Najnovije

Srbija

Računovodstvena komora: Do kraja marta produžiti rok za dostavljanje Statističkog izveštaja

Računovodstvena komora Srbije zatražila je od ministra finansija da se rok za dostavu Statističkog izveštaja za 2020. godinu produži do 31. marta. Kao razlog za tu molbu navode se teškoće u koje su nastale u softverskoj i hardverskoj podršci koju je trebalo da im obezbedi Agencija za privredne registre (APR) u tom postupku.Trenutni rok za dostavljanje Statističkog izveštaja za 2020. godinu, kako se navodi je 28. februar 2021.Računovodstvena komora Srbije podseća da je upravo ona inicirala da se pređe i na zakonom dozvoljeno dostavljanje Godišnjih Finansijskih izveštaja do 31. marta.Podsećaju i da je taj predlog uvažen kao i da je usvojena odredba u Zakonu o računovodstvu sa odloženom primenom, gde će dostavljanje finansijskih izveštaja za 2021. godinu važiti do 31. marta 2022. godine.RAČUNVOĐAMA ĆE SAMO UPIS U REGISTAR GARANTOVATI POSAO Računovodstvena komora Srbije za odlaganje dostavljanja Statističkog izveštaja za prethodnu godinu do kraja marta 2021. navodi sledeće razloge:- Već dugi niz godina, kako navode, pristup aplikaciji za dostavljanje finansijskih izveštaja u APR-u je tek od 20. janura, a trebao bi da bude od 1. januara.- Od 2019. godine povećan je broj preduzetnika za više od 70.000 i to je opteretilo softver, a očigledno je da kako navode ni APR nema adekvatnu hardversku podršku, pa kod unosa podataka veoma često dolazi do prekida u radu.- Kod unosa podataka, zbog nabrojanih problema, u aplikaciji se brišu već uneti podaci, značajno se otežava i produžava rad kod unosa Statističkog izveštaja za jedno pravno lice, unosi se pravna nesigurnost u radu i dodatno opterećuje već preopterećena računovodstvena profesija.- U "Pravilniku o tehničko-tehnološkim postupcima za formiranje kavlifikovanog elektronskog potpisa i kriterijuma koje treba da ispune sredstav za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa" iz 2008. godine neophodno je propisati i definisati jedinstvene parametre za izradu klijentskih softvera za korišćenje digitalnih sertifikata za kvalifikovani elektronski potpis.Računovodstvena komore Srbije podseća i da su ministra finansija ranije molili da se zauzme da im se obezbedi neometan unos podataka u računarskim programima iz njegove nadležnosti, među kojima su i oni koje koristi APR."Računovođe svake godine imaju iste, strašne, probleme u komuniciji sa APR-om gde nemaju adekvatnu podršku od APR-a ali imaju i problem kada istovremeno na računaru koriste više različitih digitalnih sertifikata koji koriste različite klijentske softvere, koje im je omogućio pomenuti Pravilnik Ministarstva za trgovinu", stoji u pismu Računovodstvene komore Srbije.

Svet

EK: Situacija sa Fejsbukom u Evropi drugačija nego u Australiji

Zemlje Evropske unije nisu suočene sa istom situacijom kao Australija, gde je Fejsbuk blokirao sav medijski sadržaj sa svoje platforme, zbog novih pravila o autorskim pravima koja štite izdavače u Evropi, piše Euractiv.Portparol Evropske komisije odbio je da komentariše potez Fejsbuka u Australiji rekavši da je „situacija u Evropskoj uniji drugačija“.„Reforma autorskih prava - koja treba da se prenese u zakon do 7. juna 2021. godine - već počinje da donosi konkretne rezultate za evropski medijski sektor, što dokazuje nedavna najava sporazuma između Gugla i izdavača u Francuskoj“, rekao je on.Spor između Australije i Fejsbuka usredsređen je na planirani australijski zakon po kom bi tehnološke kompanije lokalnim medijima morale da plaćaju za vesti koje prikazuju na svojim platformama.Iako je Australija malo tržište, regulatori širom sveta pažljivo prate situaciju i to bi mogao biti test za veće globalno nastojanje da se primoraju internet giganti da veći deo prihoda podele sa dobavljačima sadržaja.Prema strožim pravilima EU o autorskim pravima, tehnološke kompanije će morati da potpišu ugovore o licenci sa muzičarima, izvođačima, autorima, izdavačima vesti i novinarima da bi koristili njihov sadržaj.Stav Evropske komisije je da „štampa i kvalitetno novinarstvo nisu besplatni“, pa Direktiva o autorskim pravima stvara uslov za fer pregovaranje između izdavača i tehnoloških kompanija.

Srbija

FEST i ove godine od 2. do 11. aprila u Beogradu

Predstojeći, 49. Međunarodni filmski festival – FEST, održaće se od 2. do 11. aprila 2021, u organizaciji Centra beogradskih festivala (CEBEF), pod pokroviteljstvom Grada Beograda i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, navodi se u saopštenju.Festival se ove godine održava pod sloganom „Povratak u budućnost“ sa namerom da kao najveća i nadaleko poznata filmska manifestacija u zemlji i regionu, doprinese ponovnom oživljavanju bioskopskih platna i povratku filmske publike u bioskope.Na svečanom zatvaranju FEST-a, 11. aprila u udarnom terminu u Sava Centru, premijerno u Srbiji biće prikazana nova, premontirana verzija filma „Kum 3” legendarnog reditelja Frensisa Forda Kopole, nastala povodom tridesetogodišnjice od prvog prikazivanja ovog ostvarenja.Poslednje poglavlje sage o porodici Korleone dobilo je i nov naziv: „Kum, Epilog: Smrt Majkla Korleonea“ (The Godfather, Coda: The Death of Michael Corleone), kojim Kopola odaje počast piscu i scenaristi Mariju Puzu, a uključuje naslov koji su prvobitno namenili za treći deo „Kuma”. Za potrebe nove verzije, Kopola je napravio nov početak i kraj filma, i prepakovao određene scene, kadrove i muziku.Međunarodni filmski festival – FEST će ove godine biti održan uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19. Organizacionom timu festivala je prioritet zdravlje i bezbednost kako publike, tako i gostiju i festivalskog tima.Informacije o prodaji karata za 49. Međunarodni filmski festival – FEST biće naknadno objavljene.

Svet

UK: Vozači Ubera nisu više „samozaposleni“

Vozači Ubera moraju se tretirati kao radnici kompanije, umesto kao samozaposleni kako je to do sada bio slučaj, presudio je Vrhovni sud Velike Britanije, javlja BBC.Neko ko je samozaposlen uglavnom radi za sebe kao vlasnika preduzeća, freelancer ili kao nezavisni izvođač za drugu kompaniju. Zarade su obično direktno iz poslovanja ili freelanciranja, umesto plate ili naknade zasnovane na proviziji.Odluka bi mogla značiti da će hiljade vozača Ubera imati pravo na minimalnu platu i regres.Uber je rekao da se presuda usredsredila na mali broj vozača i da je kompanija već promenila neke delove svog poslovanja.Nakon dugotrajne pravne borbe, Uber se žalio Vrhovnom sudu nakon što je izgubio tri prethodne parnice.Sada vozači u više zemalja zahtevaju od Ubera da ih klasifikuje kao stalno zaposlene radnike,a ne samozaposlene.Vrhovni sud je odlučio da Uber mora da smatra svoje vozače „radnicima“ od trenutka kada se prijave u aplikaciji, pa sve dok se ne odjave.Vozači Ubera obično provode vreme čekajući da ljudi rezervišu vožnju u aplikaciji. Ranije je firma rekla da će, ukoliko se utvrdi da su vozači radnici, računati samo vreme tokom putovanja kada je putnik u automobilu.

Srbija

Danas: Državi nije poznato koliko je smanjena siva ekonomija

U Ministarstvu finansija ocenjuju da je potpuno ili delimično sprovedeno 71,2% mera iz nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije tokom 2019. i 2020. godine, piše list Danas. Postignut je napredak u nadzoru onlajn trgovine, ali u usavršavanju sudija za borbu protiv sive ekonomije, kako se navodi, nije urađeno ništa.Sa druge strane, mnogi podaci i činjenice dovode u sumnju mogućnost da je dosta toga urađeno na suzbijanju sive ekonomije i da se sada u državni budžet zbog toga sliva više novca.Minstar finansija Siniša Mali tvrdi da je zadovoljan ispunjenošću plana za borbu protiv sive ekonomije, pa je najavio i sprovođenje novog programa u toj oblasti.U prethdnom planu za borbu protiv sive ekonomije najviše se uradilo kod podsticanja fer konkurencije, legalnog preduzetništva i zapošljavanja, gde je u potpunosti ili delimično realizovano 78,9% planiranih aktivnosti, skoro isto toliko aktivnosti 78,8% sprovedeno je kod podizanja svesti građana o štetnosti sive ekonomije.S druge strane, najmanje od planiranog je urađeno kod reforme Poreske uprave, tek 61,1%.Prethodne brojke, kako se napominje, govore o realizaciji planiranih mera, ali ne i o prisutnosti korupcije u ekonomiji.Prvi program za suzbijanje sive ekonomije napravljen je 2015. godine i tada su korišeći podaci iz 2013. godine o učešću sive ekonomije od 30% u srpskom bruto domaćem proizvodu (BDP).Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, koja je član Koordinacionog tela 2017. godine je sprovela istraživanje po kome je utvrđen prilično veliki pad sive ekonomije.Oni su utvrdili da je obim sive ekonomije kod registrovanih preduzeća, kod prometa i isplate zarada, smanjen sa 21,2% BDP-a u 2012. na 15,4 % BDP-a tokom 2017. godine, a procenjeno je da siva ekonomija čini 14,9% BDP-a.ALTIPARMAKOV: MANJI POREZ NE ZNAČI MANJE SIVE EKONOMIJE GLAVNI CILJEVI U SUZBIJANJU SIVE EKONOMIJECiljevi programa za suzbijanje sive ekonomije bili su da se smanji učešće sive ekonomije u registrovanim preduzećima sa 14,9 na 14,5% BDP-a.Drugi cilj je bio smanjenje učešća neregistrovanih firmi na tržištu 17,2 na 15%.Treći cilj je smanjenje PDV jaza za dva procentna poena i na kraju smanjenje učešća neformalne zaposlenosti u ukupnoj zaposlenosti sa 19,5% u 2018. na 17,5% u 2020. godini.Kako se navodi u analizi efekata programa koji je uradio NALED, istraživanja za prva dva cilja nisu mogla da budu sprovedena, odnosno ne zna se koliko je učešće sive ekonomije u BDP-u.Ne zna se ni da li je ispunjen i treći cilj, smanjenje PDV jaza, odnosno razlike između naplaćenog i potencijalno mogućeg PDV-a za naplatu.Navodi se i da podaci za period januar-oktobar pokazuju da su ukupni javni prihodi niži za 2,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je naplata prihoda od PDV-a zabeležila rast od 0,4%.Napominje se da je to uz prisutnu situaciju sa koronavirusom, pozitivno.Jedini konkretan pokazatelj koji postoji je udeo neformalno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti koji je iznosio 17,3% prema podacima iz Ankete o radnoj snazi za treće tromesečje prošle godine.U tom periodu zabeležena veoma niska nezaposlenost od devet odsto, ali i visok nivo neaktivnosti stanovništva.Napominje se da se najviše uradilo kod efikasnijeg nadzora nad sivom ekonomijom, poboljšao se rad inspekcija, suzbijano je oglašavanje i prodaja robe preko interneta od strane neregistrovanih subjekata.Jedna od najvažnijih mera koja je tu sprovedena je da pošiljalac paketa mora da pokaže ličnu kartu, a uspostavljen je i informacioni sistem gde građani onlajn putem mogu da podnesu predstavke nadležnim inspektorima.S druge strane, što tiče specijalizacije sudija za predmete vezane za sivu ekonomiju kao i mera za suzbijanje nelegalne gradnje nije urađeno ništa.Kod reforme Poreske uprave, godinu dana se kasnilo sa zakonom o fiskalizaciji koji je donet u decembru 2020. pa se dalje nije daleko stiglo u realizaciji planiranih aktivnosti.Kod parafiskalnih nameta, nije formirana jedinstvena baza službenih mišljenja koja je bila planirana. Takođe nije uspostavljen ni javni registar neporeskih nameta, mada su analize završene.Ministar finansija najavio je donošenje novog Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije u junu, dok bi nacrt trebalo da bude predstavljen u aprilu ove godine.ŠTA POKAZUJU ANKETE NALEDA O SIVOJ EKONOMIJI?Najveći broj ispitanika u anketi koju je sproveo NALED (16,7% od ukupno 42 preduzeća) smatra da je u njihovoj delatnosti barem 20% preduzeća neregistrovano, dok oko dva odsto ispitanika smatra da je  procenat nelegalnih  privrednih  subjekata čak oko 70%.Petina ispitanih preduzeća misli da je se 10 do 30% prometa obavi bez plaćanja poreza, a 28,6% njih ocenjuje da se porez i doprinosi na zarade ne uplaćuju svim radnicima u njihovoj delatnosti.Zanimljivo je da svaki drugi građanin (51%) veruje da se obim sive ekonomije smanjio u prethodnih godinu dana.Ovo takođe znači i da polovina građana misli da se siva ekonomija nije smanjila, a od toga 28% njih misli da se obim sive ekonomije povećao.

Srbija

Patrik Schober otvara forum IZAZOV 2021

Sedmi po redu regionalni forum komunikacionih lidera IZAZOV 2021 biće održan 6. i 7. aprila u Beogradu, pod sloganom "MAKE IT BIGGER", saopštili su organizatori. Reč je o interaktivnom poslovnom događ...

Srbija

U obnovu zgrade BIGZ-a novi vlasnici ulažu 40 miliona evra

Novi vlasnici zgrade nekadašnje državne štamparije Beogradskog izdavačkog zavoda (BIGZ) u Beogradu, uložiće u taj objakat 40 miliona evra, prenela je agencija Beta. Novi vlasnici nameravaju da ga pretvore u kancelarijski prostor, kao i u druge "prilagodljive" vrste poslovnog prostora koje će zakupci moći sami da dizajniraju.Jedna polovina zgrade bivšeg BIGZ-a je u vlasništvu kompanije Marera Real Estate Partners, a druga je u vlasništvu Aleksandar gradnje i oni su investitori u njenu rekostrukciju. "U prvom partnerskom projektu Marera je kupila zgradu BIGZ-a koju će obnoviti prema oprobanom konceptu kojim se njena kompanija, Marera Properties, pozicionirala kao lider u rekonstrukciji znamenitih objekata u Beogradu", stoji u saopštenju te kompanije.Rekonstrukcija zgrade, koja je nekada bila najveća štamparia na Balkanu trajaće 18 meseci, uz saradnju sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.Cilj je kako se navodi da se očuva autentični izgled projekta Dragiše Brašovana."Ovo monumentalno zdanje ima preko 40 hiljada kvadratnih metara, od čega je nešto preko polovine upotrebnog prostora usled impresivno projektovanih hodnika i stepenišnih zona", izjavila je direktorka kompanije Milana Srećkov.Dodala je da je na domaćem tržištu nekretnina kancelarijski prostor daleko od zasićenog, pa tu prema njenim rečima postoji prostor za nove investicije.NOVI VLASNIK BEOGRAĐANKE KUPUJE I NEKRETNINE BIGZA? Kao budući moderni poslovni centar, BIGZ će, kako se navodi, kompanijama zainteresovanim za zakup ponuditi kombinaciju klasičnih kancelarija i "open space koncepta" i mogućnost da organizacija prostora i dizajn enterijera budu u potpunosti prilagođeni njihovim potrebama.Marera Properties se bavi investiranjem u nekretnine koje nakon akvizicije razvija i iznajmljuje, a raspolaže sa 190 hiljada kvadrata.Zgrada BIGZ-a je jedno od najpoznatijih arhitektonskih ostvarenja jugoslovenske moderne. Građena je kao zgrada Državne štamparije između 1934. i 1941. godine po projektu arhitekte Dragiše Brašovana s tlocrtom u obliku ćiriličnog slova "P" i po obliku nalik na štamparsku mašinu iz tog doba.Tada je četvrta štamparija po veličini u Evropi, a najveći objekat u Jugoslaviji, jedan je od najvećih na Balkanu, sa visinom od 64 metra i 3,5 hektara korisne površine. Prvi put je pri njenoj izgradnji primenjena tehnika postavljanja temelja na ploču od armiranog betona.Zgrada je napuštena 1990-ih i prepuštena nemaru, ali ju je poslednjih godina ipak koristilo nekoliko firmi i nešto umetnika, dizajnera, arhitekata, muzičara.

Svet

Energetska zajednica protiv subvencija termoelektranama

Sekretarijat evropske Energetske zajednice (EZ) pozvao je vlasti država članica, među kojima je i Srbija, da detaljno preispitaju, odnosno ograniče subvencije sektoru uglja. Prema Ugovoru o EZ, kako stoji na njihovom sajtu, strane moraju osigurati zabranu svake državne pomoći koja narušava ili preti da će narušiti konkurenciju tako što će favorizovati određena preduzeća ili energetske izvore, piše Politika.Takođe, EZ upozorava da državna pomoć može narušiti konkurenciju i uticati na prekograničnu trgovinu energijom, zbog čega je kontrola pomoći koju dodeljuje država od ključne važnosti za uspostavljanje regionalnog energetskog tržišta.Najveći deo pomoći na koje ukazuje EZ tiče se rudnika Resavica, koji zbog velike pomoći države ugrožava druga preduzeća jer ne plaća struju EPS-u i spada u kategoriju subvencije za podršku investicijama u državnim preduzećima.Srbija je u 2018. imala direktnih subvencija u iznosu od 47,4 miliona evra, dok je 2019. taj iznos bio 41,36 miliona evra, dakle ukupno 88,76 miliona evra. Subvencije u vidu fiskalne podrške čine više od polovine iznosa – 45,03 miliona evra, subvencije za podršku javnim finansijama su u iznosu od 40,5 miliona evra, dok su subvencije za podršku investicijama u državnim preduzećima u iznosu od 3,23 miliona evra.Subvencije za fiskalnu podršku sastojale su se od direktnih budžetskih transfera, vladinog zajma za rudnike uglja i neplaćanja poreza i doprinosa od strane Resavice, kao i direktnih budžetskih transfera EPS-u. Magistar Željko Marković, konsultant za energetiku u Diloitu, potvrđuje za Politiku da država pomaže rad termoelektrana na ugalj.Ta podrška se u najvećem delu zasniva na državnim garancijama za kredite koje Elektroprivreda Srbije potražuje od inostranih finansijskih institucija. To su uglavnom krediti za projekte odsumporavanja i prečišćavanja štetnih gasova u TENT-u i Kostolcu, kao i za druge značajne projekte u ovom sektoru.Na pitanje da li ta pomoć na bilo koji način ugrožava druge i narušava konkurenciju, budući da se iz uglja dobija više od 70 odsto struje, Marković kaže da u nekim slučajevima ta pomoć ugrožava druga preduzeća, kao što je primer neplaćenog duga za električnu energiju Javnog preduzeća Resavica EPS-u, koji se tretira kao „pravo da ne plate” i spada u kategoriju subvencije za podršku investicijama u državnim preduzećima.Što se tiče samog EPS-a, dodaje, on bi svakako mogao bez pomoći države ukoliko bi cena na garantovanom snabdevanju bila na tržišnom nivou, odnosno kada ona ne bi bila jedan od instrumenata socijalne politike.Cene po kojima EPS posluje na unutrašnjem komercijalnom tržištu električne energije i plasmanima na regionalnom energetskom tržištu sasvim su dovoljne za održivo poslovanje ovog preduzeća. Što se tiče same EPS-ove proizvodnje iz uglja, na regionalnom tržištu električne energije ona je u ovom trenutku konkurentna jer Srbija nije u sistemu trgovine emisijama štetnih gasova (ETS sistem), pa cena električne energije nije opterećena taksom za emisije, za razliku od drugih proizvođača električne energije iz uglja, koji dolaze iz zemalja EU.

Srbija

Gorivo u Srbiji poskupelo za oko dinar po litru

Udruženje naftnih kompanija Srbije (UNKS), saopštilo je da tokom poslednjih šesnaest nedelja cena sirove nafte raste. Iako su cene naftnih derivata od početka pandemije beležile trend pada, benzin i autogas su od novembra do februara, na primer, skuplji za šest dinara po litru.Dizel je u Srbiji od novembra poskupeo osam dinara po litru, što predstavlja povećanje od pet do osam odsto.Prema podacima UNKS, barel nafte BRENT koji se 30. oktobra prodavao za 37,46 dolara sada prodaje po ceni od gotovo 65 dolara i to predstavlja povećanje od 72 odsto.Takođe, od 15. februara primenjuju se novi iznosi akciza, usklađeni sa rastom potrošačkih cena u prethodnoj godini. Budući da akcize ulaze u osnovicu za obracun PDV-a, ukupno povećanje dažbina na benzin iznosi 0,89 dinara po litru, na dizel 0,91 i na tečni naftni gas (TNG) 0,7 dinara po kilogramu.Iz UNKS navode da cene goriva rastu i u svim zemljama u okruženju i dodaju da brzinu promene odreduju tržišni uslovi, ali se u svim zemljama beleži trend rasta cena goriva.SAUDIJSKA ARABIJA POVEĆAVA PROIZVODNJU NAFTE ZBOG OPRAVKA CENA

Srbija

Roditelji potrošili i do 500 evra za onlajn nastavu

Skoro 60 odsto roditelja i nastavnika bilo je prinuđeno da kupi dodatnu opremu kako bi bez smetnji organizovalo onlajn nastavu tokom pandemije koronavirusa, ukazuje anketa koju je sprovela Nova ekonomija. Od tog broja, više četvrtine je potrošilo preko 500 evra na osposobljavaje svojih "kućnih učionica".Do 500 evra je potrošilo 23,4 odsto ljudi koji su vršili nabavku opreme, do 300 oko 30,1 odsto, dok je do 100 evra u obrazovanje uložio nešto više od 19 odsto njih.Od dodatne opreme, najviše su se nabavljali računari (30,1 odsto), veb-kamere (oko 16 odsto), dodatni kablovi (13,7 odsto), štampači (10,2 odsto) i radni stolovi ili stolice (8,3 odsto).KOLIKO VAS KOŠTA ONLAJN ŠKOLA? (ANKETA) Preko 70 odsto ispitanika lično poznaje dete koje nije moglo da prati onlajn nastavu jer nije imalo Internet, računar ili televizor.Skoro 41 odsto ispitanika je zbog održavanja onlajn nastave uplatilo veći paket interneta, a približno 20 odsto roditelja je deci dozvolilo da za onlajn nastavu i učenje koriste njihov službeni računar.Kompanije u najvećem ,broju slučajeva nisu pitale svoje zaposlene da li im potrebno nešto od opreme za onlajn nastavu. Škole i opštine su nastavnike ponudile laptop ili dodatni internet za održavanje onlajn nastave u 33,1 odsto slučajeva.Na pitanje "Da li ste na nečemu uštedeli od kada su škole prešle na novi način rada?", samo jedna četvrtina ispitanika je odgovorilo potvrdno.U anketi je učestvovalo skoro 900 ljudi, među kojima je bilo 30,5 odsto nastavnika, 37,1 roditelja i nastavnika i 32,4 odsto roditelja.Među roditeljima, tačno trećina njih ima jedno dete, 30 odsto ima dvoje, a 5,6 troje i više. 

Srbija

Mitropolit Porfirije izabran za novog patrijarha SPC

Srpska pravoslavna crkva (SPC) saopštila je da je njen Sveti Arhijerejski Sabor za novog 46. Patrijarha srpskog izabrao Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija.Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski Porfirije Perić rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju.Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Kako se navodi zamonašen je od strane svog duhovnog oca, tada jeromonaha Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.Patrijarh sroski Porfirije diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine.Na poslediplomskim studijama u Atini boravio je od 1986. do 1990. godine.Nakon toga dolazi u manastir Svetih arhangela u Кovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana, a kasnije je postao episkop.Sa te dužnosti postao je Mitropolit zagrebačko-ljubljanski.Doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.Patrijarh Porfirije u Kovilju se angažovao i na lečenju ljudi koji su oboleli od bolesti zavisnosti.Čuvenog psihijatra, akademika  Vladetu Jerotića, nasledio je na Bogoslovskom fakultetu na katedri Pastirske psihologije.

Srbija

Srbija među zemljama sa najblažim protivepidemijskim merama

Naučnici sa Oksforda osmisilili su indeks rigoroznosti koji im omogućava da porede ograničenja u pojedinim evropskim državama. U ovom trenutku po oštrini lokdauna prednjači Irska, dok Srbija spada u red zemalja sa blažim ograničenjima, piše Euractiv.U indeksu su mere ograničenja ocenjene od 0 do 100, pri čemu 100 označava gotovo potpuno zatvaranje države.Prema kriterijumima na osnovu kojih je indeks sastavljen, do sada je samo Srbija u jednom periodu, od kraja marta do kraja aprila 2020. godine, dostigla najviši stepen lokdauna.U tom periodu u Srbiji je bila na snazi potpuna zabrana izlaska ljudi starijih od 65 godina, a i za veliku većinu ostalih građana je važila zabrana izlaska tokom vikenda.Međutim, oštrina mera koje su trenutno na snazi u Srbiji na indeksu britanskih naučnika ocenjena je sa 59, čime spada među zemlje sa blažim ograničenjima javnog života.Oštrina lokdauna u indeksu je ocenjena na osnovu devet kriterijuma, a to su između ostalih rad škola, ograničenja u kontaktu građana, zabrane ili ograničenja okupljanja i javnih manifestacija, ograničenja putovanja unutar zemlje i putovanja u inostranstvo.Zbir ocena za mere u pojedinim sferama života čini ukupnu vrednost indeksa. Autori indeksa su, međutim, naglasili da veći ukupan broj poena ne znači da su mere u nekoj nekoj zemlji bolje nego u drugoj, nego samo da je lokdaun stroži, preneo je Euractiv.Indeks pokazuje da su u ovom trenutku najrigoroznije mere ograničenja na snazi u Irskoj, i one su ocenjene ukupnom ocenom 88.

Video

Lutke koje liče na svoje vlasnike (VIDEO)

Još od 1959. kada je nastala čuvena Barbi, lutke su uglavnom pravljene naglašenih atributa, manekenske građe, kao nasmejane dugokose lepotice.Jedna mama iz Beograda odlučila se da napravi lutku bukvalno po svačijoj meri.Ana je menadžerka prodaje u jednom beogradskom hotelu, a svoju kreativnost ispoljila je dizajnirajući jedinstvenu lutku “Ivku”, nazvanu upravo po ćerkama Ivi I Kaji. Svaka Ivka ima frizuru i stajling ponosnog vlasnika, a nijedna nema usta. Zašto objašnjava u videu idejni tvorac Ivke Ana Jovićević:Ivka dol obučena je slično onome kome je i namenjena, a na vlasnika liči i po frizuri. Ana objašnjava kako Ivka nastaje:“Prikupljanje materijala, izrada komada odeće, obuće, kose traje i po nekoliko dana. Svaki komad je autentičan i originalan. Najteže je pogoditi frizuru i nijansu boje kose budućeg vlasnika Ivke. Trudim se da koristim prirodne materijale kad god je moguće, a uz lutku se dobija i sertifikat o autentičnosti”.Ana dodaje da čak ni njen suprug, uprkos podršci koju joj je pružio, nije verovao da će Ivku iko hteti da kupi. Za sada, ovo je samo hobi, ali Ana planira da pomogne Ivki da osvoji svet jer veruje da ona to može. 

Srbija

Radnici Fijat plastike započeli generalni štrajk

Jutros u 6 sati započet je generalni štrajk zaposlenih u kragujevačkoj fabrici Fijat plastik zbog smanjenja plata. Kako je rečeno agenciji Beta u štrajkačkom odboru, radnici štrajkuju na svojim radnim mestima zbog poštovanja distance i protivepidemijskih mera, prenose mediji.Predstavnik štrajkačkog odbora Bojan Božović je rekao da će proizvodnja u obe smene biti obustavljena sve dok ne budu ispunjeni zahtevi radnika.Prema rečima Božovića, od poslodavca se traži da vrati iznos regresa od pre 1. januara 2021. godine, kao i da se za plaćeno odsustvo isplaćuje 65 odsto umesto dosadašnjih 60.Božović je rekao da su radnici Fijat plastik u stvari kažnjeni umanjenjem zarada pošto je Samostalni sindikat te fabrike ranije odbio da potpiše „nezakoniti“ Kolektivni ugovor sa poslodavcem, budući da je neprihvatljiva stavka o odricanju od prava na štrajk.Posle toga je poslodavac, kako je kazao Božović, jednostrano izmenio važeći Pravilnik o radu.Zaposleni su 12. januara počeli s jednočasovnim štrajkovima upozorenja, a u međuvremenu nije postignut dogovor sa poslodavcem u pregovorima koji su vođeni.Božović očekuje da će se obustava proizvodnje branika za 500L odraziti i na rad fabrike Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA).Na osnovu njegovih saznanja, u sestrinskoj firmi FCA u Kragujevcu su zbog najavljenog štrajka za današnju proizvodnju obezbedili veću količinu branika nego što je to uobičajeno.Božović je rekao da se te dodatne količine branika drže na podu umesto na predviđenim mestima i da je to suprotno protokolu, jer mogu da se oštete.