planira da ima dva leta nedeljno prema Zagrebu sve do kraja oktobra. Er Frans takođe planira da ponudi dva dnevna leta između Pariza i Zagreba ovog leta, ali tek od sredine maja. KLM će saobraćati gotovo dva puta dnevno prema Splitu, a Er Frans će saobraćati i prema Splitu i prema Dubrovniku.  Napominje se da će putnike prevoziti i niskotarifna avio-kompanija Transavia iz iste te grupacije koja je prošlog leta bila prisutna na gotovo svim hrvatskim aerodromima, a prema trenutnom rasporedu isto će biti i u predstojećoj sezoni.

Srbija

NBS unapredila uslugu plaćanja putem QR koda

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je u okviru servisa Generator/Validator omogućila novu uslugu, generisanje i preuzimanje naloga za uplatu pomoću NBS IPS QR koda. To između ostalog znači da će primaoci plaćanja svojim korisnicima nalog za uplatu moći da dostave putem elektronske pošte, umesto u papirnj formi.Platilac će, kako je objašnjeno, jednostavnim skeniranjem koda u aplikaciji mobilnog bankarstva (bez prekucavanja podataka, bez štampanja naloga za uplatu i bez grešaka) jednostavno izvršiti plaćanje.NBS podseća da je svim privrednim subjektima prethodno omogućila da na jednostavan način kreiraju, odnosno generišu NBS IPS QR kod popunjavanjem definisanih elemenata prikazanih u formi polja za popunjavanje.Napominje se da je potrebno i da tehnički provere ispravnost (validaciju) već pripremljenih IPS QR kodova za račune i fakture putem servisa NBS Generator/Validator.Foto: Screenshot/ NBS IPS QR kodNBS OMOGUĆILA NOVE OLAKŠICE ZA KORISNIKE KREDITA "Unapređenjem navedenog servisa sada je svim korisnicima omogućeno i preuzimanje naloga za uplatu s pripremljenim NBS IPS QR kodom, te korisnici mogu preuzeti tehnički ispravan kod na nalogu za uplatu", navodi se u saopštenju NBS.Prema rečima predstavnika NBS, primaoci plaćanja upotrebom tog servisa svojim klijentima, dužnicima (platiocima) mogu da omoguće jednostavno plaćanje računa, sa svega nekoliko klikova, skeniranjem NBS IPS QR koda sa uplatnice u aplikaciji za mobilno bankarstvo.Takođe, svi primaoci plaćanja koji samostalno pripremaju NBS IPS QR ili za njih navedene kodove pripremaju njihovi pružaoci tehničkih usluga tehničku ispravnost takvog NBS IPS QR koda mogu da provere besplatno, korišćenjem servisa Generator/Validator NBS.

Srbija

Poreska uprava će kontrolisati i uplate preko Payoneer-a?

Frilenseri koji su uplate od firmi prethodnih pet godina primali putem servisa za plaćanje Payoneer, mogu da očekuju poziv od Poreske uprave Srbije radi učešća u postupku poreske kontrole prihoda, kaže Udruženje radnika na internetu (URI).„Mnogi radnici na internetu dobijali su uverenja od stranih i domaćih firmi za koje su radili, a koje su novac isplaćivale putem servisa Payoneer, da su bezbedni kada je reč o poreskoj kontroli ostvarenih prihoda budući da je u pitanju servis za plaćanje i da država ne može imati uvid u njihove transakcije. Naša analiza je ipak pokazala drugačije“, piše URI na svom veb-sajtu.Kao jedan od primera, Udruženje navodi nastavnika engleskog jezika koji je primio poziv od Poreske uprave, a radio je za školu engleskog jezika Bibo Global Opportunity.Iako, objašnjava URI, nastavnik nije primao novac preko Payoneer-a radeći za Bibo Global Opportuniy, već kasnije radeći za drugu školu, morao je Poreskoj upravi priložiti podatke i o Payoneer-u.„Svi oni koji su u jednom trenutku primali novac od Bibo Global Opportunity verovatno će dobiti poziv od Poreske uprave radi učešća u postupku poreske kontrole prihoda ostvarenih u poslednjih pet godina i tekućoj godini. Poreskoj upravi tada moramo između ostalog da priložimo podatke o svim dinarskim i deviznim računima otvorenim u poslovnim bankama, podatke o svim platformama preko kojih se ostvaruje ili se ostvarivao priliv, kao i podatke o tome da li ostvarujemo i neke druge prihode. Takođe, moramo se izjasniti da li imamo račun kod Payoneer-a“, navodi ovo udruženje.Udruženje je frilensere upozorilo da svesno laganje Poreske uprave da neko nije korisnik usluge Payoneer servisa, ili da to nije bio ranije, "povlači daleko ozbiljnije posledice od poreskog duga i duga za doprinose".Udruženje ističe da je Poreska uprava, a samim tim i Ministarstvo finansija, vrlo zainteresovani za Payoneer, o čemu svedoči njihova inicijalna najava oporezivanja radnika na internetu u kojoj su se pominjali škola jezika Bibo, platforme Skrill, Payoneer i druge.„Od skoro, među radnicima na internetu postoji neproverena informacija iz izvora u Poreskoj upravi da su prikupljeni jedinstveni matični brojevi građana (JMBG) korisnika platforme Payoneer. Dakle, Poreska uprava nema uvid u transakcije, već samo u jedinstveni matični broj građana koji imaju otvoren račun. Ukoliko je to istina, svi sa nalozima na platformi Payoneer biće pozvani da daju izjavu o svojim prilivima, prilikom čega će morati da potvrde ili negiraju prilive putem Payoneer-a“, ukazuje URI.Kako se navodi, u razgovoru sa beogradskom advokatskom kancelarijom na pitanje da li Ministarstvo finansija može doći do podataka o korisnicima Payoneer-a, udruženju je rečeno da država može dobiti u uvid u podatke o primanjima preko bilo koje platfome ukoliko to želi i ukoliko proceni da im je to isplativo.Od januara 2021. godine Payoneer je ažurirao svoju politiku čuvanja podataka i prema njoj Payoneer čuva lične podatke korisnika onoliko koliko je u obavezi poštujući zakone i regulative kojima podleže i u skladu sa svojim internim pravilima o sprečavanju prevara, rizicima i privatnosti.„Na pitanje da li dostavljaju podatke našoj Poreskoj upravi iz Payoneer-a su odgovorili da oni aktivno ne dostavljaju informacije o svojim korisnicima, osim ako nisu obavezni po zakonu ili je u pitanju neka vanredna situacija ili pravni postupak. Prema njihovim rečima, Payoneer ne dostavlja podatke Poreskoj upravi osim ako nije u obavezi“, ističe Udruženje.Kako objašnjavaju u ovom udruženju, međunarodna saradnja u borbi protiv pranja novca i utaje poreza, kao i terorizma  sve je snažnija tako da je dovoljno da Srbija uputi zvanični dopis Payoneer-u i tako dobije podatke o korisnicima, a onda na osnovu njih zahteva od samih korisnika da učestvuju u poreskoj kontroli, odnosno daju izjave i dokaze o prilivima putem Payoneer-a.

Svet

Hiljade građevinaca umrlo u Kataru tokom priprema za Svetsko prvenstvo

Više od 6.500 radnika migranata iz Indije, Pakistana, Nepala, Bangladeša i Šri Lanke je umrlo u Kataru od kada je odlučeno da ta država bude domaćin Svetskog fudbalskog prvenstva u fudbalu pre 10 godina, otkriva britanski Gardijan u novoj analizi.Podaci prikupljeni iz vladinih izvora pokazuju da je u proseku 12 radnika migranata iz ovih pet južnoazijskih država umiralo svake nedelje od noći u decembru 2010. godine kada je Katar pobedio na žrebu.Podaci iz Indije, Bangladeša, Nepala i Šri Lanke otkrili su da je u periodu od 2011. do 2020. godine zabeleženo 5.927 smrtnih slučajeva radnika migranata. Pored toga, prema podacima iz pakistanske ambasade u Kataru, preminulo je dodatnih 824 pakistanskih radnika između 2010. i 2020. godine.Ukupan broj poginulih je znatno veći, jer ove brojke ne uključuju smrti iz niza zemalja koje šalju veliki broj radnika u Katar, uključujući Filipine i Keniju. Smrti koje su se dogodile u poslednjim mesecima 2020. takođe nisu zabeležene.U poslednjih 10 godina, Katar sprovodi nezapamćen program izgradnje, uglavnom u pripremi za fudbalski turnir 2022. godine. Pored sedam novih stadiona, desetine velikih projekata je završeno ili je u toku, uključujući novi aerodrom, puteve, sisteme javnog prevoza, hotele, pa čak i novi grad, koji će biti domaćin finala Svetskog kupa.Podaci o smrtima nisu kategorizovani prema zanimanju ili radnom mestu, ali velika je verovatnoća da su mnogi radnici koji su preminuli bili zaposleni na ovim insfrastrukturnim projektima povodom Svetskog kupa, kaže Nik Mekgin, direktor organizacije „FairSquare Projects“, koja je specijalizovana za prava radnika u tom regionu.„Veoma veliki udeo radnika migranata koji su umrli od 2011. je bio u zemlji samo zato što je Katar osvojio pravo da bude domaćin Svetskog kupa“, objašnjava Mekgin.Zabeleženo je 37 smrtnih slučajeva među radnicima koji su bili direktno povezani sa izgradnjom stadiona za Svetski kup, od kojih je 34 klasifikovano kao „nepovezano sa poslom“, prema komitetu za organizaciju ovog događaja.Stručnjaci su doveli u pitanje upotrebu ovog izraza zato što je on u nekim slučajevima upotrebljavan za opis smrti koje su nastupile na poslu, uključujući i određeni broj radnika koji su kolabirali i preminuli na stadionskim gradilištima.Ovi podaci ukazuju na to da Katar nije zaštitio svoju radnu snagu od dva miliona migranata, niti je istraživao uzroke očigledno visoke stope smrtnosti među uglavnom mladim radnicima, navodi Gardijan.

Srbija

Vlada smanjuje subvencije po hektaru sa 5.200 na 4.000 dinara

Vlada Srbije smanjila je iznos takozvanih osnovnih podsticaja za boljnu proizvodnju po hektaru sa 5.200 dinara na 4.000, čime su subvencije smanjene sa 9,7 milijardi na 7,5 milijardi dinara, prenosi Agroklub.Do sada je osnovni podsticaj u biljnoj proizvodnji iznosio 4.000 dinara, a 1.200 regres za dizel gorivo (60 litara dizel goriva po hektaru se regresira sa po 20 dinara po litru), za najviše 20 hektara zemljišta, što znači da su poljoprivrednici po hektaru mogli da ostvare ukupno 5.200 dinara po hektaru.Za direktna plaćanja u 2021. godini na raspolaganju biće 22,5 milijarde dinara, umesto dosadašnjih 24,7 milijardi.Izmenom Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini za mere ruralnog razvoja će biti isplaćeno oko 300 miliona manje nego lane, ukupno 1,4 milijarde dinara.S druge strane, za zahteve po osnovu direktnih plaćanja iz prethodnih godina, planiranih za isplatu u tekućoj godini umesto 2,4 milijarde dinara, izmenama koje je prihvatila Vlada, biće opredeljeno 4,7 milijarde.Postupak za ostvarivanje prava na ove podsticaje počinje podnošenjem zahteva Ministarstvu finansija i privrede, odnosno Upravi za trezor svake godine u periodu od 1. marta do 30. aprila.Portal Agroklub navodi da se na osnovu izveštaja Poljoprivredne inspekcije, zbog konstatovanih nepravilnosti kod korisnika podsticajnih sredstava, očekuje da Uprava za agrarna plaćanja na osnovu zapisnika inspektora obustavi isplatu od oko 383,5 miliona dinara.

Srbija

Aplikacija Dr Book olakšava zakazivanje lekarskih pregleda

Prošle godine domaći tim programera osmislio je i napravio je aplikaciju Dr Book za zakazivanje lekarskih pregleda u privatnim zdravstvenim ustanovama, prenosi portal Sveonovcu.rs.  Aplikacija je kako se navodi dostupna na bilo kom uređaju i na internet sajtu www.drbook.rs.Zakazivanje pregleda je moguće sa nekoliko "klikova" putem aplikacije, a ideja za nju nastala je u vreme kada je Marina Erhartič, jedan od njenih tvoraca, čekala treće dete.Marina je tada pokušala da zakaže pregled kod doktora, ali je dobijanje termina bilo jako komplikovano. Uz to, smetala joj je neljubaznost sekretarica, kao i to što sama nije mogla da vidi i izabere raspoložive termine u koje bi se uklopila sa svojim obavezama. Razmišljala je na koji način bi ceo taj proces mogao da se unapredi i bude prijatniji po pacijenta."Oslanjanje na usmenu reč ili rezultat pretraživanja na Google-u ne može biti jedini odgovor na pronalaženje pravog doktora i termina", kaže Marina. Objašnjava da se potom posavetovala sa svojim prijateljem lekarom i tako je "započelo putovanje", čiji je cilj, kako objašnjava, bio da se pronađe rešenje koje će na kraju pomoći drugim ljudima koji se nalaze u sličnim situacijama.Tako se došlo do ideje o platformi koja bi okupila sve pacijente i lekare na jednom mestu."Naša vizija je da rezervaciju zakazivanja termina zdravstvenog pregleda kod lekara u privatnoj praksi na teritoriji Srbije i regionu učinimo jednostavnom i brzom kao što je rezervacija hotela ili restorana putem interneta", objašnjava Marina Erhartič.OD DANAS OMOGUĆEN ELETRONSKI UPIS ĐAKA PRVAKA Aplikaciju je kreirao domaći tim programera i bilo je potrebno godinu dana rada da ona zaživi, ali se i dalje radi na razvoju Dr Book platforme.Marina Erhartič kaže da je ta aplikacija isto ono što je Booking aplikacija za turizam. Napominje da su na platformi prisutne samo privatne klinike.Dosadašnje interosovanje za aplikaciju je, prema njenim rečima, odlično.Aplikacija je počela sa radom u junu prošle godine i za sada posluje na području Novog Sada, a uskoro će biti dostupna i u Beogradu."Svakodnevno  nam se pridružuju nove ordinacije i sve više novih korisnika. Za ovu godinu smo napravili i novu strategiju te će biti i novina", kaže Marina Erhartič.

Srbija

Online konferencija o internetu tokom pandemije

Registar nacionalnog internet domena Srbije organizuje u sredu 17. marta od 10 časova, prvu online konferenciju na temu interneta za vreme pandemije. Da li nam je internet tokom zaključavanja bio gospodar ili sluga, koliko smo zavisni od njega i da li je i kako doprineo poslovanju tokom pandemije, neke su od teme najavljenih panela.O novim digitalnim trendovima koje nam je donela korona, govoriće Kei Šimada iz kompanije IBM Japan. O tome kako je srpska privreda reagovala na krizu, razgovaraće Branka Petronijević, marketing menadžer hotela Crown Plaza Beograd, Branimir Đurović, generalni direktor Glovo Srbija i Momir Đekić, konsultant za digitalnu transformaciju.O prednostima trgovine na internetu, Milica Čalija, vlasnica brenda Anđeli kolači, razgovaraće sa Anom Nešić (Mali proizvođači) i Marijom Slović (Domaccini). Govoriće o poziciji malih proizvođača na internetu u panelu koji su nazvale „Izgovor za razgovor tri iskusne preduzetnice“.Konferencija će biti organizovana u potpunosti online, na godišnjicu od proglašenja pandemije korona virusom, 17. marta, a najavljeno je i nekoliko panela tokom dana u kojima učestvuju predstavnici i domaćih i stranih kompanija i udruženja. Praćenje panela je besplatno. Više informacija i način prijave možete pronaći ovde.

Svet

Slatkovodnim ribama preti izumiranje

Populacija slatkovodne ribe je u "katastrofalnom padu" i jednoj trećini vrsta preti izumiranje, kaže izveštaj Svetske fondacije za prirodu, javlja BBC.Milioni ljudi oslanjaju se na slatkovodnu ribu kao osnovni izvor hrane i prihoda, ali je slatkodovodne ribe sve manje zbog zagađenja, izlovljavanja, postavljanja brana na rekama, kao i isušivanja vodenih tokova i močvarnih područja.U izveštaju pod nazivom “Zaboravljene ribe sveta”, na kojem su radili Londonsko zoološko društvo, Svetska organizacija za zaštitu živog sveta i Organizacija za zaštitu prirode, navodi se da je 80 vrsta ribe izumrlo, od toga 16 samo tokom prošle godine.Pored toga, izveštaj ukazuje da je populacija riba selica opala za tri četvrtine samo u poslednjih 50 godina. U istom vremenskom periodu, populacija velikih vrsta kao što su “megaribe”, opala je za 94 odsto.Losos nestaje, evropska jegulja je u grupi kritično ugroženih, a u bitanskim rekama više nema jesetre i manića.Kako kaže Svetska fondacija za prirodu, najveći uzročnik je loše stanje reka, većinom zbog zagađenja, brana i kanalizacije, odnosno otpadnih voda. Izveštaj poziva vlade širom sveta da obnove slatkovodna staništa odgovarajućom primenom postojećih zakona, jačanjem zaštite u Zakonu o životnoj sredini i zagovaranjem velikih globalnih ciljeva za oporavak prirode.

Srbija

Novi Sad: Preko 11 miliona za čišćenje trotoara od žvakaćih guma

Gradska uprava za komunalne poslove u Novom Sadu raspisala je tender na kome traži preduzeće koja bi trebalo da ukloni žvakaće gume i drugu nečistoću sa javnih trotoara. Kako piše u planu javnih nabavki te gradske uprave reč je o ulicama u centru grada, a procenjena vrednost posla je 11,3 miliona dinara.Javnom nabavkom obuhvaćeno je čišćenje i pranje oko 82.125 kvadrata popločanih behatonom (presovanim pločama), kao i 12.000 kvadrata asfaltnih površina, ali i onih obloženih mermerom i granitom.Kako se precizira u tenderskoj dokumentaciji, uklanjanje nečistoća sa behatona planirano je u Dunavskoj ulici, Zmaj Jovinoj, Katoličkoj porti, Mite Ružića, na Keju, te pešačkih delova ulica Laze Telečkog, Miletićeve Njegoševe, kao i ulice Modene, Bulevara Mihajla Pupina (ispred bioskopa Arena), Trga Republike i drugih.Čišćenje mermenih i granitnih pločnika i asfaltnih površina predviđeno je na Pozorišnom trgu, Trgu slobode, delu ulica Modene, Kralja Aleksandra i drugim. NOVI SAD DOMAĆIN PRVE KONFERENCIJE O PLATFORMSKOJ EKONOMIJI Nakon dobijanja radnog naloga, ekipe odabranog preduzeća izlaziće na teren, ali će pre čišćenja morati da dokumentuju, fotografišu, zatečeno stanje, kao i da prikažu kako to sve izgleda nakon završenog posla.Preduzeća kojima Uprava poveri posao za pranje i čišćenje, ne mogu da koriste abrazivne metode poput peskarenja, suvog leda i slično, niti hemikalije. Osim toga, moraju da vode računa i da prilikom sređivanja javnih prostora ne oštete popločane površine.Ponude za tender Gradske uprave za komunalne poslove podnose se do 3. marta.

Srbija

Pomoć za mlade preduzetnike je skoncentrisana u Beogradu

Ivan Petrović, osnivač aplikacije Beeqos, digitalnog pčelarskog dnevnika, kaže u razgovoru za Novu ekonomiju da je po njegovom iskustvu za mlade preduzetnike i privrednike najvažnije biti u Beogradu.Prema rečima dvadesetjednogodišnjaka iz Leskovca, za mlade preduzetnike koji žele da pokrenu svoje projekte, nađu investitore i podršku koja je potrebna, neophodno je živeti u Beogradu. „Sve je koncentrisano u Beogradu, ako niste u glavnom gradu sve je znatno otežano. Iz tog razloga sam na početku projekta živeo šest meseci u Beogradu kako bih pronašao investitore i saradnike“, kaže Petrović, najmlađi član Udruženja mladih privrednika Srbije (UMPS). „Investitore nije mnogo teško naći, ali je od velikog značaja biti u Beogradu“, naglašava Petrović.Kako on kaže, pored UMPS-a, za sada ne postoji ni jedna institucija koja pomaže mladim privrednicima i preduzetnicima u Srbiji.Na pitanje kako je pandemija uticala na planove i poslovanje, Petrović kaže da virus nije imao posebnog uticaja.„S obzirom da je sve na relativnom početku i još uvek u razvoju, pandemija nije previše smetala“, kaže Petrović.Aplikacija Beeqos, digitalni pčelarski dnevnik, koji će pčelarima pomagati u održavanju zdravih košnica, planira da izađe na tržište u martu ove godine.Sektor preduzetništva Privredne komore Srbije (PKS) osnovaće, u prvom kvartalu 2021. godine sekciju za mlade preduzetnike sa ciljem pomoći početnicima u biznisu i startapovima da prevaziđu izazove u poslovanju.Sekcija će se osnovati i radi boljeg razumevanja položaja mladih i stvaranja kvalitetnih uslova za njihovo zapošljavanje.Ideja je da Sekcija okupi mlade ljude do 35 godina starosti, kao i startapove, a aktivnosti će biti usmerene na promociju preduzetništva i preduzetničkog duha, edukaciju, unapređenje znanja i veština, navedeno je u saopštenju PKS-a.U saopštenju PKS-a se navodi da prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) „Mladi i preduzetništvo“ procenat nezaposlenih mladih iznosi oko 20 odsto od ukupnog nezaposlenog stanovništva.

Srbija

Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanje

Mladima u Srbiji veoma teško da se suoče sa činjenicom da posle najmanje četiri godine školovanja, oni nisu osposobljeni za rad na tržištu i da zapravo tek treba da počnu da uče i razvijaju praktična znanja i veštine. Potrebna je dodatna motivacija i osnaživanje mladih da promene percepciju, ocenjuju u intervjuu za Novu ekonomiju Tamara Banjac, menadžerka za obrazovanje i Dajna Marinković, koordinatorka za omladinski rad u Centru za omladinski rad.  Prema statistici, broj nezaposlenih mladih u Srbiji se smanjuje. Kako vi objašnjavate taj fenomen i da li vaše iskustvo to potvrđuje?Iako zvanična statistika pokazuje da se stopa nezaposlenosti mladih smanjuje iz godinu u godinu, ovaj podatak se ne može izolovano posmatrati. Negativna demografska kretanja i migracije mladih u inostranstvo doprinose da se ovaj pokazatelj smanjuje, ali to ne znači i da je sve manji broj mladih koji su ostali u zemlji bez posla.Osim toga, veliki broj mladih koji ostaju, naročito onih koji se i dalje nalaze na školovanju, obavljaju privremeno-povremene poslove ili su deo sive ekonomije, a visoka je stopa i mladih koji se nalaze u NEET situaciji (Not in Education, Training or Employment) iz najrazličitijih razloga (neposedovanje ličnih dokumenata, hendikep i slično). Ovo nam ukazuje da, čak i ako neke grupe ovih mladih ulaze u zvaničnu statistiku, ne možemo da govorimo o kvalitetnom zaposlenju po završetku školovanja niti održivom boravku na tržištu rada.Nove generacije su definitivno fleksibilnije u pogledu nevezivanja za fenomen ’posao za ceo život’Mladi, kao i žene, često rade na crno i upravo su ti poslovi najviše stradali u pandemiji. Da li su mere Vlade i države dobro odmerene u pomoći ovim ljudima?Nažalost nisu, jer nijedna mera podrške privredi i stanovništvu koja je usvojena u Republici Srbiji za vreme vanrednog stanja nije bila specifično usmerena ka radnicima/a u neformalnoj ekonomiji, niti ima nagoveštaja da će neformalni radnici/e biti prepoznati u propisima ili strateškim dokumentima kao kategorija kojoj je neophodno pružiti sistemsku podršku i pomoć.Mladi često ne rade ono za šta su se školovali. Pošto često razgovarate sa njima, kako prevazići to, i kako oni na to gledaju, odnosno da li je to nužno loše. Tako je, a da bi se to prevazišlo neophodna je sistemska promena formalnog obrazovanja, obrazovni programi koji su usklađeni sa trendovima na tržištu, koji se veoma brzo menjaju, pa se postavlja i pitanje da li formalno obrazovanje, čak i u razvijenim zemljama, može da odgovori na ove promene. Verujemo da je odgovor u međusektorskom pristupu i saradnji sve tri sektora (javni, biznis i civilni) na lokalnom i globalnom nivou.Što se tiče mladih, njima je veoma teško da se suoče sa činjenicom da posle najmanje četiri godine školovanja, oni nisu osposobljeni za rad na tržištu i da zapravo tek treba da počnu da uče i razvijaju praktična znanja i veštine.Potrebna je dodatna motivacija i osnaživanje mladih da promene percepciju, „otpuste“ očekivanja koja su imali prema školi, državi, na kraju krajeva prema odraslima (sa pravom jer smo ih tako učili) i preuzmu odgovornost za svoju budućnost.Nove generacije su definitivno fleksibilnije u pogledu nevezivanja za fenomen ’posao za ceo život’, ali nesigurnost, egzistencijalne potrebe i pritisak od strane roditelja i članova društva često vode ka tome da su mladi retko spremni na promenu zanimanja ili radnog mesta, čak iako su nezadovoljni uslovima ili svojom trenutnom pozicijom.S druge strane, i kod mladih ali i kod poslodavaca, roditelja i drugih članova društva je potrebno promeniti način razmišljanja po kome je formalno obrazovanje jedini adekvatan način za sticanje kvalitetnog zaposlenja i raditi na prepoznavanju neformalnog obrazovanja kao podjednako relevantnog načina kojim mladi mogu doći do znanja i veština koje su im neophodne za obavljanje određenog posla ili zanimanja. Na ovaj problem, Centar za omladinski rad, pokušava da odgovori kroz kreiranje i sprovođenje različitih programa za povećanje zapošljivosti mladih. Jedan od njih je „My career from zero to hero“ koji se zasniva na one-stop-shop metodologiji i na jednom mestu omogućava mladima da razviju veštine neophodne za poslove budućnosti u okviru 4.0 digitalne revolucije. Kao deo vaših aktivnosti, informišete mlade o uslugama Nacionalne službe za zapošljavanje. Koliko je ta institucija prilagođena potrebama nezaposlenih, šta bi trebalo promeniti, koje su dobre prakse?Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i sve naše javne službe, treba da prođe kroz proces reorganizacije, da izgradi kapacitete i uskladi procedure poslovanja sa EU politikama zapošljavanja, kako bi mogla da pruži kvalitetne usluge svojim građanima/kama. Na praktičnom nivou, ovo se ogleda u tome da veliki broj mladih nije siguran ni u kojima situacijama, kao ni na koji način da se obrati NSZ-u i šta ova institucija uopšte može da učini za njih. Ovo se naročito odnosi na teže zapošljive kategorije među kojima su i mladi, posebno oni koji nisu zaposleni, niti su u obrazovanju ili treningu (NEET), za koje je potrebno kreirati posebne mere zapošljavanja, specifično usmerene ka ovoj ali drugim teže zapošljivim kategorijama.Ono što je dobro jeste da je ovo prepoznato od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja i Nacionalne službe za zapošljavanje, sa kojima Centar za omladinski rad zajedno razvija mehanizma za dosezanje NEET mladih koji treba da se pilotira u okviru faze priprema Republike Srbije za uvođenje programa Garancija za mlade.

Srbija

Celokupno obrazovanje u Srbiji košta desetine hiljada evra

Obrazovanje u Srbiji od predškolskog obrazovanja, preko osnovne i četvorogodišnje srednje škole, do kraja petogodišnjih akademskih studija, koje su završene 2018. godine, košta oko 34 hiljade evra. To se između ostalog navodi u analizi "Troškovi visokog obrazovanja" koju je objavio Institut za razvoj i inovacije."Posmatrano po pojedinačnim fakultetima, raspon ukupnih troškova obrazovanja kreće se od 30.821 evra na Ekonomskom fakultetu do čak 58.095 evra na Medicinskom", rekao je direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović.On je dodao da je od Medicinskog skuplje školovanje na Stomatološkom fakultetu i to za čitavih 12 hiljada evra, pa iznosi oko 70.694 evra.Dodaje se da je ukupna cena školovanja na Biološkom fakultetu 38.692 evra, na Eketrotehničkom je 35.778 evra, Tehnološko-metalurškom 40.570 evra i na Mašinskom 33.866 evra.Ovi troškovi odnose se na celokpuno školovanje, zaključno sa završenim fakultetom i bili su aktuelno do 2018. godine.Troškovi srednjoškolskog obrazovanja koje je traje četiri godine i koje je okončano 2018. godine, kako se navodi, iznosili su blizu 21 hiljadu evra.(NE)SREĆAN DAN NAUKE: ZA TROŠKOVE NAUČNIKA NI 200 DINARA DNEVNO Troškovi osmogodišnjeg osnovnog obrazovanja u Srbiji su oko 13,5 hiljada evra. Procenu troškova školovanja lica sa stečenom diplomom doktora nauka značajno je otežavalaU studiji je navodi da se došlo do grubih podataka o ceni školovanja jednog doktora nauka u Srbiji, pa se došlo do "grube" od oko 55 hiljada evra prosečnog troška ukupnog školovanja za jednog doktora nauka.Npominje se da je iznos prosečne neto plate u Srbiji oko pet hiljada evra godišnje.Troškovi školovanja po jednoj godini n fakultetima idu i do 7.646 na Stomatološkom, 5.846 na Medicniskom fakultetu.Na svim ostalim fakultetima koji su analizirani za portrebe ove studije, iznos godišnjih troškova je za razliku od Medicinskog i Stomatološkog, manji od prosečne neto godišnje plate u Srbiji i kreću se od 2.215 evra na Ekonomskom do 4.164 evra na Tehnološko-metalurškom.S obzirom na činjenicu da se radi o troškovima koji se odnose na populaciju mladih ljudi, na samoj državi ostaje da utiče na njihovo smanjenje, kako bi se oni zadržažali i ostali da žive u našoj zemlji.ALEK KAVČIĆ: PRVOG DANA PREUZETO VIŠE OD 8.000 BESPLATNIH UDŽEBENIKA U javnosti se često navodi primer srpskog naučnika koji živi u Americi, Aleka Kavčića.On je došao na ideju da novac dobijen u sudskim sporovima za prava na patente uloži u fondaciju koja će osnovcima u Srbiji omogućiti besplatno korišćenje školskih udžbenika.Udžbenici su važna stavka u ceni školovanja svakog đaka i studenta, pa jedna takva svakako može da smanji i ukupnu cenu školovanja, od početka osnovnog obrazovanja do kraja akademskih studija.

Srbija

Onlajn nastava najmanje dostupna učenicima iz osetljivih grupa

Zatvaranje škola, a potom i drugačija organizacija nastave zbog pandemije korona virusa u većoj meri je „pogodilo“ decu iz osetljivih grupa nego njihove vršnjake iz opšte populacije. To je zaključak opstežnog istraživanja koji su za potrebe Ministarstva prosvete sproveli Unicef i Institut za psihologiju. Ovo istraživanje prevashodno je bilo usmereno ka tome da se procene uslovi u kojima uče deca iz osetljivih društvenih grupa, a anketa koji su popunjavale škole dala je i sliku celog sistema. Podaci pokazuju da je u drugom polugodištu prethodne školske godine 99 odsto učenika osnovnih i srednjih škola bilo uključeno u realizaciju nastave na daljinu, bilo praćenjem TV časova, preko onlajn platformi za učenje ili korišćenjem alternativnih oblika nastave na daljinu (kao što je dostavljanje štampanih materijala). Međutim, u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom taj obuhvat iznosi 93 odsto. „Među tipovima škola zapažaju se velike razlike kako u pogledu uključenosti u nastavu na daljinu tako i u pogledu dominantnih kanala komunikacije. Nastavu preko televizije najviše prate učenici osnovnih škola (95 odsto), skoro dve trećine učenika srednjih škola (63,9 odsto) i nešto više od četvrtine učenika iz škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (26,7 odsto). Sa druge strane, u nastavu preko onlajn platformi su uključeni gotovo svi učenici srednjih škola, 85 odsto učenika osnovnih škola, i tek nešto više od polovine učenika iz škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom“, piše u izveštaju.Ipak, druga istraživanja i školska praksa svedoče da brojni đaci zbog nedostatka tehničkih uslova nisu mogli da prate onlajn nastavu. Na tom tragu je i podatak iz ankete portala Nova ekonomija o troškovima školovanja u uslovima pandemije – čak 70 odsto onih koji su popunili upitnik kažu da lično poznaje decu koja nisu imala kompjuter, telefon ili internet zbog čega nisu bila uključena u onlajn nastavu. Prosvetni radnici koji su učestvovali u ovoj anketi takođe prenose svoja zapažanja da mnogi đaci nisu imala ili računar ili jaku internet vezu tako da su često bili off line. „Najteže mi je pala činjenica da je nemoguće obuhvatiti nastavom na daljinu sve učenike“, prokomentarisala je jedna nastavnica, a i pojedini prosvetari su među probleme s kojim su se lično suočavali tokom „kovid škole“ navodili upravo loš internet.U istraživanju Saveza učitelja Srbije (u kome su učestvovali profesori razredne i predmetne nastave u osnovnim školama) 42 odsto ispitanika je reklo da njihovi učenici nisu imali sve tehničke uslove za onlajn nastavu. Najveći broj anketiranih kaže da je to bio problem za četvrtinu odeljenja, a u nekim školama procenat đaka kojima je ovaj način obrazovanja nedostupan još je i veći.I istraživanje Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u kome je učestvovalo 15.000 prosvetnih radnika pokazuje slično: navodeći probleme u realizaciji nastave 52 odsto ispitanika je reklo da učenici nisu imali dostupne resurse i tehnologiju, a s tom teškoćom se susrelo i 37 odsto nastavnika.Dragana Soćanin, predsednica Upravnog odbora Udruženja „Roditelj“ iznosi za Novu ekonomiju podatak iz onlajn ankete koju su sproveli - petina roditelja je izjavila da njihova deca nisu imala potrebne tehničke mogućnosti za praćenje onlajn nastave. Država je pokušala da uz pomoć donatora pomogne upravo deci iz socijalno ugroženih porodica i marginalizovanih grupa, ali je izostalo sistemsko rešenje. Odgovornost je i u ovom domenu prebacila na škole, koje su obavezne da za svakog učenika koji nema mogućnost elektronske komunikacije, obezbede štampani materijal, pa čak i da roditelje obaveštavaju o rasporedu TV časova. I za učenike koji rade po individualnom obrazovnom planu (IOP) nastavnici su dužni da „pripreme posebne materijale za učenje i da ih učine dostupnim učenicima na način koji dogovore sa njihovim roditeljima“. U praksi je to izgledalo da roditelji ili učenici dolaze u školu po materijale za nastavu i da ih potom vraćaju kako bi im nastavnici pregledali zadatke. U nekim slučajevima deci su štampane materijale dostavljali nastavnici. Nastavnik Nikola Serafinov koji radi u jednoj seoskoj osmoletki nadomak Zaječara za Novu ekonomiju kaže da skoro polovina đaka nema kompjuter ili internet, ali da je svima bilo omogućeno da prate nastavu.- Za tu decu su nastavnici obezbedili štampane materijale koje su uglavnom roditelji preuzimali u školi. Što se tiče domaćih, to je uglavnom bio po jedan list da se popuni, pa su se deca snalazila na različite načine da taj domaći slikaju kod nekoga ko ima telefon i pošalju nastavnicima. U jednoj školi su obezbeđeni tableti sa karticama sa internetom. U periodu kada škole nisu radile i nije moglo da se ulazi  otvoren je internet pa su deca mogla da se konektuju u dvorištu škole i preuzmu materijal. Snalazili smo se na različite načine, ali je svakom učeniku bilo omogućeno da prati nastavu i svi nastavnici su bili angažovani da im to omoguće – objašnjava naš sagovornik.V. S. AntrfileIz Ministarstva prosvete nismo dobili odgovor koliko učenika i nastavnika nije imalo tehničke uslove za onlajn nastavu, ali su u jednom od dopisa školama nadležni konstatovali da „u školama postoje kapaciteti za uspešnu realizaciju nastave na daljinu“,  te da „prema izveštaju Republičkog  zavoda za statistiku (Godišnje istraživanje upotrebi IKT, 2020.) i u okviru samih domaćinstava postoje kapaciteti da se nastava na daljinu uspešno realizuje“. To istraživanje (urađeno u februaru 2020.) pokazuje da oko 93 odsto domaćinstava ima televizor, a računar tek 74 odsto. Zastupljenost računara varira u zavisnosti od teritorije – u Beogradu iznosi 91,5 odsto, u Vojvodni 67 odsto, Šumadiji i Zapadnoj Srbji 69, a u Južnoj i Istočnoj 71 odsto. Razlike se mogu uočiti i kada se uporedi zastupljenost računara u gradskim i ostalim delovima Srbije – 82 naspram 62 odsto, a jaz je vidljiv i kod strukture domaćinstva prema mesečnom prihodnu. Računar većinom poseduju domaćinstva kojima mesečni prihod premašuje 600 evra, dok učešće domaćinstava s prihodnom do 300 evra iznosi svega 48 odsto. Isto istraživanje je pokazalo da skoro petina domaćinstava u Srbiji nema internet priključak. I ovde su evidentne rezlike između tipa nasilja i prihoda - čak 40 odsto domaćinstava sa mesečnim prihodom do 300 evra nema internet priključak u kući. 

Srbija

Osobe sa invaliditetom dobile platformu za zapošljavanje

Udruženje Forum mladih sa invaliditetom (FMI) je razvilo veb platformu za zapošljavanje osoba sa invaliditetom u cilju podrške u procesu traženja posla. Cilj platforme je da predstavlja kanal komunikacije i povezivanja između osoba sa invaliditetom koje traže posao i poslodavca, navodi se u saopštenju te organizacije.Kandidati/tkinje za posao će moći da kreiraju svoje profesionalne profile, da vide oglase za posao, kao i da se prijave za otvorene radne pozicije. Sa druge strane, poslodavci će moći da oglašavaju slobodna radna mesta i da odaberu kandidate koji odgovaraju zahtevima konkretnog posla.Platforma je uspostavljena u saradnji sa nekoliko kompanija koje posluju na teritoriji Srbije, sa idejom da se tokom ove godine njoj priključi veliki broj društveno odgovornih kompanija, prenose mediji.Kako je rečeno, platforma je zamišljena kao neformalna mreža poslodavaca kroz koju će im se pružiti podrška u sprovođenju aktivnog zapošljavanja osoba sa invaliditetom.Takođe, kroz platformu se poslodavcima pružaju saveti, informacije, obaveštenja, konsultacije i treninzi. U saopštenju ističu da je glavna usluga koja se pruža članicama Platforme pristup veb portalu za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.Navedeno je da kompanije koje su članice Platforme imaju mogućnost da koriste usluge koje pruža Forum mladih sa invaliditetom, a koje se odnose na pretragu Portala, odnosno, baze kandidata za zapošljavanje, podršku u razumnom prilagođavanju radnog mesta, obukama za zaposlene i konsultativne usluge.Platforma je osnovana sa ciljem da na jednom mestu okupi mala, srednja i velika preduzeća koja su zapošljavanje osoba sa invaliditetom integrisala u svoju poslovnu politiku.Na taj način, kako je navedeno, ove kompanije predstavljaju lidere nove poslovne kulture, jer svojim opredeljenjem utiču na unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, ali i na uspostavljanje novih društvenih vrednosti u Srbiji.Uspostavljanje Platforme odvija se u saradnji sa domaćim i inostranim kompanijama koje posluju na teritoriji Srbije, a sprovodi se u okviru projekta "Znanjem do posla", uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) i implementatora NIRAS-IP i SIPRU.Forum mladih sa invaliditetom je krovna organizacija civilnog društva koja se u Srbiji bavi pitanjima od značaja za osobe sa invaliditetom.

Srbija

Prirodnjački muzej: U godini jubileja prestajemo da postojimo

Uprava Prirodnjačkog muzeja u Beogradu saopštila je da bi ta ustanova uskoro mogla da izgubi svoj status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture, nauke i prosvete, koji je imala tokom 125 godina. Tvrde da bi to moglo da se desi ako država taj muzej proglasi radnom jedinicom Zavoda za zaštitu prirode Srbije.Uprava muzeja podseća da je Zavod za zaštitu prirode Srbije osnovan 1948. godine, upravo na inicijativu Prirodnjačkog muzeja u Beogradu."Čini se da je ovakva zamisao doneta naprečac, bez dobre namere i dobrog promišljanja, a očigledno i bez zakonske pripreme", stoji u saopštenju rukovodstva Prirodnjačkom muzeja u Beogradu.Objašanjavju da je on samostalan muzej,  kao i da kao takav "figurira" u Zakonu o kulturi, kao i u Zakonu o kulturnim dobrima, kao i u dosadašnjim, ali i važećim strategijama za razvoj kulture, Zakonu o muzejskoj delatnosti, kao i u Zakonu o zaštiti prirode.Kažu i da pokušaji Prirodnjačkog muzeja da uspostavi dijalog nisu nailazili na odziv nadležnih u Ministarstvu kulture, sa koji  su poslednji put zvanično razgovarali krajem januara.Rukovodstvo podseća da je Prirodnjački muzej jedna od najstarijih institucija kulture i jedini muzej prirodnjačkog tipa u Srbiji, koji je osnovan pod nazivom Jestastvenički muzej srpske zemlje 19. decembra 1895. godine aktom Ministra prosvete i crkvenih dela Кraljevine Srbije. Podsećaju i da sa predstavnicima Ministarstva kulture nisu komunicirali od kraja januara, kada su im predočili svoje neslaganje sa namerom da se Prirodnjački muzej pripoji resoru za zaštitu životne sredine.Prve zbirke ovog muzeja, kako se naglašava, potiču iz prve polovine XIX veka, prikupljane su i čuvane najpre u Liceju, a zatim u Jestastveničkom kabinetu Velike škole pod rukovodstvom Josifa Pančića, prvog srpskog botaničara i upravnika Liceja. Prva stalna izložba Muzeja svečano je otvorena 7. septembra 1904. godine, na dan stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata mnoge zbirke Prirodnjačkog muzeja su oštećene ili uništene, a nakon rata muzej se oporavlja i nastavlja svoju delatnost. U Prirodnjačkom muzeju danas se čuva 125 zbirki sa preko 1,6 miliona primeraka stena, minerala, fosila, biljaka, gljiva, životinja, lovačkih trofeja i lovačkog oružja. Zbirke predstavljaju ogromnu kulturnu i naučnu bazu i sadrže nekoliko stotina holotipova i unikatnih primeraka minerala, stena, botaničkih i zooloških predmeta, po čemu je muzej posebno značajan. U zbirkama se čuvaju i primerci vrsta biljaka i životinja koje se više ne mogu naći na terenima Srbije, pa čak ni u Svetu.Delatnost muzeja je kultura, nauka i obrazovanje, specijalizovan je za prikupljanje, čuvanje, proučavanja i izlaganje pokretnih kulturnih dobara prirode.Prirodnjačkom muzeju je 1972. godine pripojen Muzej šumarstva i lova, sa svojim zbirkama lovačkih trofeja i lovačkog oružja.Dvadeset godina kasnije zgrada na Malom Кalemegdanu postaje Galerija u kojoj se pored izložbi održavaju naučna i stručna predavanja, promocije, tribine i seminari.

Svet

Eplovi telefoni ponovo najprodavaniji na svetu

Rastuća prodaja Ajfona u poslednjem kvartalu 2020. godine gurnula je Epl ispred Huaveja i Samsunga kao najvećeg svetskog proizvođača pametnih telefona, pokazalo je novo istraživanje savetodavne kompanije Gartner, javlja Telecompaper.Epl je poslednji put bio vodeći prodavac u četvrtom kvartalu 2016. godine.Kompanija je lansirala svoju novu 5G liniju telefona sredinom oktobra, a do kraja 2020. godine prodala je gotovo 80 miliona jedinica, što je porast od 15 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.Pored toga, svojim distributerima isporučila je rekordan broj telefona u jednom kvartalu, čak 81,8 miliona.Eplov dvocifren rast prodaje postignut je uprkos smanjenom tržištu, usled globalnih problema izazvanih pandemijom. Globalna prodaja pametnih telefona pala je za 5,4 odsto u četvrtom kvartalu, prema Gartneru, usred rastuće nezaposlenosti i slabije potrošnje potrošača. Prodaja pametnih telefona opala je 12,5 odsto u 2020. u odnosu na prethodnu godinu.Samsung je u četvrtom tromesečju prodao 62 miliona pametnih telefona. Kompanija je zadržala poziciju najvećeg svetskog proizvođača pametnih telefona tokom cele godine, uprkos padu prodaje i pojačane kineske konkurencije od rivala kao što su Xiaomi, OPPO i Vivo.Huavej, koji je pretekao Samsung u drugom kvartalu 2020, pretrpeo je najveći pad među prvih pet dobavljača pametnih telefona. Ovaj brend je zauzeo četvrto mesto na globalnom nivou u poslednjem kvartalu 2020. godine, rekao je Gartner.

Srbija

NALED: Pandemija usporila reformu poslovnog okruženja

Od 100 preporuka za bolje uslove poslovanja koje su predložene tokom prošle godine samo dve su sprovedene u potpunosti, a 11 delimično, piše u publikaciji Siva knjiga, koju objavljuje Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), prenosi agencija Beta.Kako je navedeno, to usporavanje u poboljšanju poslovne klime je u značajnoj meri uslovljeno vanrednom situacijom koju je izazvala pandemija korona virusa.Napominje se da su glavni razlozi odlaganja, spore i delimične primene preporuka, nedovoljna spremnost institucija i ograničeni stručni i tehnički kapaciteti za razradu i sprovođenje tih preporuka.Ocenjuje se da je pandemija pokazala da veliki broj administrativnih procedura može i mora da se preseli u digitalni svet.Od 29 preporuka NALED-a, Ministarstvo finansija nije rešilo 24, dok ministarstva poljoprivrede i privrede nisu rešila nijednu. Ipak, najviše rešenih ili delimično rešenih preporuka, njih pet, bilo je i ovaj put u nadležnosti Ministarstva finanasija.Tokom 2020. godine uspostavljen je funkcionalan portal elektronskih javnih nabavki, usvojen dugo čekani Zakon o fiskalizaciji kojim se najavljuje i komunikacija Poreske uprave sa fiskalnim kasama u realnom vremenu.Naglašava se da je najavljeno i uvođenje jedinstvenog sistema eFaktura.ELEKTRONSKO FAKTURISANJE ZNAČI BRŽE PLAĆANJE I BOLJU NAPLATU PDV-A Dodaje se da građani više ne moraju da dokazuju uplate sudskih taksi jer je u primeni centralni sistem njihove naplate, ali se naglašava i da za većinu ostalih građani i dalje treba da dostavljaju svoje uplatnice na šalterima.U Sivoj knjizi se ističe da je nastavljeno sa smanjenjem opterećeja zarada, iako je ono neznatno, a napominje se da su uvedene i nove elektronske usluge na portali ePorezi.Jedna od sprovedenih preporuka je i uvođenje elektronske dostave rešenja iz katastra u eSandučiće građana na portalu eUprave, a očekuje se da će to biti birokratsko rasterećenje za oko 500.000 građana koji na godišnjem nivou učestvuju u prometu nepokretnosti.Navodi se i da je Ministarstvo zdravlja radilo na izradi plana optimizacije mreže zdravstvenih ustanova i rešavanjem problema dugovanja državnih apoteka.Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave radili su na daljem razvoju eUprave u Srbiji, od uspostavljanja Centralnog registra stanovništva do eDostave.Među potpuno rešenim preporukama je uvođenje elektronskog postupka javnih nabavki i portala.Formirana je i radna grupa za širu primenu pojednostavljene procedure prijave sezonskih radnika u sektorima kao što su građevinarastvo, turizam i pomoć u kući.Od 10 mera koje je predložio NALED prošle godine, usvojene su one koje omogućavaju odloženo plaćanje poreza i doprinosa bez kamate, pristup jeftinim ili beskamatnim kreditima za likvidnost i refinansiranje obaveza, kao i isplata direktne finansijske podrške privredi, uvođenje moratorijuma na otplatu kredita i svih dažbina državi.Usvojena je preporuka NALED-a i drugih organizacija koje su predložile ukidanje PDV-a na donacije tokom trajanja vanrednog stanja.KOJI SU NOVI PREDLOZI NALED-A?U novom izdanju "Sive knjige" dato je 13 novih predloga za otklanjanje administrativnih prepreka poslovanju i ponovljeno je 87 nerealizovanih predloga iz prethodne godine koji su dorađeni.U novoj Sivoj knjizi ukazuje se na administrativne prepreke koje su usmerene na digitalizaciju i unapređenje efikasnosti zdravstvenog sistema, digitalizaciju procedura i dalji razvoj eUprave, uređenje fleksibilnih oblika rada, smanjenje poreskog i parafiskalnog opterećenja privrede.Među deset prioritetnih preporuka NALEDA spadaju: modernizacija rada državne uprave, povećanje transparentnosti, unapređenje sistema fiskalizacije i smanjenje troškova poreskih obveznika.Predloženo je i smanjenje opterećenja rada kao i unapređenje sistema za prečišćavanja otpadnih voda, ukidanje obaveze dokazivanja troškova prevoza zaposlenih i smanjenje PDV-a za repromaterijal za proizvodnju lekova.NALED je predložio i da se bolje urede: poslovanje van radnih prostorija poslodavaca, ozakonjenje objekata, uvođenje funkcionalnog "Zelenog fonda", uvođenje obaveze izdavanja lične karte sa čipom i ugradnja kvalifikovanog elektronskog potpisa, ukidanje PDV-a na donaciju hrane, kao i da se izjednače cene komunalnih usluga za različite kategorije korisnika.Ukazuje se i na potrebu ukidanja naknade za konverziju zemljišta, kao i da se omogući izdavanje objedinjenog uverenja o plaćenim porezima i ukine suvišna birokratija u deviznom poslovanju.U proteklih 12 izdanja Sive knjige NALED je dao 268 preporuka za unapređenje poslovnog okruženja, a od tog broja je u potpunosti rešeno 72 (27%), a delimično 59 preporuka (22%).

Svet

Fejsbuk ponovo omogućio deljenje vesti u Australiji

Fejsbuk je najavio da će ponovo omogućiti deljenje i čitanje vesti svojim korisnicima u Australiji, nakon postizanja sporazuma sa vladom te zemlje, piše portal Tech Crunch.Tehnološki gigant blokirao je čitanje i deljenje vesti Australijancima na svojoj platformi od prošlog četvrtka usred spora oko predloženog zakona koji bi primorao njega i Gugl da izdavačima vesti plate za sadržaj.Australijski ministar finansija Džoš Fridenberg rekao je da su u predlog zakona unete promene kako bi se „pružila dodatna jasnost digitalnim platformama i medijskim preduzećima u vezi sa načinom na koji Zakon treba da deluje“.Izmene i dopune znače da Zakon sada uključuje dvomesečni period posredovanja kako bi se digitalnim platformama poput Fejsbuka i medijskih izdavača omogućilo da se dogovore o poslovima pre nego što budu prisiljeni na arbitražu.Australijska vlada će takođe razmotriti komercijalne sporazume koje su tehnološke platforme već sklopile sa lokalnim izdavačima pre nego što donese odluku da li se Zakon odnosi na njih i obavestiće ih mesec dana pre donošenja konačne odluke.Ograničenja koje je Fejsbuk nametnuo prošle nedelje značila su da australijskim izdavačima nije dozvoljeno da dele ili objavljuju sadržaj na Fejsbuk stranicama, a korisnici u Australiji nisu mogli da gledaju ili dele australijske ili međunarodne vesti.