Rudarskoj kompaniji Rio Tinto australijske vlasti naložile su da obnovi aboridžinsku pećinu staru 46.000 godina koju je oštetio tokom traganja za rudom gvožđa, javio je BBC. Incident se u Srbiji sve češće na...
Narodna banka Srbije (NBS) podseća građane da je Nacionalna banka Švajcarske tokom maja najavila da će u prvoj polovini 2021. godine iz opticaja povući novčanice osme serije švajcarskog franka i predložila njihovu zamenu.NBS podseća da se radi o novčaniama švajcarskog franka koje su puštene u opticaj u periodu između 1995. i 1998. godine, kao i da će Narodna banka Švajcarske tačan datum povlačenja najaviti dva meseca ranije."Preporučujemo da se novčanice osme serije švajcarskog franka polože kod banaka na deviznu štednju, prodaju za dinare, konvertuju u drugu valutu ili zamene za opticajne novčanice švajcarskog franka (devetu seriju)", navodi NBS.Narodna banka podseća i da je deveta serija novčanica švajcarskog franka puštena u opticaj u periodu 2016–2019. godine. Naglašava se da će banke i ovlašćeni menjači prestati sa otkupom starih novčanica pre nego što one zaista postanu vanopticajne, jer je i njima potrebno vreme da izvrše prodaju novčanica koje se izbacuju iz opticaja.Dodaje se da će zamena novčanica biti moguća i kasnije, kada one prestanu da se koriste, ali na šalterima Nacionalne banke Švajcarske u Bernu i Cirihu ili putem slanja poštom istoj toj banci.Stare novčanice se povače iz opticaja zbog efikasnijeg sprečavanja falsifikovanja.Šesta serija, koja je povučena 2000. godine takođe može da se zameni na taj način, dok sedma nikada nije puštena u opticaj jer se čuva kao rezervna.
U Herceg Novom je ove sedmice boravilo 772 turista, 49 odsto manje u odnosu na isti prošlogodišnji period, javlja RTCG.Prema podacima hercegnovske Turističke organizacije (TO), od ukupnog broja turista, 763 su strana, a devet domaći.U domaćinstvima boravi 689 gostiju, a u hotelima 83.U auto-kampovima i hostelima nema prijavljenih turista.
-scaled-e1756976690914-270x152.jpg)
Prepoznatljiva komšijska usluga, širok asortiman proizvoda, uvek sveže voće i povrće i osmesi prodavaca koji svakodnevno dočekuju svoje kupce deo su svakodnevice Maxi supermarketa. Vodeći se ob...
Većina Gugl servisa kao što su gmail, Meet, Hangouts, Teams i ostali trenutno nisu u funkciji širom Evrope, a uzrok još uvek nije poznat.Od danas oko podneva bilo je nemoguće sa računara pristupiti na gmail-u, kao i ostalim servisima kao što su Meet, Teams, Hangouts, pa čak i YouTube.Problemi su, sem u Srbiji, prijavljeni u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Rumuniji, Norveškoj, Švedskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i u većini evropskih zemalja.Svima se, pri pokušaju pristupa Guglovim servisima pokazivala poruka „Temporary Error 500“.Gugl se još uvek nije oglašavao povodom ovog problema.
Globalna konsultantska kompanija STL Partners procenjuje da će 5G mreža do 2030. godine povećati globalni bruto domaći proizvod (BDP) za 1,4 biliona dolara, objavljeno je na samitu "TrustInTech" kompanije Huawei , prenosi Seebiz.Samit kompanije Huawei već drugu godinu za redom okuplja vodeće svetske stručnjake u industriji ICT (informaciono-komunikacione tehnologije), akademske zajednice i ekonomiste iz celog sveta.U godini koju obeležava broba protiv pandemije posebno se ističe ključna uloga ICT infrastrukture za ekonomski oporavak i naglašena potreba za otvorenom saradnjom i hrabrim usvajanjem novih tehnologija."Slično kao što je prvi veštački satelit Sputnik uspešno lansiran 1957. godine, dovodeći čovečanstvo u doba istraživanja svemira, sazrevanjem 5G tehnologije sve će se promeniti", ocenio je direktor tehničke službe Huawei Carrier Business Group-a, Pol Skanlan. Prema njegovim rečima industrija je počela da brzo usvaja nove poslovne modele koje donosi 5G mreža.HUAWEI 5G OPREMA ZABRANJENA I U FINSKOJEkspert za digitalnu transformaciju kompanije Huawei Enterprise Edvin Dinder naglasio je ključnu ulogu 5G tehnologije, veštačke inteligencije i cloud onlajn baza podataka tokom pandemije:"Korišćenjem najsavremenije tehnologije, zdravstveni pregledi su trajali kraće, kombinacijom veštačke inteligencije i oblak memorije lekovi brže pronalazili, a veliko olakšanje osetili su i građani koji su koristili novu visoku tehnologiju za rad od kuće i oni koji su pomoći nje nastavili školovanje". Stefani Linč-Habib, generalna direktorika organizacije GSMA, rekla je da je uvođenje 5G mreže ove godine rezultiralo sa više od 100 novih 5G mreža u 47 zemalja.Na samitu je bilo osvrta i na aktuelno, kako se navodi, složeno geopolitičko okruženje."Politika treba da izbegava tehnička pitanja. Moramo ostati iskreni i otvoreni za pokretanje tehnološke saradnje", naglasio je Rajan Ding, izvršni direktor kompanije Huawei.Ovu godinu obeležile su i odluke nekih zemalja, poput Velike Brtanije, Francuske, Nemačke, Švedske, Finske i drugih, da izbace ili ograniče korišćenje opreme kompanije Huawei u razvoju nove 5G mreže.
Kako je pandemija još uvek u punom jeku i prve doze vakcine protiv korona virusa tek počinju da se isporučuju u SAD-u, Gugl je planirani povratak u kancelariju pomerio za nekoliko meseci, za septembar 2021. godine, ali je takođe izneo niz predloženih promena koje mogu bitno promeniti način rada njegovih zaposlenih i ljudi u drugim tehnološkim kompanijama, piše Njujork tajms.U imejlu poslatom osoblju u nedelju uveče, Sundar Pičai, izvršni direktor Guglove matične kompanije Alphabet, rekao je da kompanija testira ideju o „fleksibilnom radnom nedelju“ kada se budu bezbedno vratili u kancelarije. Prema predloženom planu, očekuje se da će zaposleni raditi najmanje tri dana u nedelji u kancelariji za „dane saradnje“, dok će ostale dane raditi od kuće.„Testiramo hipotezu da će fleksibilni model rada dovesti do veće produktivnosti, saradnje i blagostanja“, napisao je Pičai u imejlu i dodao da nijedna toliko velika kompanija nije stvorila hibridni model rada.Jedna stvar koja se ne spominje u imejlu je da li će kompanija zahtevati od zaposlenih da uzmu vakcinu protiv koronavirusa pre nego što se vrate u kancelariju. Gugl je prethodno rekao da preporučuje zaposlenima da vakcinu dobiju kada im njihov zdravstveni radnik ili lokalno javno zdravstveno telo kažu da im je dostupna, prema rečima portparolke kompanije Đine Silijano, koja je dodala da Gugl radi na tome da sredinom i krajem sledeće godine omogućima svojim radnicima pristup vakcini, nakon što prioritetne grupe širom sveta dobiju.Novi plan rada se možda neće odnositi na neke zaposlene u Guglu, poput radnika koji provode puno vremena sa kupcima ili zaposlenima u njegovim data centrima ili laboratorijama.U martu je Gugl bio među prvim kompanijama koje su svojim radnicima omogućili rad od kuće, pre nego što su druge korporacije shvatile rizik zajedničkog rada u zatvorenim kancelarijama.U više navrata su odložili povratak u kancelarije, prvobitno je plan bio januar 2021. godine, zatim jul, a sada je plan da se radnici vrate u septembru naredne godine.Prošlog meseca, kompanija ViacomCBS je rekla da očekuje da će većina zaposlenih podeliti vreme između rada kod kuće i u svojim kancelarijama, dodajući da smatraju da će hibridni model omogućiti veću fleksibilnost zaposlenima, istovremeno smanjujući potrebu za nekretninama i smanjujući troškove.Očekuje se da će mnoge kompanije pratiti primer Gugla, s obzirom da je kompanija često bila pionir u mnogim aspektima radnog života, posebno među tehnološkim kompanijama.Tehnološki gigant je takođe rekao da planira da promeni dizajn kancelarija kako bi smanjili rizik od zaraze.Planira da zaposlenima ponudi opcije kao što su rezervacija mesta za saradnju do desetak ljudi i obezbeđivanje otvorenih prostora za veća okupljanja.
Ekonomija brige obuhvata sve one profesije koje podrazumevaju brigu o drugima, odnosno usluge u sektoru obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, kao i najčešće neformalne, ali plaćene usluge koje se pružaju domaćinstvima, a prema istraživanju koje je objavila organizacija stručnjaka SeConS zaposleni u ovoj oblasti uglavnom imaju višak posla, profesionalnog rizika i emotivnog stresa, a manjak pristojne plate, piše portal Biznis i Finansije.Prema istraživanju „Ekonomija brige u vreme pandemije Kovid-19 i mera za njeno sprečavanje u Srbiji“, zaposleni u četiri navedene kategorije čine skoro 18 odsto svih zaposlenih u nepoljoprivrednom sektoru. Među njima, više od polovine je zaposleno u obrazovanju, a 41,9 odsto njih radi u sektoru zdravstvene i socijalne zaštite. Ekonomija brige bi se mogla nazvati i „ženskom ekonomijom“, budući da čak 78,7 odsto zaposlenih u pomenutim sektorima čine žene.Zdravstvo najizloženije rizikuPrema istraživanju SeConS-a koje je objavljeno u julu ove godine, zaposleni u ekonomiji brige značajno su manje bili pogođeni gubitkom posla zbog pandemije i uvođenja vanrednog stanja. U aprilu 2020. godine, u vreme najrestriktivnijih mera, bez posla je ostalo 4,3 odsto zaposlenih u ovom sektoru, dok je među ostalim zaposlenim licima stopa gubitka posla iznosila 9,1 odsto.„Ovo ne iznenađuje, imajući u vidu da je upravo reč o radnoj snazi u sektorima koji su bili na prvoj liniji fronta u borbi protiv pandemije, posebno kada je u pitanju sektor zdravstvene zaštite u kome su čak i povećane potrebe za radnom snagom“, navodi se u istraživanju.Značajan je udeo onih koji su bili izloženi velikim rizicima da se zaraze, a to su najčešće zaposleni u zdravstvu. Deo njih je prebačen u druge zdravstvene ustanove, više od četvrtine je trpelo daleko veće opterećenje na poslu, gotovo petina je radila duže radno vreme ili više smena nego inače, a značajan je i broj onih koji su se teško snalazili za prevoz do i sa posla.Pored otežanih radnih uslova, uključujući i rad pod punom zaštitnim opremom, istraživanje koje je sproveo SeConS je pokazalo da su medicinski radnici bili u strahu zbog mnoštva nepoznanica oko samog korona virusa, pa time i oko postupka lečenja i odgovarajućih terapija za obolele, ali i zaštite sopstvenog zdravlja.Zaštitna odela iz pčelarskih radnjiS druge strane, istraživanje „Uticaj Kovid-19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji“,koje je Centar za demokratiju uradio u okviru „Surge II“ inicijative Kancelarije za ljudska prava Ujedinjenih nacija (OHCHR) u maju ove godine, pokazalo je da su najveći problemi sa zaštitom na radu bili prisutni upravo u sektoru zdravstva, koji broji oko 120.000 medicinskih radnika. Rezultati istraživanja pokazuju da je mnogo toga zavisilo od „dobre volje“ direktora: da li će se rad odvijati po smenama, da li će se štititi zdravstveni radnici koji spadaju u kritične kategorije povlačenjem na rad bez kontakta, da li će se odobriti roditelju odsustvo sa rada. Anketirani tvrde da se većinski nije vodilo računa o rizičnim grupama među zaposlenim zdravstvenim radnicima, te da su lekari koji spadaju u visoko rizične grupe raspoređivani na mesta sa direktnim kontaktom kao što su Kovid-19 centri.Mnogi lekari su se snalazili sami oko nabavke opreme za ličnu zaštitu. Nabavljali su zaštitna odela iz pčelarskih i farbarskih radnji, maske su masovno šili sami zdravstveni radnici, njihove komšije.Takođe su nabavljali naočare – dok ih je bilo – vizire i drugo o svom trošku i na različite načine. Ne može se reći ni da je zaštitna oprema bila zadovoljavajuća ukoliko je obezbeđena jedna hirurška maska za zaposlenog po smeni, ili jedne rukavice na 24 sata, ocenjuje se u istraživanju.Duplo manje plaćeni nego programeriIsti izvor navodi podatke Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS), da ne postoje zvanični podaci koliko je zdravstvenih radnika preminulo tokom pandemije, ali da je, prema podacima do kojih je došao taj sindikat, u Srbiji do početka maja (u vreme kada je rađen OHCHR izveštaj), korona virusom bilo zaraženo 450 zdravstvenih radnika, prvenstveno zbog nedostatka opreme na samom početku epidemije, te da je njih 14 preminulo.Uprkos teškim uslovima rada i velikoj odgovornosti, u analizi SeConS-a se ističe da su prosečne zarade o oblastima koje spadaju u ekonomiju brige relativno niske. Neposredno pre proglašenja vanrednog stanja, prosečna zarada u sektoru zdravstvene i socijalne zaštite je iznosila 61.044 dinara, dok je u sektoru obrazovanja bila 59.683 dinara.Prosek zarada u oba sektora je samo neznatno viši od proseka svih zarada u Srbiji koji je za isti period iznosio 58.132 dinara. Prosečna zarada u obrazovanju i zdravstvu je čak dvostruko manja od prosečne zarade u sektoru računarskog programiranja i konsultantskih delatnosti (137.898 dinara), iako je obrazovna struktura zaposlenih u sva tri sektora vrlo slična, zaključuje se u izveštaju.
Eksplozija u fabrici vode u Zrenjaninu koja se dogodila jutros i u kojoj su dve osobe ozbiljnije povređene predstavlja "vrlo dramatično upozorenje" da je posao koji je veoma važan za zdravlje ljudi i funkcionisanje grada "predat sumnjivoj i nesposobnoj grupi ljudi koji se predstavljaju kao investitori", saopštio je Građanski preokret.Građanski preokret podseća da se radi o fabrici koja punih pet godina ne uspeva da ispuni ugovorne obaveze i obezbedi zdravstveno ispravnu pijaću vodu:"Konzorcijum koji je sastavljen od mikropreduzeća bez zaposlenih, sa ozbiljnim finansijskim poteškoćama, a bez ikakvih referenci u oblasti vodosnabdevanja, dobija političku podršku državne i gradske vlasti i ozbiljnu finansijsku pomoć iz budžeta", podseća građanska organizacija iz Zrenjanina.Građanski preokret tvdrdi i da je država menjala Zakon o komunalnim delatnostima onda kada su JKP "Vodovod i kanalizacija" iz Zrenjanina i fabrika vode zaključili ugovor koji je bio u suprotnosti sa njegovim prethodnim odredbama.Tada je omogućeno da se postrojenje u privatnom vlasništvu uključi u delatnost distribucije vode za piće, a lokalna vlast im je više puta produžila i rok da počnu sa pružanjem usluga."Iz budžeta je tom privatnom investitoru do sada uplaćeno najmanje sto miliona dinara, kao subvencija ili pozajmica, navodi Građanski preokret.Organizacija podseća i da je 2019. godine podnela krivičnu prijavu protiv tadašnjeg gradonačelnika Zrenjanina Čedomira Janjića i još pet povezanih lica, među kojima su bili direktor gradskog vodovoda, zakonski zastupnik fabrike vode, kao i tada aktuelni ministar privrede i bivši gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević."Krajnje je vreme da pravosuđe smogne snage i pretrese slučaj zrenjaninske fabrike vode, kako bi zaštitilo zdravlje i bezbednost građana i sprečilo dalje rasipanje javnih finansija na privatno-političke projekte", naglašava Građanski preokret.
Electronic Arts (EA) postigao je u ponedeljak dogovor o kupovini britanskog developera video igara Codemasters u ugovoru vrednom 1,2 milijarde dolara, piše CNBC.Prethodno je konkurentski izdavač Take-Two Interactive pregovarao sa Codemasters-om o prodaji za 971 milion evra.„Odbor Codemasters-a razmotrio je ponude i smatra da je ponuda kompanije EA znatno bolja za akcionare Codemasters-a u poređenju sa ponudom Take-Two“, rekla je britanska kompanija u saopštenju.EA je rekao da će akcionari Codemasters dobiti 6,04 funti u gotovini za svaku deonicu. Očekuje se da će posao biti završen u prvom kvartalu 2021. godine, dodao je EA.Kupovina Codemasters-a predstavlja najveću akviziciju u istoriji EA-e i dolazi usred sve veće konsolidacije u industriji video igara jer je pandemija korona virusa ubrzala potražnju za igrama.U septembru je Majkrosoft najavio da će kupiti ZeniMax Media, kompaniju koja je vlasnik Bethesda Softworks-a, za 7,5 milijardi dolara, što je bila najveća akvizicija ikada za Majkrosoft.Codemasters je uglavnom poznat po svojim franšizama trkačkih igara Formule 1 i Dirt. Ugovor sa EA znači da će ti veliki naslovi biti u istom vlasništvu kao popularna franšiza takođe trkačkih igara Need for Speed.Najveće preuzimanje u industriji video igara: Majkrosoft kupuje Betezda Softvorks
Regionalna manifestacija „Noć knjige” održaće se od 14. do 18. decembra pod pokroviteljstvom Eurobank. Ova manifestacija sa dugom tradicijom realizovaće se pod nazivom „Ipak zajedno“,...
Nakon mera koje su uvedene krajem oktobra i koje su do sada bile najstrože, slovenačka vlada odlučila je da ih od sutra ublaži, prenosi portal Index.Slovenija je odlučila da od utorka do 23. decembra delimično obnovi javni prevoz, kao i da ponovo počnu da rade neke uslužne delatnosti.U celoj zemlji u smanjenom opsegu funkcionisaće javni prevoz, uz poštovanje epidemioloških mera i smanjeni broj putnika u vozilima.Dopušta se i rad autoperionica, cvećara, radnji za hemijsko čišćenje i salona za negu. To je nakon sednice vlade na svom tviter nalogu objavio slovenački premijer Janez Janša.Sloveniju, kako je naglašeno, očekuje i ublažavanje ograničenog kretanja u 4 od 12 statističkih regija, u kojima je bolja epidemiološka slika od ostalih: Središnjoj regiji (koja uključuje i područje Ljubljane), Goriškoj, Obalsko-kraškoj i Gorenjskoj regiji.KRETANJE SAMO UZ APLIKACIJUU pomenutim obastima stanovnici će moći da se koriste i izvan opština, ali ne iznda granice regije, dok će u svim ostalim opštinama mere zatvaranja ostati.Sloboda kretanja unutar regija u kojima se mere ublažavaju važiće samo za one ljude koji su na mobilne telefone instalirali aplikaciju za praćenje kontakata.Cilj te odluke bio je da se aplikacija što više koristi, ali je propraćena brojnim javnim kritikama.U četiri regije sa boljim epidemiološkim stanjem do 23. decembra moći će da rade prodavnice odeće i obuće, sportske opreme.U sloveniji, na području cele države, ostaje mera policijskog časa, odnosno zabrane napuštanja stana ili kuće od 21 sat do 6 časova ujutru.Vlada je nakon sjednice objavila da će o režimu mjera za vrijeme božićnih i novogodišnjih blagdana javnost biti naknadno obaviještena.MERE NA GRANICI OSTAJUStroge mere kretanja na državnoj granici ostaju i dalje snazi.Pre mesec dana počela je da važi mera kojom je ukinuto pravo na odlazak u inostranstvo u trajanju od 48 sati i povratak bez odlaska u karantin ili negativnog PCR testa za ljude koji u inostranstvu imaju nekretninu, plovilo ili zemljište.Poseta članovima porodice van Slovenije koja traje manje od 72 sata biće omogućena samo za EU ili šengenske zemlje.
Elektroprivreda bosne i Hercegovine planira da od 1. januara 2021. godine ukine svoje šaltere za plaćanje električne energije i da umesto toga na raspolaganju ostavi mobilnu aplikaciju koja je uvedena u procesu digitalizacije poslovanja, plaćanje putem Pošte i komercijalnih banaka, prenosi poral Buka.U celoj Bosni i Hercegovini biće zatvorena naplatna mesta u poslovnicama Javnog preduzeća Elektroprivrede. Kako se dodaje, očekuje se da zvanična odluka uprave tog preduzeća bude saopštena javnosti tokom naredne nedelje.Primedbe na tu odluku već imaju predstavnici udruženja za zaštitu potrošača:"Ukidanje šalterske naplate računa i digitalizacija sistema ne prati socijalna osetljivost prema korisnicima usluga Elektroprivrede, koji iz raznih razloga ne mogu da koriste internet za te svrhe", kaže predsednica Udruženja potrošača Tuzle Gordana Bulić. Ocenjuje da je i dalje nejasno na koji način će sve to da se izvede i napominje da je malo verovatno da će banke putem kojih će račune plaćati većina penzionra, prilagođavati cenu provizije na te usluge.Podseća se da potrošače očekuju i dodatne teškoće koje treba da se reše u vezi sa prethodnim uplatama i reklamacijama, određenim proverama ili pritužbama na usluge Elektroprivrede.Iz tog javnog preduzeća, sa druge strane, poručuju da se radi o jednostavnom, sigurnom i brzom načinu plaćanja računa, jer će se cela transakcija obavljati besplatno, u roku od maksimalno pet sekundi, skeniranjem QR coda- Aplikaicja je dostupna na Google Play i App Store.
Član Kriznog štaba, epidemiolog Branislav Tiodorović izjavio je za Radio televiziju Srbije da će se razmišljati o uvođenju rigoroznijih mera, ako ne dođe do poboljšanja situacije u vezi sa pandemijom. On kaže da svakako moraju da se uvedu mere za državljane Srbije koji u zemlju dolaze iz inostranstva. "Negativan PCR test, ne stariji od 48 sati, a oni koji ga nemaju, moraće u karantin 10 dana. To je najsigurnije da primenimo što se već primenjuje u Evropi. Biće zelenih lista, na kojima će biti nekih zemalja kao što je Finska, koja je najbolja, Estonija", naveo je član Kriznog štaba.Prema Tiodorovićevim rečima, nije došlo do poboljšanja epidemiološke situacije i on je dodao da će Krizni štab možda razmišljati o uvođenju vanrednog stanja i policijskog časa, ako se nešto ne promeni.Epidemiolozi su kako naglašava, očekivali bolji razvoj stuacije, a postojeće mere su sasvim dovoljne ako se poštuju."To sve zavisi da li ćemo pokazati odgovornost", istakao je epidemiolog.Tiodorović objašnjava da svi izveštaji, pogotovo u lokalnim samoupravama, govore da se dobro kontrolišu mere, a ipak se došlo u situaciju da dosta ljudi zahteva hospitalizaciju.Uporedio je Kruševac sa Trstenikom, koji ima mnogo manje stanovnika, a broj zaraženih u ta dva mesta je približno isti."Ipak tamo nešto ne funkcioniše. Lokalna samouprava mora bolje da sprovodi mere. Možda će nas to dovesti u situaciju da budu strože mere", napomenuo je epidemiolog.Sednica kriznog štaba zakazana je za ponedeljak u 15.30.
Ukupno jedanaest ptica koje pripadaju ugroženim vrstama biće premešteno iz Engeske u Bugarsku posredstvom organizacije Zeleni Balkanci, javio je BBC naglašavajući da je to deo programa vraćanja kojim životinje vraćaju u prirodu.Među pticama koje će biti prebačene u Bugarsku i koje se ponovo naći u prirodi nalazi se pet belonoktih vetruški, tri beloglavi supa, dve bele kanje i jedan stepski soko.Ptice će biti prebačene iz Međunarodnog centra ptica grabljivica u Njuventu, a do sada je skupljeno više od dve hiljade funti. Za bezbedan transport ptica kroz Evopu unače je neopodno pet hiljada funti.Predstavnici te organizacije u Engleskoj izjavili su da su počastvovani zbog toga što će ptice živeti u divljini, nakon dolaska na Balkan.Organizacija Green Balkans (Zeleni Balkanci) inače se bavi vraćanjem divljih životinja nazad u prirodu.TOKOM ZIME GRAĐANI PRIJEPOLJA VODIĆE BRIGU O BELOGLAVIM SUPOVIMA Tri beloglava supanaći će se u programu puštanja i na kraju će postati deo divlje populacije u Bugarskoj.Ostale ptice biće prebačebačene na uzgajivačke programe u okviru kojih će njihovo buduće potomstvo, takođe u okviru programa puštanja, pronaći svoje mesto u divljini.Sokol, manja vjetrovica i egipatski supovi pridružuju se uzgajivačkim programima, a njihovo buduće potomstvo prebacuje se u programe puštanja.ICBP je saopštio da je "nakon teške godine" potrebna pomoć da se prikupi novac za premeštanje svih 11 ptica.
Tokom noći 7. decembra na Adi Huji, u blizini Pančevačkog mosta u Beogradu potonulo je istovarno postrojenje "Lim", saopštilo je na svom portalu Udruženje profesionalnih lađara Srbije (UPLS). To je kako se napominje treće potonuće jednog broda u Beogradu za samo godinu dana."Apelujemo na sve nadležne institucije da se ozbiljno pozabave ovim problemom koji već dostiže formu apsurda i ukazuje na ozbiljne probleme u sistemu bezbednosti plovidbe", navodi u svom saopštenju Upravni odbor UPLS.Kako se navodi brod nije bio registrovan i ostavljen je bez posade, a pri potonuću nije bilo žrtava. Dodaje se i da je primećena mrlja od izlivanja kaljužnog otpada nekoliko kilometara nizvodno, kao i da nadležna lučka kapetanija Beograd povodom tog slučaja nije izdala nikakvo saopštenje.UPLS podseća i da je u poslednje dve godine potonulo 11 brodova.
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da očekuje sporiji oporavak privrede u eurozoni, u odnosu na ranija očekivanja. Kako se očekuje, najmanje do 2023. godine, inflacija će ostati daleko od ciljanih oko 2%."Svi smo predvideli da će biti drugi talas međutim njegova dubina i trajanje kao i povezane mere izolacije nisu očekivane na konstatovanom nivou", rekla je predsednica ECB Kristin Lagard.Posle očekivane duboke recesije od 7,3 odsto za tekuću godinu epidemija korona virusa će u 2021. godini, kako je naglašeno imati veći uticaj na privredu od očekivanog.ECB predviđa rast BDP u eurozoni od 3,9 odsto u 2021. godini, manji od pet posto očekivano u septembru, kada je poslednji put objavila svoja predviđanja.ECB je odlučila i da pojača svoje mere podrške privredi.Kao glavna mera program otkupa privatnog i javnog duga pokrenut hitno u martu produžen je za devet meseci do 2022. godine i povećan za 500 milijardi evra na 1.850 milijardi.EVROPSKA CENTRALNA BANKA OLABAVIL USLOVE KREDITIRANJA ECB smatra da će biti u stanju da održi povoljne uslove finansiranja privrede da prati oporavak, rekla je Lagard.Za 2022. godinu Evropska centralna banka podigla je i svoju prognozu rasta na 4,2 odsto u odnosu na 3,2 odsto koliko predviđeno u septembru, a pre očekivanog usporavanja od 2,1 odsto rasta u 2023. godini.ECB smatra i da će inflacija u eurozoni biti samo 0,2 odsto u 2020. u odnosu na 0,3 koliko se nadala u septembru i da će vrlo sporo napredovati da dostigne 1,4 odsto 2023. godine. To je i dalje daleko od ciljane inflacije koja treba da bude blizu ali manja od dva odsto, koju ECB pokušava da dostigne od 2013. godine.Slaba tražnja, plate i porast vrednosti eura u odnosu na dolar su glavni faktori te smanjenje inflacije koju je Lagard nazvala "razočaravajućom".
Globalna emisija ugljen-dioksida opale je za oko 7% tokom 2020. godine, navodi se u studiji Global Carbon Project koja objavljena u časopisu Earth System Science Data, prenosi portal Axios. Pitanje je međutim, da li će se taj trend nastaviti, kada se završi pandemija."Ograničenja koja su rezultat odgovora na COVID-19 pandemiju dovela su do dramatičnih i neviđenih promena u društvima, a to je prouzrokovalo velike promene u emisiji CO2. Sve zemlje su imale značajna odstupanja od svojih prethodnih trendova u do sada tabeleženim rezultatima emisije", navode autori pomenute studije.Ovaj podatak tumači se kao verovatno najveći pad emisije CO2 koji je ikad zabeležen i uglavnom je rezultat aktuelne pandemije koronavirusa koja "drži" ljude kod kuće.U izveštaju procenjuje da će svet ove godine emitovati 34 milijarde metričkih tona ugljen-dioksida, u odnosu na 36,4 milijarde metričkih tona u 2019. godini.Našpominje se da su emisije ugljen-dioksida u Sjedinjenim Američkim Državama opale za 12%, za 11% u Evropi, 9% u Indiji i 1,7% u Kini.Suprotno trendu koji je bio aktuelan tokom ove godine, očekuje se da će se emisija CO2 ubrzati kada se pandemija okonča i kada ljudi nasatave sa svakodnevnim putovanjima na posao, kao i na odmore.Analiza kompanije Energy Innovation koja je objavljena tokom maja ukazuje da če nagli pad emisije gasova sa staklene bašte u SAD, koji je bio rezultat pandemije imati malo uticaja na na dugoročne trendove koji su u skladu sa trenutnim politikama.
Usvojenim preglogom budžeta za 2021. godinu Veće Grada Niša odobrilo je 496 miliona dinara za izgradnju prve faze akva-parka kod Niške Banje, kao i 100 miliona dinara za završetak radova na Crkvi Svetog Vasilija Ostroškog, porenela je agencija Beta."Tekući prihodi planirani su u iznosu od 10 milijardi i 677 miliona dinara, što je u odnosu na plan za ovu godinu više za 385 miliiona, dok su tekući rashodi planirani u iznosu od osam milijardi i 818 miliona dinara, što je za 10,3 miliona manje u odnosu na ovogodišnji plan", izjavila je sekretarka za finansije Grada Niša, Danijela Spasojević.Prema njenim rečima, obim planiranog budžeta za narednu godinu iznosi 11 milijardi i 796 miliona dinara i to je za ili 5,34% više u odnosu ovogodišnji budžet.Ona je rekla da se očekuje da u narednoj godini punjenje budžeta bude bolje nego 2020. kada je to kroz prva tri kvartala bilo teško.Dodaje međutim da je priliv poboljšan u poslednjem kvartalu pa bi gradski budžet do kraja godine trebalo da dostigne devet milijardi dinara.Spasojević je rekla da će neki rashodi za narednu godinu biti smanjeni.Zbog epidemije korona virusa izostala je javna rasprava o predlogu budžeta, ali su građani mogli da predloge dostave Gradu, opštinama i Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj i projekte. Kako je rekla Danijela Spasojević, građani su najviše predloga imali za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, za šta će naredne godine iz gradskog budžeta biti izdvojeno 250 miliona dinara.
Savet za borbu protiv korupcije saopštio je da je na osnovu dostupne dokumentacije dšao do zaključka da postoji sumnja u sistemski organizovanu korupciju širih razmera priliko prodaje specijalnih bolnica za rehabilitaciju koji su u vlasništvu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO).Kako se napominje, Savet je pratio rad fonda u periodu od 2009. do 2019. godine, a sistemska korupcija koja je uočena bila je usmerena na svesno pričinjavanje štete.Kako se tvrdi svesno se omogućavalo trećim licima da se činjenjem ili nečinjenjem obogate na račun imovine Fonda putem kupovine nepokretnosti po cenama koje su znatno niže od tržišnih.U pomenutom periodu RFPIO je kako se objašnjava ukrupnjavao svoju imovinu i sprovodio politiku sa ciljem da se smanje dotacije i rastereti državni budžet.Dijametralono suprotno je rađeno tokom drugog perioda kada je fond formalno-pravno postao vlasnik nepokretnosti i ponašao se usprotno ovlašćenjima koja pripadaju vlasniku jende stvari.Tokom trećeg perioda fond je preduzimao i radnje koje su svesno imale za cilj da se ona smanji."Da je Fond nastavio da sprovodi u delo utvrđenu poslovnu politiku usvojenu odlukama Upravnog odbora Fonda 2012. godine, ... velika je verovatnoća da bi danas dotacije Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje od strane države, koje prema zvaničnim izveštajima iznose oko 23%, za više od polovine bile umanjene", piše u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije.PREPORUKE ZA DRISavet je preporučio Državnoj revizorskoj instituciji (DRI) da uradi reviziju procene tržišne vrednosti prilikom prodaje nepokretnosti banjskog kompleksa "Žubor" u Кuršumlijskoj banji. Kako dodaje, ocenio je da su te nepokretnosti procenjene, a zatim prodate za višestruko niži iznos od njihove prvobitno procenjene tržišne vrednosti.Prema mišljenju Saveta DRI bi trebalo i da obavi reviziju procene tržišne vrednosi prilikom prodaje zemljišta bez objekta od 16.000 kvadratnih metara Specijalne bolnice u Vranjskoj banji.Tvrdi se da je ta nepokretnost procenjena, a zatim prodata "za deset puta nižu cenu od provobitno procenjene tržišne vrednosti".PREPORUKE ZA VLADU SRBIJEVladi Srbije Savet je predložio da zaduži nadležne institucije, pre svega Tužilalštvo za organizovani kriminal, da se preduzmu mere koje su predviđene zakonom i da se otkriju i procesuiraju počinioci.Objašnjava se da se to preporučuje zbog prodaje nepokretnosti banjskog kompleksa "Žubor" u Кuršumlijskoj banji i nepokretnosti u Vranjskoj banji, jer im je svesno smanjena tržišna vrednost.Takođe, preporučeno je i da se kod Državnog pravobranilaštva i RFPIO inicira pokretanje postupka za utvrđenje ništavnosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti Banjskog kompleksa "Žubor" u Кuršumlijskoj Banji, zemljišta Specijalne bolnice Vranjska banja.Među navedenimpreporukama nalazi se i predlog kojim bi se Narodnoj Skupštini predložila izmena odredbi poglavlja XII Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje definiše organizaciju RFPIO.Razlog za to je kako se objašnjava što je imovina RFPIO u privatnoj svojini, pa zbog sukoba interesa, odluke o raspolaganju nepokretnostima ne mogu da se donose od strane Upravnog odbora RFPIO čiju većinu čine predstavnici Vlade Republike Srbije.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
