Tag: #Onlajn trgovina

Srbija Onlajn trgovina

Sto evra za početak onlajn prodavnice

Digitalizovao se u pandemiji i ko nije hteo. A ko je baš rešio da neće, ili je propao ili će uskoro. Jedan od načina gledanja na ekonomske krize i je i taj da one nateraju kompanije na prilagođavanje i inovacije. One koji se najbolje snađu, nagrađuje napretkom nakon okončanja krize, a oni koji nisu znali ili smeli da se prilagode nestaju ili tavore. Ova kriza izazvana pandemijom korona virusa pored sve muke, ujedno je bila i katalizator jednog talasa promena u načinu poslovanja, neverovatnog rasta elektronske trgovine. Ovaj trend ni kod nas, a posebno u svetu, gde su dve najveće globalne trgovinske kompanije upravo e-trgovci Amazon i Alibaba, nije novost, ali okolnosti kao što su vanredno stanje prošlog proleća i strah ili bar nelagoda od odlaska u gužve po prodavnicama otvorili su ljudima oči za mogućnost kupovine preko interneta, toliko da se rast prošle godine meri u stotinama procenata. Duplo povećan broj dinarskih transakcija preko internetaPrema podacima Narodne banke Srbije, elektronska trgovina u Srbiji i to samo u delu kada je roba plaćena platnim karticama putem interneta u trećem kvartalu 2020. je u odnosu na isti period 2019. zabeležila je ogroman rast. Broj dinarskih transakcija plaćanja karticom putem interneta povećan je za 115,36 odsto, rast vrednosti transakcija iznosio je 87,82 odsto, a broj internet prodajnih mesta povećan je za 54,95 odsto. Imajući ovo u vidu, osnivanje E-commerce asocijacije u junu 2019. godine imalo je savršen tajming. Grupa entuzijasta koji su na umu imali razvoj ovog vida poslovanja, edukaciju i uklanjanje zakonskih prepreka bržem širenju elektronske trgovine, uz svesrdnu pomoć USAID-a, osnovalo je asocijaciju s ciljem da okupi stručnjake iz oblasti elektronske trgovine koji bi pomogli preduzetnicima da započnu ili unaprede postojeću elektronsku prodaju.Pored toga, cilj Asocijacije je i da edukuje potrošače o tome šta je bezbedna kupovina na internetu, a trgovce kako da to rade u skladu sa zakonom.Nemanja Čedomirović, ko-osnivač Asocijacije i osnivač organizacije GrowIT ističe da je početna ideja bila edukacija većih igrača na tržištu u pogledu e-trgovine, analiza šta rade dobro, a šta ne.E trgovina porasla nekoliko puta u pandemiji“Takođe cilj je i da pomognemo srednjim i manjim igračima na tržištu, jer mnogi misle da je e-trgovine kad imaš stranicu na internetu. S druge strane, želimo i da edukujemo kupce da je kupovina preko interneta sigurna, da se može slobodno kupovati i hrana i piće i garderoba, da se sme provući kartica. Na kraju želeli smo da utvrdimo koji zakoni otežavaju e-komerc i da pokušamo da dođemo do rešenja”, objašnjava Čedomirović.U ovom trenutku u Asocijaciji nemaju sveobuhvatnu analizu sektora elektronske trgovine pošto je to cilj za ovu godinu, ali neke naznake postoje da je došlo do rasta e-prodaje od 200 do 400 odsto u vreme pandemijske 2020. godine.pritisak na kurirskim službama“Pandemija je donela mnogo izazova, ali je i omogućila lakšu promociju e-komerca. Sada je izazov prebačen na kurirske službe koje moraju da se organizuju i podnesu veće opterećenje. U 2021. godini verovatno neće ostati na tako visokom nivou, ali će sigurno biti iznad 2019. godine“, navodi Čedomirović. Kako kaže,  u prošloj godini Asocijacija je imala ogroman broj upita o tome šta je potrebno za veb šop, kako uspostaviti onlajn prodaju... „To i ne mora da bude skupo, a nije neophodno ni neko posebno tehnološko znanje. Postoje platforme i na srpskom koje pružaju usluge onlajn prodavnica. Za 50-100 evra može da se počne“, savetuje on. Ipak, kao i tradicionalnoj trgovini najvažnije je da se prvo ispita tržište i vidi da li neko želi da kupi to što prodajete. Neko se zaleti pa uloži hiljade evra, krene u promociju na sve strane, a onda ne proda ništa. Zato je bolje ulagati malo po malo i videti gde stojite na tržištu, ocenjuje Čedomirović dodajući da za kraj godine Asocijacija planira događaj na kome će birati najbolji veb-šop i pobednike u još niz kategorija.Dominacija plaćanja pouzećemDa bi E-komerc asocijacija zaživela u dobroj meri je pomogao i USAID. Ćedomirović ističe da su od njih dobili pomoć u savetima, kontaktima, idejama, promociji...“Imamo pravi partnerski odnos sa USAID-om”, zaključuje Čedomirović.Prema nalazima Ankete 1.000 preduzeća, koju je krajem prošle godine objavio USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, 71 odsto firmi smatra da će značaj e-trgovine kao kanala poslovanja jako porasti na globalnom nivou u narednom periodu, a njih 59 odsto veruje da će se to isto dogoditi i u Srbiji. Sudeći po tome kako je tržište reagovalo prošle godine pre svega za vreme potpunog zatvaranja usled pandemije, a kasnije i nakon opuštanja epidemioloških mera, možemo reći da je vreme elektronske trgovine u Srbiji već došlo, ocenjuje Dragana Stanojević, direktora USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.Kako kaže, petina srednjih i velikih firmi je već deo elektronske trgovine, sledi iz istraživanja. Ipak, za njen dalji razvoj potrebno je da se talas elektronske trgovine prelije na celu privredu. Iako 63 odsto kompanija ima svoju internet stranu, tek desetina ima elektronsku prodavnicu, a još manje ih nudi opciju plaćanja preko interneta (7,3 odsto). Među kompanijama  koje nemaju elektronsku prodavnicu njih čak 81 odsto nije nikad ni razmišljalo o tome da je uvede. Kod nas i dalje u Internet trgovini dominira plaćanje pouzećem, preko 70 odsto prodaja se tako odigra. Ipak, istraživanja pokazuju i  da se to menja i da je tokom pandemije značajno povećan broj kompanija koje su uvele onlajn plaćanje. Nemanja Čedomirović ističe da su tome pomogle banke i platne institucije koje su znatno olakšale ljudima da instaliraju na svoje sajtove plaćanje karticama.Ne samo što se sada menja klima prema e-trgovini već su očekivanja da će ona imati mnogo veći značaj nego danas. Onlajn prodavnica podjednako važna kao i tradicionalna radnjaKako objašnjava Dragana Stanojević, firme u Srbiji sve više prepoznaju značaj elektronske trgovine, a prema najsvežijim podacima iz istraživanja, čak 82 odsto privrednika koji se bave online prodajom i poseduju vebšop, ocenjuju onlajn prodavnicu jednako važnom ili čak i važnijom od tradicionalnog modela prodaja.Izuzetni efekti elektronske trgovine posebno su vidljivi kod mladih firmi, osnovanih u prethodne tri godine. Dakle budući preduzetnici će biti motor još snažnijeg održivog rasta elektronske trgovine u Srbiji. Svi startapi koji koriste e-komerc, kao i 87 odsto onih osnovanih posle 2006, izveštavaju da im je elektronska trgovina kanal kroz koji rastu, ili je barem jednako značajan kao tradicionalni kanali prodaje. Istraživanje USAID akođe svedoči da je elektronska trgovina ključ da se dosegnu nova tržišta i korisnici, odnosno da se zadrže postojeći potrošači. Firme sa razvijenom svešću o značaju internet trgovine su i veći optimisti u pogledu budućnosti i očekuju porast broja zaposlenih češće od njihove konkurencije koja ne koristi internet. Dodatno, na osnovu istraživanja može se zaključiti da su firme prisutne na internetu manje zavisne od lokalne sredine, a da kompanije sa vebšopom izvoze za trećinu više proizvoda od prosečne kompanije, a skoro dve trećine više od onih firmi koje nisu prisutne na internetu. Ako pogledamo samo izvoznike – oni koji imaju vebšhop izvoze duplo više od onih koji nemaju ni vebsajt”, napominje Stanojević.Fali nam znanje o e-trgoviniU toku pandemije USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije sproveo tri talasa istraživanja kako bi proverio stavove privrednika o udaru krize na njihovo poslovanje, preduzetim merama i očekivanjima za oporavak. U tom istraživanju, trećina domaćih privrednika je navela da je preduzela ili planira da preduzme mere kojima će svoje poslovanje učiniti otpornijim na krizu. Kao primarni način da sebi pomognu da opstanu kroz ovu krizu i većina preduzetog se upravo odnosi na ulazak u elektronsku trgovinu, razvoj digitalnog marketinga ili korišćenje drugih vrsta digitalnih tehnologija. “Verujem da je elektronska trgovina tu i da ostane, a trend visokog rasta beleži se i nakon popuštanja mera i ponovnog otvaranja fizičkih prodajnih objekata u određenim fazama pandemije. Svi koji su se prvi put zbog pandemije odvažili da kupuju online, shvataju brojne pogodnosti takvog načina kupovine, pa nastavljaju da to čine”, navodi Stanojević. Elektronska trgovina predstavlja jedan od stubova ekonomije budućnosti, zbog brojnih prednosti koje donosi i kupcima i privrednicima (kao što su udobnost, jednostavnost i sigurnost za kupce, odnosno niži troškovi pokretanja, dolazak do brojnih većih tržišta, neograničenost radnim vremenom, i sl. za prodavce). “Trend razvoja elektronske trgovine je ubrzan i krajnje je vreme da svi oni koji su se do sada opirali neminovnim promenama i potrebi za prilagođavanjem, to konačno i učine, a na ruku im ide i to što usluge uvođenja i razvoja elektronske trgovine nikada nisu bile pristupačnije”, poručuje Dragana Stanojević iz USAID-a dodajući da su nedostatak svesti o važnosti elektronske trgovine, ali i manjak znanja jedan od ključnih problema, pre svega u privredi, a jednim delom i kod kupaca. Miloš Obradović

E-biznis Onlajn trgovina

E-commerce kao ključ za dodatni uspeh preduzeća

Online panel srpske asocijacije menadžera – trendovi elektronske trgovine u srbijiElektronska trgovina u Srbiji ima potencijal, budućnost i u vreme pandemije pokazalo se koliko je ovaj segment neizostavan deo poslovanja. Mala i srednja preduzeća povećavaju za 30 odsto svoj bilans uspeha ukoliko imaju e-prodavnice. U e-commerce poslovanju kvalitet usluge je sve bolji, a kupci jačaju poverenje u ovaj način kupovine - samo je deo zaključaka sa online panela „Trendovi elektronske trgovine u Srbiji – e-commerce kao ključ uspeha u novim vremenima“ u organizaciji Srpske asocijacije menadžera. Razgovor je vodila Jelena Bulatović, izvršna direktorka SAM-a. Snimak konferencije možete pogledati na linku: https://www.youtube.com/watch?v=ThgDZpxiZts„Elektronska trgovina u Srbiji iako pokazuje značajan rast i potencijal, još uvek ima puno prostora za razvoj i neophodno je podsticanje pozitivnih trendova u ovoj oblasti“, izjavila je državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjana Matić, u uvodnom obraćanju na onlajn konferenciji. Matić je navela da je u prethodne tri godine vrednost realizovanih transakcija u e-komercu porasla za 300 odsto, dok je tokom uvođenja vanrednog stanja usled pandemije većina trgovaca zabeležila rast e-trgovine od 50 do čak 300 odsto, a nakon ukidanja vanrednog stanja zadržala porast od oko 100 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. „Prateći trendove verujem da će se rast e-trgovine nastaviti kako zahvaljujući već redovnim e-kupcima, tako i pojavljivanjem novih kupaca koji se sada upoznaju sa sigurnošću i kvalitetom onlajn trgovine, ali i trgovcima koji sve više otvaraju onlajn kanale prodaje“, istakla je Matić.Prema istraživanju USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj, jasno je potvrđeno da je stopa rasta kompanija koje imaju web shop i e-commerce kao opciju znatno veća od prosečnog rasta kompanija u Srbiji, odmah iza rasta kompanija koje su i izvoznici i imaju opciju online kupovine. „Ogromna većina smatra da je e-commerce bitan i da će rasti i globalno i u Srbiji. Put ka digitalnoj ekonomiji bio je dobar, nužan i neizbežan i pre pandemije. Pravila socijalnog distanciranja samo su ga učinili hitnijim. Ono što je bilo ranije na dugoročnom planu i što kompanije nisu prepoznavale da treba da se uradi danas i juče, sada je došlo kao ključ nekog poslovanja. Više od trećine ispitanih privrednika između marta i juna smatraju da je okretanje digitalnim solucijama, naročito e-commerce rešenjima, za oporavak, preživljavanje i bolje podnošenje posledica pandemije izuzetno bitno. Iako postoji problem nedostatka informacija i na strani privrede i na strani potrošača, ono što je donelo vetar u leđa ideji da e-commerce jeste ključ za rast privrede u Srbiji je i činjenica da je privreda imala dobra iskustva, a 85 odsto kupaca je bilo prezadovoljno i nisu imali problema“, kaže Dragana Stanojević, direktorka, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj.Postojale su velike predrasude i nepoverenje građana u e-trgovinu i u skladu s tim Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je u saradnji sa USAID programo za ekonomski razvoj izdao vodiče za e-trgovinu, koji otklanjaju sumnje u online trgovinu. Jedna od glavnih poruka Vodiča je da postoji razlika kad se kupuje online kod registrovanih prodavnica, onih koje nude opciju online plaćanje u odnosu na to kad se kupuje bez prethodnog istraživanja i kod nepoznatih prodavaca.„Neosporno je da je prelazak na digitalno poslovanje ubrzan i neophodan. Kako bi se zadovoljile potrebe postojećih, ali i čitave nove generacije digitalno naprednih potrošača, a uz izbegavanje rizika da novčani tokovi završe u sivoj zoni, potrebna je veća saradnja javnog i privatnog sektora na edukaciji, kao i osmišljavanje podsticaja koji će dodatno pogurati bezgotovinsko poslovanje. Važno je paralelno se fokusirati na sve učesnike u platnom sistemu jer je lanac uvek jak onoliko koliko i njegova najslabija karika i zato mi u kompaniji Mastercard radimo na tome da sigurna plaćanja budu integrisano dostupna korisnicima onda i tamo gde su im zaista potrebna u cilju stvaranja jednog glatkog korisničkog iskustva“, zaključio je Nikola Mehandžić, direktor poslovnog razvoja za tržišta Zapadnog Balkana u kompaniji Mastercard.Poslednjih meseci je e-commerce postao kiseonik privrede.„Imali smo trgovce koji su bili spremni na ono što nas je sačekalo, ali imamo i puno onih koji nisu verovali. Ono što se desilo je rast, a što je mnogo važnije jeste da su kupci probali da kupuju online, preživeli su i ostali tu sa nama. Moramo da zajedno radimo na tom eko sistermu na prodaji, ali i zadovoljstvu kupaca. E-commerce možemo porediti sa rudnikom, morate da uđete u dubinu, radite na procesima, digitalnoj transformaciji, timovima, partnerima u smislu digitalnih platformi, kao i u segmentu plaćanja i logistike. Apel za sve one koji su eventualno propustili prethodni talas, da uđu u ovaj segment, imamo rast od 100 odsto, kupci ostaju. E-commerce nam se uveliko dešava i na nama svima je da se procenti još povećaju“, kaže Zorana Milidrag, predsednica, eCommerce Asocijacija SrbijeMikroelektronika izvozi oko 99,8 odsto svojih proizvoda, prodaje u 140 država, a Nebojša Matić, CEO ove kompanije smatra da je kompletan proces e-commerca transparentan i nije problematičan. „Bili smo među prvima koji su 2000. godine imali ovakav šop. Oko 50 odsto proizvoda prodajemo preko online prodavnice i 50 odsto preko distributera. Bili bismo u strahovito lošoj situaciji da ne postoji online prodaja, ona je integrisana u naš poslovni model. Zahvaljujući online načinu poslovanja, mi smo, u lošoj pandemijskoj situaciji bez problema radili, i proizvodili i prodavali. Kada je o sigurnosti reč, naša praksa pokazuje da smo za svih 15 godina imali samo pet prevara. Online poslovanje ne treba da bude tema. Savet malim kompanijama da ne kreću odmah u komplikovane procese i rešenja, već da postepeno grade svoje prisustvo na internetu“. Srpska asocijacija menadžera najavljuje nove online događaje i pružanje informacije, saznanja i podrške poslovnoj zajednici, sa posebnim fokusom, pored očuvanja biznisa i poslovanja, na pripremi kompanija da što spremnije dočekaju period oporavka nakon krize.