Najnovije

Srbija

Komisija odobrila nove mere, najugroženijima oko 2% ukupne pomoći

Zbog teškoća u poslovanju izazvanih pandemijom korona visusa, Vlada Srbije odlučila je da dodeli novčanu pomoć turističkoj i ugostiteljskoj privredi, hotelskoj i autobuskoj industriji. Programe je odobrila i Komisija za kontrolu državne pomoći koja je saopštila da su oni u skladu sa važećim pravilima.Vlada Srbije odlučila je da turističku i ugostiteljsku privredu pomogne sa 2,01 milijardu dinara, čiji su se predstavnici više puta bunili i tvrdili da država nema sluha za njihovu situaciju koja je izazvana pandemijom.Programom je predviđeno da se sredstva dodeljuju bespovratno u iznosu od 30.900 dinara po svakom zaposlenom za koga je privredni subjekt isplatio zaradu za decembar 2020. i podneo odgovarajuću poresku prijavu. Sredstva mogu da se iskoriste do 15. septembra ove godine i uplaćivaće se na namenske, dinarske račune, koje će za te potrebe otvoriti Uprava za trezor.Da bi privrednik ostvario pravo na bespovratna sredstva, potrebno je da u Agenciji za privredne delatnosti (APR) bude registrovan za poslovanje u delatnostima restorana, pokretnih ugostiteljskih objekata, keteringa, pripremanja i posluživanja hrane i pića, hotelskog smeštaja, odmarališta, objekata za kraći boravak, kampova, putničkih agencija, turoperatora, iznajmljivanja i lizinga autombila.Zahtevi za korišćenje bespovratnih sredstava, podnose se ministarstvu nadležnom za delatnost turizma. Ukoliko se utvrdi da je privredni subjekat smanjio broj zaposlenih za broj koji je veći od broja propisanog programom o dodeli ove vrste pomoći, dužan je da vrati dodeljena sredstva.Veliki privredni subjekti koji su u stečaju ili postupku likvidacije (oni koji su se nalazili u teškoćama pre 31. decembra 2020. godine) dužni su da izvrše povraćaj bespovratnih sredstava. Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) nedavno je saopštilo da je zbog pandemije u Srbiji zatvoreno oko 200 truističkih agencija, tako da mnoge od njih koje su radile do pre godinu dana, ovu pomoć neće dobiti.UTAS: DO SADA ZATVORENO 200 TURISTIČKIH AGENCIJA Vlada Srbije odlučila je da dodeli pomoć i hotelskoj industriji u iznosu od 1,68 milijardi dinara. Predstavnici ove delatnosti takođe su više puta naglašavali koliki štetu im je prouzrokovala pandemija i to nije bio slučaj samo u Srbiji, već svugde u svetu.Predlogom programa je utvrđeno da će se sredstva hotelijerima dodeljivati u iznosu od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici, u dinarskoj protivvrednosti.Uslov za ostvarivanje prava na pomoć je da hotel nije u stečaju ili procesu reorganizacije i da se broj zaposlenih ne smanjuje za više od 10% od trenutka stupanja programa na snagu do tri meseca nakon isplate pomoći.Propisano je da se pomoć dodeljuje najkasnije do 30. juna 2021. godine, kao i da ukupan iznos subvencija po jednom korisniku u hotelskoj industriji ne može da bude veći od 800.000 evra.UDRUŽENJE HOTELIJERA: HOTELI PRED ZATVARANJEM, POTREBNA POMOĆ Autobuskim prevoznicima biće dodeljeno više nego hotelijerima, ukupno 2,6 milijardi dinara. Pravo na subvenciju ima prevoznik, privredno društvo ili preduzetnik koji poseduje licencu za prevoz putnika. Predviđeno je da se sredstva dodeljuju šest puta u visini od po 600 evra po autobusu za koji prevoznik poseduje licencu. Uslov za dobijanje subvencije je da nad prevoznikom nije pokrenut stečajni postupak i da nije planiran postupak reorganizacije. Predlogom programa, propisuje se da prevoznik gubi pravo na korišćenje subvencija ukoliko smanji broj zaposlenih za više od 10% odsto u periodu od 6 meseci, počevši od dana usvajanja programa pomoći. KOMISIJA ZA ZAŠTITU KONKURENCIJE ISPITUJE JANJUŠEVIĆ PREVOZ

Svet

Dizni otpustio Đinu Karano zbog uvredljivih objava, fanovi negoduju

Đina Karano koja je u "Mandalorijancu" glumila neprikosnovenu ratnicu Karu Djun, neće se pojaviti ni u jednom budućem projektu „Ratova zvezda“ nakon što je podelila uvredljive objave na društvenim mrežama, među kojima je i uporedila nacističku Nemačku sa trenutnim političkim pejzažom u Americi, piše CNN.Jedna od objava glumice odnosila se na Holokaust, gde je Jevreje poredila sa konzervativcima i pristalicama Donalda Trampa. Pored toga, ismejavala je ljude koji nose maske za lice zbog trenutne pandemije, a septembra prošle godine rugala se i transrodnim osobama preko svog Tviter naloga.Lucasfilm koji je u vlasništvu Diznija je otpustio Krano u sredu, nazivajući objave na društvenim mrežama koje je tog dana objavila "odvratnim".„Đina Karano više nije zaposlena u Lucasfilm-u i neće biti u budućnosti. Njene objave na društvenim mrežama kojima se ruga ljudima zbog njihovog kulturnog i verskog identiteta su odvratne i neprihvatljive“, rekao je portparol Lucasfilm-a u izjavi.„Mandalorijanac“ je serija koju nudi Diznijev striming servis Disney+, iako je većina korisnika ovog servisa podržala odluku kompanije da otpusti glumicu, određena grupa odlučila je da ukine pretplatu i da bojkotuje servis uz „Cancel Disney+“ hešteg na Tviteru.Disney+ završio je prošlu godinu sa 95 miliona pretplatnika.Diznijev striming servis beleži brzi rast broja pretplatnika od pokretanja u novembru 2019. Prvog dana kompanija je imala 10 miliona registracija, a do kraja prvog kvartala 2020. godine imali su već 26,5 miliona pretplatnika.Kako je pandemija zadržala ljude u svojim kućama, Disney+ je sa 33,5 miliona pretplatnika u drugom kvartalu 2020. godine, skočio na 57,5 miliona u trećem.Ove snažne cifre dolaze zbog odluke Diznija da se posveti svom striming servisu. U oktobru je kompanija započela restrukturiranje svojih odseka za medije i zabavu kako bi se više usredsredila na Disney+.U decembru je Dizni podelio svoje planove za oko stotinu filmskih i televizijskih projekata, od kojih će oko 80 odsto ići direktno na Disney+. To uključuje skoro desetak Marvelovih serija i više od deset projekata za „Ratove zvezda“.

Srbija

„Protiv predloga Vlade Srbije izjasnilo se 98,8 odsto frilensera“

Oko 98,8 odsto ispitanika koji su odgovorili na pitanje postavljeno na Fejsbuk stranici Udruženja radnika na internetu (URI) navelo je da predlog Vlade Srbije za rešenje problema frilensera nije prihvatljiv. S obzirom da je upitnik popunilo 3.062 osoba, predlog je podržalo samo 37 ljudi, saopštio je URI.Odgovarajući na navode ministra finansija Siniše Malog, koji je izjavio da se sve veći broj frilensera javlja u filijale Poreske uprave kako bi prihvatio reprogram poreskog duga ili naplatu po predstojećim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, URI dodaje da "niko ko živi od frilens poslova to ne može da prihvati"."Zaista ne znamo ko su frilenseri koji su pohitali da plate porez. Pod uslovom da frilenser ima stabilnu zaradu i jednake prihode, trenutni poreski model znači da će narednih deset godina plaćati 50 odsto svoje zarade... Jasno je da Poreska uprava nije niti obaveštavala niti vršila poresku kontrolu prihoda iz inostranstva sve do prošle godine, kada ste se naprasno setili da biste na ovaj način mogli puniti budžet", navodi se u saopštenju.URI pozvao frilensere da se izjasne o predlogu za naplatu poreza U URI-ju ocenjuju da se ponuda Vlade Srbije, koji podrazumeva plaćanje poreza i doprinosa za tekuću i prethodnih pet godina nije prihvatljivo i zato što digitalnim radnicima postojeći zakoni ne omogućavaju da ostvare pravo na staž."Želite da nam pored penzijskog osiguranja naplatite i zdravstveno, i to unazad. Kako je uopšte moguće da tražite da platimo unazad ono što ne možemo, po postojećem zakonu, ni ubuduće da koristimo. Navodite da je ponuda Vlade izuzetno povoljna i da će 'onaj koji je mesečno zarađivao 200 evra sada imati dug od 3.000 evra umesto 5.000 evra'. Pitamo vas, kako je dobra ponuda da neko ko zarađuje samo 23.500 dinara mesečno (ispod minimalca) narednih deset godina plaća dug od 3.000 dinara i tekuće obaveze koje iznose 7.500 dinara", saopštio je URI.Pregovori između predstavnika frilensera i Vlade Srbije obustavljeni su nakon ponude za reprogram dugovanja, koji podrazumeva plaćanje duga po osnovu poreza i doprinosa za PIO i zdravstvo za proteklih pet godina i tekuću, uz otpis kamate. Frilenseri održali protest, u ponedeljak pregovori sa Vladom SrbijeURI: Vlada tražila rešenje za pojedinačne kategorije frilensera

Svet

Oporavak stranih direktnih ulaganja još uvek neizvestan

Stručnjaci za strana ulaganja i ekonomski razvoj i dalje se suočavaju sa izazovnim tržišnim okruženjem, jer investitori još uvek koče konačne odluke, mada je u porastu konsenzus da će nekoliko sektora povezanih sa zelenom energijom, zdravstvom i digitalnom ekonomijom krenuti u smeru suprotnom od očekivanja, piše fDi Investment.U svom najnovijem ekonomskom izveštaju Unctad je rekao da su izgledi za 2021. godinu i dalje slabi, posebno u grinfild investicijama, i ne očekuje oporavak do 2022. godine.MMF je prognozirao da će BDP globalne ekonomije iznositi 5,5 odsto za 2021. godinu, što je 0,3 procentna poena više u odnosu na prethodno predviđanje, i 4,2 odsto u 2022. godini.Pojedine geografske regije i određene industrije će „srušiti predviđanja“, prema Hanku Maršalu, izvršnom službeniku za ekonomski razvoj u američkom gradu Feniksu, budući da se čini da je rast neravnomerno raspoređen po industrijama i geografskim područjima.Ali oporavak daje šansu vladama da promovišu industrije koje smatraju vitalnim za povećanje otpornosti.Sebastian Rejl, viši savetnik u konsultantskom centru FDI sa sedištem u Berlinu, kaže da je asimetrija oporavka, sa određenim sektorima koji preovladavaju, dovela do toga da su neke brzo rastuće industrije radile kao da nema pandemije. „Ovo su delići nade na koje se treba fokusirati“, rekao je Rejl.Sveobuhvatna neizvesnost takođe je stala ruku pod ruku sa neviđenim iznosima likvidnosti. Prema studiji S&P Global Ratings, gotovina i investicije američkih nefinansijskih korporativnih izdavača porasle su 30 odsto na rekordnih 2.500 milijardi dolara u prvoj polovini 2020. godine, dok je dug porastao za 9 odsto na 7.800 milijardi dolara, kako su kompanije nastojale da ublaže uticaj pandemije.Hasan Mohalal, direktor politike i studija u Agenciji za razvoj investicija u Dubaiju, naglašava da je „globalni investicioni kapacitet četiri puta veći od investicionog jaza“, što zahteva zajedničke napore vlada, privatnog sektora i finansijskih institucija kako bi „upravljali kapital u realnu ekonomiju, proizvodna sredstva i buduću infrastrukturu “.

Srbija

NBS: Srpske obveznice ulaze na J.P. Morgan indekse

Američka multinacionalna banka, J. P. Morgan, odlučila je da od 30. juna 2021. godine uključi dinarske obveznice Republike Srbije u svoj renomirani indeks obveznica "J.P. Morgan GBI-EM index", saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). U NBS naglašavaju da će to doprineti privlačenju novih investitora, jer ova odluka predstavlja i potvrdu likvidnosti jedne ekonomije.U NBS kažu da odluka J. P. Morgan predstavlja još jednu potvrdu rezultata koji su postignuti na polju razvoja domaće ekonomije, unapređenju finansijskog tržišta, a naročito u obezbeđenju stabilnosti dinara.Nakon ove odluke, dinarske obveznice kako se navodi u saopštenju biće uključene u indeks GBI-EM Global Diversified.Napominje se da je on jedan od repernih (benchmark) indeksa obveznica koje su emitovane u lokalnim valutama zemalja u razvoju i najčešće se prati od strane međunarodnih investitora. Obveznice će biti uključene i u GBI-Aggregate (GBI-AGG) i GBI-AGG Diversified indekse, koji obuhvataju državne obveznice u domaćoj valuti kako razvijenih, tako i zemalja u razvoju."Кada smo 2015. započeli aktivnosti na uključenju srpskih dinarskih obveznica u J.P. Morgan indeks obveznica malo ko je verovao da će se to zaista i desiti", kaže guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Ona naglašava da će Srbija će postati još atraktivnija investiciona destinacija, jer će se nalaziti na mapi najeminentnijih svetskih ulagača. "Sada, s pravom očekujemo nastavak značajnijeg priliva investicija u našu zemlju, što će dati direktan podsticaj bržem privrednom rastu", izjavila je Tabaković.J.P. Morgan, kako navodi NBS, u svom izveštaju posebno ističe napredak na polju likvidnosti tržišta dinarskih obveznica. To kako se napominje, ukazuje da su investitori postali poslednjih godina zainteresovani za trgovanje domaćim hartijama od vrednosti. BANKARSKE USLUGE POSKUPELE OD 15 DO 60 ODSTO Navodi se i da su međunarodni investitori saglasni da se likvidnost na tržištu srpskih dinarskih obveznica oporavila i vratila na nivoe pre pandemijske krize.U izveštaju J.P. Morgan  navodi se i da je Srbija u prethodnih godina uložila značajne napore ka razvijanju repernih (benchmark) emisija dinarskih obveznica.Kako se objašnjava, to doprinosi povećanju obima pojedinačnih dinarskih instrumenata i pozitivno je uticalo na povećanje likvidnosti na domaćem finansijskom tržištu.U navedene indekse biće uključene tri reperne emisije dinarskih obveznica, originalne ročnosti 7, 10 i 12,5 godina, a koje dospevaju na naplatu 2026, 2028. i 2032. godine.Srbija je 10. februara prodala desetogodišnje državne obveznice, a obim te aukcije iznosio je 10 milijardi dinara, prenele su Večernje novosti.One će dospeti na naplatu 8. februara 2028. godine

Srbija

Er Srbija ovog leta očekuje do 45% pretpandemijskog prometa

Nacionalni avio-prevoznik Er Srbija očekuje da će dostići do 45 odsto obima saobraćaja zabeleženog 2019. u predstojećoj letnjoj sezoni, što bi predstavljalo nadprosečan oporavak u odnosu na gloalni prosek koji projektuju Međunarodna asocijacija za vazdušni transport (IATA) ili Eurocontrol (Evropska organizacija za bezbednost vazdušnog saobraćaja), navodi ExYuAviation.Generalni direktor kompanije za komercijalno poslovanje i strategiju Jirži Marek je na CAPA samitu posvećenom avio-industriji naveo da Er Srbija trenutno posluje na oko 38 odsto kapaciteta zabeleženih 2019. godine."Ono što predviđamo za prvi kvartal je da ćemo više ili manje raditi oko tih 35 do 38 odsto kapaciteta... Imamo nekoliko scenarija za leto, ali oni bi se mogli dramatično promeniti u zavisnosti od toga kako se tržište razvija, kakvo će (protivepidemijska) ograničenje biti i, takođe, da li će konačno biti nekog koordinisanog pristupa", kazao je Marek.On je pojasnio i da koordinisani pristup znači usaglašavanje pravila, s obzirom da gotovo svaka država ima različite protivepidemiološke propise sprovodi koja država."Čak i tokom 2020. godine uvek smo radili iznad proseka u poređenju sa ostatkom EU sa boljim (ključnim pokazateljima učinka), poput faktora opterećenja. Dakle, trenutno ćemo (tokom drugog kvrtala) najverovatnije biti na oko 40 do 45 odsto nivoa prometa iz 2019. godine", naveo je Marek.On je dodao i da je udeo Er Srbije u povezujućem saobraćaju znatno je opao i sada iznosi do 35 odsto ukupnog broja putnika."Znatno je niži od ranijeg nivoa, konekcijama se teško upravlja, jer neke zemlje nameću različita ograničenja za transfere, ne samo za one koji ulaze u zemlju, već i za one koji prelaze kroz određene zemlje. Međutim, fleksibilnost nam daje stvarnu prednost u održavanju pristojne povezanosti. To je takođe vidljivo u našem rasporedu aviona", naveo je jedan od čelnika Er Srbije.

Srbija

Nova državna pomoć: Tri polovine minimalaca za preduzeća, isplate u aprilu

Vlada Republike Srbije na današnjoj sednici usvojila je Uredbu o utvrđivanju Programa direktnih davanja iz budžeta Republike Srbije privrednim subjektima u privatnom sektoru, vrednom 249,4 milijarde dinara. U kviru trećeg paketa pomoći privredi ugroženoj COVID-19, prva isplata minimalne zarade za mesec mart 2021. godine će biti izvršena 8. aprila, a naredne uplate uslediće u maju i junu.Novac će biti uplaćen na posebne namenske račune koje će, za privrednike otvoriti Uprava za trezor, a nakon toga biće preusmerena na račune zaposlenih.Ova procedura predviđena je s obzirom na to da se direktna davanja mogu iskoristiti isključivo za isplatu zarada i naknada zarada zaposlenima.Prihvatanjem ovih mera, privrednici se obavezuju da ne smeju smanjiti broj zaposlenih za više od 10 odsto do isteka tri meseca od isplate poslednjeg minimalca, kao i na to da ne mogu isplaćivati dividende.Privrednici će za dobijanje ovih sredstava moći da se prijavljuju od 1. marta, popunjavanjem obrasca za prijave na portalu Poreske uprave.Oko 6,1 miliona punoletnih građana Srbije dobiće kroz novi paket po 60 evra, isplata će se vršiti u dve rate, tokom maja i novembra.Penzioneri će dobiti dodatnih 50 evra na najavljenu sumo od 60 evra, odnosno ukupno 110 evra.Članovi vlade usvojili su Uredbu o utvrđivanju Programa rasporeda i korišćenja subvencija za podršku radu ugostiteljske i turističke privrede zbog poteškoća u poslovanju prouzrokovanih epidemijom koronavirusa."Imajući u vidu da je turizam jedna od izuzetno važnih komponenti nacionalne ekonomije, koja je najviše pogođena epidemijom virusa COVID-19, vlada je obezbedila sredstva u iznosu od dve milijarde dinara za subvencionisanje zarada u ugostiteljskoj i turističkoj privredi", navodi se u saopštenju.Gradski hoteli dobiće još jednu vrstu direktne podrške države u visini od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici.Direktnu podršku dobiće i sektor prevoznika putnika i drumskog saobraćaja i autobuskih stanica, a koja podrazumeva 600 evra po autobusu u periodu od šest meseci.Kako bi se očuvala likvidnost privatnog sektora, država je odlučila da produži postojeću garantnu šemu, za još 500 miliona evra, a biće uspostavljena i nova garantna šema za podršku najugroženijim preduzećima.Detalji nove garantne šeme biće određeni kroz pregovore sa bankama, a u cilju postizanja najboljih uslova za ugrožena preduzeća.

Srbija

Građani Srbije nedovoljno poznaju svoja prava u izvršnom postupku

Građani Srbije nisu dovoljno informisani o svojim pravima u nekom izvršnom postupku, posebno kada vode spor o neplaćenim računima za komunalne usluge. Sa druge strane, više od polovine izvršnih predmeta u Srbiji čine dugovi građana prema komunalni preduzećima, čak 60 odsto i beleže trend rasta.O tome kako da se reše problemi izvršne naplate komunalnih dugova u Pančevu govorilo se na onlajn diskusiji koju je organizovao Centar za evropske politike (CEP).Pančevo je inače poznato kao grad gde su se sporovi građana i komunalnih preduzeća o neplaćenim obavezama nagomilali, a nedavno je veliki broj tih predmeta prosleđen javnim izvršiteljima.Organizacije za zaštitu potrošača, često skreću pažnju da se u tim sporovima zanemaruje Zakon o zaštiti potrošača.Nebojša Lazarević iz CEP-a kaže da je kod prinudne naplate dugova za komunalnie usluge u Srbiji često ukazuje da nadležne institucije o tome zapravo uopšte ne pričaju međusobno, pa dolazi do nerazumevanja problema.On podseća da je ministarstvo pravde nadležno za izvršitelje, ministarstvo trgovine za potrošače, a ministarsvo građevine za komunalne usluge.Prema njegovim rečima, novi ministar građevine pozvao je predstavnike CEP-a da razgovaraju o aktuelnim problemima u oblasti komunalnih usluga i obećao promenu zakona, ako bude neophodno."Drago mi je što ćete ići u ministarstva, ali mislim da to nije dobar metod", smatra Radomir Ćirilović iz Udruženja za zaštitu potrošača "Prosperitet", koje ima sedište u Novom Sadu.On naglašava i da bi u pregovorima sa državom na kojima se raspravlja o pravima korisnika komunalnih usluga uvek trebalo da bude i neki predstavnik nezavisne organizacije potrošača.Ćirilović tvrdi i da se među troškovima koji se naplaćuju prilikom prinudne naplate komunalnih dugova često nalaze i neopravdane stavke koje se naplaćuju dužnicima.Tu kako kaže spadaju i troškovi poštanse dostave od 300 dinara, dok je prava cena slanja pošiljke 60 ili 70 dinara.Ćirilović kaže i da neka komunalna preduzeća na računima naplaćuju i troškova, čak i u onim slučajevima kada korisnik nije imao nikakvu potrošnju.Predstavnik "Prosperiteta" kaže da je problem što se kod naplate komunalnih usluga ne poštuje Zakon o zaštiti potrošača (posebno član 140.), koji predviđa i da se u komunalnim prduzećima imenuju komisije za reklamacije.U tim komisjijama bi kako naglašava trebalo da budu i predstavnici potrošačkih organizacija.PANČEVCI PROTIV TOPLANE I SUDOVA: GREJANJE ODJAVILI, ALI MORAJU DA PLATE Sa druge strane problem nastaje i kada komunalna preduzeća nemaju jasno definisan ugovorni odnos sa svojim potrošačima.On smatra i da je većina rukovodilaca u komunalnim preduzećima u Srbiji postavljena po političkoj liniji i da zbog toga nije stručna za posao koji im je poveren, pa se problemi nagomilavajui.Jovan Ristić iz ograizacije potrošača "Efektiva", podsetio je da ta organizacija takođe insistira da se kod naplate komunalnih usluga poštuje Zakon o zaštiti potrošača.I on smatra da u svim komunalnim preduzećima treba da budu predstavnici potrošačkih organizacija, i onih koje država voli i onih koje država ne voli.Prema njegovim rečima, problem je i što tarife javnih izvršitelja tarifa nikada nisu bile na javnoj raspravi, čak ni onda kada je na javnoj raspravi bio Zakon o izvršenju i obezbeđenju."U svakoj sledećoj promeni (tog) zakona, mora da se raspravlja i o tarifama javnih izvršitelja", naglašava Ristić.Problem kako nalašava nastaje jer se sudije koje su nadležne u sporovima o dugovima građana prema komunalnim preduzećima pozivaju na važeće akte lokalne samouprave koji su često "u sukobu" sa nekim zakonima.Ristić kaže i da je "Efektiva" uspela da pronađe 20 problematičnih stavki u odluci lokalne samouprave u Pančevu o plaćanju daljinskog grejanja."Građani nemaju doživotni ugovor sa toplanom. Ne može (ni) da se naplaćuje usluga koja nije isporučena", zaključuje Ristić.MEDIJACIJA U REŠAVANJU SPOROVA"Volonteri Kačarevo" predstavljaju su organizacija koja je nedavno osnovana na teritoriji Grada Pančeva i prema rečima njihove predstavnice Nele Savić u naplati komunalnih usluga postoji jako puno problema."Plaćamo usluge za odvodnjavanje u slučaju krizne situacije, kada su poplave, a svi kanali su zatrpani, ništa  se ne radi po tom pitanju", kaže Nela Savić.Nela koja je i licencirani medijator u rešavanju sporova podsetila je i na varijatnu dobrovoljnog namirenja, koja je često, prema njenim rečima jeftijina opcija za siromašne građane."Imali smo jedan slučaj da je EPS tužio korisnika za iznos od 45 hiljada dinara, predložila sam im medijaciju, advokati su rekli da nemaju pravo odluke o načinu rešavanja", objašnjava Savić.Ona smatra da se takve stvari dešavaju jer građani  i predstavnici komunalnih preduzeća nisu dovoljno informisani o medijaciji, koja je često jeftinija od drugih opcija."Tarife su daleko povoljnije nego tarife svih advoktskih kakcelarija", podseća Nela Savić.Naglašava i da su u slučaju medijacije daleko povoljnije okolnosti i u vezi sa plaćanjem sudskih troškova."Pitanje medijacije od strane licenciranih medijatora nije detaljnje analizirano, pokušaćemo da to pitanje razmotrimo i da o tome popričamo sa javnim izvršiteljima", kaže Dušan Protić iz Centra za evropske politike.Protić je naglasio i da na diskusiji o problemima naplate komunalnih dugova koju su orgnizovali nema predstavnika Grada Pančeva, iako im je na vreme upućen poziv da u njoj učestvuju.Prema rečima Sonje Prostran iz Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID) do sada su sprovedena ukupno četiri postupka dobrovoljnih namirenja sporova (medijacije ili na engleskom jeziku "soft collections"), iako se ta praksa u Srbiji primenjuje od januara 2020. godine."Mislim da komunalna preduzeća nisu dovoljno informisana o tome", smatra Prostran.Sa druge strane naglašava i da javnim izvršiteljima mnogo koraka u vezi sa samim postupkom dobrovoljnog namirenja nije dovoljno jasno."Potrebna je koordinisana akcija između nekoliko ministarstava, gradskih i lokalnih samouprava da se ovaj postupak (medijacije) reaktivira", naglašava predstavnica USAID-a.To je posebno važno, kako naglašava jer troškovi izvršnog postupka ponekad mogu da premaše iznos duga koji se potražuje putem javnog izvršitelja.Čedomir Savković

Svet

Uhapšeni grupa koja je ukrala 100 miliona u kriptovalutama od poznatih

Međunarodna operacija koju je koordinirao Europol dovela je do hapšenja kriminalne bande koja je ukrala preko 100 miliona dolara u kriptovalutama od poznatih ličnosti, piše portal Finbold.Izjava Europola ukazuje da su hakeri koristili metodu zamene SIM kartica. Zamena SIM-a uključuje preuzimanje telefonskih brojeva žrtava, a zatim upotrebu metoda potvrde identiteta preko mobilnih telefona za pristup njihovim aplikacijama ili računima u bankama.Uhapšeno je deset hakera koji su bili deo globalne kriminalne mreže koja je ciljala žrtve u Sjedinjenim Američkim Državama. Grupa je uglavnom krala od onlajn influensera, sportskih zvezda, muzičara i njihovih porodica.Jednogodišnja istraga predvođena je Europolom uz saradnju organa za sprovođenje zakona iz Ujedinjenog Kraljevstva, SAD-a, Belgije, Malte i Kanade, međutim Europol nije objavio koje su konkrektno kriptovalute ukradene. 

Svet

London više nije najveća berza u Evropi

Amsterdam je prošlog meseca pretekao London kao najveći evropski centar za trgovanje akcijama, pošto je Holandija grabila posao koji je Velika Britanija izgubila od Bregzita, piše Fajnenšal tajms.Na berzama Euronext Amsterdam i holandskim ograncima CBOE Europe u januaru je prosečno trgovano 9,2 milijarde evra akcija, što je više od četiri puta više u odnosu na decembar prošle godine.Do promene je došlo zbog zabrane trgovanja finansijskim institucijama sa sedištem u Londonu, jer Brisel nije priznao da britanske berze imaju isti nadzorni status kao ostale u Evropi.Bez takozvane ekvivalencije koja bi olakšala prekogranično poslovanje, došlo je do preusmeravanja poslova u EU vrednog 6,5 milijardi evra kada se prelazni period za Bregzit završio krajem prošle godine.Pariz i Dablin su takođe imali mali rast poslovanja prošlog meseca, jer se trgovina odvijala preko EU-ovih kompanija Aquis i Liquidnet, umesto preko Londona.Kao odgovor na to, London je ukinuo zabranu trgovine švajcarskim akcijama, poput Nestle-a i Roche-a, koja je trenutno zabranjena na berzama u EU.Trgovina akcijama EU mogla bi se vratiti u London u okviru razgovora između Ujedinjenog Kraljevstva i Unije o finansijskim uslugama, a dve strane planiraju da u martu finaliziraju memorandum o razumevanju, ukazuje Fajnenšal tajms.

Svet

Folksvagen i Majkrosoft zajedno razvijaju autonomna vozila

Folksvagen i Majkrosoft najavili su da će sarađivati na razvijanju softvera za autonomna vozila. Ovaj proizvođač automobila koristiće Majkrosoftove usluge računarstva u oblaku (cloud computing) za razvijanje Automatizovane platforme za vožnju (ADP) koja će se koristiti za samoupravljive modele automobila, navodi se na Majkrosoftovom veb-sajtu.Folksvagenova softverska kompanija Car.Softvare Organisation koristiće Microsoft Azure na razvoju platforme koja će „povećati efikasnost razvoja naprednih sistema pomoći vozaču (ADAS) i autonomnih funkcija (AD) za putničke automobile marke Folksvagen“.Folksvagen i Majkrosoft zajedno rade na Volkswagen Automotive Cloud-u od 2018. godine, sistemu koji se fokusira na integraciju digitalnih usluga, poput bežičnog ažuriranja softvera.Proizvođač automobila je obećao da će investirati 27 milijardi evra u digitalizaciju do 2025. godine, a nadaju se da će ove godine započeti testiranje svojih autonomnih vozila.

Srbija

PKS: Izvoz meda prošle godine veći za 46 odsto

Srbija je prošle godine izvezla 2701 tonu meda u vrednosti od 13 miliona evra, što je za 46% više nego 2019. godine, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS). Med se najviše izvozio na zapad i sever Evrope, u Italiju, Norvešku i Nemačku. I pored velikih količina meda koje se izvoze iz Srbije, u poseldnje vreme, kako se naglašava raste i njegov uvoz u Srbiju, za razliku od prethodnih godina.U Srbiju je prošle godine stiglo 548 tona meda iz Moldavije, Ukrajine, Grčke i sa Novog Zelanda, naglašavaju u PKS."Tehnologija u pčelarstvu i dalje  napreduje u Srbiji što se vidi iz rasta broja košnica po gazdinstvu, a i u izvozu meda na platežna tržišta", kažu u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.Naglašavaju da sve veća potražnja meda otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj pčelarstva u Srbiji, kao i da su indirektne koristi od pčelarstva u oprašivanju biljaka u voćarstvu, povrtarstvu i uopšte u celom ekosistemu. Vlada Srbije inače svim pčelarima daje subvencije koje na godišnjem nivou iznose 800 dinara po košnici."Srbija raspolaže prirodnim resursima koji su osnov razvoja pčelarstva što ukazuje na ogromne potencijale za dalji razvoj ove privredne delatnosti", podsećaju u Privrednoj komori Srbije.Foto: Nova ekonomijaPodsećaju da od osnivanja Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda PKS 2003. godine počinje rast izvoza meda u zemlje Evropske unije, a pčelarstvo i proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda postaju sve interesantnije privredne delatnosti.Prema podacima Uprave za veterinu, do sada je registrovano 90 objekata za pakovanje meda u Srbiji. Osnivanjem i registracijom objekata za izvoz meda u zemlje EU (do sad je registrovano sedam objekata), stekli su se uslovi za veću proizvodnju i izvoz meda.U 2019. godini, prema podacima RZS, Srbija je raspolagala sa 977.000 košnica, što je za sedam odsto više u odnosu na 2018. ISKUSNI PČELARI SAVETUJU KAKO POČETI BIZNIS U SRBIJI Procene pčelarske privrede su da će broj košnica i dalje da raste.PKS napominje da je Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda već uputila dve inicijative Ministarstvu poljoprivrede. Prva se odnosi na izradu Strategije razvoja pčelarstva i formiranje Instituta za pčelarstvo. Druga, za izradu Pravilnika o pčelinjem otrovu, što bi omogućilo legalnu trgovinu i izvoz ovog značajnog proizvoda koji je izuzetno skup na stranim tržištima. "Pčelari bi na taj način mogli da prebrode kišne godine koje nisu povoljne za sakupljanje ", naglašavaju u PKS.Domaći pčelari često upozoravaju da se biljke ne prskaju pesticidima dok su u cvatu, odnosno u vreme kada ih pčele oprašuju, kao i da im se na prskanje njiva na vreme najavi.Neretko smo svedoci i velikih trovanja i uginuća pčela, o čemu svedoče i neki slučajevi u Vojvodini, o čemu je nedavno bilo reči u emisiji Zelena patrola, epizodi koja je snimljena u selu Njegoševo kod Bačke Topole.

Srbija

Uniqa putno osiguranje sa COVID-19 pokrićem za ceo svet

U nastojanju da svojim klijentima omogući bezbrižno putovanje na bilo koju destinaciju, UNIQA od 1. februara ima u ponudi putno osiguranje sa COVID-19 pokrićem bez teritorijalnog ograničenja - za sve zemlje sveta. Standradna polisa putnog osiguranja za sve nezgode i iznenadne bolesti u inostanstvu, osim COVID-19, obezbeđuje pokriće troškova do 30.000 evra i obuhvata organizaciju neophodne zdravstvene pomoći, dijagnostiku, preglede ovlašćenih lekara, nabavku lekova, bolničko i vanbolničko lečenje u inostranstvu, kao i pregled i testiranje usled ispoljavanja simptoma infekcije korona virusom. Putno osiguranje sa dodatnim COVID-19 pokrićem, nakon potvrde o prisustvu korona virusa omogućava organizaciju medicinske pomoći, terapiju, bolničko i vanbolničko lečenje od COVID-19 do 5.000 evra. Putno osiguranje sa COVID-19 pokrićem ne uključuje preventivno testiranje na korona virus i troškove boravka u karantinskoj izolaciji.Individualno i porodično putno osiguranje sa dodatnim pokrićem za COVID-19 može se kupiti u svim poslovnicama UNIQA osiguranja, partnerskim turističkim agencijama i bankama, kao i preko veb šopa na veb sajtu https://www.uniqa.rs/UNIQA/533/Online-kupovina.  Da bi uz standardnu polisu putnog osiguranja imali obezbeđeno i pokriće za COVID-19, klijenti prilikom kupovine treba samo da navedu da žele i ovo dopunsko pokriće, a za kupovinu preko veb šopa, da izaberu opciju koja sadrži i dopunsko COVID-19 pokriće. Za aktiviranje putnog osiguranja u slučaju nezgode ili iznenadne bolesti u inostranstvu, sa uračunatim COVID-19 pokrićem ili bez njega, osiguranici samo treba da pozovu UNIQA Centar za pomoć (na fiksni broj telefona +381 11 36 36 955 ili Viber broj: +381 63 36 75 99).  Operateri UNIQA osiguranja dostupni su 24 sata dnevno, 365 dana godišnje, a po primljenom pozivu uputiće klijente u najbližu zdravstvenu ustanovu, bez potrebe da bilo šta direktno plaćaju bolnici. UNIQA je lidersku poziciju na tržištu putnog osiguranja i poverenje osiguranika opravdala kako proširenjem pokrića za COVID-19, tako i odgovorom zahtevima klijenata koji za slučaj nezgoda i iznenadnih bolesti u inostranstvu žele dodatnu zaštitu i sigurnost da u slučaju potrebe, uvek i svuda, mogu da računaju na pomoć UNIQA osiguranja.  

Svet

Jedan od direktora Tencent-a u pritvoru, navodno delio korisničke podatke

Kineske vlasti privele su jednog direktora kompanije Tencent, jer je deo istrage o korupciji u koju je umešan i jedan od bivših najviših zvaničnika policije u Kini, piše Vol strit žurnal.Direktor Žang Feng je pod istragom kineskog regulatornog tela od početka prošle godine zbog navodnog neovlašćenog deljenja ličnih podataka korisnika koje je prikupila Tencent-ova aplikacija za društvene medije ViČet (WeChat).Ženg se sumnjiči za predaju podataka korisnika bivšem potpredsedniku ministra javne bezbednosti Sun Lijunu, kojeg zvanični Peking trenutno istražuje zbog navodnih kršenja pravila Komunističke partije.Istražitelji pokušavaju da saznaju koju vrstu podataka je Ženg navodno podelio sa Lijunom i šta je Lijun sa tim podacima dalje uradio.Tencent, koji ima tržišnu kapitalizaciju od oko 900 milijardi dolara, potvrdio je u četvrtak da je Žang pod istragom.„Slučaj se odnosi na navode o ličnoj korupciji i nema nikakve veza sa ViČetom“, rekao je portparol Tencent-a u izjavi za Vol strit žurnal.Ženg je naveden kao potpredsednik Tencent-a u izjavi koju je objavila opštinska vlada Džangđakoua, grada u blizini Pekinga, kada se Ženg sastao sa tamošnjim gradonačelnikom oktobra 2018. godine.Međutim, Tencent tvrdi da Ženg nikada nije bio na visokom izvršnom položaju u kompaniji ili na rukovodećem mestu.Žengov slučaj pokazuje kako se najveće kineske tehnološke kompanije mogu zapetljati u političke bitke u najvišim ešalonima kineske Komunističke partije.Kompanije poput Tencent-a imaju pristup željenim podacima, kao i uvid u korisnike koji ih pružaju. Zabrinutost Pekinga raste da bi tehnološke kompanije mogle zloupotrebiti te podatke ili ih neprimereno deliti, čak iako same vlasti ponekad zahtevaju pristup njima u svoje svrhe.

Video

Učiteljica sa patikama u kesi za likovno (VIDEO)

Katarina Životić je učiteljica, ali ljubav prema slikanju po svemu i svačemu, pretvorila je u biznis. Planira da u budućnosti od toga živi i razvija svoju, za sada, malu firmu. Ona oslikava patike, platnenu i kožnu obuću, i od njih pravi unikate. „Želela sam da ljubav prema slikanju pretvorim u nešto više od hobija. Oslikala sam prvo ranac, zatim sebi patike i shvatila sam da je to – to. Otišla sam sa suprugom da kupim boje. Ubrzo je sve krenulo. Sećam se da sam, dan posle svoje svadbe, otišla na promo festival da se predstavim javnosti i sve je super prošlo uprkos velikom umoru“, objašnjava Katarina Životić, idejni tvorac art studija „Katris“.Katarinu uglavnom angažuju žene, ali desi se da i po neki muškarac poželi autentične patike. Motive birate sami, a boje se, kaže Katarina, ne ispiraju. Planira da se u budućnosti bavi ovim poslom, ali nam otkriva da priprema liniju farmerki sa autentično oslikanim zadnjim džepom. „Imam puno ideja i planova, a za sada kombinujem ovaj i posao u školi. Svesna sam da nemam konkurenciju i da će Katris patike postati brend, ka tome idem. Iako su počeci teški, važno je da verujete da ste dobri i da se trudite da budete jedinstveni“, objašnjava Katarina.

Srbija

NLB namerava da otkupi sve preostale akcije Komercijalne banke

Nova ljubljanska banka (NLB) namerava da preuzme preostalih 16,77 odsto beogradske Komercijalne banke AD, čime bi postala jedini vlasnik tog preduzeća, navodi se u dokumentu danas objavljenom na Beogradskoj berzi.NLB već poseduje 83,23 posto a izrazila je nameru za otkup preostalih 2,82 miliona akcija U Obaveštenju o nameri preuzimanja navodi se da NLB preuzima obavezu da u roku od 15 radnih dana podneti zahtev Komisiji za hartije od vrednosti za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje akcija, koju će zatim objaviti.NLB je većinski paket akcija koji sada poseduje kupila od države Srbije, po ceni od 395 miliona evra.

Svet

Majkrosoft uvodi „dark mode“ u svoj najpopularniji program?

Korisnici Windows Insider programa već sada mogu da isporobaju tamnu radnu pozadinu (Dark Mode) u programu za obradu teksta Microsoft Word, prenosi Seebiz. Dark mode, odnosno tamni način rada, poslednjih nekoliko godina postao je jako popularan vizuelni dizajn brojnih programa, servisa i internet pretraživača zbog očuvanja vida kod korisnika.I pored činjenice da su računarski programi za obradu teksta jedini kojima tamni način rada možda nije potreban, jer svima izgleda prirodno da pišu na belom papiru, Majkrosoft veruje da je došlo vreme da "full dark mode" ponudi i korisnicima Worda, programa za obradu teksta.Čak šta više, ekipa iz grada Redmonda je već omogućila njegovo korišćenje putem Windows Insider programa, što znači da može da ga isproba svako ko trenutno koristi taj operativni sistem.Microsoft tvrdi da dark mode u Wordu pomaže korisnicima u smanjenju naprezanja očiju.Čak i oni koji su osetljivi na svetlo takođe mogu "da odahnu", pa je tema programskog paketa Blek ofisa (Black Offic) proširena i na pozadine jer su to mnogi korisnici već dugo tražili.Još nije poznato kada će ova izmena biti dostušna svim korisnicima Word-a, izuzev onih koji već koriste Windows Insider i koji u tom programu mogu da koriste tamne radne pozadine.MICROSOFT OBEZBEĐUJE BESPLATNU OBUKU NASTAVNICIMA ZA KORIŠĆENJE OFFOCE 365