Najnovije

Srbija

Paušal.rs: Dva nedostatka u predlogu države za oporezivanje frilensera

Prema mišljenju autorke teksta objavljenog na portalu blog.pausal.rs, Mine Simić u predlogu Vlade Srbije za naplatu poreza frilenserima nedostaje mogućnost da se do određenog iznosa frilenseri oslobode plaćanja poreza i doprinosa. Drugi bitan nedostatak, kako se navodi, je naplata zdravstvenog osiguranja za pet godina unazad.Mina Simić naglašava da se njene primedbe posebno odnose na činjenicu da država nije omogućila da se do određene visine prihoda frilenseri oslobode obaveza plaćanja poreza i doprinosa. "Sve zarade do 40.000 dinara koje se oporezuju po principu koje predlaže država (u ovom slučaju), kada se obračunaju porez i doprinosi budu manje od minimalne zarade u Srbiji", napominje Mina Simić.Ona smatra da to predstavlja direktno ugrožavanje egzistencije građana Srbije i podseća na treći deo Ustava Republike Srbije koji se odnosi na ekonomsko uređenje i javne finansije.ŠIKANIRANJE FRILENSERA, MALA KORIST Član 91. tog dela ustava, kako se napominje, objašnjava da je obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta, kao i da se zasniva na ekonomskoj moći poreskog nekog obveznika. "Predloženom primenom poreza i doprinosa za lica koja zarade 40.000 dinara ili manje država bi od ovih fizičkih lica stvorila socijalne slučajeve", kaže Mina Stanić.Ona naglašava i da bi država takvim postupkom prekršila odredbu Ustava Republike Srbije, pa bi neto zarada frilensera tada bila manja od minimalca. Mina Simić svoju tvrdnju potkrepljuje primerom u kome objašnjava kako izgleda naplata poreza i doprinosa za frilensere na primeru zarade od 40 hiljada dinara mesečno:- Porez na dohodak iznosio bi 4.560,00 dinara.- Penziono osiguranje bilo bi 5814,00 dinara.- Zdravstveno osiguranje prema aktuelnom vladinom predlogu je 2348,4 dinara.Kada se sve ove obaveze odbiju od bruto iznosa, neto prihod frilensera bio bi 27.277,6 dinara, što je, kako se navodi manje od prosečne minimalne zarade u Srbiji za 2020. godinu, koja iznosi 30.136,98 dinara."Oporezivanjem ovako niskih prihoda država direktno od ovih građana pravi socijalne slučajeve", napominje Mina Simić.Prema njenom mišljenju dodatni argument njenoj tvrdnji je i činjenica da su mnoge evropske zemlje zakonski uredivši poslovanje frilensera, odlučile da postoje i prihodi na koje se stope poreza i doprinosa ne primenjuju.Navodi primer Velike Britanije u kojoj je prihod od 1170 evra mesečno oslobođen plaćanja poreza na dohodak. U Nemačkoj je nešto manji prag besteretnog iznosa, i podrazumeva da oni koji ostvare do 780 evra mesečno budu oslobođeni plaćanja poreza na dohodak. Jedan od primera je i Austrija gde ste ako zaradite manje od 916 evra mesečno oslobođeni plaćanja poreza na dohodak. U Austriji je i zarada koja je manja od 438 evra mesečno olobođena od plaćanja i doprinosa.DRUGI NEDOSTATAK VLADINOG PREDLOGADrugi nedostatak državne ponude je prema mišljenju Mine Simć naplata zdravstvenog osiguranja za pet godina unazad.Ona smatra da je ta naplata neosnovana jer frilenseri tokom tog perioda nisu mogli da se leče u državnim bolnicama, zato što nisu imali overenu zdravstvenu knjižicu.Mina Simić smatra da bi ustupcima države koji bi išli u navedenim smerovima veliki broj frilensera lakše prihvatio njenu ponudu za oporezivanje. Ona smatra  da država nije na vreme prepoznala fizička lica koja prihoduju preko interneta, niti ih je informisala o načinima registracije koja su im dostupna. Ustupcima bi država pokazala da je ozbiljno pristupila analizi problema frilensera u Srbiji, pa bi uz određenu dozu solidarnosti mogla da omogući kompromisno rešenje problema.ŠTA JE DRŽAVA PREDLOŽILA FRILENSERIMA?- Da se visina obaveze koju fizičko lice treba da plati utvrđuje Poreskim rešenjem i plaća se u ratama na period od 10 godina.- Da se normirani troškovi se priznaju u visini od 43%.- Da se kamata na prethodno nastale obaveze ne obračunava za period do donošenja rešenja Poreske uprave, odnosno da se otpišu kamate za obaveze koje su dospele za pet godina unazad.

Svet

Platformu DaiBau podržali Henkel i South Central Ventures fond

Kompanija Henkel i fond South Central Ventures finansijski su podržali regionalni razvoj internet platforme DaiBau, koja spaja investitore sa izvođačima građevinskih radova, uloživši značajan milionski iznos u evrima, navodi se u saopštenju ove kompanije.Henkelova poslovna jedinica Adhesive Technologies prepoznala je potencijal platforme koja okuplja više od 65.000 građevinskih preduzeća, arhitekata i drugih stručnjaka za izgradnju i obnovu nekretnina na sedam različitih tržišta u regiji.DaiBau je od lokalne platforme, koju su 2014. godine u Sloveniji pokrenuli Martin Pelcl i Gregor Černelč, izrastao u vodeću regionalnu platformu, koja na tržištima Slovenije, Hrvatske, Austrije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Slovačke i Rumunije okuplja 65.000 dobavljača i 260.000 aktivnih korisnika. Osim što korisnicima znatno olakšava sve poslove vezane za izgradnju i renoviranje nekretnina, izvođačima radova pomaže u pronalaženju novih klijenata.Svaki profil izvođača sadrži recenzije i ocene korisnika, portfolio odrađenih projekata, a korisnicima pomaže u kalkulaciji troškova radova. Osim u izboru optimalnog izvođača radova, DaiBau korisnicima pomaže u planiranju i budžetiranju radova, što znatno pojednostavljuje proces izgradnje ili renoviranja nekretnine. „DaiBau posebno vodi računa o srednje velikim ili malim izvođačima radova, kojima pruža priliku da plasiraju svoje usluge i proizvode, i optimizuju svoje poslovanje, posebno na tržištima jugoistočne Europe, na kojima je DaiBau, uz naglu ekspanziju u vrlo kratkom vremenu, snažno uticao i na regulaciju sektora građevinskih usluga“, navodi se u saopštenju.DaiBau je u Srbiji dostupan od 2018. godine i na stranici www.daibau.rs nudi više od 17.000 proverenih izvođača radova, koji su dostupni u 13 kategorija i čak više od 250 potkategorija. Taj specijalizovani sistem za izgradnju pruža i brojne savete i alate koji investitorima bilo koji građevinski zahvat na nekretnini i oko nje bitno olakšavaju i optimizuju cene. U Srbiji je od pokretanja platforme realizovano gotovo 25.000 projekata.

Srbija

Udruženje Pravo na grad pokrenulo kampanju za čistiji vazduh

Udruženje Pravo na grad saopštilo je da je pokrenulo kampanju pod nazivom Ujedinjeni Balkan za čist vazduh. Pravo na grad je pozvalo sve građane Zapadnog Balkana da se uključe u borbu za čistiji vazduh, jer kako navode, njegovo zagađenje skraćuje životni vek kod ljudi."Kampanjom Ujedinjeni Balkan za čist vazduh zahtevamo da se smanjenje zagađenja vazduha definiše kao nacionalni, regionalni i međunarodni prioritet i da se integriše u sve procese planiranja", navodi se u saopštenju Udruženja Pravo na grad. Udruženje, kako se navodi u saopštenju smatra da je potrebno da se povećaju sredstva u državnom budžetu koja bi se koristila za kontrolu zagađenja, a neophodno je i da se uspostavi sistem za praćenje zagađenja i njegovih zdravstvenih efekata."Kako bi se unapredio nadzor nad zagađivačima i poboljšao kvalitet vazduha potrebno je izgraditi multisektorska partnerstva na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou", kažu u Udruženju Pravo na grad. Naglašava se da prevencija nezaraznih bolesti koje su posledica lošeg kvaliteta vazduha mora da bude integrisana među prioritete ekoloških i zdravstvenih politika.NALED: ZAGAĐENJE VAZDUHA JE I 20 PUTA VEĆE NEGO U ČLANICAMA EU ŠTA KAŽE STATISTIKA?Udruženje Pravo na grad podseća da je loš kvalitet vazduha jedan od uzroka smrtnosti, skraćenja životnog veka i povećanih zdravstvenih troškova na Zapadnom Balkanu. "Zagađenje vazduha nam skraćuje i oduzima živote, zbog posledica istog smo sve češće kod lekara lečeći se od raznih respiratornih bolesti", navodi se u saopštenju tog udruženja.Prema njihovim rečima, podaci Zajedničkog istraživačkog centra Evropske unije govore da zagađenje vazduha u zemljama Zapadnog Balkana prosečno doprinosi smanjenju očekivanog životnog veka ljudi između 0,4 i 1,3 godine . Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, loš kvalitet vazduha u regionu Zapadnog Balkana godišnje pre vremena oduzme čak oko 13.500 života.Udruženje naglašava da zdravstveni troškovi koji nastaju zbog rada termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu doprinose troškovima koji se procenjuju na 1,2-3,4 milijardi EUR godišnje. Podsećaju i da posledice zagađenja najviše pogađaju građane nižeg ekonomskog i socijalnog statusa, jer oni žive u područjima većeg intenziteta saobraćaja i blizu izvora zagađenja, poput elektrana i industrijskih objekata. Naglašava se i da u većini slučajeva siromašni ljudi rade na "prljavim" poslovima gde su izloženi isparenjima, praškastim materijama, gasovima i teškim metalima. "Kada se na ovakve uslove života dodaju i promene klime koje dodatno doprinose rastu zagađenja, rezultat je skraćeni životni vek, posebno starijih ljudi i dece mlađe od pet godina", dodaje se u saopštenju Udruženja Pravo na grad.

Srbija

Moramo biti spremni da se menjamo

Globalno posmatrano, aktuelna pandemija sve nas je naučila fleksibilnosti u radu, ali je nažalost mnogima oduzela sigurnost zaposlenja. U Hemofarmu ona nikada nije bila upitna i naši zaposleni svesni su toga. Oni su i ranije, baš kao i tokom pandemije, mogli da računaju na zarade koje su uporedno više nego u većini industrija u Srbiji i u dan tačne, na 13. platu, regres, privatno zdravstveno osiguranje i druge beneficije. To su samo neki od razloga zašto je perspektiva u Hemofarmu uvek bila dobra.________________________________________________________________________„Jasno je da se današnji Hemofarm ne može porediti sa onom kompanijom iz prošlog veka, jer su vremena drugačija. Da se Hemofarm na svom putu nije menjao, ne bi ni bio ovo što je danas, jedna od najuspešnijih kompanija na ovim prostorima. Kao i u drugim branšama, ako nisi otvoren za promene, završiš na groblju istorije. Upravo nas je održala ta spremnost da se menjamo, učimo i stalno unapređujemo, i sebe i svoje proizvode“, kaže u intervjuu za Novu ekonomiju direktorka ljudskih resursa u ovoj kompaniji Tatjana Jovanović.Hemofarm postoji šest decenija i od kompanije sa 30 zaposlenih došao je do 3.500 radnika koliko broji u ovom trenutku. Od 2006. godine deo je Štada grupe, a prema rečima direktorke ljudskih resursa, ova internacionalna kompanija svojim članicama ostavlja prostor za individualnost. „S jedne strane, deo smo velikog sistema koji nudi mnogo prilika za napredovanje, ali smo zadržali tu svoju lokalnu specifičnost i lični identitet. Današnji Hemofarm je dobro mesto za sve koji žele da se pokažu i napreduju“. Da li to znači da je današnji Hemofarm bliži mlađoj generaciji? Ili je, pak, ugodnije mesto za rad ljudima u srednjoj ili poznijoj dobi?Upravo smo tu negde na sredini, prosek godina u našoj kompaniji je 41. Ona je ugodna sredina za ljude koji već imaju određenu ekspertizu, ali je dovoljno otvorena i za mlade ljude koji nam donose nešto novo, tu različitu perspektivu. Mislim da smo uspeli da napravimo dobar spoj iskustva i mladosti, a zajednički činilac je da ova kompanija traži ljude sa određenim stavom. Znanje i iskustvo su važni, veštine ćete steći ili ispolirati, ali ako nemate dobar odnos prema radu i stav generalno, onda ćete štrčati.Mislim da mladi ljudi koji nam se pridruže budu veoma iznenađeni onim što im se ovde pruža: od rada u velikom sistemu, brojnih edukacija, prilika za napredovanje koje su gotovo  beskrajne. Naši ljudi su kvalitetni i dobro obrazovani, a kada steknu tu praktičnu školu unutar Hemofarma, oni postaju visoko poželjni i prepoznati i na internacionalnom nivou. Primera radi, u ovom trenutku 85 kolega i koleginica u Srbiji radi na globalnim pozicijama za Štadu.Koliko se oseća nasleđe tog starog Hemofarma, jer vi ipak trajete duže od šest decenija?Oseća se, ali u pozitivnom smislu. Hemofarm je jako ponosan na svoju tradiciju, ne zaboravlja šta je urađeno, vrednuje stvari koje je ostavio iza sebe, a na nekima još uvek zasniva svoj rad. To je uspeh svih onih koji su veliki, bilo da pričamo o nacijama ili korporacijama – da ne zaboravljaju sopstvenu prošlost i da na njoj grade budućnost. Rekla bih da smo uspeli da napravimo lep spoj između onoga što donosi moderna kompanija i duha tradicije, stabilnosti.Kada je reč o menjanju kompanije kroz vreme, sigurno da je drugačija, ali to je neminovnost. I svet je drugačiji sada u odnosu na nekada. Da li znate šta je nama nudio Tito, da li znate šta je nama nudila Jugoslavija? Mi sada možemo da žalimo ili ne za tim vremenima i da kažemo da je danas bolje ili lošije, ali suština je da je sve drugačije. Ima stvari koje su bolje, ima i onih koje su lošije. Sigurno smo nešto izgubili u odnosu na ranije, ali smo na drugoj strani nešto i dobili. Na primeru Hemofarma, dobili smo u smislu bezbednosti na radu, kvaliteta proizvoda i dugoročnosti - da je sve ostalo kako je bilo, naši proizvodi ne bi bili konkurentni i ne bi opstali. To je, nažalost, priča mnogih kompanija na prostoru bivše Jugoslavije, onih koje su bile jako uspešne, a danas ne postoje. Jednostavno, platile su cenu jer nisu uspele da se prilagode trenutku. Ova kompanija je opstala, održala se i postala jedna od najuspešnijih na ovim prostorima i to nije mala stvar.  Svedoci smo da se poslodavci van Beograda često žale da teško pronalaze kadrove, posebno ove visokostručne jer ih u manjim sredinama nema dovoljno. Kakav je trend trenutno, da li su naši ljudi postali mobilniji poslednjih godina i spremni da putuju na posao van mesta prebivališta?Ukoliko govorimo o mobilnosti unutar granica zemlje, naši ljudi generalno nisu mnogo mobilni. Međutim, zaboravljamo da je ovo dvosmeran odnos, jer su poslodavci donedavno bili vrlo tvrdi  i insistirali su da vi radite na određenom lokalitetu. Pandemija nas je naterala da shvatimo da se mnogo toga može raditi od kuće i da je nebitno gde sedite. Naravno, ovde ne govorimo o poslovima u proizvodnim pogonima, kontroli kvaliteta ili sličnim službama jer za njih morate biti na svom radnom mestu, ali nam se perspektiva dramatično promenila za mnoge druge pozicije. To je, svakako, jedna od dobrih stvari koje nam je ova kriza donela, uz gomilu onih loših. Kad već pominjemo pandemiju, koje su još lekcije naučene? I šta će biti najveće posledice ove krize koje je počela kao zdravstvena i prerasla u privrednu?Kao što sam rekla, najveća naučena lekcija je fleksibilnost, fleksibilnost i fleksibilnost u radu. Upravo ta fleksibilnost biće ključ uspeha u budućnosti, i pojedinačno i na kompanijskom nivou. Da predvidimo šta će se desiti i da se prilagodimo promeni, prestrojimo u drugu traku na vreme.U trenucima kada je ceo svet zbog aktuelne pandemije postao neizvestan i kada brojne kompanije propadaju i otpuštaju radnike, imati siguran posao i raditi u jednom okruženju koje pruža izvesnost, postala je posebna beneficija, da ne kažem luksuz koji nažalost mnogo ljudi na svetu danas nema. U Hemofarmu to nije upitno i naši zaposleni su svesni toga. Kad na to dodate činjenicu da unapred znate kada ćete i u kakvim uslovima raditi, da vam zarada ne kasni ni dan, da imate 13. platu i regres, da vam je sve plaćeno u skladu sa zakonom i mnogo preko toga, da radite u dobro organizovanoj  sa visokim higijenskim sredinama pa da je veća šansa da se, recimo, inficirate koronavirusom bilo gde drugde nego u kompanijskom prostoru, sve su to stvari koje ne smemo zaboraviti. U Hemofarmu je perspektiva više nego pozitivna.Naši ljudi su kvalitetni i dobro obrazovani, a kada steknu tu praktičnu školu unutar Hemofarma, oni postaju visoko poželjni i prepoznati i na internacionalnom nivou. U ovom trenutku 85 kolega i koleginica u Srbiji radi na globalnim pozicijama za Štadu. Kako kao neko ko se bavi ljudima vidite deceniju u kojoj živimo, šta će nam ona doneti kao najveću novinu?Kad govorimo o ljudima, biće važno da ispratimo promene koje se dešavaju u industriji i tehnologiji, da budemo dovoljno brzi i spretni da se prilagodimo novim uslovima na način koji je za nas najbolji. Da imamo tu neku agilnost odnosno visprenost da prepoznamo prave prilike, da budemo prilagodljivi vremenu u kojem živimo a da ostanemo svoji. To u suštini znači da kao pojedinci moramo da budemo spremni da se stalno menjamo, da budemo otvoreni za učenje novog kako bismo pratili taj ritam promena. Ta neka organizacija koja raste i uči od ključnog je značaja u svetu koji se menja, to važi za svakog od nas i za kompanije. Hemofarm je rastao stalno se menjajući, te je spreman za novo doba koje je došlo, a svako od nas pojedinačno treba da shvati da bez prihvatanja promena nema napretka. 

Svet

Prevoznici zbog testiranja na koronu satima čekaju na nemačkim granicama

Prevoznici iz Srbije i ostlih delova Evrope imaju velike probleme na ulasku Nemačku, jer zbog obaveznog PCR testa satima čekaju u redu, na snegu i hladnoći, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Zbog toga je predsednik PKS Marko Čadež zatražio od nemačkog ministrarstva saobraćaja da razreši tu situaciju i olakša im ulaz u tu zemlju.Prema rečima predsednika PKS, poslednja mera koju je uvela Nemačka odnosi se na sve ljude koji ulaze u Nemačku, uključujući i profesionalne vozače koji su prolazili kroz Slovačku, Češku i deo Austrije.Oni su u obavezi da se registruju i dostave negativan PCR test, a u nekim slučajevima ih upute i u karantin.Čadež je istakao da su "slike sa granica, redovi u kojima stotine vozača stoje više sati po izuzetno lošem vremenu, čekajući na testiranje zaista zabrinjavajuće".Čadež smatra da su vozači koji čekaju na testiranje u redovima izloženi većem riziku od zaraze, nego u kabinama svojih kamiona."Transport robe, kao žila kucavica svake privrede, ne sme stati, i on se odvijao u svim uslovima", navodi Čadež.Predsednik PKS podsetio je i na preporuke Saveta EU koje se odnose na izuzimanje transportnih radnika od zahteva koji se odnose na karantin i obavezan negativni PCR test.PREVOZNICI IZ SRBIJE NEĆE IZDRŽATI BEZ REPROGRAMA KREDITA Prema toj preporuci, jedini dokaz koji bi od njih trebalo da se traži je o negativni brzi antigen test. "Na ovaj način dodatno bi se osnažilo neometano funkcionisanje Zelenih koridora EU i snabdevanje jedinstvenog tržišta EU", naveo je Čadež.Takva praksa do sada se nije primenjivala, čak ni tokom vanrednog stanja u martu prošle godine. O uslovima na granici sa Nemačkom, kako navodi PKS, najbolje ilustruje primer vozača iz Srbije sa slovačko-nemačke granice koji je u utorak u 14 sati stao u red za testiranje i završio ga posle gotovo 15 sati.Nove mere koje je uvela Nemačka, kako objašnjavaju u PKS prete da blokiraju transport iz Srbije i čitave Evrope.Predsednik PKS inače je uputio pismo nemačkom državnom sekretaru u Ministarstvu saobraćaja i digitalne infrastrukture Štefanu Bilgeru u kome je zatražio razrešenje ove situacije na nemačkim granicama.

Svet

Fejsbuk onemogućio čitanje i deljenje vesti u Australiji

Tehnološki gigant Fejsbuk onemogućio je korisnicima u Australiji čitanje i deljenje vesti na svojoj platformi. Ovaj potez dolazi kao odgovor na nedavno predloženi australijski zakon koji bi od tehnoloških kompanija zahtevao da plate lokalnim medijima za vesti koje prikazuju na svojim platformama, piše BBC.Australijanci su se u četvrtak probudili i uvideli da su im nedostupne sve lokalne i globalne info stranice.Među blokiranima je i nekoliko naloga Vlade iz domena zdravlja, kao i hitnih službi.Iz Fejsbuka su kasnije saopštili da su ove stranice greškom blokirane.Australijska vlada saopštila je da ovakav potez Fejsbuka ozbiljno narušava kredibilitet kompanije i platforme.Korisnici van Australije takođe ne mogu da uđu na informativne stranice tamošnjih medija na Fejsbuku.Potez kompanije je odgovor na novi predlog zakona u Australiji koji bi trebalo da natera Fejsbuk da plaća za informativne sadržaje.Predstavnici kompanija kao što su Gugl i Fejsbuk smatraju da ovaj zakon ne oslikava dobro način na koji internet funkcioniše i da na nepošten način kažnjava njihove platforme.Donji dom australijskog parlamenta usvojio je zakon u sredu.„U Fejsbuku moraju dobro da razmisle šta ovo znači za njihov položaj i reputaciju", rekao je Pol Flečer, australijski ministar za komunikacije.Kompanija Fejsbuk povukla je ovaj potez samo nekoliko sati pošto je Gugl pristao da plati Njuz korporaciji, čiji je vlasnik Rupert Mardok, za informativni sadržaj sa sajtova te medijske imperije.Australijsko regulatorno telo za konkurenciju saopštilo je da je osmislilo nacrt zakona kako bi se u pogledu profita izjednačili tehnološki giganti i izdavači.Odluka Fejsbuka izazvala je brojne negativne reakcije, jer su brojni korisnici ostali bez pristupa stranicima koje smatraju za pozdan izvor informacija.Nekoliko njih je ukazalo na to da je Fejsbuk jedan od najvažnijih kanala za dobijanje hitnih i važnih vesti u vreme pandemije.Australijski ogranak organizacije Hjuman Rajts Voč saopštio je da Fejsbuk na ovaj način cenzuriše informacije u toj zemlji.

Srbija

Pokrenuta peticija protiv gašenja Studentske poliklinike

Udruženje Kreni-promeni pozvalo je građane da se putem onlajn peticije izjasne protiv plana Vlade Srbije koji predviđa gašenje Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata. Odluku o sudbini tih ustanova u kojima studenti mogu da koriste zdravstvenu zaštitu do svoje 26. godine, Vlada Srbije mogla bi da donese već početkom sledeće nedelje."U jeku najveće zdravstvene krize, sa preko 100.000 studenata, u trenucima kada zdravstveni sistem stoji napregnut ili je već pukao, Vlada Republike Srbije razmatra usvajanje master plana koji podrazumeva završetak zdravstvene zaštite studenata", navodi se u peticiji udruženja Kreni-promeni.U tom udruženju napominju da zdravstveni sistem Srbije pokazuje svoju ranjivost i bez aktuelne pandemije, kao i da bi lokalni domovi zdravlja u Nišu, Novom Sadu i Beogradu zbog gašenja studentskih poliklinika bili još više opterećeni."Zamislite sada u praksi priključenje studenata Univerziteta u Beogradu sa oko 100.000 studenata Domu zdravlja Vračar kako je predviđeno masterplanom, Univerziteta u Novom Sadu, Domu zdravlja Novi Sad, a Univerziteta u Nišu, Domu zdravlja u Nišu?", stoji u tekstu peticije udruženja Kreni promeni.PROTIV ČEGA SE BUNE STANARI STUDENTSKIH DOMOVA "Zahtevamo da ostane Studentska poliklinika", dodaje se u tekstu peticije.U studentskim poliklinikama pravo na zdravstvenu zaštitu studenti imaju do 26 godine, kada im prestaje zdravstveno osiguranje koje imaju preko roditelja. Početak zdravstvene zaštite studenata u Srbiji vezuje se za početak treće decenije prošlog veka.Nacrtom plana optimizacije zdravstvenih ustanova, kako se navodi, predviđeno je zatvaranje Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata (Studentske poliklinike) u Beogradu.On obuhvata centralnu ustanovu u Krunskoj ulici, stacionar u Prote Mateje i ambulante u studentskim domovima Studentski grad i Karaburma, preneo je N1.Vlada Srbije o tom planu treba da odluči već 22. februara, a slična sudbina mogla bi da zadesi i ustanove za zdravstvenu zaštitu studenata u Nišu i Novom Sadu.Preticiji udruženja Kreni-promeni možete pristupiti putem sledećeg LINKA.

Srbija

Inicijativa TAS: Novi paket pomoći opet izostavio najugroženije delatnosti

Novi paket pomoći koji je odredila Vlada Srbije za pomoć privredi ugroženoj pandemijom je istovetan kao i prethodna dva paketa i usmeren je isključivo linearno, ka celoj privredi, i na isplatu minimalnih ličnih dohodaka, saopštila je Incijativa TAS.„Malim privrednicima je početkom 2021. godine postalo jasno da se uzimanje ovako kreiranog paketa pomoći apsolutno ne isplati i da samo stvara gubitke. Paketi pomoći su sa uslovljavanjem neotpušanja radnika tri meseca nakon prijema poslednje isplate. Dakle, bez obzira da li ćete privređivati u narednom periodu, što Vam niko ne može garantovati, ili ne, bićete prinuđeni da uzimanjem pomoći stvarate nove gubitke u poslovanju. To će dovesti sasvim sigurno do potpunog urušavanja male privrede i veliki broj privrednih subjekata iz najugroženijih delatnosti će morati staviti katanac na svoje radnje, agencije, restorane, kafiće...“, navodi se u saopštenju.Turizam i ugostiteljstvo nalaze se među najteže pogođenim sektorima privrede zbog svih ograničenja koja su bila nametnuta kako bi se sprečilo širenje virusa.Vlada je odredila pomoć i pojedinim sektorima kao što su hotelijerstvo i prevoz, ali opet iz paketa izostavlja turizam. Turizam ima pad od preko 90 odsto u prihodovanju dok su svi računi sve vreme uredno stizali sa identičnim iznosima kao i u mesecima pre pandemije.Najugroženije su turističke agencije koje 11 meseci apsolutno ne prihoduju. Preko 200 agencija je već zatvoreno, a u narednih mesec dana zatvoriće se još oko 170 turističkih agencija. Do sada je u ovom sektoru otpušteno preko 50 odsto radnika, ukazuje Inicijativa TAS.Pored toga, turističke agencije se suočavaju sa ogromnim problemom u vidu nabavke neophodne polise od osiguravajućih kuća koje su tokom pandemije podigle cene koštanja istih za 300 odsto.Prema rečima Inicijative zemlje sveta su svoju pomoć isključivo usmerile na pomoć najugroženijim sektorima, turizmu, ugostiteljstvu, hotelijerstvu. U Evropskoj uniji je do sada bilo 5-6 takvih paketa pomoći. U svim država sveta je pre svega poštovan Ustav i ustavom zagarantovano pravo na rad i bez obzira na proglašenje vanrednog stanja nisu svojim delovanjem kršili odredbe Ustava. Svim delatnostima koje su imale zbog pandemije ograničeno radno vreme ili u određenom periodu nisu mogli uopšte da rade, delimično su nadoknađeni gubici."Privrednici se okupljaju i spremni su na kolektivnu tužbu protiv države koja će evidentno imati svoj epilog u Strazburu“, zaključuje se u saopštenju.

Svet

Saudijska Arabija povećava proizvodnju nafte zbog oporavka cena

Saudijska Arabija planira da poveća proizvodnju nafte u narednim mesecima, preokrenuvši nedavno veliko smanjenje proizvodnje, što je znak rastućeg poverenja u oporavak cena nafte, piše Vol strit žurnal.Najveći svetski izvoznik nafte iznenadio je prošlog meseca tržišta nafte kada je rekao da će jednostrano smanjiti milion barela dnevno sirove proizvodnje u februaru i martu u pokušaju da poveća cene.Rast proizvodnje kreće tek u aprilu, s obzirom na to da su se Saudijci već obavezali da će se držati smanjenja do marta.Cene nafte su se ove nedelje vratile na nivo koji nije viđen od izbijanja pandemije Covid-19 početkom 2020. godine. Nafta „Brent“ dostigla je u sredu vrednost od 64 dolara za barel, dok je zapadni teksaški „Intermediate“ iznosio 60,6 dolara po barelu.Oporavak cena nafte potpomognut je neočekivanim hladnim vremenima u SAD-u, što je uticalo na kratkotrajnu proizvodnju sirove nafte. Napori proizvođača da smanje zalihe i rebalansiraju tržišta nafte, na čelu sa Saudijskom Arabijom, takođe su ojačali naftne fjučerse.Uprkos oporavku, OPEC i grupa od deset proizvođača koju predvodi Rusija - a koji su zajedno radili na povećanju cena - verovatno će održati ograničenja proizvodnje na sledećem sastanku 4. marta, kažu delegati OPEC-a, saznaje Vol strit žurnal.Neformalna grupa nekih od najvećih svetskih proizvođača nafte efektivno se složila da održi kolektivnu proizvodnju nafte na oko 7,1 miliona barela dnevno do februara. Ali Rusiji i Kazahstanu, koji su se usprotivili ovom dogovoru, dozvoljeno je da povećaju proizvodnju za kombinovanih 75.000 barela dnevno.OPEC očekuje da će svetska potrošnja nafte porasti za 4,72 miliona barela dnevno u četvrtom kvartalu 2021. godine, u poređenju sa prva tri meseca godine, usred globalnog ekonomskog oporavka.

Srbija

Počela prijava za dodelu inovacionih vaučera

Fond za inovacionu delatnost pozvao je  sva mala i srednja preduzeća u Srbiji da se prijave za dodelu inovacionih vaučera. Vaučeri služe za dobijanje usluga od strane organizacija koje se bave naučno-istraživačkim radom. Inovacioni vaučer, kako se navodi u saopštenju, preduzeća mogu da koriste za rešavanje tehničkog i tehnološkog problema do kog su došli u svom poslovanju.Vaučeri su namenjeni za transfer naučnih, tehnoloških ili inovativnih usluga sa kojima se te organizacije do sada nisu sretale.Inovacionim vaučerom se finansira do 60% ukupnih troškova tih usluga, maksimalno do 800 hiljada dinara, ne uključujući PDV (porez na dodatu vrednost).VLADA SRBIJE: UKUPNO 170 MILIONA ZA INOVACIJE U PREDUZETNIŠTVU Jednom podnosiocu prijave mogu da budu odobrena najviše dva inovaciona vaučera, u maksimalnom iznosu od 1,2 miliona dinara.Odobreni inovacioni vaučer se mora iskoristiti u roku od šest meseci.Inovacioni vaučeri dodeljivaće se po redosledu pristiglih prijava, u roku od sedam dana od dana dostavljanja prijave koje se podnose putem portala Fonda za inovacionu delatnost.Javni poziv za dodelu inovacionih vaučera otvoren je sve do utroška opredeljenih sredstava koja iznose 117 miliona dinara, a obezbeđena su u okviru budžeta Srbije.

Srbija

Koliko je država Srbija platila onlajn nastavu?

U obezbeđivanju uslova za praćenje nastave na daljinu Ministarstvo prosvete se u značajnoj meri oslanjalo na donatore.Država je od uvođenja vanrednog stanja omogućila besplatno korišćenje Majkrosoft platforme Teams, a svim nastavnicima podeljeni su nalozi i obezbeđene potrebne obuke. Bilo je škola koje su odlučile da koriste i druge platforme. Najzastupljenija je Google Classroom.Omogućen je besplatan pristup RTS Planeti i sajtovima koji se koriste za školu, kao što je sajt „Raspored nastave“, „Moja škola“ i slično. Osim toga, postignut je dogovor sa operaterima da se ne naplaćuje mobilni internet.Pripremljena su i uputstva za korišćenje alata za izvođenje obrazovno- vaspitnog procesa učenjem na daljinu, dostupna su na sajtu Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija obezbeđen je internet u svakoj školi – odgovaraju iz Miniostarstva prosvete na pitanje Nove ekonomije koliko su novca i resursa izdvojili za realizaciju nastave na daljinu u periodu od marta do juna 2020. i u prvom polugodištu ove školske godine. U Ministarstvu kažu da su za učenike osmog razreda koji nisu imali uslove da prate nastavu na daljinu i pristupe onlajn probnom završnom ispitu, obezbeđeni iz donacija internet i/ili tehnički uređaji (tablet i mobilni), zahvaljujući Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade RS i kompanijama.Tako je Huawei Srbija donirala 100 tableta, Comtrade je obezbedio 300 telefona, a Telekom 800 internet kartica i 800 telefona, VIP 800 internet kartica i 400 telefona i Telenor 800 internet kartica i 400 telefona, što je ukupno 4.400 uređaja i kartica."U drugom polugodištu prošle školske godine mnoge lokalne televizije su emitovale časove na srpskom jeziku, kao i edukativne priloge i časove namenjene učenicima koji prate nastavu na jezicima nacionalnih manjina: TV Vranje, TV Bujanovac (RTV SPEKTRI), TV Preševo (RTV ALDI, RTV Preševo), Sandžak televizija, RT Caribrod, RTV Panon, RTV OK Kovačica, RTV Pančevo, TV Banat, TV Petrovec, RTV Stara Pazova, TV Kopernikus. Time je omogućen veliki obuhvat dece nastavom na daljinu i obezbeđeno prava na obrazovanje svih. Osim toga, i nacionalni saveti nacionalnih manjina su svoje sajtove, Youtube kanale i druge resurse stavili u službu obrazovanja – napominju u Ministrarstvu prosvete.Pomoć donatora i nevladinog sektora nije bila usmerena samo ka deci iz ugroženih društvenih grupa.Iz Ministarstva podsećaju da je Unicef obezbedio sredstva za kupovinu softvera neophodnog za snimanje TV časova od kuće, na šta se prešlo kada je buknula epidemija u osnovnoj školi koja je u početku služila kao improvizovani studio.U Unicefu za Novu ekonomiju pojašnjavaju da su nabavili 79 licenci za specijalizovani softver za snimanje lekcija za učenje na daljinu, kao i 28 laptop računara za iste potrebe. "UNICEF je nabavio i donirao softver za konverziju govora u tekst Radio televeziji Srbije kako bi se omogućila bolja pristupačnost sadržaja nastavnih sasržaja koji se emituju na televiziji. Kupljen je i Vimeo kanal za emitovanje nastavnih sadržaja za srednje stručne škole – kažu u toj organizaciji. Iz Ministarstva dodaju da su svoj doprinos u realizaciji nastave na daljinu u prethodnom periodu dale i druge međunarodne organizacija koje su obezbedile besplatne onlajn obuke za zaposlene u prosveti i/ili edukativne materijale namenjene predškolskoj ili školskoj deci i njihovim roditeljima, kao što su Svetska Banka, Majkrosoft, Save the Children, Dečja fondacija Pestaloci…"Pošto su naša ciljna grupa deca iz najsiromašnijih porodica to jest iz najsiromašnijih regiona Srbije, neki od njih u kućama nemaju ni struju, deo pomoći je bio usmeren školi kao podrška u štampanju materijala za učenje koji je distribuiran deci koja nisu imala mogućnosti da se uključe u onlajn nastavu. Kako bi se obezbedio pristup obrazovanju za deci iz ugroženih grupa tokom pandemije Dečija fondacija  Pestaloci, direktno ili preko operativnih partera je za učenike iz  71 partnerske škole obezbedila: 585 tableta, 20 štampača, 54,  tonera,35 paket školskog materijala (beleške, olovke), osam pametnih telefona, devet prenosnih računara, jedan desktop kompjuter, 108 udžbenika za učenike,169 paketa papira, a tri učionice u tri škole su opremljene nameštajem, tabletima za učenike i  didaktičkim materijalom, a 424 porodice su dobile besplatan internet od juna do decembra 2020. u saradnji sa organizacijom Digitalna Srbija – rečeno je Novoj ekonomiji u ovoj fondaciji. Iz Unicefa najavljuju da će u okviru projekta „Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu“  30 osnovnih škola tokom februara dobiti ukupno 1.890 tableta i 60 laptop računara koji će činiti školske biblioteke obrazovnih tehnologija.Iz njih će đaci koji nemaju digitalne uređaje moći da pozajmljuju tablete i koriste ih za učenje na daljinu. Lapotop računare na korišćenje će dobiti i 250 trenutno angažovanih pedagoških asistenata u školama. Ovaj projekat Unicef sprovodi u saradnji sa Ministarstvom prosvete, uz finansijsku podršku Evropske unije.U Ministarstvu kažu da će opremanje škola tehničkom opremom u narednom periodu biti finansirano i iz kredita Evropske investicione banke. Planirana je nabavka 18.500 laptopova i opremanje 21.500 digitalne učionice. V. S. 

Svet

Spora distribucija vakcina u Evropi povećava uticaj Pekinga u bloku

Širenje veoma zaraznih novih varijanti koronavirusa ubrzava se u Evropi, nadmašujući ionako sporu distribuciju vakcina i primoravajući vlade da prošire i pooštre ograničenja za civilno društvo i preduzeća kako bi sprečili novi nagli porast zaraza pre kraja zime u bloku, piše Vol strit žurnal.Manjak vakcina u Evropskoj uniji – svega 4,8 odsto Evropljana je vakcinisano od kraja decembra – znači da kontinent nije ni započeo trku protiv novih varijanti virusa za koje mnogi stručnjaci kažu da će definisati zdravstvenu politiku u narednim mesecima i godinama.Veruje se da se tri nove varijante koje danas kruže Evropom prenose lakše i da su potencijalno opasnije od izvornog patogena koji još uvek čini većinu slučajeva u Evropi. Takođe ima sve više dokaza da bi neki sojevi mogli biti manje podložni vakcinama koje su trenutno odobrene u regionu, prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti.Evropska unija, koja kupuje vakcine u ime svojih 27 država članica, odobrila je tri vakcine razvijene u Nemačkoj, SAD-u i Velikoj Britaniji, ali blok je sporo potpisivao ugovore i odobravao vakcine, dok su se proizvođači mučili da isporuče obećane doze . Nestašica je bila još veća u evropskim zemljama koje nisu članice EU.Zbog toga se neke male evropske vlade, među kojima je i Srbija, obraćaju Kini za vakcine.Kako piše Vol strit žurnal, uspešna upotreba kineskih vakcina u Srbiji motivisala je druge evropske države da potraže pomoć Pekinga.Prošlog meseca, nemački ministar zdravlja Jens Špan pozvao je EU da odobri kineske Sinopharm vakcine, ukoliko se utvrdi da su bezbedne i efikasne.Takođe prošlog meseca, Mađarska je postala prva članica EU koja je odvojeno odobrila i kupila Sinopharm vakcinu, oko pet miliona doza koje će biti isporučene između februara i aprila. Češka, takođe u EU, razmišlja o istom. Izvan bloka, Srbija je prva u Evropi počela da koristi kinesku vakcinu, dok bi Crna Gora i Severna Makedonija trebalo da je uvedu ovog meseca.Prema rečima nekih visokih zvaničnika iz nekoliko evropskih zemalja, Kina šalje pošiljke od milion doza svega nekoliko dana nakon potpisivanja ugovora, za razliku od farmaceutskih kompanija sa zapada koje isporučuju nekoliko meseci i čije isporuke uglavnom kasne u Evropi.Kao rezultat toga, analitičari kažu da bi Peking mogao da pobedi SAD za uticaj u regionu, zaključuje Vol strit žurnal.

Svet

Komesari EK bili blisko povezani sa naftnom industrijom

Tri najviša zvaničnika u „zeleno orijentisanoj“ Evropskoj komisiji Ursule fon der Lejen - Žozep Borelj, Stela Kirjakidis i Adina Valean - donedavno su imali bliske veze sa industrijom fosilnih goriva, pokazuje novo istraživanje međunarodne nevladine organizacije Global Witness, piše Euractiv.Iako su svi oni prekinuli veze sa svojim prethodnim radnim mestima pre nego što su se pridružili Evropskoj komisiji, njihove prošle aktivnosti ili veze članova njihovih porodica sa industrijom fosilnih goriva „trebalo bi u najmanju ruku da budu povod za razmišljanje o njihovoj ulozi u „zelenim“ izveštajima Komisije“, kaže Global Witness.Španski komesar Žozep Borelj, zadužen za spoljnu politiku, verovatno je najdirektnije povezan sa interesima za fosilna goriva.Od 2009. do 2016. godine bio je u odboru Abengoe, španske energetske kompanije koja je uključena u izgradnju elektrana sa kombinovanim ciklusom gasne turbine (CCGT). Za to vreme, Borelj je godišnje dobijao od Abengoe do 300.000 evra.Odnosi sa Abengoom već su mu doneli neke probleme, naime 2012. godine bio je primoran da podnese ostavku na mesto predsednika Evropskog univerzitetskog instituta nakon što se nije izjasnio o svom interesu u španskoj energetskoj kompaniji.Interesovanje Španca za energetski sektor nije nimalo iznenađujuće. Magistrirao je ekonomiju nafte i proveo je skoro deceniju kao inženjer španske nacionalne naftne kompanije Cepsa.Ipak, Global Witness kaže da njegova prošla profesionalna aktivnost pokreće pitanja o njegovoj sposobnosti da vodi zelenu diplomatiju Evropske unije na pregovorima UN-a o klimi kasnije ove godine.Za razliku od Borelja, komesarka sa Kipra Stela Kirijakides, zadužena za zdravstvo, nije imala direktne profesionalne veze sa industrijom fosilnih goriva.Međutim, njena izjava o finansijskim interesima, predata Komisiji u februaru ove godine, otkriva da je njen suprug bio direktor u Motor Oil Holdings Ltd i Petroventure Holdings Limited, dve kiparske kompanije koje zajedno poseduju 40 odsto udela u velikoj grčkoj kompaniji za preradu i trgovinu nafte Motor Oil Hellas.Motor Oil Hellas upravlja Rafinerijom Korint, najvećim privatnim industrijskim kompleksom u Grčkoj, koji prerađuje 186.000 barela sirove nafte dnevno. Kompanija je takođe bila uključena u eksploataciju prirodnog gasa u Teksasu i Tanzaniji.Kada se govori o rumunskoj komesarki Adini Valean, stvari postaju malo zamršenije.Naime, Global Witness je saznao da je Valean bila član savetodavnog odbora kompanije Finite Assets Ltd, kompanije koja je registrovana na Britanskim Devičanskim ostrvima, gde je dobijala konsultantske honorare u vrednosti od 104.325 evra.Ovaj konsultantski posao Valean je obavljala dok je još uvek bila član Evropskog parlamenta, pre nego što je preuzela svoju trenutnu ulogu, prema posebnoj izjavi o finansijskim interesima koju je podneo njen suprug, rumunski političar.Dok je Valean bila u savetodavnom odboru kompanije Finite Assets, kompanija je bila u potpunom vlasništvu švajcarske kompanije Rompetrol Holding S.A., koja je prema izveštajima medija bila u vlasništvu rumunskog milijardera Dinu Patričua.Patriču je postao najbogatiji čovek Rumunije nakon što je Rompetrol prodao kazahstanskoj državnoj naftnoj i gasnoj kompaniji KazMunayGas, u dva odvojena ugovora između 2007. i 2009. godine.„Nema nagoveštaja da su veze rumunske komesarke sa milijarderom uticale na njen rad u Evropskom parlamentu“ ili na druga područja politike, kaže Global Witness. „Ali njena bliskost sa ovom industrijom postavlja šira pitanja o njenim prioritetima i njenom položaju u Komisji“, dodaje ova organizacija.Valean je bila vođa delegacije Evropskog parlamenta na klimatskom samitu UN-a 2018. godine, učestvujući u globalnoj klimatskoj diplomatiji na najvišem nivou.Evropska komisija smatra da nije došlo do nikakvog sukoba interesa.

Srbija Onlajn trgovina

Sto evra za početak onlajn prodavnice

Digitalizovao se u pandemiji i ko nije hteo. A ko je baš rešio da neće, ili je propao ili će uskoro. Jedan od načina gledanja na ekonomske krize i je i taj da one nateraju kompanije na prilagođavanje i inovacije. One koji se najbolje snađu, nagrađuje napretkom nakon okončanja krize, a oni koji nisu znali ili smeli da se prilagode nestaju ili tavore. Ova kriza izazvana pandemijom korona virusa pored sve muke, ujedno je bila i katalizator jednog talasa promena u načinu poslovanja, neverovatnog rasta elektronske trgovine. Ovaj trend ni kod nas, a posebno u svetu, gde su dve najveće globalne trgovinske kompanije upravo e-trgovci Amazon i Alibaba, nije novost, ali okolnosti kao što su vanredno stanje prošlog proleća i strah ili bar nelagoda od odlaska u gužve po prodavnicama otvorili su ljudima oči za mogućnost kupovine preko interneta, toliko da se rast prošle godine meri u stotinama procenata. Duplo povećan broj dinarskih transakcija preko internetaPrema podacima Narodne banke Srbije, elektronska trgovina u Srbiji i to samo u delu kada je roba plaćena platnim karticama putem interneta u trećem kvartalu 2020. je u odnosu na isti period 2019. zabeležila je ogroman rast. Broj dinarskih transakcija plaćanja karticom putem interneta povećan je za 115,36 odsto, rast vrednosti transakcija iznosio je 87,82 odsto, a broj internet prodajnih mesta povećan je za 54,95 odsto. Imajući ovo u vidu, osnivanje E-commerce asocijacije u junu 2019. godine imalo je savršen tajming. Grupa entuzijasta koji su na umu imali razvoj ovog vida poslovanja, edukaciju i uklanjanje zakonskih prepreka bržem širenju elektronske trgovine, uz svesrdnu pomoć USAID-a, osnovalo je asocijaciju s ciljem da okupi stručnjake iz oblasti elektronske trgovine koji bi pomogli preduzetnicima da započnu ili unaprede postojeću elektronsku prodaju.Pored toga, cilj Asocijacije je i da edukuje potrošače o tome šta je bezbedna kupovina na internetu, a trgovce kako da to rade u skladu sa zakonom.Nemanja Čedomirović, ko-osnivač Asocijacije i osnivač organizacije GrowIT ističe da je početna ideja bila edukacija većih igrača na tržištu u pogledu e-trgovine, analiza šta rade dobro, a šta ne.E trgovina porasla nekoliko puta u pandemiji“Takođe cilj je i da pomognemo srednjim i manjim igračima na tržištu, jer mnogi misle da je e-trgovine kad imaš stranicu na internetu. S druge strane, želimo i da edukujemo kupce da je kupovina preko interneta sigurna, da se može slobodno kupovati i hrana i piće i garderoba, da se sme provući kartica. Na kraju želeli smo da utvrdimo koji zakoni otežavaju e-komerc i da pokušamo da dođemo do rešenja”, objašnjava Čedomirović.U ovom trenutku u Asocijaciji nemaju sveobuhvatnu analizu sektora elektronske trgovine pošto je to cilj za ovu godinu, ali neke naznake postoje da je došlo do rasta e-prodaje od 200 do 400 odsto u vreme pandemijske 2020. godine.pritisak na kurirskim službama“Pandemija je donela mnogo izazova, ali je i omogućila lakšu promociju e-komerca. Sada je izazov prebačen na kurirske službe koje moraju da se organizuju i podnesu veće opterećenje. U 2021. godini verovatno neće ostati na tako visokom nivou, ali će sigurno biti iznad 2019. godine“, navodi Čedomirović. Kako kaže,  u prošloj godini Asocijacija je imala ogroman broj upita o tome šta je potrebno za veb šop, kako uspostaviti onlajn prodaju... „To i ne mora da bude skupo, a nije neophodno ni neko posebno tehnološko znanje. Postoje platforme i na srpskom koje pružaju usluge onlajn prodavnica. Za 50-100 evra može da se počne“, savetuje on. Ipak, kao i tradicionalnoj trgovini najvažnije je da se prvo ispita tržište i vidi da li neko želi da kupi to što prodajete. Neko se zaleti pa uloži hiljade evra, krene u promociju na sve strane, a onda ne proda ništa. Zato je bolje ulagati malo po malo i videti gde stojite na tržištu, ocenjuje Čedomirović dodajući da za kraj godine Asocijacija planira događaj na kome će birati najbolji veb-šop i pobednike u još niz kategorija.Dominacija plaćanja pouzećemDa bi E-komerc asocijacija zaživela u dobroj meri je pomogao i USAID. Ćedomirović ističe da su od njih dobili pomoć u savetima, kontaktima, idejama, promociji...“Imamo pravi partnerski odnos sa USAID-om”, zaključuje Čedomirović.Prema nalazima Ankete 1.000 preduzeća, koju je krajem prošle godine objavio USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, 71 odsto firmi smatra da će značaj e-trgovine kao kanala poslovanja jako porasti na globalnom nivou u narednom periodu, a njih 59 odsto veruje da će se to isto dogoditi i u Srbiji. Sudeći po tome kako je tržište reagovalo prošle godine pre svega za vreme potpunog zatvaranja usled pandemije, a kasnije i nakon opuštanja epidemioloških mera, možemo reći da je vreme elektronske trgovine u Srbiji već došlo, ocenjuje Dragana Stanojević, direktora USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.Kako kaže, petina srednjih i velikih firmi je već deo elektronske trgovine, sledi iz istraživanja. Ipak, za njen dalji razvoj potrebno je da se talas elektronske trgovine prelije na celu privredu. Iako 63 odsto kompanija ima svoju internet stranu, tek desetina ima elektronsku prodavnicu, a još manje ih nudi opciju plaćanja preko interneta (7,3 odsto). Među kompanijama  koje nemaju elektronsku prodavnicu njih čak 81 odsto nije nikad ni razmišljalo o tome da je uvede. Kod nas i dalje u Internet trgovini dominira plaćanje pouzećem, preko 70 odsto prodaja se tako odigra. Ipak, istraživanja pokazuju i  da se to menja i da je tokom pandemije značajno povećan broj kompanija koje su uvele onlajn plaćanje. Nemanja Čedomirović ističe da su tome pomogle banke i platne institucije koje su znatno olakšale ljudima da instaliraju na svoje sajtove plaćanje karticama.Ne samo što se sada menja klima prema e-trgovini već su očekivanja da će ona imati mnogo veći značaj nego danas. Onlajn prodavnica podjednako važna kao i tradicionalna radnjaKako objašnjava Dragana Stanojević, firme u Srbiji sve više prepoznaju značaj elektronske trgovine, a prema najsvežijim podacima iz istraživanja, čak 82 odsto privrednika koji se bave online prodajom i poseduju vebšop, ocenjuju onlajn prodavnicu jednako važnom ili čak i važnijom od tradicionalnog modela prodaja.Izuzetni efekti elektronske trgovine posebno su vidljivi kod mladih firmi, osnovanih u prethodne tri godine. Dakle budući preduzetnici će biti motor još snažnijeg održivog rasta elektronske trgovine u Srbiji. Svi startapi koji koriste e-komerc, kao i 87 odsto onih osnovanih posle 2006, izveštavaju da im je elektronska trgovina kanal kroz koji rastu, ili je barem jednako značajan kao tradicionalni kanali prodaje. Istraživanje USAID akođe svedoči da je elektronska trgovina ključ da se dosegnu nova tržišta i korisnici, odnosno da se zadrže postojeći potrošači. Firme sa razvijenom svešću o značaju internet trgovine su i veći optimisti u pogledu budućnosti i očekuju porast broja zaposlenih češće od njihove konkurencije koja ne koristi internet. Dodatno, na osnovu istraživanja može se zaključiti da su firme prisutne na internetu manje zavisne od lokalne sredine, a da kompanije sa vebšopom izvoze za trećinu više proizvoda od prosečne kompanije, a skoro dve trećine više od onih firmi koje nisu prisutne na internetu. Ako pogledamo samo izvoznike – oni koji imaju vebšhop izvoze duplo više od onih koji nemaju ni vebsajt”, napominje Stanojević.Fali nam znanje o e-trgoviniU toku pandemije USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije sproveo tri talasa istraživanja kako bi proverio stavove privrednika o udaru krize na njihovo poslovanje, preduzetim merama i očekivanjima za oporavak. U tom istraživanju, trećina domaćih privrednika je navela da je preduzela ili planira da preduzme mere kojima će svoje poslovanje učiniti otpornijim na krizu. Kao primarni način da sebi pomognu da opstanu kroz ovu krizu i većina preduzetog se upravo odnosi na ulazak u elektronsku trgovinu, razvoj digitalnog marketinga ili korišćenje drugih vrsta digitalnih tehnologija. “Verujem da je elektronska trgovina tu i da ostane, a trend visokog rasta beleži se i nakon popuštanja mera i ponovnog otvaranja fizičkih prodajnih objekata u određenim fazama pandemije. Svi koji su se prvi put zbog pandemije odvažili da kupuju online, shvataju brojne pogodnosti takvog načina kupovine, pa nastavljaju da to čine”, navodi Stanojević. Elektronska trgovina predstavlja jedan od stubova ekonomije budućnosti, zbog brojnih prednosti koje donosi i kupcima i privrednicima (kao što su udobnost, jednostavnost i sigurnost za kupce, odnosno niži troškovi pokretanja, dolazak do brojnih većih tržišta, neograničenost radnim vremenom, i sl. za prodavce). “Trend razvoja elektronske trgovine je ubrzan i krajnje je vreme da svi oni koji su se do sada opirali neminovnim promenama i potrebi za prilagođavanjem, to konačno i učine, a na ruku im ide i to što usluge uvođenja i razvoja elektronske trgovine nikada nisu bile pristupačnije”, poručuje Dragana Stanojević iz USAID-a dodajući da su nedostatak svesti o važnosti elektronske trgovine, ali i manjak znanja jedan od ključnih problema, pre svega u privredi, a jednim delom i kod kupaca. Miloš Obradović

Svet

Kina pretekla SAD i postala glavni trgovinski partner Evrope

Kina je prošle godine pretekla SAD i po prvi put postala glavni trgovinski partner Evrope, pokazuju podaci evropskog zavoda za statistiku Eurostata.Izvoz Evropske unije u Kinu je prošle godine porastao za 2,2 odsto, a uvoz za 5,6 odsto. U poređenju sa tim, izvoz u SAD opao je za 8,2 odsto, a uvoz za 13,2 odsto. Najnovije brojke, koje je u ponedeljak objavio Eurostat, pokazale su da Kina sada ima još veću ulogu u učinku evropskih ekonomija.Izvoz EU u Kinu u 2020. godini iznosio je 202,5 milijardi evra, dok je uvoz dostigao 383,5 milijardi evra.Brisel pokušava da pojača svoje ekonomske veze sa Pekingom zaključivanjem investicionog pakta između EU i Kine, što je izazvalo zabrinutost među evropskim zakonodavcima i civilnim društvom.Procene Eurostata takođe pokazuju da je trgovina EU počela da se oporavlja tokom druge polovine prošle godine do te mere da je u decembru 2020. izvoz robe EU u ostatak sveta, kao i trgovina unutar EU, bila veća u odnosu na isti mesec prethodne godine.Tokom globalne pandemijske krize, blok je povećao trgovinski suficit, koji je 2020. iznosio 30,1 milijardu evra u poređenju sa 22,1 milijardu evra prethodne godine.Kina, u kojoj su prijavljeni prvi slučajevi Covid-19, nije nametnula ozbiljna ograničenja tokom drugog talasa pandemije kao što je to bio slučaj u mnogim evropskim zemljama.Kao rezultat toga, kineska ekonomija je nešto bliža nivoima pre Kovida u poređenju sa drugim delovima sveta, gde ograničenja i dalje utiču na ekonomske aktivnosti.Prema predviđanjima Međunarodnog monetarnog fonda, Kina će 2021. godine zabeležiti drugu najvišu stopu rasta na globalnom nivou. b

Srbija

Danas ističe rok za plaćanje prve rate poreza na imovinu

Danas ističe rok za uplatu prve rate za prvi kvartal poreza na imovinu koji se odnosi na fizička, pravna lica i preduzetnike. Građani porez na imovinu platiti tako što će iznos sa rešenja poreza na imovinu koje su dobili za 2020. godinu podeliti na četiri jednaka dela.Porez na imovinu plaća se kvartalno i to u roku od 45 dana od dana početka svakog tromesečja. Ni u jednoj opštini u Srbiji poreska rešenja za 2021. godinu nisu prispela na vreme, pa će ga građani i ove godine plaćati na osnovu prošlogodišnjeg rešenja.Rate za porez na imovinu dospevaju uglavnom 15. dana februara, maja, avgusta i novembra. Zbog državnog praznika rok za plaćanje prve rate ove godine pomeren je za  17. februar.Nadležni podsećaju da za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu od 11 odsto.U zavisnosti od grada ili lokalne samouprave u Srbiji, za tri meseca kašnjenja sa uplatom, porez ga  ože koštati oko 100 dinara više od one sume koju je prethodno trebalo da plati. Zakon nalaže kažnjavanje u slučaju da neko izbegava da plati porez i t u iznosu od pet hiljada dinara.Grad Beogad saopštio je da građani koji imaju neke nedoumice i pitanja u vezi sa plaćanjem poreza na imovinu, mogu da se jave na brojeve telefona opštinskih odeljenja Sekretarijata za javne prihode, koji su objavljeni na internet stranici Grada Beograd.BEOGRAD: VEĆI POREZ NA IMOVINU I ZA "STAN NA DAN"?

Srbija

Švedska jača podršku civilnom sektoru i lokalnim samoupravama u Srbiji

Švedska i Srbija imaju dugogodišnju saradnju u oblastima razvoja civilnog društva, lokalne samouprave i jačanja demokratije. Za Srbiju je od izuzetne važnosti da izgradi svoje kapacitete za ispunjavanje standarda Evropske unije o demokratiji, ljudskim pravima i lokalnoj administraciji i da omogući njihovu primenu na nacionalnom nivou, zbog čega će Švedska nastaviti da pomaže organizacije civilnog društva, saopštila je ambasada te zemlje."Civilno društvo ima važnu ulogu u monitoringu i promovisanju reformskih napora. Švedska dodatnim sredstvima nastavlja višegodišnju saradnju sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ), Centrom Ulof Palme (OPC) i Centrom za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) kako bi podržala reformske napore Vlade Srbije i promovisala demokratizaciju, transparentnost i odgovornost, kao i EU integracije”, rekao je ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin.Prepoznajući važnost razvoja lokalnih samouprava u Srbiji, Švedska je odobrila i dodatnu novčanu pomoć razvoju lokalne administracije u Srbiji, kroz projekat koji sprovodi Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) "Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu pridruživanja EU".Ukupna vrednost dodatnog ugovora je oko 1,2 miliona evra. Uzimajući u obzir da javne nabavke imaju značajan udeo u ekonomiji Srbije, veoma je važno kontinuirano poboljšavati ne samo zakonodavstvo, već i sistem i način na koji se sprovode postupci javnih nabavki da bi se obezbedila bolja konkurentnost.Zbog toga je Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida) potpisala sporazum sa Nacionalnom asocijacijom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) o podršci u sprovođenju projekta "Efikasne javne nabavke u službi ekonomskog razvoja" sa ukupnim budžetom od 1,36 miliona evra. ”Cilj projekta je promocija demokratskog upravljanja kroz podršku u uspostavljanju transparentnog i odgovornog sistema javnih nabavki i nadzora nad njima, poboljšanje upravljanja javnim finansijama i podsticanje okruženja za rast predvođen privatnim sektorom”, rekao je Šef odeljenja za razvojnu saradnju u ambasadi Švedske Ula Anderson (Ola Andersson). On je dodao da će posebna pažnja biti posvećena uvođenju ekoloških kriterijuma u postupke javnih nabavki da bi se razvili kapaciteti za tzv. ”zelene nabavke” koje uključuju energetsku efikasnost, kao i obukama službenika za javne nabavke na lokalnom nivou.Ukupna vrednost dodatne podrške koje Švedska pruža Srbiji u pomenutim projektima je oko 5,5 miliona evra. Kao jedan od navećih bilateralnih donatora Švedska pomaže Srbiji približavanju EU i ispunjenju njenih standarda sa više od 12 miliona evra godišnje.