Komisija odobrila nove mere, najugroženijima oko 2% ukupne pomoći

Zbog teškoća u poslovanju izazvanih pandemijom Vlada Srbije odlučila je da dodeli novčanu pomoć turističkoj i ugostiteljskoj privredi, hotelima i auto-prevoznicima. Programe je odobrila i Komisija za kontrolu državne pomoći koja je saopštila da su oni u skladu sa važećim propisima. Na najugroženije delove privrede će, pored tri puta po pola minimalca na koji pravo imaju svi zaposleni u Srbiji, otići oko 53 miliona evra, što je oko 2,1 odsto celokupnog paketa pomoći.  

Vlada Srbije odlučila je da turizam i ugostiteljstvo pomogne sa 2,01 milijardu dinara, nakon što su se predstavnici oba sektora više puta bunili, uz tvrdnje da država nema sluha za situaciju u kojoj se nalaze usled pandemijom.

Programom je predviđeno da se sredstva dodeljuju bespovratno u iznosu od 30.900 dinara po svakom zaposlenom za koga je privredni subjekt isplatio zaradu za decembar 2020. i podneo odgovarajuću poresku prijavu. 

Sredstva mogu da se iskoriste do 15. septembra ove godine i uplaćivaće se na namenske, dinarske račune, koje će za te potrebe otvoriti Uprava za trezor.

Da bi privrednik ostvario pravo na bespovratna sredstva, potrebno je da u Agenciji za privredne delatnosti (APR) bude registrovan za poslovanje u delatnostima restorana, pokretnih ugostiteljskih objekata, keteringa, pripremanja i posluživanja hrane i pića, hotelskog smeštaja, odmarališta, objekata za kraći boravak, kampova, putničkih agencija, turoperatora, iznajmljivanja i lizinga autombila.

Zahtevi za korišćenje bespovratnih sredstava podnose se ministarstvu nadležnom za delatnost turizma. 

Ukoliko se utvrdi da je privredni subjekat smanjio broj zaposlenih za broj koji je veći od broja propisanog programom o dodeli ove vrste pomoći, dužan je da vrati dodeljen novac.

Veliki privredni subjekti koji su u stečaju ili postupku likvidacije (oni koji su se nalazili u teškoćama pre 31. decembra 2020. godine) dužni su da izvrše povraćaj bespovratnih sredstava. 

Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) nedavno je saopštilo da je zbog pandemije u Srbiji zatvoreno oko 200 truističkih agencija, tako da mnoge od njih koje su radile do pre godinu dana, ovu pomoć neće dobiti.

Vlada Srbije odlučila je da dodeli pomoć i hotelskoj industriji u iznosu od 1,68 milijardi dinara. 

Predlogom programa je utvrđeno da će se sredstva hotelijerima dodeljivati u iznosu od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici, u dinarskoj protivvrednosti.

Propisano je da se pomoć dodeljuje najkasnije do 30. juna 2021. godine, kao i da ukupan iznos subvencija po jednom korisniku u hotelskoj industriji ne može da bude veći od 800.000 evra.

Autobuskim prevoznicima biće dodeljeno više nego hotelijerima, ukupno 2,6 milijardi dinara. 

Pravo na subvenciju ima prevoznik, privredno društvo ili preduzetnik koji poseduje licencu za prevoz putnika. 

Predviđeno je da se sredstva dodeljuju šest puta u visini od po 600 evra po autobusu za koji prevoznik poseduje licencu. 

Uslov za dobijanje subvencije je da nad prevoznikom nije pokrenut stečajni postupak i da nije planiran postupak reorganizacije. 

Šta sve obuhvataju nove antikrizne mere?

Premijerka Ana Brnabić i  ministar finansija Siniša Mali sinoć su najavili treći paket pomoći privredi i građanima usled pandemije, ukupne vrednosti 249,4 milijarde dinara. Za najpogođenije sektore je dakle namenjeno oko 5,3 milijarde, ili 2,12 odsto tog iznosa.

Za sve zaposlene u mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima, kao pomoć je iz budžeta izdvojeno po pola minimalne zarade za mart, april i maj 2021. godine.

Ovu pomoć će, prema prvim procenama, moći da koristi oko 1,5 miliona radnika, ocenjuju u Ministarstvu finansija.

Uslov je, kao i tokom prethodna dva ciklusa, da firme ne otpuste više od 10 odsto zaposlenih tri meseca nakon poslednje isplate i da preduzeća koje se jave za ovu pomoć u tekućoj godini ne isplaćuju dividende.

Pravo na ovu vrstu pomoći imaju kompanije koje u Srbiji plaćaju porez na dobit pravnih lica, preduzetnici, preduzetnici-paušalci, preduzetnici poljoprivrednici i svi drugi preduzetnici koji uplaćuju porez na dohodak građana, kao i ogranci predstavništava stranih pravnih lica.

Radi isplate novca, privrednom subjektu će se otvariti poseban namenski (kovid) račun, kod banke koja u momentu stupanja na snagu Programa vodi tekući račun pravnog lica.

Novac će dobiti i svi punoletni građani, ovog puta po 60 evra, dok će penzionerima pored te sume biti uplaćeno još po 50 evra.

Dodatno, privrednicima će biti dostupno i oko 500 miliona evra u garantnim šemama, o čemu je Nova ekonomija već izveštavala.

Ukupno, direktna izdvajanja će dostići nešto preko 360 miliona evra za isplate po 60 evra i oko 85 miliona evra za isplate penzionerima, na tri puta po pola minimalca preduzetnicima i zaposlenim će otići oko 450 miliona evra, dok će dodatna sektorska pomoć u zbiru budžet koštati još oko 50 miliona evra, navode u Fiskalnom savetu.

Pitanje koliko će privreda iskoristiti kroz garantnu šemu je manje određeno, obzirom da još uvek nije potrošena sva pomoć za tu namenu iz prethodnih paketa pomoći.

Šta kaže Fiskalni savet?

U trenutku kada se o novim ekonomskim merama samo nagađalo u javnosti, Fiskalni savet je apelovao na vlasti da novi talas podrške privredi usmeri samo ka preduzećima i stanovištvu koji su najviše pogođeni krizom.

„Isplata državne pomoći privredi i stanovništvu (koja nije predviđena važećim budžetom) može finansirati samo dodatnim povećanjem fiskalnog deficita i novim zaduživanjem države u 2021. godin, preko iznosa od oko 1,5 milijardi evra koliko je već planirano nedavno usvojenim budžetom. To znači da će učešće javnog duga u BDP-u tokom 2021. nastaviti da raste na preko 60 odsto bruto domaćeg proizvoda“, ocenili su u Fiskalnom savetu.

U toj instituciji navode i da je prethodna isplata 100 evra svim punoletnim građanima prošle godine bila „ekonomski pogrešna mera“ koja je zadužila državu preko 600 miliona evra.

„Pozitivni ekonomski efekti ove mere (očekivano) su izostali. Neselektivna isplata pomoći preduzećima mogla se opravdati neposredno nakon izbijanja krize kad se još nije znalo ko je najviše pogođen, ali ne i sada“, smatraju u Fiskalnom savetu.

Dodaju i da najava novih mera svega dva meseca nakon usvajanja budžeta „kompromituje budžetski proces“ i da pokazuje da je „neumereno povećanje plata u javnom sektoru bilo greška.

„Iako se budžet za 2021. izvršava svega mesec dana, već se najavljuje da će se ići na novi paket antikriznih mera koje nisu planirane budžetom, što je defakto priznanje da budžet za 2021. nije dobar“, zaključuju u Fiskalnom savetu.