Najnovije

Svet

Vivendi planira da proda najveću muzičku kompaniju na svetu

Vivendi planira da proda Universal Music Group (UMG), svoje najveće preduzeće, i distribuira 60 odsto osnovnog kapitala grupe svojim investitorima do kraja godine dok kreće u kapitalizaciju sve rastuće vrednosti ove muzičke imovine, piše Fajnenšal tajms.Tim potezom akcije Vivendija porasle su u ponedjeljak za čak 20 odsto na 31,50 evra, što je njihov najviši nivo od 2007. godine.Ako akcionari odobre ovaj potez na glasanju krajem marta, prodaja će dovesti do toga da će najveća svetska muzička kompanija, koja je dom mnogim pop zvezdama, uključujući Lejdi Gagu i Kanje Vesta, postati nezavisna kompanija u kojoj bi Vivendi posedovao samo 20 procenata.Takođe bi francuskoj medijskoj grupi pod kontrolom milijardera Vinsenta Bolorea pružilo više moći za kupovinu u drugim oblastima kao što su izdavaštvo, televizija i komunikacije.Kada Vivendi proda UMG, preostala preduzeća će biti mnogo manja i uglavnom će se fokusirati na Francusku, uz TV operatora Canal Plus, komunikacionu agenciju Havas, izdavača mobilnih igara Gameloft i izdavača knjiga Editis. Upravni odbor Vivendija postavio je "minimalni cilj od 30 milijardi evra" procene za UMG. Konzorcijum predvođen kineskom grupom Tencent iskoristio je krajem januara opciju da kupi dodatnih 10 procenata UMG-a po toj proceni, čime je njihov ukupan udeo u kompaniji sada 20 odsto.Akcionari Vivendija dobili bi „izuzetnu distribuciju“ u obliku novih akcija UMG-a, koje bi potom bile uvrštene na berzi u Amsterdamu, gde će kompanija biti registrovana.Kada je manji rival Warner Music prošlog juna izašao na tržište po ceni od gotovo 16 milijardi dolara, bilo je jasno da su investitori imali apetita za muzičkim kućama.Od tada je tržišna kapitalizacija Warner-a porasla na 19,2 milijarde dolara.Vrednost muzičkih kompanija porasla je poslednjih godina kada su streaming usluge poput Spotifaja oživele industriju, plaćajući milijarde za autorska prava velikim muzičkim izdavačima.

Svet

Preležana korona stvara skoro isti nivo zaštite kao vakcina

Dok u Srbji već nedeljama traje vakcinacija građana protiv koronavirusa naučnici Medicinskog fakulteta sa sedištem u Gracu tvrde da ljudi koji su već preležali koronavirus imaju 91 odsto niži rizik da se zaraze od te bolesti u narednih sedam meseci, prenosi portal Poslovni.hr.Taj nivo imuniteta, kako se navodi, samo je malo niži od imuniteta koji pruža vakcina Pfizer/BioNTech, čija efikasnost u zaštiti od virusa iznosi 95 odsto.Studija je proučavala kako su ljudi koji su bili zaraženi u prvom talasu pandemije, od februara do aprila, prošli u drugom talasu, od septembra do novembra. Napominje se da rezultati istraživanja pokazuju da antitela, nakon infekcije koronavirusom, pružaju gotovo jednaku zaštitu kao vakcina, ali u kraćem vremenskom periodu. U studiji se navodi i da su, u poređenju sa ostalom populacijom, u Austriji imali znatno jaču otpornost na infekciju.PRVA EFEKTIVNA VAKCINA PROTIV KORONE OBEZBEĐUJE "90 ODSTO ZAŠTITE" "Podaci pokazuju da raste imunost na Sars-CoV-2 kod stanovnika Austrije, iako još ne znamo do koje mere se taj imunitet odnosi i na različite mutacije virusa Sars-CoV-2 ili koliko dugo i u kojoj meri traje zaštita od reinfekcije u dužem vremenskom razdoblju", kaže Franz Allerberger iz Austrijske agencije za zdravlje i sigurnost hrane.Kako se dodaje, potrebne su dodatne evaluacije kroz duža vremenska razdoblja i analiza podataka iz drugih zemalja.Rezultati su slični onima do kojih su došli britanski zdravstveni radnici koji su otkrili da gotovo 90 odsto zaraženih koronavirusom imaju antitela u svom organizmu šest meseci nakon infekcije.Podaci iz februara sakupljeni u najvećoj britanskoj biomedicinskoj bazi podataka, UK Biobank, pokazuju da je antitela imalo 88 odsto učesnika šestomesečnog istraživanja.

Srbija

U Srbiji prošle godine na lizing nabavljena oprema vredna 367 miliona evra

Tokom januara ove godine, registrovano je 611 ugovora o finansijskom lizingu, dok je u 2020. godini registrovano 13.573 ugovora o finansijskom lizingu, na osnovu kojih su nabavljeni predmeti u vrednosti većoj od 367 miliona evra, navodi se u saopštenju Agencije za privredne registre.Od uspostavljanja Registra finansijskog lizinga do kraja 2020. godine bilo je aktivno 55.870 registrovanih ugovora o finansijskom lizingu, ukupne vrednosti od 1,712 milijardi evra.Putem finansijskog lizinga su, u najvećem procentu, nabavljena putnička vozila, zatim teretna i druge vrste vozila.I u 2020. godini, primaoci finansijskog lizinga su u najvećem procentu bila pravna lica, dok su preduzetnici činili tek deseti njihov deo.     Od uspostavljanja ovog registra, nepokretnosti su bile predmet finansiranja u 51 registrovanom ugovoru, ukupne vrednosti od 24,6 miliona evra.

Svet

Društvena mreža Parler ponovo aktivirana

Američka društvena mreža krajnje desnice Parler, ponovo je onlajn posle skoro više od mesec dana, nakon što su je Gugl, Amazon i Epl suspendovali sa svojih platformi zbog uloge koju je igrala u opsadi na zgradu Kapitola 6. januara, piše Axios.Parler je optužen da nije dovoljno moderirao sadržaje koji pozivaju na nasilje uoči napada na zgradu američkog Kapitola.Suspendovanje ove platforme pokrenulo je pitanja o slobodi govora i o tome da li tehnološki giganti imaju previše kontrole nad diskursom u Americi i širom sveta.Republikanska politička donatorka Rebeka Merser, koja kontroliše upravni odbor ove kompanije, angažovala je Marka Meklera, vodećeg glasnika, fiskalno konzervativnog, društveno-političkog Pokreta čajanka, da vodi Parler.Korisnici koji su već imali nalog moći će da koriste društvenu mrežu već ove nedelje, a novi korisnici će moći da se registruju početkom sledeće nedelje.Kompanija nije otkrila koji će veb servis hostovati Parler, rekavši da je sada platforma „izgrađena na robusnoj, održivoj, nezavisnoj tehnologiji“."Kada su Parler u januaru „skinuli“ sa interneta oni koji žele da ućutkaju desetine miliona Amerikanaca, naš tim se okupio, rešen da održi obećanje našoj zajednici da ćemo se vratiti jači nego ikada. Parlerom upravlja iskusan tim i on je tu da ostane. Napredovaćemo kao vodeća platforma društvenih medija posvećena slobodi govora, privatnosti i građanskom dijalogu", rekao je Mekler u izjavi.Međutim, Parler ostaje u neizvesnoj poziciji. Epl i Gugl nisu vratili Parlerovu aplikaciju u svoje prodavnice i još uvek vode parnicu protiv Amazona.Bivši izvršni direktor Parlera Džon Mace kaže da ga je odbor kompanije otpustio nakon napada na zgradu Kapitola. Ranije ovog meseca rekao je Axiosu da se oseća "izdatim" od strane Rebeke Merser, naslednice hedž fond milijardera Roberta Mersera.

Srbija

Novi zakon o zdravstvenom osiguranju uvodi retke bolesti

Srbija bi polovinom ove godine, tačnije 1. juna 2021. trebalo da dobije nov Zakon o zdravstvenom osiguranju, a tim povodom u toku je javna rasprava o Nacrtu koji sadrži izmene i dopune ovog dokumenta, piše portal Telegraf.Ovim dokumentom prvi put u pravne propise u Srbiji biće uvedena definicija retkih bolesti, trudnice će zbog sprečenosti da rade ostvariti pravo na naknadu bez obzira na to da li su im uplaćeni doprinosi, a pacijenti više neće morati da dostavljaju potvrdu o bolovanju poslodavcu, već će to umesto njih, elektronskim putem raditi izabrani lekar.Ako se ovaj dokument usvoji, više ne bi trebalo poslodavac da vrši obračun naknada zarada, već će to raditi Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), koji sada to samo kontroliše.Kako se navodi u obrazloženjima predloženih rešenja za donošenje novog Nacrta, ukazala se potreba za daljim unapređenjem sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, a koja se ogleda u odgovarajućim rešenjima koja se odnose na ostvarivanje prava na naknadu zarade usled privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili povrede, te se njime predlažu nova rešenja kojima se olakšava ostvarivanje tog prava osiguranicima, kao i samim poslodavcima.Javna rasprava je počela 4. februara i trajaće do 28. februara. U njoj mogu da učestvuju predstavnici državnih organa, javnih službi, predstavnici zdravstvenih ustanova, stručna javnost, udruženja i drugi zainteresovani učesnici.Po okončanju postupka javne rasprave Ministarstvo zdravlja analiziraće sve sugestije učesnika u javnoj raspravi i sačiniti izveštaj u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave.Nov Zakon stupio bi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivao bi se od 1. juna 2021. godine.

Svet

Radnici najskuplje platili cenu pandemije

Približno 114 miliona ljudi u svetu ostalo je bez posla zbog pandemije COVID-19, ali i antipandemijskih mera i ograničenja koje su uvele države i kompanije. Najteže su pogođeni mladi radnici, žene, samozapos...

Srbija

U Srbiji želi da investira 70 odsto dijaspore

Sedamdeset odsto pripadnika srpske dijaspore izrazilo je spremnost da investira u svojoj zemlji, a 74 odsto ispitanika smatra da bi naši sunarodnici iz inostranstva trebalo da imaju makar ravnopravan, ako ne i povlašćen status prilikom investiranja u Srbiji i Republici Srpskoj, pokazalo je istraživanje sociologa, psihologa i komunikologa iz Srbije, zemalja u regionu i srpske dijaspore kojim je koordinirala Teslina naučna fondacija iz SAD i Srbije, prenosi portal N1.Čak 93 odsto ispitanika izrazilo je uverenje da bi deca naših ljudi rođena u inostranstvu trebalo da imaju ista prava na školovanje u matici kao i deca građana Srbije, a više od 87 odsto misli da dijaspora treba da ima pravo glasa u matičnoj zemlji.Više od 70 procenata ispitanika do sada nije glasalo na izborima u Srbiji iz zemalja u kojima borave, a uporedo sa regulisanjem biračkog prava 90,8 odsto anketiranih misli da je potrebno ponovo oživeti rad Skupštine dijaspore, koja bi trebalo da ima svoje predstavnike i u Skupštini Srbije.Pored toga, stav 85 odsto ispitanika je da bi našim sunarodnicima u dijaspori trebalo omogućiti elektronsko glasanje, a 94,5 odsto deli mišljenje da bi dijaspora i matica trebalo aktivno da učestvuju u pripremi budućeg Nacionalnog programa Srbije i svih Srba sveta, kojim bi bili obuhvaćeni nacionalni interesi Srbije i Republike Srpske.Kao važan deo plana jačanja saradnje matice i dijaspore je svakako i formiranje Ministarstva dijaspore u Srbiji i Republici Srpskoj, što je potvrdilo 91,2 odsto ispitanika, dok 94 odsto smatra da je potrebno da se Srbija uključi u organizaciju srpskih klubova u regionu i dijaspori.Skoro svi ispitanici, odnosno 98,9 odsto, misle da je neophodno veće uključivanje dijaspore u otvaranje „mini biznisa“ sa investicijama iz dijaspore, sa državnim garancijama i mogućnošću prava na penzionisanje za povratnike koji su investirali u maticu.Samim tim, 78 odsto anketiranih misli da je sređivanje dokumentacije za dijasporu prioritet u javnim službama matične zemlje, dok 66,1 odsto smatra da bi povratnici iz dijaspore, uz pravo na penziju, morali da imaju i pravo na uvoz bez carina i poreza.Nešto manje od polovine, tačnije 46,6 odsto ispitanika, ne zna dovoljno na kom nivou je saradnja verskih institucija u matici i dijaspori, ali se svi slažu da je veoma važna uloga Srpske pravoslavne crkve u jačanju jedinstva naroda i države, a samim tim i u jačanju saradnje matice sa dijasporom.Projekat istraživanja „Teslin narod – Matica i dijaspora na istom putu“ podržala je i sufinansirala Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Svet

Gugl pregovara s Hrvatskom o autorskim pravima za vesti

U Hrvatskoj skupštini se trenutno razmatra o novom Zakonu o autorskim i srodnim pravima, koji će se baviti pitanjima autorskih prava za sadržaje koje servisi poput Gugl Njuza prenose na svojim platformama, prenose mediji.Pitanja plaćanja autorskih prava prilikom deljenja novinskih sadržaja trenutno su aktuelna u Francuskoj i Australiji, u Francuskoj je Gugl postigao dogovor s najvećim izdavačima o plaćanju naknade za preuzete sadržaje, dok su pregovori u Australiji još uvek neizvesni.Pomenuti novi hrvatski zakon uređuje pitanja autorskih prava, u ovom slučaju na način da se o njima pregovara kolektivno, što u Guglu ne razumeju. Iako su već počeli pregovore s hrvatskim vlastima, nije im sasvim jasno ko bi trebalo da zastupa kolektivne interese izdavača, prenosi Nova.rs.Gugl podržava izdavače u celom svetu, što direktno finansijski, što kroz plaćanje autorskih prava za sadržaj koji u potpunosti koriste kroz Gugl Njuz Šoukejs. Ono što se ne plaća nigde jeste prikaz sadržaja u rezultatima pretraživanja, odnosno linkovi i isečci iz sadržaja, a to je u skladu sa EU Direktivom o autorskim pravima.Hrvatski nacrt Zakona o autorskom i srodnim pravima u suprotnosti je s EU Direktivom, jer predviđa kolektivno pregovaranje i ne dopušta pojedinačnim izdavačima da odlučuju o svom sadržaju.Zato Guglu “nije ugodno” da u Hrvatskoj pregovara sa Društvom za zaštitu novinarskih autorskih prava o EU Direktivi, jer ih ne vide kao zakonskog kolektivnog pregovarača. O zakonodavnim rešenjima su već razgovarali s predstavnicima Vlade Hrvatske, a sa izdavačima pregovora za sada nije bilo.Evropska unija je 2019. prepravila svoje zakone o autorskim pravima, učinivši platforme poput Gugla i Jutjuba odgovornim za kršenje autorskih prava koje su počinili njihovi korisnici.Nova pravila, koja su se žestoko osporavale firme iz Silicijumske doline, takođe zahtevaju da pretraživači i društvene mreže dele prihod sa izdavačima ako prikazuju njihov sadržaj na bilo koji način.Gugl je prošle godine najavio da će izdavačima platiti više od milijardu dolara u naredne tri godine putem novog programa za licenciranje vesti.Google će francuskim medijima plaćati za prikazivanje vesti u pretraživaču

Svet

Ekonomske slobode od ključnog značaja za otpornost tokom pandemije

Autorka teksta je Tanja PorčnikU periodima koje ne obeležavaju vanredne situacije, naučno je dokazano da uloga ekonomskih sloboda, koje definišemo kao odsustvo mešanja ili prinude u ekonomske odluke pojedinca, znače ekonomski rast i prosperitet za najveći broj ljudi. Produbljavanjem ekonomskih sloboda postižu se viši nivoi različitih mera ljudskog blagostanja.Kada su ljudi slobodniji da obavljaju svoje ekonomske aktivnosti bez nepotrebnih ograničenja, ekonomske slobode ili njihovi pojedinačni konstitutivni elementi, kao što su lični izbor, dobrovoljna razmena, pristup tržištima i zaštita ljudi i njihove imovine od nasrtaja, dovode ne samo do veće ekonomske efikasnosti, više inovacija i dodanu vrednost, već i sreći pojedinaca, rodnoj ravnopravnosti i bolje zaštićenim političkim pravima.Ekonomska sloboda sama po sebi oblikuje institucionalno okruženje zemlje koje je neophodno za njeno blagostanje i ekonomski rast.Ipak, da li se ovi pozitivni odnosi održavaju i u vanrednim situacijama, poput pandemije? Kakav uticaj imaju ekonomske slobode oporavak i funkcionisanje privrede tokom ovakvih ekstremnih šokova?Bjornskov (2016) ukazuje da ekonomske slobode "štite zemlje od kriza i omogućavaju im brži oporavak od (više) regulisanih ekonomija". Dalje, empirijska studija slučaja Vinsenta Gelosoa i Džejmi Bolonja Pavlika (2020) ukazuje da viši nivo ekonomske slobode dovodi do veće sposobnosti prilagođavanja šokovima, smanjenjem trenja u preraspodeli resursa i reorganizaciji ekonomske aktivnosti. Koristeći Istorijski indeks ekonomske slobode (HIEL) za zemlje OECD-a od 1850. do 2007. godine, koji je razvio Leandro Prados de la Eskosura (2016), Geloso i Bolognja Pavlik zaključuju da su viši nivoi ekonomske slobode ublažili efekte pandemije gripa tokom 1918. godine.Možemo li primeniti ove nalaze na pandemiju COVID-19?Iako je pandemija COVID-19 s nama svega godinu dana, i da se očekuje da će oporavak biti dugoročan proces, već je objavljeno nekoliko studija o uticaju ekonomske slobode na sposobnost država da se nosi sa krizom i naknadno oporave.Studija Keneta R. Sulcika i Muhameda A. Čima (2020) koristi indekse ekonomske slobode The Heritage Foundation-a (2020) i Economic Freedom of the World (2019) Frejzer instituta da bi pokazala da zemlje sa većim ekonomskim slobodama ne samo da imaju niže stope smrtnosti od COVID-19, već i da su i otpornije i sposobnije da podnesu zdravstvenu krizu od zemalja sa niskim nivoom ekonomskih sloboda.Drugo istraživanje Rej-Ming Čena (2020) koje se takođe služi Indeksom ekonomske slobode The Heritage Foundation-a (2020) takođe zaključuje da ne postoji značajna veza između ekonomske slobode i stope smrtnosti od COVID-19.Što je najvažnije, Sulcik i Čima (2020) su utvrdili da otpornost zemlje na pandemiju ne potiče iz stvarne rasta realnog BDP-a i posedovanja više zdravstvenih resursa, poput bolničkih kreveta. Umesto toga, otpornost je široko zasnovana i ukorenjena u interakciji ljudi sa institucionalnim okvirom. Budući da su ekonomski slobodnije zemlje inovativnije i preduzetnije, autori sugerišu da bi povećanje ekonomske slobode moglo smanjiti broj smrtnih slučajeva u pandemiji.U vremenima velike neizvesnosti, nacionalne vlade se pozivaju na delanje. Međutim, kreatori politike trebaju da imaju na umu da se od njih ne očekuje samo nametanje i sprovođenje proporcionalnih, zakonskih mera za suzbijanje širenja COVID-19 i zaštita života, već i za održavanje ili čak jačanje institucionalnog okvira, koji bi osiguravao imovinska prava i visok stepen ekonomske slobode, koji omogućavaju zemlji da se bolje nosi sa krizom i da se posle brže oporavi od nje.Na kraju krajeva, ekonomske slobode i imovinska prava osnažuju uslove i podsticaje za dinamične inovacije u zdravstvu i privredi za borbu protiv javnozdravstvene krize, kao što je COVID-19, da je prevladaju da se bolje pripreme za narednu zdravstvenu krizu. Ekonomske slobode bi trebale da budu glavni prioritet i tokom pandemije.

Svet

Bajden zaustavio pravni postupak protiv TikTok-a i WeChat-a

Američki predsednik Džo Bajden zaustavio je pravni postupak protiv kineskih aplikacija TikTok-a i WeChat-a koji je za cilj imao da zabrani ove aplikacije u Sjedinjenim Američkim Državama, piše BBC.Bivši predsednik Donald Tramp je obe aplikacije smatrao pretnjom za nacionalnu bezbednost, pa je nastojao da ih zabrani. Kineske kompanije su odmah preduzele pravne mere protiv mogućih zabrana, a nova administracija će preispitati da li aplikacije zaista predstavljaju pretnju.Ove aplikacije će sada moći normalno da rade u SAD-u dok se, prema pravnim dokumentima, novo osoblje ne „upozna sa problemima u ovom slučaju“, navodi BBC.Oko milijardu ljudi širom sveta koristi WeChat, ali samo dva odsto tih korisnika je iz SAD-a, dok je TikTok daleko popularniji i ima oko 100 miliona američkih korisnika.Vlasnik TikTok-a, kineski BajtDens (ByteDance) već je bio u procesu postizanja sporazuma sa Oraklom (Oracle) i Volmartom (Wallmart), prema kojem bi američki deo poslovanja ove aplikacije bio pretvoren u nezavisnu celinu kojom bi rukovodile američke kompanije kako bi se izbegla moguća zabrana.Međutim, sada taj sporazum možda neće biti neophodan, ukoliko se Bajdenova administracija odluči za blaži pristup prema kineskim kompanijama.

Srbija

Direktor kancelarije za IT: Više se ne nose priznanice u MUP

Od 1. marta građani Srbije više neće morati da nose priznanice na šaltere policijskih uprava, već će uplate biti elektronski evidentirane u MUP-u, kazao je u intervjuu za Politiku Mihailo Janković, direktor kanlecarije za IT i e-upravu.On je podsetio da je prošle nedelje pokrenuta elektronska usluga izdavanja i zamene vozačkih dozvola, bez odlaska u policijsku stanicu."I ne samo to - građanima će dozvole stizati na kućnu adresu", rekao je Janković.Prvi put podaci građana iz 13 različitih baza podataka stavljeni su na jedno mesto, u Državni data centar, kazao je on. "Registru građana će od narednog meseca prvi put moći da pristupaju i državni organi koji će po službenoj dužnosti ažurirati podatke. Na primer, kada se devojka uda i promeni prezime, ne mora da ide od šaltera do šaltera i to prijavljuje već će kroz bazu podataka prezime automatski biti svuda izmenjeno". Govoreći o elektronskoj prijavi za vakcinaciju, on je rekao da je novina praćenje svake bočice vakcine, od sletanja na aerodrom, preko centralnog i regionalnog magacina, do domova zdravlja i ambulanti. 

Srbija

Svega četvrtina turističkih agencija obnovilo licencu za rad

Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS)  pozdravilo je odluku države da dodeli pomoć hotelijerima i prevoznicima, ali naglašava da je sektorska pomoć ponovo zaobišla turističke agencije, prenosi portal Biznis.rs. Kažu da su zbog toga razočarani i naglašavaju da su mere državne podrške trebale da budu selektivnije.Marija Prijić-Sladić iz UTAS-a ističe da su vlasnici turističkih agencija očekivali da će država naći način da im pomogne jer su tokom pandemije pretrpeli pad prometa veći od 90 odsto. "Od 400 turističkih agencija, samo oko 100 agencija sada ima status organizatora putovanja", ističe Marija Prijić-Sladić.Ona navodi da većina agencija koje su ugrožene nisu dobile obećana sredstva iz Fonda za razvoj. "Oni koje su aplicirali za ta sredstva nisu dobile čak ni odgovor od Fonda, a sada se navodno čeka nova uredba. I dalje nema rešenja za tešku situaciju u kojoj se nalaze turističke agencije", naglašava Marija Prijić-Sladić iz UTAS-a.Naglašava i da je nejasno zašto tu podršku dobijaju one kompanije koje su kroz pandemiju, kako tvrdi, prošle bez velikih šteta.UTAS PITA GRAĐANE ŠTA MISLE O OSIGURANJU TURISTIČKIH AGENCIJA Ona je naglasila da niko nije očekivao da će pandemija trajati ovoliko dugo i da od njenog početka turističke agencije praktično neće imati posla.Prijić-Sladić kaže da i su na početku turističke agencije uzele pomoć države u vidu minimalca, ali da se u praksi pokazalo da  bez posla i novog prihoda, ti minimalci generišu nove troškove za isplatu poreza i doprinosa i nameću obavezu zadržavanja radnika u radnom odnosu, iako za njih u stvari posla nema .Kako ističe, pomoć u vidu isplate minimalca preduzećima doprinosi očuvanju radnih mesta, ali pre svega ako za ta preduzeća ima posla.Marija Prijić-Sladić upozorava da, ukoliko se ovakva situacija nastavi i u epidemiološkom i u poslovnom smislu, treba očekivati da će veliki broj turističkih agencija bankrotirati.Prema njenom mišljenju najgore bi bilo da turističke agencije bankrotiraju, jer će se onda postaviti pitanje ko bi obeštetio ljude koji su uplatili putovanja pre izbijanja pandemije, bilo kroz zamenska putovanja ili pak povraćaj uplaćenog novca.Kako dodaje situacija je sada uglavnom izgubljena, jer je većina agencija zatvorena i ljudi su se okrenuli drugim poslovima. 

Srbija

Tržište privatnog obezbeđenja u Srbiji: Najvidljiviji primer loše regulative

Tržište privatnog obezbeđenja u Srbiji karakteriše loša praksa odabira radnika, niska cena rada, nedostatak delotvornog nadzora, politizacija sektora, sukob interesa i siva ekonomija, ukazuje najnovija analiza „Politička distorizija tržišta privatnog obezbeđenja“, čiji je autor Marko Milošević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), piše portal Biznis i Finansije.Prisutne anomalije nameću zaključak „da država ne radi u interesu svojih građana, već u interesu partijsko-poslovne klike, koja mašući barjakom državnosti, preliva javna sredstva u privatne džepove. Na tržištu postoji oligopol – u ovom slučaju niza partijski povezanih firmi, koje dobijaju najlukrativnije ugovore“, ocenjuje se u analizi.Privatizacija sektora obezbeđenja u Srbiji započela je još devedesetih godina, međutim regulacija tržišta je kasnila, pa je tako Zakon o privatnom obezbeđenju usvojen tek 2013. godine, a čekalo se još dve godine da otpočne licenciranje radnika.Samo licenciranje ne funkcioniše kako bi trebalo, jer nije uspostavljen kvalitetan sistem obuke, kao ni efikasan nadzor na ovom tržištu, podeljen između inspekcije rada koja kontroliše rad na crno i MUP-a u čijoj je nadležnosti kontrola da li se posluje bez licenci.To je otvorilo prostor sivoj ekonomiji, odnosno da deo poslodavaca jednako plaća radnike sa licencom i one bez licence.Održavanje niske cene rada na tržištu postiže se i sve većim angažovanjem penzionera, pre svega pripadnika vojske i policije koji su po beneficiranom radnom stažu ostvarili pravo na penziju.Još jedan razlog za niske dnevnice je angažovanje radnika obezbeđenja posredstvom agencija za lizing radne snage. Beograd ima najviše radne snage angažovane na lizing, čak 44 odsto, a ovakav oblik upošljavanja je najizraženiji u sektoru usluga. Kada je reč o privatnom obezbeđenju, nema preciznih brojki, ali se procenjuje da je u Beogradu angažovano na lizing 40 odsto radne snage koja obezbeđuje veće firme, dok je u unutrašnjosti takva praksa slabije izražena.Agencijsko zapošljavanje olakšava ispumpavanje novca iz javnog sektora u privatne džepoveKada je reč o sektoru obezbeđenja, kod ovakve vrste zapošljavanja najpogodniji za malverzacije su ugovori sa javnim sektorom, iz nekoliko razloga. Ovaj sektor angažuje najveći deo fizičkog obezbeđenja, nema unutrašnje kontrole o kvalitetu pružene usluge, a državni kontrolni mehanizmi su sporadični i instrumentalizovani.U Srbiji niti ima slobodnog tržišta usluga privatnog obezbeđenja, niti država interveniše s ciljem da ukloni izražene anomalije. Naprotiv, tržište je degradirano jer se državni aparat instrumentalizuje radi pojedinačnih, partijskih interesa. Posledično cvetanje rada na crno i malverzacija zbog male cene rada, kao i odsustvo struke i propala politika licenciranja odgovornost su države koja to omogućava, time što stimuliše loše prakse i selektivno nadzire rad, kada ga uopšte nadzire.Ceo tekst pročitajte na stranici portala Biznis i Finansije OVDE.

2021

UNICEF i Johnson & Johnson Fondacija nabavili ličnu zaštitnu opremu za zdravstvene radnike

UNICEF je isporučio ličnu zaštitnu opremu za zdravstvene radnike u KOVID bolnici u Batajnici i Kliničkom centru Srbije. Zahvaljujući donaciji Johnson & Johnson Fondacije i kompaniji Janssen Srbija (deo farmaceutske kompanije Johnson & Johnson), vrednoj 70.000 američkih dolara, nabavljeno je 3000 zaštitnih vizira, 2000 komada jednokratnih rukavica, 2000 skafandera, 10.000 mantila i 8000 KN 95 maski. „UNICEF nastavlja da daje svoju punu podršku nacionalnim naporima da se zaštiti stanovništvo kroz nabavku potrebne opreme za zdravstveni sistem. Poslovna zajednica pokazala je istinsku solidarnost, i u uslovima ekonomske neizvesnosti deo svojih prihoda opredelila za pomoć društvu. Samo u Kovid bolnici u Batajnici vrši se oko 1600 presvlačenja zaposlenih dnevno da bi se zdravstveni radnici zaštitili od infekcije kada ulaze u crvenu zonu. Veoma cenimo doprinos Johnson & Johnson Fondacije našem radu – posebno u vanrednim situacijama poput ove sa kojom se sada svi suočavamo. Zahvaljujući njihovoj podršci možemo efikasnije da se izborimo sa korona virusom i sačuvamo živote ljudi u Srbiji“, izjavila je Vesna Savić Đukić, šefica sektora za saradnju sa privatnim sektorom. Direktorka Kovid bolnice u Batajnici, dr Tatjana Adžić Vukičević izrazila je zahvalnost UNICEF-u za donaciju zdravstvenom sistemu naše zemlje.⠀„U ime svi zaposlenih u Kovid bolnici u Batajnici i u moje ime, želim da izrazim zahvalnost UNICEF-u i kompaniji Janssen na pomoći koju su pružili Kovid bolnici u vidu lične zaštitne opreme i sredstava za dezinfekciju. Ovde se trenutno nalazi oko 400 bolesnika, od kojih je u jedinicama intenzivnog lečenja njih 50. Ovde je danonoćna borba za život ljudi koji pristižu ne samo iz Beograda, već iz cele Srbije. Nadam se da ćemo sa procesom imunizacije za 2 ili 3 meseca stati na put ovoj bolesti i da ćemo se vratiti u normalne tokove života“, izjavila je direktorka Kovid bolnice u Batajnici, dr Tatjana Adžić Vukičević.Predstavnici kompanije Janssen Srbija (deo farmaceutske kompanije Johnson & Johnson) izjavili su da su ponosni na partnerstvo Johnson & Johnson Fondacije sa UNICEF-om, putem kojeg je obezbeđena donacija zaštitne opreme za zdravstvene radnike Republike Srbije u borbi protiv korona virusa, u vrednosti od 70.000 američkih dolara.Johnson & Johnson Fondacija ovom donacijom, u saradnji sa UNICEF-om u Srbiji, učestvuje u nabavci neophodne medicinske opreme, koja će unaprediti i ojačati zdravstveni sistem Srbije.

Srbija

Tviter nalozi zvaničnika i državnih medija u Srbiji uskoro posebno označeni

Tviter je prošle godine započeo sa etiketiranjem naloga ključnih vladinih zvaničnika i državnih medija. Prethodno je to bilo dostupno samo u Kini, Francuskoj, Rusiji, Velikoj Britaniji i SAD-u. Međutim, od sledeće nedelje će tehnološki gigant nova pravila etiketiranja proširiti na dodatnih 16 zemalja – među kojima je i Srbija, piše portal Pocketnow.Prema kompaniji, novo etiketiranje biće dostupno u zemljama koje su deo G7, kao i „zemljama kojima je Tviter pripisao informacione operacije povezane sa državom“.Pored Srbije, na novoj listi nalaze se i Kanada, Kuba, Ekvador, Egipat, Nemačka, Honduras, Indonezija, Iran, Italija, Japan, Saudijska Arabija, Španija, Tajland, Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati.Korisnici čiji su računi označeni biće obavešteni i takođe mogu zatražiti ispravku ako postoje greške.„Takođe ažuriramo tekst etikete kako bismo dodali više specifičnosti na etikete vladinih računa pravljenjem razlike između pojedinaca i institucija“, napisao je Tviter na svom blogu.Nova pravila odnosiće se na ključne vladine zvaničnike uključujući ministre spoljnih poslova, institucionalne entitete, ambasadore, zvanične portparole i ključne diplomatske lidere.Prema rečima kompanije, trenutan fokus je na višim zvaničnicima i entitetima koji su zvaničan glas države u inostranstvu.Pored toga, pravila će se odnositi i na medijske subjekte povezane sa državom, njihove urednike i osoblje.

Svet

Intitucije istražuju da li se desila tržišna manipulacija u slučaju „GameStop“

Odeljenje za prevare američkog Ministarstva pravde i tužilaštvo u San Francisku istražuju da li su tržišne manipulacije ili druge vrste kriminalnih radnji podstakle nedavni nagli rast cena akcija kompanija kao što su GameStop i AMC, javlja Vol strit žurnal.Federalni tužioci zatražili su informacije o aktivnosti od brokera sa Vol strita, kao i Reddit-a koji su se našli u središtu nedavne „bitke na berzi“.Tužioci su takođe zatražili informacije od brokera kao što je aplikacija Robinhood, koju su mnogi pojedinačni investitori koristili da trguju GameStop-om i drugim akcijama.Akcije GameStop-a porasle su sa oko 20 na 483 dolara u periodu od dve nedelje u januaru. Akcije su u međuvremenu pale na oko 50 dolara.Rast je podstaknut grupom trgovaca udruženih na veb-sajtu Reddit koji su počeli da kupuju akcije kako bi se suprotstavili velikim investicionim fondovima koji su se kladili da će cena pasti. Trgovci koji se klade da će cene akcija pasti poznati su kao „šort selers“ (short sellers).Short selling je napredna taktika trgovine na berzi i donosi znatan rizik, obzirom da su potencijalni gubici u njoj neograničeni obzirom da, teoretski, vrednost akcije može neograničeno da raste.Vol strit žurnal je izvestio da i civilni regulator Komisija za hartije od vrednosti (SEC) takođe istražuje ovaj slučaj. Teret dokazivanja nedela je u regulatornoj akciji izvršenja manji nego u krivičnom predmetu koji bi pokrenulo Ministarstvo pravde.Pored toga, Komitet za finansijske usluge Predstavničkog doma planira saslušanje 18. februara kako bi ispitalo šta se dogodilo sa akcijama GameStop-a. Izvršni direktor Reddit-a Stiv Hafmen pozvan je da svedoči i planira da se pojavi pred poslanicima.Ako bi istraga pokazala da je nekoliko ključnih pojedinaca podstaklo vrtoglavi rast cena, to bi moglo potkrepiti slučaj manipulacije tržišta. Međutim, optuživati stotine malih trgovaca koji su verovali da ratuju sa hedž fondovima ne bi bilo održivo, rekli su advokati.