Najnovije

Svet

Europol upozorava: Velika tražnja donosi i lažne vakcine protiv COVID-19

Tokom drugog talasa pandemije korona virusa, članice Europola i treće zemlje pozivaju se na veću budnost u vezi sa mogućim učešćem kriminalaca u procesu razvoja i distribucije vakcina. Europol ukazuje na činjenicu da je potražnja za lekovima protiv gripa bila veća nego što je uobičajeno, pa u mnogim zemljama postoji rizik od njihove nestašice.Opasnost kako se naglašava dolazi od velike tražnje koja se očekuje onda kada se pojavi nova vakcina. Do prevara može da dođe i onda kada neke zemlje usled nestašice koja bi mogla da bude prouzrokovana velikom tražnjom, odluče da potraže vakcinu na "nekim drugim" mestima.Kako se naglašava, sumnja se i da će kriminalci deliti razne dezinformacije kako bi prevarili pojedince i kompanije. Naglašava se i da je već bilo slučajeva gde su se na raznim "crnim" internet platformama oglašavali "originalni" brendovi farmaceutskih kompanija koji su u navodnoj završnoj fazi testiranja.Upozorava se da te falsifikovane vakcine mogu da predstavljaju značajan rizik za javno zdravlje, jer mogu da budu neefikasne ili toksične, zbog proizvodnje u laboratorijama bez neophodnih higijenskih standarda. Napominje se i da one mogu da cirkulišu na ilegalnim tržištima, ali da mogu i da se uvedu na legalno tržište.BRITANCI OBJAVILI KO NE SME DA KORISTI PFIZER/BIONTECH  VAKCINU Europol podeća i da je u aprilu ukazao na moguće prevare putem društvenih mreža na kojima su se nudile navodne verzije vakcine protiv Covida-19. Kako se navodi, sumnje u razne kriminalne aktivnosti kasnije su potvrđene i u njihovom novembarskom izveštaju, gde je navedeno da je distribucija nekvalitetnih i falsifikovanih farmaceutskih proizvoda, uključujući i navodne vakcine protiv Covida-19 i dalje jedna od kriminalnih aktivnosti koja je u uskoj vezi sa aktuelnom pandemijom.

Svet

Pronađena „Inina“ gasna platforma koja je nestala tokom oluje

Gasna platforma hrvatske naftne kompanije "Ina", "Ivana D", koja je tokom subote nestala u oluji na severnom delu Jadrana, pronađena je na dnu mora, javio je N1."O uzrocima puknuća i o početku akcije izvlačenja ostataka (platforme) još je prerano govoriti", izjavio je Ivan Šantić, predstavnik Nacionalne središnjice za nadzor pomorskog prometa.Brod "Junak" koji ima robotsku dizalicu jutros je stigao na poziciju gde se nalazila Inina gasna platforma "Ivana D" kako kako bi pronašao platformu koja je izgubljena uslijed jakog juga i nevremena na moru.Kompanije "Ina" saopštila je da je gasna platforma "Ivana D" prestala da šalje signal u subotu, kao i da se nije videla sa obližnje platforme "Ivane A".ININA GASNA PLATFORMA NESTALA U OLUJI NA SEVERU JADRANA "Na dnevnoj bazi radimo preglede i održavanja, zatim imamo godišnje sertifikovanje, dvoipogodišnje preglede i petogodišnje dubinske preglede kada se kontroliše kompletna podmorska struktura. Na platformi "Ivana D" to je izvršeno 2018. godine, relativno nedavno i nije ustanovljena nikakva teškoća", izjavio je nedavno operativni direktor "Ine", Tvrtko Perković.Prema njegovim rečima kompanija je sigurna da održavanje nije uzrok te nesreće."PANDEMIJSKI" GUBICI PRIMORALI HRVATSKU INA GRUPU DA OTPUŠTA RADNIKE

Svet

Vlada Crne Gore novim zaduživanjem vraća stare dugove

Crna Gora je uspešno završila emisiju evroobveznica na međunarodnom tržištu u iznosu od 750 miliona evra po kamatnoj stopi od 2,95 odsto, a veći deo ovog iznosa najavljuje se za otplatu starih nepovoljnih dugova, koji uključuju ranije obveznice i skupe komercijalne zajmove, dok se ostatak planira za rast i oporavak privrede, što bi trebalo da uključuje pomoć privredi, piše portal Bankar.Iako je rejting zemlje B + (S&P) sa negativnim izgledima (tzv. junk), interesovanje stranih investitora bilo je iznenađujuće veliko. Potražnja je bila skoro 2,5 milijardi evra, odnosno tri puta više od ukupnog iznosa emisije, prenose crnogorski portali.Ovo zaduženje je najverovatnije omogućilo plaćanje obaveza po osnovu evroobveznica koje dospevaju 2021. godine u iznosu od 227 miliona evra (plus kamate).Postignuta cena od 2,95 odsto, međutim, nije najniža postignuta, imajući u vidu da je prošlogodišnja evroobveznica od 500 miliona evra izdata sa kamatom od 2,55 odsto.Mandatar Zdravko Krivokapić najavio je u svom izlaganju da će za normalno funkcionisanje državne kase sledeće godine nedostajati 500 miliona evra, ali o ovoj emisiji nije bilo zvaničnih najava, niti najava Ministarstva finansija.Na naplatu u narednoj godini državi stiže oko 400 miliona evra starih dugova, od čega 240 miliona treba isplatiti u martu.Koliko će tačno novca od ove emisije otići na vraćanje dugova biće poznato nakon što nova izvršna vlast Crne Gore obavi razgovore sa stranim kreditorima kod kojih ima skupe kredite i napravi računicu šta će sve platiti.Jedan od tih kredita je uzet kod Kredit Svis banke i za njega su založene i državne zlatne rezerve. Na ovaj kredit je ukazivala Državna revizorska institicija (DRI) u jednom od ranijih izveštaja, upozoravajući na ogromne izdatke koji idu na kamate.Saldiranje ove emisije biće 16. decembra, a do tada se i dalje može obavljati trgovina.“Crna Gora je danas dobila ekonomsku budućnost. Masovna otpuštanja, smanjivanje plata i penzija i drugi scenariji koji su bili predviđeni za novu vladu su izbegnuti na najbolji način po Crnu Goru. Obezbeđen je novac za vraćanje nepovoljnih starih kredita i investiranje u naš rast i oporavak”, objavio je ministar finansija Milojko Spajić, a očekuje se da javnosti objasne na šta će se konketno odnositi dobar deo pozajmice koji se ne odnosi na stari dug.Funkcioneri Socijaldemokrata (SD) i Socijaldemokratske partije (SDP) – bivši ministri, Damir Šehović i Raško Konjević kritikovali su novo zaduženje, pitajući da li je to prvi “reformski potez”, gde će ići dobar deo pozajmice.Crna Gora je dosad već zadužena 3,7 milijardi evra.

Srbija

DRI: Agencija za lekove platila milione dinara neprihvatljivim ponuđačima

Agencija za lekove zaključivala je ugovore sa neprihvatljivim ponudama, pronađena je nejasna i neprecizna konkursna dokumentacija u kontrolisanim postupcima nabavke, kao i neusaglašenost oglasa o nabavci sa zakonom, navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI),  prenosi portal Tenderilive.Kako se navodi jednoj od kontrolisanih nabavki Agencija za lekove nije precizirala broj potrebnih radno angažovanih lica, u drugoj nije precizirala posebne dozvole koje ponuđač mora da ima kako bi ispunio uslove, u trećoj nije navedeno vreme trajanja okvirnog sporazuma.Dodaje se da se stiče utisak da bi se u svakoj nabavci Agencije za lekove mogla da nađe određena nepravilnost.Tenderilive podseća i da je naručilac dužan da pripremi konkursnu dokumentaciju tako da svaki ponuđač može da podnese ispravnu ponudu.Kako se navodi zahtevi i uslovi iz konkursne dokumentacije moraju da budu određeni ili bar odredivi. Tako bi kako se objašnjava ponuđači sa jedne strane znali tačno šta se od njih očekuje i šta bi bio njihov posao. To na primer, kako se objašnjava znači da ako Agencija za lekove (ili bilo koji drugi naručilac) u konkursnoj dokumentaciji traži da ponuđač mora da ima dovoljan broj zaposlenih, a da pritom ne navede koji je to broj, ponuđač treba da koristi svoja prava i da postavi pitanje "koji je to dovoljan broj zaposlenih?".Ukoliko naručilac napiše da radnici ponuđča moraju da budu zaposleni po osnovu ugovora o radu na neodređeno vreme, pitanje ponuđača bi bilo "zašto kada Zakon o radu poznaje i druge oblike radnog angažovanja?".Za navedene manjkavosti dokumentacije koje je DRI pronašla kod Agencije za lekove ocenjuje se da je kriva komisija koja je sprovodila postupak nabavke.Međutim, kako se dodaje postavlja se i pitanje gde su tu ponuđači i zašto oni nisu reagovali i postavili pitanje, ili se na drugi način bavili zaštitom svojih prava.Kako se naglađava to se posebno odnosi na situaciju da je Agencija za nabavku laboratorijskog materijala, koja je bila oblikovana u šest partija čak četiri partije dodelila ponuđačima koji nisu ispunjavali sve uslove iz konkursne dokumentacije i nisu dostavili odgovarajuća sredstva obezbeđenja.Dodaje se i da je uvidom u portal Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, nakon izvršene pretrage donetih odluka utvrđeno da samo taj naručilac u 2019. i 2020. godini nije imao nijedan uložen zahtev za zaštitu pravaNaglašava se i da se poređenjem podataka DRI i Republičke komisije stekao utisak da bi samo u kontrolisanim postupcima nabavki bilo više od deset potpuno osnovanih zahteva za zaštitu prava, pa je zbog toga nejasno zašto su ti zahtevi izostali.

Srbija

Građani Srbije nemaju poverenja u institucije koje bi trebalo da se bore protiv korupcije

Pored niskih plata i nezaposlenosti, građani Srbije vide korupciju kao jedan od tri najveća problema u zemlji, pokazuju podaci istraživanja “Percepcije građana o borbi protiv korupcije u Srbiji” za 2020. godinu koje su predstavili Projekat za odgovornu vlast Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i CeSID, povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.Čak 12 odsto ispitanika vidi korupciju kao jedan od tri najveća problema, 15 odsto njih navelo je niske plate i 15 odsto nezaposlenost.Više od polovine ispitanika, odnosno 53 odsto, prepoznaje negativan uticaj korupcije na društvo, na politiku njih 50 odsto, a na poslovno okruženje 34 odsto ispitanika, međutim, građani nisu u potpunosti svesni konkretnih posledica koje korupcija ima na njihov lični i porodični život, pošto to prepoznaje tek svaki peti ispitanik, tačnije 19 odsto."Većina gradjana i dalje veruje da su najviše korumpirane institucije u zdravstvu (83 odsto), inspekcije (82 odsto) i sudovi (80 odsto) koji su prešli na treće mesto i poziciju koju je ranije zauzimala policija, dok policija sada zauzima četvrto mesto jer 78 odsto gradjana veruje da u toj službi postoji korupcija", rekao je programski direktor CeSID-a Ivo Čolović.Čolović je takođe naveo da su gradjani iskazali sumnju u rad institucija koje su odgovorne za borbu protiv korupcije, pa je opšti zaključak da je opalo poverenje gradjana u te institucije i njihovu sposobnost i volju da se suprotstave korupciji.Najefikasnijom merom u sprečavanju i borbi protiv korupcije, 46 odsto ispitanika smatra izricanje strogih kazni onima koji nude ili primaju mito kao najefikasnije."Gradjani nam govore da je tokom poslednje tri godine došlo do zanemarljivog pomaka u napretku Srbije u rešavanju korupcije. Više od polovine ispitanika zaključuje da je korupcija široko rasprostranjena u Srbiji i prepoznaju loš uticaj koji ona ima na društvo. Čini se da više od polovine građana veruje da bi prijavljivanje koruptivnih radnji nadležnim organima bilo uzaludno i da se ništa ne bi promenilo", rekla je direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID-a Šenli Pinčoti.Ona je dodala da je više od tri četvrtine ispitanika i ove godine, kao i prethodne dve, istaklo da su za smanjenje korupcije od ključnog značaja veća transparentnost u radu državnih institucija, bolja zaštita uzbunjivača, i jačanje nezavisnih nadzornih institucija uz unapredjen pristup informacijama od javnog značaja.Građani smatraju da institucije za koje veruju da su odgovorne za suzbijanje korupcije svoj posao ne obavljaju kako treba.Ni lokalne samouprave ne ulivaju poverenje građanima Srbije, pa tako gotovo polovina svih ispitanika smatra da one nisu dovoljno otvorene niti transparentne, da ne uključuju građane u donošenje odluka i da budžet ne koriste odgovorno i racionalno.U poredjenju s prethodnim ciklusima istraživanja, beleži se porast procenta gradjana koji navode da su nezadovoljni načinom na koji njihova lokalna samouprava upravlja budžetom, tačnije 41 odsto ispitanika ove godine, dok je prethodne godine taj postotak bio 36 odsto.Programski direktor Transparentnosti Srbija, Nemanja Nenadić, rekao je da ovogodišnje istraživanje donosi pozitivne pomake, ali da ne pruža osnova za optimizam.To što se značajno smanjio broj gradjana koji su rekli da su dali mito lekarima ili saobraćajnoj policiji, "predstavlja ohrabrenje, ali ostaje da se vidi da li je reč o jednokratnoj pojavi, izazvanoj manjim brojem ličnih kontakata i drugim poremećajima koji su posledica pandemije", rekao je Nenadić.

Srbija

Novi zakon omogućava svim ministarstvima zaduživanje radi finansiranja projekata

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, o kom će Narodna skupština raspravljati u sklopu predloga budžeta za 2021. godinu, predviđa mogućnost Srbije da finansira projekte emitovanjem državnih hartija od vrednosti. Opcija se odnosi na projekte koji su prethodno predviđeni Zakonom o budžetu Republike Srbije, i to u iznosima definisanim tim dokumentom.Zakonom o javnom dugu je već predviđena mogućnost zaduživanja Republike Srbije emitovanjem državnih hartija od vrednosti na domaćem i medjunarodnom finansijskom tržištu radi finansiranja projekata, ali se izmenama se razrađuju postojeća rešenja i istovremeno otklanjanju uočeni nedostaci njegove primene.Tako će novim zakonom biti omogućeno i drugim ministrima, ne samo Ministarstvu finansija, da zaključuje ugovor o kreditu, u slučajevima da "postoje opravdani razlozi da to".Dodaju se i tačke koje Upravi za javni dug daju obavezu praćenja i analiziranja stanja na berzanskom i na regulisanom tržištu državnih hartija od vrednosti, ali i ovlašćenja da ukoliko primete neku nepravilnost u postupanju učesnika na primarnom tržištu, to prijave institucijama koje su nadležne za nadzor.Ovaj zakon stupiće na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.

Svet

Fejsbuk bi zbog optužbi za monopol mogao da ostane bez WhatsApp-a i Instagram-a

Nakon odluke Savezne američke komisija za trgovinu i gotovo svih američkih saveznih država da tuže Fejsbuk zbog kršenja zakona o konkurenciji WhatsApp i Instagramm mogli bi po "sili zakona" da dobiju nove vlasnike, prenosi Euractiv.Podnošenjem tužbi u 9. decembra Facebook postaje druga velika tehnološka kompanija koja se u poslednje vreme suočila sa tom vrstom pravnog izazova.Pre dva meseca američko Ministarstvo pravde je pokrenulo sudski postupak i protiv Google Alphabet-a, optužujući je za korišćenje monopolskog položaja u odbrani od konkurencije.Tužbe ukazuju i na raspuđi konsenzus između republikanaca i demokrata da Big Tech (grupa kojom se označavaju najveće i najdominantnije tehnološke kompanije u SAD, poput Amazona, Apple-a, Google, Facebook-a i Microsoft-a) odgovara za svoje poslovne prakse.Facebook se tužbama tereti za otkup konkurentskih kompanija, posenbo se fokusirajući na kupovinu Instagrama 2012. godine za milijardu dolara, kao i aplikacije WhatsApp za19 milijardi dolara 2014. godine."Gotovo čitavu deceniju Facebook je koristio svoju dominaciju i monopol da uništi manje rivale, uguši konkurenciju, a sve na štetu svakodnevnih korisnika", izjavila je njujorška državna tužiteljka Letitia James u ime koalicije koju čini 46 saveznih država.Navodi se da Vašington, Guam, Alabama, Džordžija, Južna Karolina i Južna Dakota nisu učestvovali u tužbi.Tužiteljka je izjavila i da je kompanija stekla rivale na tržištu pre nego što oni su mogli da ugroze dominaciju kompanije.Predstavnica Facebooka Dženifer Nevsted nazvala je tužbe "revizionističkom istorijom“ i rekla da svrha zakona na čije se navodno kršenje ukazuje, nije kažnjavanje uspešnih kompanija.Prema njenim rečima WhatsUpp i Instagram su nakon Fejsbukovih ulaganja koja se mere milijardama dolara, doživeli uspeh.Ona takođe izražava sumnju da je Facebook naneo štetu WhatsApp-u jer ga je učinio besplatnim za korisnike, dok se rivali poput YouTube-a, Twitter-a i WeChat-a bolje tretiraju iako nisu dozvolili pristup svojim razvojnim platformama.Vlasnik Facebook-a Mark Zuckerberg izjavio je u svom internom postu zaposlenima da povodom najnovijih tužbi kako ne smatra da će zbog njih doći do bilo kakvog uticaja na pojedine timove i uloge u kompaniji. Takođe je ocenio i da su tužbe samo korak u procesu koji bi mogao da traje godinama.Tužbe, koje se u SAD oficijalno označavaju kao antitrust cases, predstavljaju najveće slučajeve tog tipa u novijoj istoriji, a porede se i sa tužbom protiv Microsofta iz 1998. godine.Savezna vlada SAD tada je nakon dugogodišnjeg spora, kako se podseća postigla nagodbu, a često se ističe i značaj tog postupka u "čišćenju" puta za kasniji vrtoglavi razvoj interneta vrtoglavom razvoju interneta.Kao glavni državni doprinos navedna je činjenica da je Microsoft zbog dugogodišnjeg sudskog postupka osujećen u nekim  namerama kojima bi kupovinom rivalskih kompanija narušio konkurenciju na tržištu.Prošlog meseca, Facebook je inače saopštio da kupuje novoosnovani uslužni servis Customer, dok je u maju kupio Giphi, popularnu veb stranicu za razmenu animiranih sadržaja Gif-ova.

2020

Vreme darivanja stiže, a ove godine, najlepši poklon si ti!

Dolazak novogodišnjih praznika budi one najlepše emocije koje pokreću prazničnu čaroliju. Coca-Cola novogodišnje kampanje, već tradicionalno, deo su praznične magije i svake godine nas podsećaju da vreme darivanja stiže. I ove godine, kada je pandemija sa kojom se suočio ceo svet donela puno neizvesnosti i teških trenutaka, Coca-Cola poručuje da je najvažnije da budemo zahvalni na vremenu koje provodimo sa svojim najdražima. I zato: Ove godine, najlepši poklon si ti! Nakon, po mnogima, najemotivnijeg TV spota koji govori o ljubavi između oca i ćerke, i  podseća nas da vreme provedeno sa najdražima treba uvek da nam bude na prvom mestu, Coca-Cola je lansirala nagradnu igru pod nazivom “Igraj za 1000 poklona svakoga dana” koja traje do 30.12.2020. godine. Potrebno je samo kupiti jedan od promo proizvoda, pronaći kod ispod čepa, ulogovati se na www.coca-cola.rs i dobijate mogućnost da osvojite neku od 1000 nagrada. Kao i svake godine do sada, novogodišnja Coca-Cola kampanja, ima i humanitarni karakter. Ove godine donacija je usmerena ka deci i mladima bez roditeljskog staranja u SOS dečijim selima u Srbiji u vidu neophodne opreme koja će omogućiti da više od 200 dece unaprede svoje školovanje. Međutim, to nije sve. Sa željom da podseti i inspiriše ljude da stvaraju one male dragocene trenutke sa dragim osobama, za koje nam nije potreban razlog, već vreme, Coca-Cola poziva sve građane da 27. decembra odlože svoj telefon, tablet ili kompjuter, jer #idemoOFFline. “Novogodišnja Coca-Cola kampanja stavlja vreme i zahvalnost na svemu što imamo u prvi plan i poručuje nam da se čarolija praznika krije u nama, bez obzira na to gde se nalazimo. Usled ubrzanog tempa života, sve manje vremena provodimo sa dragim osobama, i zato je potrebno da izdvojimo vreme za one koje volimo, jer su zajednički trenuci koje stvaramo ono najdragocenije što imamo. Zato ove godine, izdvojite vreme za svoje najmilije, jer najlepši poklon koji nekome možete da date ste upravo vi.“, rekla je Andreea Dragan, direktorka marketinga kompanije Coca-Cola. Coca-Cola, novogodišnjom kampanjom, želi da pokrene praznično raspoloženje i pruži ljudima da i u ovim izazovnim vremenima osete čaroliju praznika i bezbedno provedu zajedničke trenutke sa dragim osobama, jer novogodišnji praznici nas upravo podsećaju na radost i vreme provedeno u krugu najmilijih. 

Svet

Puna pažnja čovečanstva usmerena je na farmaceutsku industriju

Pandemija koronavirusa više nego ikada usmerila je pažnju javnosti ka zdravstvenim radnicima, ustanovama, kao i farmaceutskoj industriji. Samim tim, strateška komunikacija u zdravstvu, oblast sa dugim razvojem koja je ili uglavnom nepoznata široj javnosti ili dolazi do izražaja tek kada dođe do ovakvih situacija, ključna je za kreiranje komunikacije u domenu javnog zdravlja, zdravstvenih usluga i farmaceutske industrije.Agencija McCann Health Nordic, koja posluje u okviru I&F Grupe, pripremila je izveštaj WeCann Point of View o važnosti komunikacije u zdravstvu, kao i jačanju saradnje između privatnog i javnog sektora. Direktor McCann Health za nordijski region Murat Zubčević objašnjava šta se sve menja i šta trenutno najviše pogađa farmaceutsku industriju, i izazove koje pandemija virusa Covid-19 stavlja pred agencije koje se bave komunikacijom u zdravstvu: „Uobičajen način komunikacije preko noći se promenio – svi smo mi, kao profesionalci i kao potrošači, zainteresovani za to što farmaceutska industrija ima da kaže o problemu u kojem se sada nalazimo. Covid-19 je stavio apsolutni fokus na ovu industriju, i sada prvi put imamo atmosferu u kojoj ljudi žele da je saslušaju.“Kao deo I&F Grupe, McCann Health Nordic okuplja marketinške profesionalce fokusirane na probleme u zdravstvu, radeći kako sa javnim sektorom tako i sa farmaceutskim, medicinskim i biotehnološkim kompanijama. U timovima ove agencije od ključnog značaja je naučno i medicinsko osoblje, koje formira izuzetno jaku globalnu mrežu informisanja i znanja. Izazovi sa kojima se McCann Health susreće u svom globalnom radu drastično se razlikuju u zavisnosti od geografije. Mogu se, takođe, primetiti i sličnosti, od kojih Zubčević izdvaja „da se u nekim zemljama desilo veliko ubrzanje u saradnji između javnog i privatnog sektora“. „Dakle, privatni koji predstavljaju farmaceutske kompanije sa jedne strane, i sa druge državni koji u nekim zemljama igraju veoma važnu ulogu u rešavanju zdravstvenih problema. Mi kao agencija koja pre svega sarađuje sa komercijalnim sektorom, takođe moramo znati kako da pomažemo i sektoru javnog zdravlja“, objašnjava Zubčević. Kao i svi ostali, McCann Health se takođe susreo sa izazovima pandemije virusa Covid-19. Pored transformacije radnog okruženja prelaskom na rad od kuće, iznenađenja su u delatnosti ove agencije zapravo bila pozitivna – klijenata je sve više, i spremniji su nego ikada da slušaju, kao i da razbijaju mitove o digitalizaciji kao nečemu opcionalnom: „U jednom trenutku preovladala je lažna istina da se digitalizacija ne odnosi na zdravstvo. Ovaj mit je pandemija dovela „do ivice“ – sada imate digitalizovane konsultacije sa lekarima, „Digital Health“ i „Tele-Health“ su pojmovi odavno poznati od dalekog Istoka do privatnog sektora SAD, i to je nešto što apsolutno menja način na koji idemo kod doktora i komuniciramo sa njim. Sa druge strane, farmaceutske kompanije i svi oni koji se bave zdravljem su shvatili do koje mere im digitalne komunikacije pružaju neiscrpni izvor informacija i u biti olakšavaju komunikaciju i poslovanje.“ Ako ste ranije sumnjali da je digitalna komunikacija budućnost, sada ste svakako ubeđeni“, zaključuje Zubčević.Novi izveštaj I&F WeCann Point of View „Komunikacija farmaceutske industrije u COVID svetu“ možete naći na LINKU.

Srbija

Nakon isteka moratorijuma porasla tražnja za kreditima

Nakon isteka petomesečnog moratorijuma broj zahteva za nove kredite svih vrsta je povećan, poput keš kredita, kredita za refinansiranje i dozvoljenih minusa. Međugodišnji rast pozajmica u septembru i novembru ukazuje da je ova situacija uslovljena korona-krizom, navodi portal Bankar.rs.U Narodnoj banci Srbije (NBS) navode da je broj primljenih zahteva za odobravanje kredita stanovništva u novembru bio veći za oko 15 odsto nego u septembru."Pozitivan trend zabeležen je i na međugodišnjem nivou, beležeći stopu rasta od gotovo 25 odsto u broju podnetih zahteva za odobravanjem kredita bankama, odnosno 16 odsto su iznosi tih kredita bili veći u novembru 2020. godine nego u novembru 2019. godine", navode u centralnoj banci.Kako dodaju, prema poslednjim raspoloživim podacima o realizovanim kreditima, iznos novoodobrenih kredita stanovništvu u oktobru od oko 46 milijardi dinara (što je prvi mesec nakon isteka drugog moratorijuma) bio je za oko 11 odsto viši nego u septembru."U strukturi novoodobrenih kredita u oktobru i dalje najveće učešće imaju gotovinski krediti (61 odsto), a slede ih stambeni krediti (22 odsto). Rastu tražnje za kreditima doprinose povoljni uslovi finansiranja koji su rezultat ublažavanja monetarne politike NBS putem referentne kamatne stope i drugih donetih mera kojima se podržava održivo kreditiranje građana po povoljnim uslovima, kao i niskih kamatnih stopa na tržištu novca u zoni evra. Pozitivan uticaj na tražnju za stambenim kreditima imaju i povoljni izgledi na tržištu nekretnina, tj. rast ponude nekretnina", kažu u NBS.Da je lakše prevazilaženje otplate kredita nakon višemesečnog moratorijuma najizvesniji razlog za zahtevom za nove kredite, a pre svega refinansirajuće, navodi Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva."Može da bude da je nakon isteka moratorijuma doslo do isteka rata po starom iznosu a koje su sada nešto veće, pa ako neko ima kredit za koji je ostao manji period otplate od dve godine, moguće da je rešio da ga refinasira pa ga produžio na tri godine ali za istu visinu rate, a plus još malo keša. Takođe, možda neki sada imaju i nižu kamatu, pa je samim tim i manja rata ili ista uz dodatni keš", smatra Gavrilović.Ekonomista Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta za Bankar.rs kaže da je, koliko on zna, ove godine ta stopa rasta po svim oblicima dvocifrena."Jeste malo veća potražnja nego inače, no ne mnogo veća nego prethodne godine. Ipak, možda se može pripisati tome da se građani ponovo zadužuju kako bi obaveze koje su im bile stopirane a koje sada dolaze na naplatu na ovakav način delom bile olakšane refifinansanjem. Ali opet, to verovatno nije opcija za one koji koji su ostali bez bez posla. Bitno je istaći i da su sada povoljniji uslovi jer je kamatna stopa istorisjki najniža", zaključio je Nikolić.

Srbija

UTAS negoduje zbog „diskriminacije preduzetnika u turizmu“

Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) saopštilo je da izražava zabrinutost zbog diskriminacije preduzetnika u turizmu, prevoznika i turističkih vodiča tokom raspodele državne pomoći u iznosu od jedne minimalne zarade, objavljeno je na fejsbuk stranici tog udruženja."Zahtevamo da se preduzetničke turističke agencije pod hitno uključe u ovaj vid pomoći jer su platili poreze i doprinose i na svoje plate, a ne samo na plate radnika", navodi se u saopštenju UTAS-a.Dodaje se da je apsurdno da su iz tih mera izuzeti prevoznici iako su jednako pogođeni pandemijom, a nije jasno ni na koji će način turistički vodiči biti obuhvaćeni tim programom."Takođe imamo apsurdne primere turističkih agencija kojima je turizam poddelatnost jer im je prevoz glavna delatnost, te zbog krute raspodele po šiframa delatnosti nemaju prava na ovu pomoć u vidu jednog minimalca", naglašava UTAS.Kažu da očekuju da nadležni hitno isprave propuste i ocenjuju da ta pomoć samo odlaže otpuštanja. Dodaju i da ih brine što nadležne institucije izbegavaju formiranje radnih grupa.OBJAVLJEN SPISAK FIRMI KOJE IMAJU PRAVO NA JOŠ JEDAN MINIMALAC

Svet

Britanci objavili ko ne sme da koristi Pfizer/BioNTech vakcinu

Svako ko je imao anafilaksiju na lek ili hranu ne bi trebalo da se vakciniše vakcinom Pfizer / BioNTech covid-19, saopštila je Britanska regulatorna agencija za lekove (MHRA ), preneo je Seebiz. Kako se navodi, postojala su dva izveštaja o anafilaksiji i jedna od mogućih alergijskih reakcija od početka vakcinacije."Bilo koja osoba koja je u anamnezi imala anafilaksiju na vakcinu, lek ili hranu ne bi trebalo da primi vakcinu Pfizer / BioNTech", rekla je izvršna direktorka MHRA June Raine.Dodala je da većina ljudi neće imati anafilaksiju i da su koristi od zaštite ljudi od covid-19 veće od rizika. "Možete biti potpuno sigurni da je ova vakcina ispunila robusne standarde MHRA-e o sigurnosti, kvalitetu i efikasnosti", poručuje Raine.Raine je primetila i da takve alergijske reakcije nisu bile deo Pfizerovih kliničkih ispitivanja. Kako se navodi alergijske reakcije je možda izazvala komponenta vakcine Pfizer koja se zove polietilen glikol ili PEG, a koja pomaže u stabilizaciji vakcine, a nije pronađena u drugim vrstama vakcina.Anafilaksija je prekomerna reakcija imunološkog sistema, a Nacionalna zdravstvena služba to opisuje kao ozbiljnu reakciju i ponekad opasnu po život.Kompletnije smernice koje pojašnjavaju da je glavni rizik upravo anafilaksa izdate su nakon konsultacija sa stručnjacima za alergije. MHRA je u početku savetovala svima koji su u anamnezi imali "značajne alergijske reakcije" da ne uzimaju ovu vakcinu.Pfizer i BioNTech rekli su da podržavaju istragu Britanske rgulatorne agencije za lekove.MHRA je prošle nedelje prva na svetu odobrila vakcinu koju su razvili nemački BioNTech i Pfizer, dok američka Uprava za hranu i lekove (FDA) i Evropska agencija za lekove (EMA) nastavljaju da analiziraju podatke.Vellika Britanija krenula je sa masovnom vakcinacijom u utorak, počevši od starijih ljudi i zdravstvenih radnika koji se nalaze na prvoj liniji odbrane od koronavirusa.Navodi se da je to deo globalnog pokreta koji predstavlja jedan od najvećih logističkih izazova u mirnodopskoj istoriji.

Srbija

Objavljen spisak firmi koje imaju pravo na još jedan minimalac

U Asocijaciji trurističkih agencija Srbije (YUTA) očekuju da uprkos krizi većina turističkih agencija neće prihvatiti pomoć koju je ponudila država u vidu jednomesečnog minimalca, prenosi agencija Beta. Prema podacima Poreske uprave, na spisku onih privrednih subjekata kojima je ta pomoć odobrena nalazi se dvadeset privrednih subjekata."To je kratkoročna pomoć koja ništa ne rešava, dok nije izvesno da li će se nešto od odloženih, a dospelih poreza i doprinosa na zarade ponovo odložiti 4. januara 2021. godine ili otpisati, pa bi bila dodatni trošak", rekao je direktor YUTE Aeksandar  Seničić.Prema njegovim rečima problem sa tom vrstom pomoći je i taj što je uslovljena zabranom otpuštanja zaposlenih.Vlada Srbije je odlučila da turističkim agencijama, rent-a-kar agencijama, vodičima, hotelijerima i ugostiteljima ponudi još jedan minimalac, pod uslovom da do 31. januara ne otpuštaju zaposlene.Seničić je rekao da je do pre nekoliko dana bio zastoj u Fondu za razvoj, a da je sada odjednom odobreno pet-šest zahteva za kredit, što nije dovoljno jer je pozajmice tražilo 300 agencija. Tim tempom bi kako dodaje odobravanje kredita za likvidnost agencijama trajalo nekoliko godina.Agencijama je, po njegovim rečima, brzo potrebna pomoć da bi preživele, a sve ostalo je "zamagljivanje problema".Seničić je rekao da je do sada 120 "subagenata" iskoristilo mogućnost da firmu stavi u status mirovanja, dok je sedam turističkih agencija otišlo u stečaj, čega će, kako se obekuje više biti sledeće godine.Vlada Srbije su nedavno je usvojila kojim se predviđa minimalac za zaposlene u turizmu i ugostiteljstvu, a saopšteno je i da je za tu svrhu izdvojeno 1,98 milijardi dinara.

Srbija

Šansa za usavršavanje studenata elektrotehnike i mašinstva

Kompanija Hisense Gorenje Europe potpisala je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa Elektrotehničkim i Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, što će kako se objašnjava doprineti usavršavanju studenata, a sličan vid saradnje planira se i sa brojnim univerzitetima širom Evrope.Studenti će kako se objašnjava učestvovati u laboratorijskim i industrijskim istraživanjima, razvoju proizvoda i izradi prijava za međunarodne i nacionalne naučne i edukativne projekte, kao i u izradi zajedničkih studija i projekata. Saradnja će kako se dodaje pružiti i mogućnost zapošljavanja u nekim od razvojnih centara kompanije Hisense. "Ključna tačka napretka globalnih kompanija poput naše leži u saradnji sa najuglednijim obrazovnim institucijama širom sveta", izjavila je Stanka Pejanović, potpredsednica Hisense grupe. Grupa Hisense Europe kako se dodaje u svojim evropskim kompanijama planira da ojača razvojni tim talenata u oblasti elektronike, elektrotehnike, mašinstva, fizike.GORENJE SE DELI NA DVE KOMPANIJE, UPRAVA IDE U LJUBLJANU "Misija i vizija Elektrotehničkog fakulteta je da svojim studentima pruži vrhunsko obrazovanje u oblasti elektrotehnike i računarstva, inovativnim preduzećima kvalitetnu kadrovsku potporu, a privredi podršku za napredak zasnovan na znanju i inovacijama", kaže dekan ETF-a Milo Tomašević. Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Radivoje Mitrović rekao je da je taj fakultet veoma posvećen modernizaciji nastave, inovacijama i prilagođavanju studijskih programa potrebama privrede. Hisense zapošljava oko 7.000 inženjera čiji je glavni zadatak razvijanje novih, inovativnih i visoko kvalitetnih proizvoda.  Brend Gorenje ove godine obeležava i 70 godina poslovanja, a u vlasništvu Hisense Grupe je od 2018. godine.Gorenje u Srbiji posluje oveć 14 godina, a u fabrici koja se od tada nalazi u Valjevu zapošljava oko 2.000 radnika.

Svet

Evropski startapi ove godine privukli rekordne investicije

Evropski tehnološki startapi uspeli su da privuku rekordni nivo investicija ove godine, koji bi mogao da dostigne ukupno 41 milijardu dolara, što je za 500 miliona dolara više nego 2019. godine, piše portal Novac.Podaci izveštaja britanskog fonda rizičnog kapitala Atomico pod nazivom „State of European Tech“ pokazuju da je nakon usporavanja u prvoj polovini godine, samo u septembru je u evropske tehnološke startape investirano više od pet milijardi evra.Navodi se da u Evropi postoji više od 140 hiljada startapa, od kojih je više od 43 hiljade imalo najmanje jedan krug investicija, pri čemu je njih oko 15 hiljada prikupilo do dva miliona dolara, a samo 74 više od 250 miliona dolara. Analizirajući startup scenu, za Sloveniju se, na primer, navodi da na milion stanovnika ima 186 startapa, a Estonija se ističe kao evropska „prestonica“ startapa (ako se gleda njihov broj po stanovniku), iza nje je Irska, zatim Danska, Finska i Holandija.U izveštaju trenutno nema podataka o Srbiji.Kada se govori o iznosu investicija, Velika Britanija je ulagala najviše, iza nje bile su Nemačka, Francuska, Švedska i Holandija.Autori izveštaja primećuju da kapital uložen u evropske tehnološke startpae raste ne samo zbog više realizovanih investicionih krugova već i povećanja njihove prosečne veličine, a London, Pariz i Berlin su prva tri čvorišta po broju zaključenih poslova.Što se tiče stranih investitora, njihov broj iz SAD-a nastavlja da raste, pri čemu je udeo američkih investitora veći u Velikoj Britaniji i Nemačkoj nego u Francuskoj.Evropske fintech kompanije privukle su ove godine više kapitala od bilo koje druge industrije (u njih je u poslednje dve godine uloženo do 20 milijardi dolara), sa primerima Klarne sa 850 miliona dolara u dva kruga i Revolute sa 500 miliona dolara.Takođe, startapi koji proizvode softverska rešenja za kompanije bili su izuzetno popularni među investitorima. Startapi u transportnom i energetskom sektoru takođe su dobili velike količine novca, ali je taj iznos manji nego 2019. godine. Gledajući tehnologiju koja je u središtu razvoja, kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom, proširenom i virtuelnom stvarnošću, dronovima, robotima itd., ove godine privukle su 8,9 milijardi dolara investicija u odnosu na prošlu godinu.Prema izveštaju, ove godine se u Evropi, zahvaljujući investicijama, „pojavilo“ čak 18 tehnoloških startapa čija je procena premašila milijardu dolara (takozvani jednorozi). Dva evropska startapa premašila su procenu od 10 milijardi dolara ove godine, a dvoje su giganti sa 50 milijardi dolara (Adyen i Spotify). Prema izveštaju Atomic-a, u Evropi trenutno postoji više od 200 startapa koji se mogu nazvati „jednorozima“.

Svet

Počela trgovina vodom na američkim berzama

Voda je postala dobro kojim se trguje na Volstritu, poput zlata i "crnog zlata" odnosno nafte, a finansijski stručnjaci tvrde da će to omogućiti bolje upravljanje tim dragocenim prirodnim resursom neophodnim za preživljavanje živih bića, prenosi Seebiz. U mnogim delovima sveta, nestašica vode nije budući, već aktuelni problem. S njim se suočavaju i razvijene zemlje, poput Sjedinjenih Američkih Država. To se pokazalo na primeru Kalifornije, koja je proteklog leta imala probleme u redovnom vodosnabdevanju zbog rekordno visokih temperatura i nekontrolisanih požara. Procenjuje se da će taj problem u budućnosti biti sve veći i učestaliji, zbog čega je na Volstritu počela trgovina fjučers ugovorima u oblasti voda.Fjučers ugovori su sporazumi kojima se dogovara kupovina odnosno prodaja dobara u određenom trenutku u budućnosti po unapred utvrđenoj ceni. Do sada su se primenjivali u trgovini naftom, zlatom i hranom. Cena vode će varirati poput cene tih dobara.Najveća svetska berza finansijskih derivata CME Grupa, procenjuje da tržište vode u Kaliforniji vredi više od milijardu dolara.Indeks vode Nasdak Veles Kalifornija zasnovan je na cenama na glavnim kalifornijskim slivovima, gde je nedostatak vode sve veći.CME Grupa smatra da će fjučers ugovori omogućiti bolje upravljanje rizikom od nestašice vode i bolji odnos između ponude i potražnje na tržištu.Kina i Sjedinjene Američke Države su najveći potrošači vode. Prema Ujedinjenim nacijama, dve milijarde ljudi živi u zemljama u kojima je pristup vodi ozbiljan problem. UN procenjuju da bi nestašica vode mogle da pogodi pet milijardi ljudi do 2050. godine i izazove masovne migracije.Nedostatak vode povezan je sa prekomernim korišćenjem u industriji i ljudskoj ishrani, kao i sa klimatskim promenama.