Struja od februara poskupljuje za 3,4 odsto
Savet Agencije za energetiku je na zahtev Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" dao saglasnost na povećanje cene struje od 3,4 odsto, navodi se u saopštenju te institucije. Prosečna cena struje z...
Najnovije
IKEA prekida saradnju sa kineskim dobavljačem koji je falsifikovao poreklo drveta
Kompanija IKEA saopštila je da su tokom rutinske revizije kod jednog dobavljača iz Kine njihovi stručnjaci za šimarstvo i snabdevanje drvetom otkrili falsifikovane dokumente o poreklu drveta. Naglašava se da sporni dokumenti odnose na period od septembra 2019. do oktobra 2020. godine."Ovakvo kršenje pravila je potpuno neprihvatljivo i preuzimamo punu odgovornost za to. Suprotno je svim našim vrednostima, kao i onome ko smo i šta želimo da budemo kao kompanija. Naši kupci bi uvek trebalo da imaju poverenja da naša celokupna drvna građa potiče iz održivih izvora", navodi se u saopštenju kompanije IKEA.Kako naglašavaju u IKEI, njihov sektor nabavke odmah je pokrenuo kompletnu istragu o tome šta se dogodilo i to je rezultiralo prekidom poslovne saradnje sa kineskim dobavljačem. Kompanija tvrdi i da je zaustavila prodaju proizvoda izrađenih od spornog drveta, na 57 tržišta na kojima su ono bili dostupni za kupovinu."Kao veliki potrošač drveta, vrlo ozbiljno shvatamo svoju odgovornost prema društvu i životnoj sredini", dodaje se u saopštenju.IKEA naglašava da se svake godine sprovodi približno 200 revizija, sa ciljem da se osigura da sva drvna građa koja se koristi u njihovoj proizvodnji bude iz obnovljivih izvora:"Zahvaljujući ovom sistemu, uspeli smo da otkrijemo drvo sa falsifikovanom dokumentacijom i brzo reagujemo".Kompanija podseća da blisko sarađuje sa oko 1.000 dobavljača i još više poddobavljača, kao i da ima veliko poverenje u svakog od njih i napominje da će ako utvrdi bilo kakve nepravilnosti prema svima postupiti na isti način, prekinuti saradnju i preduzeti zakonske mere.Kako se dodaje u saopštenju, "skladu s našim dugogodišnjim opredeljenjima za održivo poslovanje" kompanija će intenzivirati napore da proaktivno učvrsti svoje zahteve u čitavom lancu snabdevanja drvetom:"Udružićemo snage sa stručnjacima iz ove oblasti kako bismo doprineli daljem razvoju odgovornog upravljanja šumama u ovoj industriji širom sveta".
Premium Toyota osiguranje
Wiener Stadtische osiguranje i Toyota Srbija omogućili su svim vozačima Toyota vozila, fizičkim i pravnim licima, jedinstveno PREMIUM TOYOTA OSIGURANJE za vozila do 5 godina starosti. PREMIUM TOYOTA OSIGURA...
Agencija za lekove odobrila uvoz „Fajzerove“ i „Biotekove“ vakcine za COVID-19
Kompanije "Fajzer" i "Biontek" predale su 2. decembra dokumentaciju za registraciju vakcine protiv korona virusa u Srbiji, navodi se u saopštenju Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).Posle toga Agencija za lekove i medicinska sredstva počela da je procenjuje dokumenta i temeljno proučava sve faze testiranja, kako bi potvrdila efikasnost i bezbednost vakcine.Vakcinisanje Fajzeorovom vakcinom već je počelo u Velikoj Britaniji 8. decembra, a dozvolu za njenu hitnu upotrebu dala je i Američka uprava za hranu i lekove (FDA).Dodaje se da je Fajezerova vakcina deo i Kovaks programa.
Unija poslodavaca zadovoljna kvotama za uvoz vina iz EU
Odlukom Vlade Srbije kvote za uvoz vina iz Evropske unije tokom naredne godine biće raspoređene po preferencijalnim stopama, podseća Unja poslodavaca Srbije. Naglašava se da je na taj način ograničena količina vina koju može da dopremi jedan uvoznik."Zadovoljni smo što je Vlada Srbije prihvatila inicijativu Unije poslodavca i donela ovakvu odluku. Njome se uvodi red na našem tržištu vina i omogućava ravnopravna konkurencija svim učesnicima u poslovima uvoza, bez obzira na njihovu veličinu", kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.Kvote za uvoz vina određene su prema kvartalima, a u prva tri kvartala 2021. godine pojedinačni uvoznik može da uveze maksimalno 15% ukupne kvartalne kvote. UNIJA POSLODAVACA I PRIVREDNA KOMORA UPUTILE VLADI PREDLOG NOVIH MERA ZA PODRŠKU PRIVREDI Od ove odluke izuzet je poslednji kvartal, a ako jedan uvoznik u prethodnom tromesečju nije dostigao 15% kvartalne kvote, ta količina dodaje se na maksimalnih 15% u narednom kvartalu.Ukupna kvota za uvoz vina iz EU u 2021. godini iznosi 2,5 miliona litara i podeljena je na četiri jednake kvartalne kvote od po 625.000 litara.UNIJA POSLODAVACA: PITENJE KRIPTOVALUTA JASNO UREDITI ZAKONOM
Šveđani sve bliži ukidanju gotovine
Digitalnu valutu u Švedskoj izdala je njena centralna Riksbank-a, a reviziju o njenom uvođenju koja će trajati do novembra 2022. vodiće bivša predsednica odbora za finansije te banke Anna Kinberg Batra, prenose portali Seebiz.hr i Mreža.Bug.hr.Revizija o uvođenju digitalne švedske krune poslednji je u nizu koraka koje je Švedska poduzela poslednjih godina s namerom da ukloni gotovinu iz svoje privrede. Još tokom februara pokrenut je pilot projekt sa konsultantskom kompanijom Accenture plc (ACN), koja je tehnološki partner za simulaciju e-krune u švedskoj privredi. Kako je naglašeno, simulacija će se vršiti u "izlovanom okruženju". Riksbank, je tokom poslednjih pet godina objavila niz radova i studija o ulozi koju digitalna valuta kojom upravlja nacionalna banka može da ima u društvu.Kraljevina Švedska inače već neko vreme značajnije smanjuje korišćenje gotovine u drugim oblicima plaćanja.Udeo gotovinskih plaćanja u zemlji smanjio se sa 40% u 2010. godine na 15% do 2016. Pandemija je ove godine dodatno ubrzala trend i Riksbank procenjuje da je potrošnja gotovine sada manja od 10% ukupne švedske ekonomije. Od 2018. godine oko 1% švedskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) bilo je u papirnim novčanicama.ŠVEDSKI DRŽAVNI EPIDEMIOLOG NA METI TEŠKE KRITIKE U Evropskoj centralnoj banci (European Central Bank ECB) su tek ove godine počeli da razmišljaju o uvođenju digitalnog evra. Prema ECB-u, digitalni evro doprineo bi da svakodnevna plaćanja budu brža, lakša i sigurnija, pa bi ta institucija podržala digitalizaciju evropske privrede i aktivno podsticala inovacije u maloprodaji. Stoga su ECB i nacionalne središnje banke odlučile da započnu sa istraživanjem mogućih prilika i rizika, ali i drugih pitanja poput tehničkih i pravnih implikacija jednog takvog projekta.Tokom pripremne faze EBC radi na konceptu, započinje eksperimente sa mogućim dizajnom i raspravlja sa učesnicima na finansijskom i platnom tržištu, kao i sa međunarodnim partnerima. Sredinom 2021. ECB će odlučićti da li će pokrenuti projekat digitalnog evra, nakon čega slede odgovarajuća istraživanja o zahtevima korisnika i pržalaca usluga.
Univerzitet u Beogradu lane isplatio 15 miliona mimo propisa o zaradama
Univerzitet u Beogradu je tokom 2019. godine obračunao i isplatio najmanje 15,25 miliona dinara za plate i pripadajuće doprinose na teret poslodavca, dodatke i ostale naknade suprotno važećim propisama. Od tog iznosa je 12,33 miliona bilo iz prihoda te institucije, a 2,92 miliona dinara iz sredstava budžeta Republike Srbije, navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI).DRI je takođe utvrdio da je šest od ukupno 20 postupaka javnih nabavki Univerzitet u Beogradu tokom 2018. i 2019. godine sproveo mimo odredbami Zakona o javnim nabavkama.Navodi se da je Univerzitet imao od jednog do šest zaposlenih lica više od maksimalno dozvoljenog broja, i da je po tom osnovu isplatio 5,59 miliona dinara, od čega je 2,92 miliona dinara bilo iz budžetskih sredstava.Najveća visokoškolska institucija u Srbiji takođe je zaposlenima isplatila novogodišnje nagrade u iznosu od 5,53 miliona dinara iz sopstvenih prihoda, a takođe je omogućio isplate dodatka za minuli rad u visini 0,4 odsto od osnovice za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavaca koji se ne smatraju istim poslodavcem, na šta je otišlo 2,34 miliona dinara.Univerzitet je lane za deo zaposlenih na Univerzitetu isplatio 1,79 miliona dinara, primenom uvećanih koeficijenata koji nisu u skladu sa važećim zakonskim propisima.Nepravilnosti u javnim nabavkama ticale su se nedostataka pravilno potpisanih izjava o nepostojanju sukoba interesa, ali i dodele ugovora ponuđaču sa ponudama skupljim od procenjenih vrednosti tendera, bez provere uporedive tržišne cenešto nije bilo propraćeno obrazložnjem Upravi za javne nabavke i DRI u dve javne nabavke.Univerzitet u dva navrata takođe nije objavio obaveštenja o zaključenim ugovorima u propisanom rokuna Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici u dva postupka javne nabavke.
Vlada preporučila da se zdravstvenim radnicima omogući godišnji odmor od naredne godine
Vlada Srbije je na poslednjoj sednici donela zaključak kojim se poslodavcima u ustanovama socijalne zaštite i ustanovama zdravstvene zaštite preporučuje da zaposlenima koji imaju obavezu radnog angažovanja tokom epidemije COVID-19 omoguće da iskoriste pripadajući godišnji odmor za 2020. godinu u naredne dve godine.Preporučeno je da prvi deo odmora, u trajanju od dve radne nedelje u kontinuitetu, omoguće zaključno sa 31. decembrom 2021. godine, a preostali deo zaključno sa 30. junom 2022. godine.Dodatno, preporučuje se poslodavcima u sistemu zdravstvene i socijalne zaštite da zaposlenima koji nisu iskoristili deo godišnjeg odmora iz 2019. godine njegovo korišćenje omoguće najkasnije 30. juna 2021. godine, a pre korišćenja pripadajućeg godišnjeg odmora za 2020. godinu.Zaključak je donet na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,
Ponovo se odlaže reforma plata u javnom sektoru?
Na Osmoj sednici Narodne skupštine, zakazane za sledeću nedelju, će se razmatrati promene Zakona o državnim službenicima. Predložene izmene podrazumevaju produženje roka za evidenciju kandidata koji m...
Porodica u doba pandemije: Kad dom ne znači sigurnost
Pandemija nas je primorala da se priviknemo na novu stvarnost, da prihvatimo nove obrasce ponašanja, da se pozdravljamo laktom umesto rukovanjem, da se ljubazno udaljimo od sagovornika umesto da mu se srdačno približimo. Sa druge strane, donela nam je i mnoge brige – hoćemo li ostati zdravi i hoćemo li uspeti da sačuvamo one koje volimo? A što je više onih o kojima brinemo i za koje smo odgovorni, to je i ova lista duža.Zbog toga je i roditeljima glava poslednjih meseci na ivici pucanja. Istraživanje koje je Unicef sproveo za vreme, ali i nakon vanrednog stanja, pokazuje da su roditelji (u istraživanju navode majke/staratelji) najviše brinuli o zdravlju i socijalizaciji deteta, ali i o obrazovanju i o mentalnom zdravlju.Roditelji koji žive u gradu bili su zabrinutiji oko socijalizacije svoje dece, dok su i za vreme vanrednog stanja i nakon njega bili podjednako zabrinuti da li će deca dobiti odgovarajući nivo obrazovanja. To je i razumljivo, imajući u vidu da su škole bile zatvorene sve do kraja prošle školske godine.Sa druge strane, roditelji su bili nesigurniji u svoj ekonomski položaj u junu i julu ove godine nego što je to bila situacija na početku pandemije, u aprilu, kada je na snazi bilo i vanredno stanje. Ipak, kako pokazuje Unicefovo istraživanje, majke i staratelji su bili u lošijem psihičkom stanju u toku vanrednog stanja, kada su često bili i osuđeni na stalno ostajanje kod kuće zbog čestih ograničenja kretanja, nego u junu i julu kada ovih obaveznih ograničenja više nije bilo.KAD NAM STRES UKRADE UTOČIŠTEIako od maja više nema policijskih časova, roditelji koji su učestvovali u Unicefom istraživanju su se i u junu i julu izjašnjavali da i dalje provode više vremena sa svojom članovima porodice nego što je to bilo slučaj pre pandemije. Iako roditelji provode više vremena sa decom, ne znači da je i vaspitavanje lakše niti da je njihov odnos stabilniji.Unicefovo istraživanje pokazuje da roditelji imaju utisak da im je pandemija značajno otežala njihovu ulogu, a dr Ivana Mihić sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu objašnjava da je pandemija većinu porodica prinudila na manju ili veću izolaciju, te da je samim tim i značila izostanak podrške koja je porodici uobičajeno dostupna."Na ovaj način snažno podižući stres i ugrožavajući mentalno zdravlje, ona je znatno umanjila kapacitete roditelja da kvalitetno brinu o deci. Dodatno, međutim, ona je intenzivirala sve manje funkcionalne odnose - pojačala je konflikte unutar porodice, na primer", objašnjava Mihić za "Novu ekonomiju".A kada je porodica ispunjena konfliktima i stresom, ona sve teže ispunjava ulogu koju inače ima u životima odraslih, a pre svega dece – da bude izvor sigurnosti i prvi prostor gde tražimo zaštitu, izvesnost i podršku za emotivno zahtevne događaje i stres, objašnjava Ivana Mihić."Kada je i porodica sama pod stresom, ona gubi svoju mogućnost da na ovaj način ponudi sigurno utočište svima nama. Za decu, osim što prestaje da bude dostupni izvor podrške, porodica koja je snažno pogođena krizom, u kojoj su intenzivirani konflikti, izazovi u mentalnom zdravlju i slično - postaje sama po sebi dodatni izvor stresa i ne samo da ne neguje i podržava razvoj i učenje, ona ga ometa", kaže Mihić.IAKO RODITELJI PROVODE VIŠE VREMENA SA DECOM, NE ZNAČI DA JE I VASPITAVANJE LAKŠE NITI DA JE NJIHOV ODNOS STABILNIJI. UNICEFOVO ISTRAŽIVANJE POKAZUJE DA RODITELJI IMAJU UTISAK DA JE PANDEMIJA ZNAČAJNO OTEŽALA NJIHOVU ULOGUUMORNE PORODICEVelike promene koje je pandemija uzrokovala, kao što su deca koja ne idu u vrtiće i škole, roditelji koji su se odjednom našli u ulozi nastavnika i vaspitača dok istovremeno obavljaju svoje poslovne obaveze ali sada kod kuće, primorale su porodice da se ubrzano prilagođavaju, da menjaju svoje navike i svakodnevno funkcionisanje.Sve ovo veoma umara porodice i zasigurno troši njihovu snagu, zaključuje Mihić. Ona dodaje da se u takvim prilikama ispoljavaju psihološki problemi koji su u vezi sa stresom i osećajem izolovanosti, pa da se ljudi često osećaju uplašeno, zbunjeno, uznemireno, tužno, bespomoćno...Ivana Mihić objašnjava da još uvek ne znamo da li su muškarci ili žene više izloženi ovim problemima za vreme pandemije, jer još uvek nemamo podatke o tome."Istraživanja se svakako realizuju i prati se mentalno zdravlje i stres odraslih i dece, ali će rezultati tek biti objavljivani. Tada ćemo imati prilike da bolje razumemo učinak ove pandemije, pa i razlike koje u iskustvima postoje između muškaraca i žena, odraslih, mladih i dece".Ona se, kako kaže, nada da će ti podaci biti dovoljno informativni kako bi osigurali pružanje kvalitetnih oblika podrške mentalnom zdravlju i porodičnom funkcionisanju u situacijama dugotrajnih kriza. U ovoj sada je, dodaje, podrška definitivno izostala i najveći broj porodica je ostao bez podrške i bez dostupnih mogućnosti da njihove potrebe budu prepoznate, a zatim i da na njih bude odgovoreno. Ovo se odnosi na posebne mere podrške koje bi bile usmerene na situaciju pandemije, ali i na veoma nisku fleksibilnost usluga podrške koje porodice dobijaju u redovnim okolnostima, a koje su sada izostale."Razumljivo je da je izazov bio veliki: održati uobičajeni rad, a načiniti još i dostupnim dodatne oblike rada, lako promenljive i izvodljive u situaciji smanjenog broja praktičara koji realizuju podršku porodicama, a izraženijih potreba porodice. Ipak, važno je da budemo svesni da je dobrobit dece i odraslih koji o njima brinu, oslonjena u značajnoj meri na resurse iz zajednice i da je na stručnjacima da osiguraju njihovu dostupnost, pogotovu u situacijama krize".PANDEMIJA NA LEĐIMA MAMAPodršku za vreme pandemije nastojao je da pruži Centar za mame koji je organizovao psihološko savetovalište u okviru koga žene anonimno mogu da potraže pomoć i razgovaraju o svojim problemima. Direktorka ovog centra, Jovana Ružičić, za "Novu ekonomiju" objašnjava da je pandemija na neki način unazadila one rezultate do kojih su žene došle u borbi za rodnu ravnopravnost. Iako je, kako objašnjava, mnogo bolje biti mama, odnosno žena sada nego pre 50 ili 100 godina, ovakve situacije, kao što je pandemija, otkrivaju koliko je zapravo sve to na staklenim nogama."Kada dođe nešto vanredno, vraćamo se na tradicionalnu raspodelu, vraćamo se na naše suštinski tradicionalno društvo. Tako su cenu dodatnih obaveza platile mame. Naše istraživanje je pokazalo da se one gotovo isključivo bave onlajn školom. Dečje potrebe su se povećale, pogotovo dece koja ne idu u školu u ovom periodu. Mame mnogo više i dezinfikuju, čiste, brinu o zdravlju porodice, mnogo više se one brinu o starijima", kaže Ružičić za "Novu ekonomiju".KAD DOM NE ZNAČI SIGURNOSTMeđutim, osim što su žene u toku vanrednog stanja, ali i nakon njega, više čistile, prale, brinule o deci i starijima, one su i mnogo češće nego što je to bio slučaj pre pandemije bile žrtve porodičnog nasilja. O tome svedoči i činjenica da se Autonomnom ženskom centru (AŽC) u prvih mesec dana nakon proglašenja vanrednog stanja za pomoć javilo tri puta više žena nego što je to bila situacija u istom periodu prethodne godine, ističe Mirjana Mitić iz ove organizacije."Gruba procena jeste da su nam se u početku (mart) javljale žene koje su imale iskustvo sa psihološkim i ekonomskim nasiljem, a tek u avgustu one koje su pretrpele oblike fizičkog nasilja i tada su nam govorile da zbog stalnog prisustva izvršioca nasilja u domu nisu bile u mogućnosti da potraže podršku", kaže Mitić u pisanom odgovoru za "Novu ekonomiju".NISAM SIGURNA DA JE DRŽAVA NA BILO KOJI NAČIN, A NAROČITO NE NA ADEKVATAN, ODREAGOVALA NA POVEĆANJE PARTNERSKOG NASILJA ZA VREME VANREDNOG STANJA“, OBJAŠNJAVA MIRJANA MITIĆ SA SOS LINIJEOna dodaje kako su se mnoge žene našle u još ugroženijoj materijalnoj poziciji jer su ostajale bez posla."Pandemija je svakako žene žrtve nasilja stavila u još nepovoljniji položaj i otežala njihov put za napuštanje nasilnih partnera", objašnjava Mitić.AŽC je u ovom periodu zabeležio i povećan broj žena koje do sada nisu s njima kontakirale kako bi prijavile nasilje, a Mitić objašnjava kako je tako nešto razumljivo ukoliko imamo u vidu da se ovoj organizaciji žene najčešće javljaju nakon što su već kontaktirale sa nadležnim institucijama, ali tamo nisu naišle na adekvatan odgovor, pristup ili razumevanje."U trenutku kada institucije daju šture ili nevalidne informacije, žene su pozivale u pomoć SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja", ističe Mitić.HALO, POLICIJA?A institucije su na povećanje nasilja u porodici za vreme vanrednog stanja ostale gotovo neme. "Nisam sigurna da je država na bilo koji način, a naročito ne na adekvatan, odreagovala na povećanje partnerskog nasilja za vreme vanrednog stanja. Par zvaničnika je dalo izjave u kojima su podržane žene da prijave nasilje, ali niko nije govorio o prilagođenim uslugama koje bi bile odgovarajuće za žrtve nasilja", objašnjava Mirjana Mitić.Ona takođe ističe da su, radeći na SOS liniji, bile u kontaktu sa institucijama iz različitih opština i da su dobijale odgovore koji su bili neusklađeni i neprovereni. Sve ovo ukazivalo je da su zaposlenima u institucijama nedostajale konkretne instrukcije na koji način bi trebalo da postupaju tokom trajanja vanrednog stanja.Dok su sa jedne strane žene znatno više pozivale SOS broj AŽC-a da razgovaraju o nasilju koje preživljavaju, sa druge strane su državni organi sve manje razmatrali slučajeve nasilja. O tome nam svedoči podatak da su grupe za koordinaciju u saradnju razmatrale gotovo za petinu manje novoprijavljenih slučajeva nasilja u porodici u martu ove godine nego što je to bio slučaj u februaru ili u martu prethodne godine, a taj podatak ističe Mirjana Mitić.Podsetimo, ove grupe predstavljaju tela u kojima sede predstavnici tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad, a koja bi trebalo redovno da razmatraju prijavljene slučajeve nasilja u porodici i za svaki pojedinačno određuju individualni plan, odnosno način kako bi u konkretnoj situaciji trebalo postupati.Pojedinačne grupe se formiraju za manja područja u okviru država, a Mitić kaže kako pojedina tužilaštva u periodu vanrednog stanja nisu održala nijedan sastanak ove grupe."Ono što je najviše zabrinjavajuće u celoj priči jeste da smo od nekih žena koje su nam se javile čule da su im nakon prijave nasilja, policijski službenici savetovali da se ipak pomire sa nasilnicima i oproste jer 'treba da se drže zajedno sada kada su teška vremena'".I upravo to može biti primer situacije kada nam nije lakše kada smo u teškim vremenima zajedno – kada smo poslati da radimo od kuće u kojoj istovremeno trpimo nasilje, kada moramo da objasnimo detetu školski zadatak koji ni sami ne znamo ili kada treba da se igramo sa detetom koje nije u vrtiću, a oči nas bole od celodnevnih onlajn sastanaka. Da li nam je to pandemija otvorila oči da nismo dobri roditelji, partneri, sinovi i ćerke ili je samo otkrila ono što već svi znamo, a to je da su stres i strah ubitačna kombinacija, a da ni kuća nije svima sigurna luka.Projekat "Žene na tržištu rada – ima želje, nema posla" finansiran je iz programa podrške medijima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group kao izdavača Nove ekonomije.
Lideri društvene odgovornosti 2020.
U vreme pred novogodišnje praznike i završetak jedne teške godine koja će se pamtiti po zdravstvenoj krizi na globalnom nivou, treba „osvetliti" brojne filantropske inicijative i brojke o rastu dobročinstva...
Više od polovine članica AmCham-a očekuje povećanje obima poslovanja
Uprkos jakom uticaju pandemije Covida-19 na globalnu i domaću ekonomiju, članice Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) umereni su optimisti u pogledu očekivanja za 2021. godinu, pokazju rezultati AmCham-ovog istraživanja Osmo prolazno vreme.U 2021. godini. većina kompanija članica AmCham-a, tačnije 56 odsto, očekuje povećanje obima poslovanja i rast, dok 30 odsto planira novo zapošljavanje. Neizvesnost koja prati pandemiju uzrokovala je da njihova očekivanja u proseku budu od petine do trećine niža nego u istom periodu prošle godine.Najoptimističniji pokazatelj je u vezi sa planiranim investicijama je da čak dve trećine članstva planira da dodatno investira u narednoj godini, što govori o njihovoj dugoročnoj posvećenosti i očekivanju brzog oporavka nakon prestanka pandemije. Najveći izazov u narednoj godini 70 odsto članica vidi u nepredvidivosti pandemije, zatim u efikasnosti rada državne uprave 48 odsto, dok 46 odsto zamera nepredvidivost izmene i primene propisa. Najveća administrativna opterećenja za članice proizilaze iz poreskih, carinskih i propisa iz oblasti deviznog poslovanja.Tokom 2020. godine, 65 odsto kompanija članica AmCham-a beleži pad poslovanja, a uticaj pandemije najviše se odrazio na pad investicija, zatim na pad profita i prihoda, dok je zaposlenost u najvećoj meri održana na nivou iz prethodne godine, navodi se u istraživanju.Kada govorimo o efikasnosti Vlade u pomoći privredi za vreme pandemije, najbolje je ocenjen prvi paket mera državne pomoći, i to kao sveobuhvatan i pravovremen. Iako pozdravljaju ovaj paket mera, većina kompanija članica AmCham-a, tačnije 59 odsto, nije koristila ove mere, dok u 41 dosto članica koje jesu iskoristile ovu mogućnost, uglavnom spadaju mikro, mala i srednja preduzeća. Najviše korišćene mere državne pomoći su direktna pomoć (minimalna zarada za zaposlene) i odlaganje plaćanja poreza za 2021. godinu.Iako je manje od pola kompanija AmCham-a koristilo državnu pomoć u 2020. godini, čak 82 odsto kompanija smatra da će ona biti potrebna i u 2021. godini. AmCham članice smatraju da pomoć treba da bude usmerena ka najpogođenijim sektorima (turizam, HORECA, izvoznim sektorima koji imaju veliki pad tražnje) i prema veličini - mikro, malim i srednjim preduzećima. Istraživanje je pokazalo da bi najefikasnija pomoć bila smanjenje opterećenja zarada ili nadomešćivanje dela zarada, kao i smanjenje drugih poreskih i neporeskih nameta.Preporuka članica AmCham-a za hitne reforme, dok traje pandemija, je omogućavanje potpune elektronske komunikacije privrede sa svim državnim organima i ubrzan razvoj e-uprave, dalje povećanje kapaciteta zdravstva kroz sinergiju javnog i privatnog zdravstva, kao i pojednostavljivanje međunarodnih plaćanja i naplaćivanja kroz izmene administrativno zahtevnih procedura koje nameće Zakon od deviznom poslovanju.Dugoročno poboljšanje poslovne klime - Bez obzira na izazove pandemije, institucionalne reforme su i dalje na samom vrhu prioriteta članica AmCham-a. Unapređenje vladavine prava, efikasnost pravosuđa i borba protiv korupcije, i dalje se pominju kao neizostavni preduslov za održivo poboljšanje poslovne klime.Ukrštanjem prioritetnih reformi i najvećih izazova sa kojima se susreću kompanije, istraživanje AmCham-a je kao ključne za napredak ekonomije u 2021. godini prepoznalo:- Unapređenje vladavine prava, efikasnosti pravosuđa i smanjenje korupcije;- Unapređenje transparentnosti zakonodavnog procesa (uz konsultacije sa privredom), a posebno praćenje primene propisa i merenja njihovog efekta;- Unapređenje efikasnosti javne administracije kroz omogućavanje elektronskog komuniciranja sa svim organima, optimizacija procedura, pa njihova digitalizacija – posebnu pažnju posvetiti poreskim, carinskim i procedurama iz oblasti deviznog poslovanja;- Sinergija javnog i privatnog zdravstva, radi postizanja boljih efekata u zaštiti zdravlja građana;- Predvidivost poreskog i parafiskalnog opterećenja, i reforma Poreske uprave;- Dalje suzbijanje sive ekonomijeIstraživanje koje AmCham od 2013. godine sprovodi među svojim članicama svake godine daje prikaz percepcije članstva AmCham-a o poslovnom okruženju u Srbiji, njihovom poslovanju u tekućoj i planovima za narednu godinu, kao i preporuke Vladi Srbije za poboljšanje poslovnog okruženja i oporavak privrede.
Ugasi svetla: Protivljenje Poljaka vetu na budžet EU i fond za oporavak od koronavirusa
„Pozivam vladare da dođu sebi! Nije kasno! [...] Vratite se vladavini zakona i sukob sa Evropskom unijom će se sam rešiti. Međutim, ako uzrokujete da Poljska izgubi ogromne sume novca za dalji razvoj i obnovu, a pritom nas izvedete iz našeg evropskog doma, neće vam oprostiti ni istorija ni ljudi “, apelovao je predsednik poljskog senata Tomaš Grocki vladajućoj stranci Pravo i pravda (PiS) tokom njegovog pojavljivanja na TV Poland 27. novembra. Iako se taj medijski kanal smatra „glasnikom“ PiS-a, zakonom je zabranjeno odbijanje javne izjave predsednika poljskog senata, čak i ako je on ili ona predstavnik opozicije.Šta je bio podsticaj za takvu izjavu u javnosti? Odakle potreba za apel vladarima obraćajući se najširem segmentu poljskog stanovništva?Čini se da ova poruka nije samo glas razuma i nije samo poziv vladarima da razmisle o svojim postupcima. Najviše od svega, skreće pažnju građanima na probleme sa kojima će Poljska morati da se suoči ukoliko stavi veto na predloženi budžet Evropske unije (EU) i fond za oporavak od koronavirusa.Poljska se odlučila za veto delimično zbog toga što je EU 20. decembra 2017. godine aktivirala Član 7 Ugovora o Evropskoj uniji. Poljska vlada pokušava da opravda veto izjavom da se brani i time potvrđuje svoju moć.Nije iznenađujuće što je povezivanje isplate sredstava EU sa poštovanjem vladavine zakona nezgodno za zemlju u kojoj je potonja očigledno ugrožena. Naime, Poljska je prva zemlja u istoriji EU protiv koje se koristio Član 7, koji se često naziva „nuklearnom opcijom“. EU opravdava upotrebu ovog člana zbog sve većeg zanemarljivanja vladavine zakona u Poljskoj, politizacije pravosuđa i podrivanja nezavisnosti Ustavnog suda. Zbog toga su brojni slučajevi koji uključuju poljsku vladu pred Evropskim sudom pravde.U borbi protiv sopstvenih građana i EU, poljska vlada pronašla je saveznika u mađarskom premijeru Viktoru Orbanu. Obe zemlje su poslednjih godina oslabile vladavinu zakona i stavile veto na budžet EU i fond za oporavak od koronavirusa u iznosu od 1,8 biliona evra. Kako bi ojačali glas obe zemlje, premijeri Poljske i Mađarske sastali su se u četvrtak, 28. novembra u Budimpešti i branili svoje zemlje u zajedničkoj izjavi, tvrdeći da je predloženi mehanizam EU proizvoljan i da bi mogao da se koristi kao sredstvo za vršenje političkog pritiska na suverene države.Premijer Poljske Mateuš Moravjecki je kasnije ponovio svoj stav o poljskom vetu tokom video konferencije sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u petak, 29. novembra. U međuvremenu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der lajen predložila je da se na spornu uredbu EU, kojom se isplata sredstava EU uslovljava vladavinom zakona, uloži žalba Sudu pravde Evropske unije, koji bi proverio usklađenost sa ugovorima o EU. Zvuči dovoljno pošteno.Premijeri obe zemlje zadržali su svoj stav, istovremeno pominjući mogućnost kompromisa nakon sastanka u Varšavi 30. novembra. Međutim, čak i sada, neposredno pred samit EU zakazan za 10. i 11. decembar, koji će biti presudan za budžet EU, Moravjecki i Orban u pozadini traže podršku za veto u Sloveniji i Portugalu.U tom kontekstu, govor predsednika poljskog senata zvuči još dramatičnije. Podsetio je na sramotnu ulogu koju je pravo veta imalo u istoriji Poljske, dovodeći zemlju do progresivnog razdvajanja zakona, što je 1795. rezultiralo podelama i 123-godišnjim odsustvom Poljske sa svetske karte. Gospodin Grocki je takođe upozorio da u slučaju veta „poljoprivrednici, preduzetnici, lokalne samouprave, medicinari - niko od nas neće dobiti novac“. Kao takvi, „očekujemo poštovanje nacionalnog interesa i povlačenje veta, koji je toliko suprotan poljskom razumu. To je protiv poljskih ekonomskih, političkih i strateških interesa.“ Ovo je glas razuma koji se u današnjoj Poljskoj ne čuje često.U međuvremenu, u utorak, 1. decembra, svetla su se ugasila u mnogim poljskim kućama, kancelarijama i javnim zgradama kako bi narod pokazao osudu na vladin veto na budžet EU i fond za oporavak od koronavirusa. To je simboličan odgovor na neznanje i kratkovidnost naše vlade. To je takođe poruka za vladajuću Ujedinjenu desnicu da su Poljaci svesni destruktivnih posledica koje bi ovaj veto značio za sve nas.Tekst pisala doktorka Magdalena M. Baran
Govor mržnje na internetu: Kada se svađate sa slikom na ekranu, a ne sa živim bićem
Internet može da se posmatra kao jedan "brisani prostor" koji omogućava ljudima da iza neke lažne slike ili imena pišu sve što im padne na pamet i da mrze koga god hoće. Vanredeni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Jelena Kleut naglašava za Novu ekonomiju da ljudi često takve probleme uoče tek kada se nekim ljudima iz njihovog bližeg okruženja desi neki sličan incident.Prema rečima Jelene Kleut, problem je što "ljudi i dalje najčešće smatraju virtuelni svet bezbednim i vode se logikom, neće se to meni desiti", pa tek kada im se nešto desi, shvate koliko prostora za razna nepočinstva omogućava digitalni svet. Drugu stvar u celoj priči o botovima, lažnim vestima i lažnim predstavljanjem na internetu predstavlja kritički pristup medijima. Jelena Kleut kaže smatra da je često nejasno šta se zapravo traži od građana, kada se od govori o takvoj vrsti pristupa informacijama."Da bi ste vi shvatili da ne možete da budete čipovani vakcinacijom ili da maske ne mogu da budu antene, vi morate da imate nekakvo bazično zvanje iz biologije, fizike, tako da ja mislim da je početak kritičkog mišljenja građana ove zemlje u dobrom obrazovanju", smatra profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.Podseća i da sve potiče od većeg ulaganja u obrazovanje, a to podrazumeva bolje motivisane i bolje plaćene profesore, kao i dobre udžbenike. "Tada jedan deo ovih problema koje (sada) imamo, nećemo imati", smatra naša sagovornica. PORAST NEPOVERENJADruga stvar na koju Jelena Kleut ukazuje je povrenje, jer imamo "rudimentarni problem sa time da su građani sluđeni i da ne znaju kome da veruju". "Sve te tradicionalne institucije kojima se verovalo, naučna zajednica, masovni mediji, institucije u našem slučaju, one su delimično i same zaslužne što su dovele (do toga) da se sroza poverenje u njih, a delimično su bile na meti populista u poslednjim godinama", smatra sagovornica Nove ekonomije.Objašnjava da su građani sluđeni onda kada čuju da ne mogu da veruju nauci, medicini, a kada čuju da se ne može verovati ni medijima, oni zapravo često prestanu da ih prate. Na taj način se kao naglašava građani isključe iz dnevnog priliva informacija, pa počnu da veruju samo informacijama koje im je poslao neko iz najbližeg okruženja."Ispostavlja se da od jednog vajber naloga na drugi vrlo lako i brzo putuju različite lažne vesti, neproverene informacije i kojekakve druge stvari", naglašava sagovornica Nove ekonomije.Smatra i da kod građana treba razvijati kritičko mišljenje i tako što će se svaka institucija čije je poverenje poljuljano, baviti sama sobom i nastojati da ga vrati. Prema njenim rečima, u medijskoj sferi to već postoji i time se bave kuće koje štite integritet profesije, tu je i Savet za štampu, kao i organizacije koje se bave proverom tačnosti (backcheckers-i).LAŽNE VESTI U KONTEKSTU PANDEMIJEJelena Kleut kaže da se , prema izveštajima i istraživanjima pokazalo da se tokom pandemije pojavljuje više lažnih vesti iz domena informacija o korona virusu:"Pokazuju se nekakvi nepoznati stručnjaci koji nešto objašnjavaju, pa se na kraju ispostavi da to nisu nepoznati stručnjaci nego nepostojeći stručnjaci iz nekih drugih zemalja", podseća sagovornica Nove ekonomije.Prema njenom mišljenju, u mnogim sferama života pokazalo se da je pandemija ogolila problem lažnih vesti i učinila ga "sto puta uticajnijim i društveno relevantnijim". Ipak, naglašava da ne treba zaboraviti i kakve su psoledice."Ukoliko vi sada širite ove lažne vesti koje su bliske teorijama zavere, da luk pomaže ne znam čemu kod korone, to onda može da ima dalekosežne posledice ne samo po zdravlje pojedinaca, nego po javno zdravlje, svih nas kao građana, smatra Jelena Kelut.ANONIMNOST I GOVOR MRŽNJE NA INTERNETUČesto se govori i o izvesnom "doprinosu" novih platformi onlajn komunikacije i društvenih mreža porastu sučajeva govora mržnje. Ljudi se na na takav način izražavanja lakše odluče, jer mogu da se lažno predstavljaju."Problem sa tom onlajn mržnjom je što ona najčešće dolazi iz te anonomnosti", smatra Jelena Kleut.Prema njenim rečima o tome treba da se uči u školama i da se ljudima, pored jednog osećaja empatije "ugrađuje u svest". Osobe koje možda ne poznaju i koje se pojavljuju kao lik na ekranu, takođe su živa bića."Činjenica da se sve dešava u virtuelnom prostoru stvara osećaj kod učesnika da taj čovek koji je napadnut nije stvaran, nego je samo neka virtuelna persona", ukazuje sagovornica Nove ekonomije.Problem je međutim i što je potrebno dosta vremena dok tužilaštvo za visokotehnološki kriminal otkrije hejtere. Prema načinu rekacije ljudi kada dobiju neku pretnju ili stravičnu poruku vidi se kako kaže Jelena Kleut da oni reaguju ljudski, "kao da im je to neko rekao na ulici"."Mislim i da je to jedan važan deo medijskog opismenjavanja, razumevanje da potencijal anonimnosti nije dozvola da sve može da se kaže", zaključuje sagovornica Nove ekonomije.Čedomir Savković
-270x152.jpg)
Održivost postaje ključni element nove strategije UNIQA grupe
Kao deo svoje nove korporativne strategije „UNIQA 3.0 - seme budućnosti“, UNIQA udvostručuje napore na postizanju novih ciljeva u očuvanju klime i održivosti. UNIQA je već krenula u akciju početkom 2019. godine kada je najavila i obavezala se na izlazak iz poslova osiguranja kompanija koji se bave ugljem. Održivost - ili ESG (upravljanje životnom sredinom, društveno i korporativno upravljanje) kako je poznato u finansijskoj industriji - predstavlja srž nove korporativne strategije.Strategiju održivosti UNIQA gradi na 5 stubova:• Investiciona politika usklađena sa ESG-om koja podržava austrijski i evropski put ka klimatskoj neutralnosti 2040. i 2050. godine• Proizvodi koji su usmereni na održivost• Uzorno operativno upravljanje sa pažnjom na ekološke i društvene ciljeve• Transparentno i kontinuirano izveštavanje o napretku u oblasti održivosti i spremnost da se podvrgne procesima rejtinga• Bliski i kooperativni odnos sa zainteresovanim stranama i udruženjima na promociji održivostiOdrživa investiciona politikaKao deo svoje investicione politike, UNIQA radi na kontinuiranom poboljšanju sistema bodovanja ESG portfelja koji je uveden kako bi se dosledno nastavilo na putu ka klimatskoj neutralnosti. Pritom se UNIQA posebno oslanja na međunarodnu saradnju sa priznatim udruženjima, sindikatima i društvima i čvrsto je utvrdila osnovne principe odgovornog ulaganja u svojim smernicama. „Pariski klimatski ciljevi“ kontinuirano su integrisani u investicioni proces kako bi se podržali evropski i nacionalni klimatski ciljevi. Da bi pratila realnu ekonomiju na putu ka upravljanju istinski štedljivim resursima, UNIQA dalje proširuje „zelene“ investicije novim investicijama vrednim najmanje milijardu evra do 2025. godine.Politika „zelenih“ proizvodaŠto se tiče vlastitih proizvoda, UNIQA planira da proširi postojeći portfolio dodatnim ekološkim mogućnostima ulaganja i da dodatno podrži održive planove penzionisanja. Pored toga, UNIQA želi da motiviše klijente da usvoje održiviji način života i privređivanja i na taj način im postepeno ponudi potpuno održiv asortiman proizvoda. Kao prvi korak u ovom pravcu, UNIQA se fokusira na dopunske module proizvoda (npr. E-mobilnost, domaćinstva sa niskim emisijama i poslovanje) i poboljšani kvalitet konsaltinga u pogledu efikasnosti resursa i smanjenja CO2. Uzorno operativno upravljanjeUNIQA se obavezala na cilj korporativne grupe da kontinuirano smanjuje sopstveni uticaj CO2, tako da će njene operacije biti klimatski neutralne najkasnije do 2040. godine. Posebna pažnja posvećena je tekućem radu na uvođenju voznog parka i poslovnim putovanjima koji su „zeleniji“. U Austriji će se prosečne emisije CO2 iz službenih automobila smanjiti sa sadašnjih, već uzornih 99g CO2/km, na 80g CO2/km do 2025. Pored toga, fotonaponske instalacije, poboljšanje sistema grejanja/hlađenja, uvođenje LED dioda za osvetljenje kao i opšte nadgledanje energije su na dnevnom redu. UNIQA će u budućnosti takođe pažljivo pratiti međunarodne sertifikate, standarde i održivo operativno upravljanje među svojim dobavljačima.Transparentno i stalno izveštavanjeNapredak koji UNIQA postiže na putu ka većoj održivosti i klimatski neutralnim operacijama u potpunosti je transparentan i predstavljen u redovno objavljenim izveštajima o napretku. U aktivnom diskursu sa ESG rejting agencijama, UNIQA nastoji da kontinuirano poboljšava svoj ESG rejting kroz dalje procese izveštavanja.Članstva i kooperacijeDa bi udružila snage za važne ekološke i socijalne ciljeve, UNIQA teži članstvu u Globalnom dogovoru Ujedinjenih nacija (UNGC), Principima za odgovorne investicije (UN EP-FI) i Principima za održivo osiguranje (UN EP-FI) doprinoseći međusobnoj razmeni informacija i strategija. Da bi konsolidovala i koordinirala stavove, ciljeve i programe, UNIQA će takođe u budućnosti nastaviti da u istom cilju sarađuje sa predstavnicima javnosti (ministarstva, opštine, nadzorni organi, nevladine organizacije, itd.), kao i sa svojim zaposlenima i investitorima.
Završena transakcija, Komercijalna i zvanično deo NLB grupe
Okončana je kupoprodajna transakcija Komercijalne banke slovenačkoj NLB grupi, potvrdila je Narodna banka Srbije, a pisale su Novosti.Postupak po zahtevu Nove Ljubljanske banke (NLB) za sticanje vlasništva u Komercijalnoj banci okončan je 9. decembra, donošenjem Rešenja Narodne banke Srbije (NBS), kojim je data prethodna saglasnost NLB-u za sticanje direktnog kontrolnog vlasništva, koje će joj omogućiti 83,23 odsto glasačkih prava u Komercijalnoj banci, navodi se u saopštenju NBS-a.Na vanrednoj sednici skupštine akcionara Komercijalne banke smenjen je Upravni odbor banke i postavljeni su novi članovi, iz NLB banke.Kako u NBS kažu, dobijanjem njihove saglasnosti, stekli su se uslovi za realizaciju transakcije – preuzimanje banke, koja podrazumeva isplatu kupoprodajne cene i sprovođenje promene vlasništva nad akcijama banke u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na osnovu Ugovora o kupoprodaji akcija zaključenog između Republike Srbije i NLB. Rok u kome se transakcija može najkasnije realizovati je, kako objašnjavaju, do usvajanja prvih narednih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno revidiranih finansijskih izveštaja NLB-a.„Što se tiče razrešenja postojećih članova Upravnog odbora Banke i donetih odluka Skupštine o njihovom razrešenju, oni stupaju na snagu, kako je to i navedeno, kumulativnim ispunjenjem određenih uslova, a koji se, između ostalog, odnose na realizaciju predmetne transakcije promene vlasništva u Banci, tj. na njeno preuzimanje od strane njenih novih akcionara“, navodi se u saopštenju NBS.Vanredna sednica skupštine Komercijalne banke održana je dva dana posle preuzimanja, 11. decembra, a tada je razrešena dosadašnja predsednica UO Marija Sokić, predsednik Upravnog odbora banke, kao i članovi Daniel Pantić, Dejan Hadžić, Katarina Šušić, Goran Knežević i Zoran Jović. Novi predsednik UO je Arčibald Kremser, a članovi su Blaž Brodnjak, Ursula Kovačić, Igor Zalar, Marko Jerić, Vesna Vodopivec, Nenad Filipović, Gaj Ričard Stil Stivens i Dragan Đuričin.Od kada je objavljena vest, krajem februara, da je Komercijalna banka prodata slovenačkoj Novoj ljubljanskoj banci za oko 450 miliona evra, čekalo se gotovo deset meseci i zvanično preuzimanje. Ministar finansija Siniša Mali ranije je najavljivao da će transakcija biti okončana do kraja godine. Kako su ranije u NBS rekli, čekalo se da NLB pribavi sve dokumente da bi dobili saglasnost za preuzimanje.Sredinom juna NLB banka podnela je zahtev Narodnoj banci Srbije za sticanje direktnog vlasništva, a po podnošenju zahteva, procenjivana je njegova urednost, odnosno da li su zahtev i podneta dokumentacija kompletni i da li su podneti u skladu s propisima.Pre nego što je NBS dala saglasnost, procenjivana je ispunjenost propisanih uslova koji se odnose na finansijsko stanje, poslovnu reputaciju i strateške ciljeve potencijalnog sticaoca vlasništva u banci. Kako objašnjavaju u NBS, rađena je procena ispunjenosti svih propisanih uslova u skladu sa Zakonom o bankama, propisima NBS donetim na osnovu tog zakona, internim aktima, procedurama, što predstavlja pravni okvir za odlučivanje o podnetom zahtevu.
Nemačka pokrenula fond za razvoj startapa vredan 10 milijardi evra
Krajem prošlog meseca, Fond za budućnost, kako je nazvan, odobren je od strane nemačkog Bundestaga, koji bi trebalo da pomogne startapima u kasnoj fazi razvoja da prošire svoje poslovanje, piše Sifted.„Investicioni fond za tehonologije budućnosti” obezbediće 10 milijardi evra za startap ekosistem do 2030. godine, u nadi da će tako privući najmanje 20 milijardi privatnih investicija.Najava nemačkog Fonda za budućnost predstavlja veliku vest, posebno imajući u vidu da su startapi do sada tradicionalno imali problema sa prikupljanjem sredstava od domaćih investitora i uglavnom su se oslanjali na inostrane fondove rizičnog kapitala (VC).Prema izveštaju kompanije Dealroom iz marta ove godine, udeo domaćeg kapitala je najmanji od svih većih ekosistema Evrope. Strane investicije (najviše iz SAD i Azije) rasle su dvostruko brže u odnosu na domaće.Međutim, Kristijan Mejle, predsednik nemačkog udruženja startapa kaže da „još uvek ne treba slaviti“ jer i dalje ostaju pitanja o tome kako će model finansiranja zapravo funkcionisati, ko će u ekosistemu dobiti novac i koliko će taj program biti efikasan u jačanju startapa.Za sada se pretpostavlja da će KfW, državna banka za razvoj, dobiti dodatna sredstva da ih uloži u fondove rizičnog kapitala (VC). Postoji nada da će ovo podstaći privatne institucije, poput penzionih fondova, da ulažu, što bi na kraju dovelo da više para koji odlaze startapima.Deo ostatka para bi trebalo da ode u Evropski investicioni fond (EIF), koji ulaže u VC firme na evropskom nivou, i u High-Tech Gründerfonds, koji ulaže direktno u tehnološke kompanije koje se nalaze u ranoj fazi i imaju visok potencijal rasta.Prema rečima jednog od članova odbora KfW-a ovaj fond može da bude početni podstrek koji je nemačkoj startap sceni neophodan da bi rasla.Nemačka savezna vlada sporo je nudila podršku startap ekosistemu zbog regulatornih prepreka i, često, nerazumevanja među političarima o potrebama kompanija koje rastu.Mejle kaže da su nedavni razgovori koje je Nemačko udruženje startapa vodilo sa političarima bili izuzetno pozitivni. Nada se da će ovo biti početak dugoročnog partnerstva između nemačke vlade i osnivača startapa i udruženja širom zemlje.
„Folksvagen“ zbog problema sa kočnicama povlači oko 40 hiljada novih automobila
Nemačka kompanija Folksvagen prisiljena je da povuče sa tržišta desetine hiljada svojih novih automobila zbog problema na papučicama kočnica, potvrdio je njen predstavnik, a prenosi Poslovni.hr.Naglašava se da će kompanija povući oko 38.100 automobila modela Golf, Tiguan, Touran i T-Roc iz 2020. godine. Nešto manje od 17.600 takvih vozila nalazi se na domaćem, nemačkom tržištu.Predstavnik kompanije saopštio je da zbog neispravnih kočnica nije zabeležena nikakva šteta ni nesreća.Tokom internih pregleda vozila inženjeri su otkrili da pločica papučice na koju se oslanja noga vozača tokom kočenja može da se u nekim situacijama izobliči ili čak odvoji od podloge. Problem je kako je naglašeno uočen kod automatskih automobila i vozila prilagođenih vožnji levom stanom.U Europi se levom stranom vozi u Velikoj Britaniji, Irskoj, na Kipru i Malti. Među ostalim zemljama pravilo leve strane na snazi je u Japanu, Indiji i Australiji.Povučena vozila treba da se provere i po potrebi poprave, saznaje se iz izvora u sedištu automobilskog giganta u Volfsburgu.Nemačka savezna uprava za trgovinu automobilima nadgleda postupak opoziva i objasnila da je akcija pokrenuta zbog "neispravno zavarenog spoja".
NIS usvojio biznis plan za 2021. godinu
Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je da je njen odbor direktora usvojio biznis plan za 2021. godinu, kojim je potvrđen nastavak projekata i investicija u vrednosti od 20,8 milijardi dinara. Tokom naredne godine, kompanija planira i da pusti u rad Termoelektranu-toplanu Pančevo.Cilj kompanije je, kako se naglašava da se obezbedi stalno poslovanje i realizacija ključnih projekata u makroenomskim uslovima izazvanim pandemijom COVID-19.NIS saopštava da će najviše ulaganja biće realizovano u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, u dalju modernizaciju prerađivačkih kapaciteta i razvoj maloprodajne mreže u Srbiji i regionu. Naglašava se da će se i dalje realizovati proces digitalne transformacije u svim oblastima poslovanja, a jedan od prioriteta biće i unapređenje zaštite životne sredine, kao i povećanje bezbednosti na radu.Od konkretnih projekata, u 2021. godini planirano je puštanje u rad Termoelekrane-toplane Pančevo (snage do 200 MW), projekta koji NIS realizuje u saradnji sa kompanijom "Gasprom energoholding".PRIORITETI NIS-A LIKVIDNOST, INVESTICIJE I PLATE U PUNOM IZNOSU U novoj elektrani proizvodiće se toplotna i električna energija prvenstveno za potrebe Rafinerije nafte Pančevo, dok će deo proizvedene električne energije biti usmeren u energetski sistem Srbije.U oblasti istraživanja i proizvodnje, fokus će biti na najperspektivnijim projektima u Srbiji, Rumuniji i Bosni i Hercegovini. U modernizaciji Rafinerije nafte u Pančevu, prioritet će biti počinjanje aktivnosti koje će omogućiti projekat rekonstrukcije FCC (postrojenja katalitičkog krekinga) i izgradnju novog postrojenja ETBE (visokooktanske komponente benzina), koji će biti realizvani u narednim godinama. U oblasti prometa, najviše ulaganja biće ostvareno u modernizaciju maloprodajne mreže u Srbiji i regionu, kao i početak projekta rekonstrukcije skladišta NIS-a.I u narednoj godini NIS će nastaviti da sprovodi program za povećanje operativne efikasnosti, kao jednu od mera za prevazilaženje nepovoljnih makroekonomskih trendova. Na sednici su razmatrani i različiti krizni scenariji u slučaju da se produže negativni tržišni trendovi.
Postavljena nova gnezda za orlove krstaše
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da je tokom oktobra, novembra i decembra širom Vojvodine postavilo 12 platformi za gnežđenje orlova krstaša. Kako objašnjavaju, ugroženim pticama na...