U obnovu zgrade BIGZ-a novi vlasnici ulažu 40 miliona evra

Novi vlasnici zgrade nekadašnje državne štamparije Beogradskog izdavačkog zavoda (BIGZ) u Beogradu, uložiće u taj objakat 40 miliona evra, prenela je agencija Beta. Novi vlasnici nameravaju da ga pretvore u kancelarijski prostor, kao i u druge „prilagodljive“ vrste poslovnog prostora koje će zakupci moći sami da dizajniraju.

Jedna polovina zgrade bivšeg BIGZ-a je u vlasništvu kompanije Marera Real Estate Partners, a druga je u vlasništvu Aleksandar gradnje i oni su investitori u njenu rekostrukciju. 

„U prvom partnerskom projektu Marera je kupila zgradu BIGZ-a koju će obnoviti prema oprobanom konceptu kojim se njena kompanija, Marera Properties, pozicionirala kao lider u rekonstrukciji znamenitih objekata u Beogradu“, stoji u saopštenju te kompanije.

Rekonstrukcija zgrade, koja je nekada bila najveća štamparia na Balkanu trajaće 18 meseci, uz saradnju sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Cilj je kako se navodi da se očuva autentični izgled projekta Dragiše Brašovana.

„Ovo monumentalno zdanje ima preko 40 hiljada kvadratnih metara, od čega je nešto preko polovine upotrebnog prostora usled impresivno projektovanih hodnika i stepenišnih zona“, izjavila je direktorka kompanije Milana Srećkov.

Dodala je da je na domaćem tržištu nekretnina kancelarijski prostor daleko od zasićenog, pa tu prema njenim rečima postoji prostor za nove investicije.

Kao budući moderni poslovni centar, BIGZ će, kako se navodi, kompanijama zainteresovanim za zakup ponuditi kombinaciju klasičnih kancelarija i „open space koncepta“ i mogućnost da organizacija prostora i dizajn enterijera budu u potpunosti prilagođeni njihovim potrebama.

Marera Properties se bavi investiranjem u nekretnine koje nakon akvizicije razvija i iznajmljuje, a raspolaže sa 190 hiljada kvadrata.

Zgrada BIGZ-a je jedno od najpoznatijih arhitektonskih ostvarenja jugoslovenske moderne. 

Građena je kao zgrada Državne štamparije između 1934. i 1941. godine po projektu arhitekte Dragiše Brašovana s tlocrtom u obliku ćiriličnog slova „P“ i po obliku nalik na štamparsku mašinu iz tog doba.

Tada je četvrta štamparija po veličini u Evropi, a najveći objekat u Jugoslaviji, jedan je od najvećih na Balkanu, sa visinom od 64 metra i 3,5 hektara korisne površine. 

Prvi put je pri njenoj izgradnji primenjena tehnika postavljanja temelja na ploču od armiranog betona.

Zgrada je napuštena 1990-ih i prepuštena nemaru, ali ju je poslednjih godina ipak koristilo nekoliko firmi i nešto umetnika, dizajnera, arhitekata, muzičara.