U proteklih 20 godina duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom evidentirano je preko 640 hiljada kubika bespravno posečenog drveta, ukupne vrednosti oko 2,6 milijardi dinara. JP "Srbijašume" ...
Više od polovine mladih planira da napusti Srbiju, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS). Ovakve planove nešto češće imaju mlade žene nego njihovi muški v...
Još se nije "ohladio" tek završeni aranžman Srbije sa MMF - tzv. "čuvarkuća", Vlada Srbije je najavila da će tokom januara razgovarati sa predstavnicima ove institucije o novom aranžmanu. Nedavno završeni aranžman odobren je Srbiji u julu 2018. godine na period od 30 meseci, nije predviđao korišćenje finansijskih sredstava, već je isključivo savetodavnog karaktera.Nakon demokratskih promena 2000. Srbija je imala sedam aranžmana sa MMF. Odnos Srbije i MMF-a u poslednjih 20 godina prolazio je kroz različite faze: od evidentne politike štapa i šargarepe, preko višegodišnjeg odlaganja da se ispuni dogovoreno, do otvorenih pohvala MMF-a vladinoj politici i posvećenosti ekonomskim reformama koje je vodio Aleksandar Vučić.Zamrzavanje aranžmanaPoslednji put je Međunarodni monetarni fond (MMF) zamrznuo kreditini aranžman sa Srbijom u februaru 2012. najavljujući da će se misija MMF-a vratiti na pregovore tek nakon parlamentarnih izbora. U pozadini odlaganja ove revizije aranžmana iz predostrožnosti vrednog 1,1 milijardu evra su bile daleko veće garancije za kredite javnim preduzećima i veće zaduživanje države od utvrđenog okvira sa ovom međunarodnom institucijom. To nije bio prvi put da MMF suspenduje pregovore sa Vladom Srbije. U prethodnom stend-baj aranžmanu sklopljenom u maju 2009. MMF nije odobrio zaključenje druge revizije aranžmana (Vlada Mirka Cvetkovića). Tadašnji šef Misije MMF-a za Srbiju Albert Jeger rekao je da će se druga revizija okončati za vreme treće revizije u oktobru 2009. pod uslovom da Vlada Srbije započne neophodne reforme i da smanji javnu potrošnju.Po broju odlaganja revizija i nepoštovanja dogovorenih reformi ipak prednjači aranžman iz 2002. koji je umesto tri zbog brojnih odlaganja trajao pet godina.MMF: U Srbiji ugroženo više od 140.000 radnih mesta Ovaj aranžman je bio izuzetno važan jer je ocena MMF-a o uspešnosti pregovora uticala na otpis duga Kluba pariskih poverilaca u iznosu 700 miliona evra.Četvrta, peta i šesta revizija aranžmana su nekoliko puta odlagane jer Vlada Srbije (Vlada Vojislava Koštunice) nije sprovodila predviđene reforme ili je donosila zakone suprotno dogovoru sa MMF-om. TIPIČAN PRIMER OBMANJIVANJA MMF-A JE BILO USVAJANJE ZAKONA O PENZIONOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU U KOJI JE, NAKON AMANDMANA SOCIJALISTIČKE PARTIJE SRBIJE, UŠLA ODREDBA DA DA PROSEČNE PENZIJE U NAREDNE TRI GODINE NE MOGU PASTI ISPOD 60% PROSEČNE ZARADE.MMF je izričito bio protiv toga u toku pregovora. U toku trajanja tog aranžama MMF je više puta izrazio sumnju u uspešnost aranžamana o čemu svedoče saopštenja NBS iz 2005. godine.MMF preporučio zamrzavanje plata i penzija u 2021.godini PREGLED SVIH ARANŽMANA POSLE 2000. GODINE1. 20. decembra 2000. odobrena je Hitna postkonfliktna pomoć u iznosu od 167,19 miliona evra kao podrška programu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracije SR Jugoslavije, navodi se na sajtu NBS. Iz ovih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za premošćavanje u iznosu od 144,57 miliona evra, koji su joj odobrile Švajcarska i Norveška, za izmirenje finansijskih obaveza prema MMF-u.2. 11. juna 2001. zaključen je stand-by aranžman u iznosu od oko 293,7 miliona evra (42,76% kvote), kao finansijska podrška daljim makroekonomskim i strukturnim reformama. Odobrena sredstva su iskorišćena u četiri jednake tranše, a otplaćena su u periodu od marta 2004. do maja 2006. godine. 3. 13. maja 2002. godine odobren je trogodišnji Aranžman za produženo finansiranje, u ukupnom iznosu od 909,38 miliona evra kojim je podržan ekonomski program stabilizacije i reformi. Odobrena sredstva su u potpunosti iskorišćena u 12 tranši, a prevremeno su otplaćena tokom 2006. i 2007. godine. Zaključivanje ovog aranžmana posebno je značajno jer je omogućilo realizaciju prve faze smanjenja duga prema poveriocima Pariskog kluba u iznosu od 51% tj. za oko 2 milijarde dolara, a uspešan završetak aranžmana i preostali otpis od 15% reprogramiranog duga prema poveriocima Pariskog kluba u vrednosti od oko 700 miliona dolara. 4. 16. januara 2009. zaključen je stand-by aranžman iz predostrožnosti u iznosu od 400,33 miliona evra koji je usled neočekivanog pogoršanja spoljnog finansijskog okruženja povećan 15. maja 2009. godine na 2.941,95 miliona evra.Od odobrenih sredstava, iskorišćeno je ukupno 1.536,33 miliona evra. Ovaj aranžman je uspešno okončan 8. aprila 2011. godine.5. 29. septembra 2011. odobren je osamnaestomesečni stand-by aranžman iz predostrožnosti, u iznosu od 1.076,75 miliona evra. Ovaj aranžman zaključen je u cilju očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti u zemlji i poboljšanja investicione klime. Prva revizija aranžmana u februaru 2012. godine nije okončana pozitivno zbog odstupanja od dogovorenog fiskalnog programa, a odobrena sredstva nisu iskorišćena.6. 23. februara 2015. odobren je stand-by aranžman u trajanju od 36 meseci u iznosu od oko 1.168,5 miliona evra, kao podrška dogovorenom ekonomskom programu za period od 2015-2017. godine. Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači bez namere da se odobrena sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje. Aranžman je okončan 23. februara 2018. 7. 18. jula 2018. odobren je Instrument za koordinaciju politike. Ovo je mehanizam savetodavnog karaktera i nije predviđao povlačenjem novca.
EPS Distribucija je prošle nedelje najavila da će svojim potrošačima, u skladu sa Zakonom o energetici početi da šalje ugovore o preuzimanje električnih brojila i ostale priključne opreme, jer ona spadaju u ...
Poštovani, najljubaznije Vas molim da ovo pismo pročitate ili eventualno prosledite delu redakcije koja bi upoznala gledaoce, slušaoce i čitaoce sa mojim problemom rada na internetu i problemom koji imaju oko 100 000 ljudi, a sa porodicama 300-400 000 ljudi Republike Srbije. Ovde je pitanje egzistencije ovih ljudi koji rade na internetu, ljudi koji su u najvećoj meri visoko obrazovani, najčešće natprosečno inteligentni, koji izdržavaju porodice na ovaj način. Na žalost, jutjuberi i influenserke kvare sliku o većeni kada se govori o poslovima na internetu. Ovo nije politički problem niti je borba protiv vlasti. Ovo je jednostavno borba za život i golu egzistenciju nas koji smo godinama bili obmanjivani od strane Poreske uprave, a sada nas pozivaju da dajemo izjave zašto nismo plaćali porez, iako smo želeli da plaćamo, ali nismo znali ni kakao, ni koliko, ni kada, jer uvek smo vraćani sa obrazloženjem da niko ne plaća i da radnici na internetu nemaju šta da plaćaju! Molim Vas da pročitete celo pismo gde je detaljno sagledan moj problem, a koji je isti u najvećem broju slučajeva. Da napomenem da radnici na internetu žele plaćati porez, ali ne tako da država uzme i do 80% zarađenog počevši od 2015. godine do danas, pa ćemo postati dužnički robovi države sa sve decom i porodicama.U nadi da će te do kraja pročitati sledeći tekst i uvideti da problem koji imam ja i desetine hiljada drugih sugrađana u državi, da će te upoznati i vaše gledaoce i slušaoce prikladnim tekstom ili i celim ovim tekstom, srdačno Vas pozdravljam.M O L B Aza pomoć i razjašnjenje problema koji imam u vezi plaćanja poreza kao radnik na internetu, a problem koji imaju i još oko 100 000 ljudi u Srbiji (sa porodicama oko 300 000 do 400 000 ljudi).Ja sam profesor po struci, nisam kriminalac, a biću dužnički rob doživotno zato što mi je bilo onemogućeno ispunjenje obaveza prema državi!Poštovani, u dobroj nadi da ću dobiti pomoć i objavu ove priče ili makar pokretanje priče u medijima, obraćam vam se ovim pismom. Molim vas da pismo pročitate do kraja i odgovorite mi, uputite me kako da rešim ogroman problem u kom se nalazim, u kome se nalazi moja porodica. Ili da javno zapitate kako da se reši problem.Po zanimanju sam diplomirani matematičar, oženjen sam, imam dve ćerkice, sa velikim razmišljanjem i za treće dete. Zadnjih godina radim poslove na internetu, tj. održavam veb sajtove i od toga živimo, svoje sajtove čiji sam ja tvorac, moje autorsko delo, ali za koje ne posedujem ugovor da je autorsko delo jer sam sa sobom ne mogu sklopiti ugovor. Za vreme obavljanja tog posla bilo je lepih trenutaka i dobre zarade, ali i toga da po nekada po par meseci nije bilo zarade već isključivo troškova, i tako svake godine. Dakle, želim reći da posao koji sam radio nije bio konstantan i uvek sa pozitivnim saldom. Dešavalo se da novac nikada i ne stigne, bez mogućnosti bilo kakve žalbe i bilo kome, jer jednostavno to je takav rad, bez ugovora i sigurnosti. Vreme koje sam provodio u tom radu je bilo uvek 19-20-21 sati dnevno, tj. od 24 sata sam samo 3-4 sata dnevno spavao, i tako godinama. Mladost mi je prošla pored računara, rodila su se deca i rasla pored mene, a ja sam sve vreme sedeo za računarom, danju i noću, da bih uspeo da ih izvedem i omogućim koliko-toliko normalan život i detinjstvo. Sopstvenu ženu sam viđao ujutru, kada legnem pored nje, često smo se svađali, zato šo mi je „žena“ postala računar, s obzirom da sam pred njim provodio 19-20 sati dnevno. Ali tako je moralo biti, jer se samo tako može raditi na internetu. Čak i na eventualne odlaske u selo ili na kraći odmor, uz mene je morao biti laptop, jer jedan dan nerada može poništiti ceo prethodno uložen trud oko rada veb sajtova koje sam održavao. Tako da se i zajedničko provedeno vreme sa porodicom svodilo na rad!Prethodnih godina sam više puta odlazio u Poresku upravu raspitujući se oko obaveza koje imam, kako kasnije nebih imao problema, a koje ipak imam sada. I iz poreske šalter sale u 100% slučajeva odgovor je uvek bio da ne postoje obaveze i da radim, da ne brinem, da niko ništa ne zna i da do sada niko nije plaćao bilo kakve obaveze što se tiče rada preko interneta. I to se ponavljalo sve do početka prethodne 2020. godine i korona virusa, kada se prvi put na televiziji počelo pričati o eventualnoj naplati poreza za ovaj rad. Štaviše, i sada, a posle početka priče o plaćanju tog poreza, kada se ovih dana ode u poresku upravu da se plati eventualni porez i dalje se ne može platiti odlaskom u Poresku upravu, već se upućujem da moram sam platiti porez preko interneta! E a tu onda nastaje problem još veći, jer ako nemam pomoći knjigovodstvene agencije, kako to sam da izvedem. Drugi problem je jer kao fizičko lice nemam ni neki sertifikat koji je obavezan da bih pristupio svom poreskom nalogu, kog takođe nemam. Ako bih angažovao knjigovodstvenu agenciju ponovo imam problem, jer se dešavalo da imam više pojedinačnih doznaka koje su po 5-30$, tako da bih od ukupnog prihoda koji sam imao imao samo troškove, jer i da sam platio obaveze prema državi i troška bilo koje knjigovodstvene agencije ja bih bio u minusu. A od čega da živim i zašto onda raditi?Slušao sam ministra finansija i čitao sam na internetu da je savet da se registruje firma paušalno ili sa vođenjem knjiga. Međutim, ponovo je problem u pitanju, par meseci postoji zarada, ali je i par meseci stagnacija, nema zarade ili je saldo negativan, tj. veći budu troškovi oko održavanja sajtova nego što stigne novca, a država u svakom slučaju sve tretira kao prihode. Tako da na kraju porezi koji se plaćaju za firmu uz vođenje knjiga bi zaradu sveli u najboljem slučaju na pozitivnu nulu ili još gore, bilo bi samo negativan saldo, bio bih u minusu. A od čega onda živeti? Koja bi bila svrha takvog rada?Imam devizni račun otvoren u banci i sve uplate koje su bile ka meni upućene su evidentirane na bankovnom računu. Prema Zakonu i „Uputstva za sprovođenje odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom“ u članu 1. Opšte odredbe, tačka 5. Banke su obavezne da Narodnoj banci Srbije dostavljaju podatke i izveštaje o obavljenim transakcijama sa inostranstvom – na način i u rokovima propisanim sa ovim uputstvom, a po dinamici kako je utvrđeno uputstvom, tj. na dnevnom ili dekadnom nivou. Zatim, prema „Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji“ u članu 71. koji glasi „Opomena za plaćanje poreza“, Poreska uprava je mogla da pre dospelosti plaćanja poreza (prema stavu 1.) a prema stavu 2. imala je OBAVEZU i MORANjE da najkasnije nakon 30 dana od dana dospelosti neplaćenog poreza ili dela poreza koji nije plaćen u vremenu dospelosti, da pošalje opomenu o vrsti i iznosu poreza. S obzirom na prethodno spomenuto Uputstvo po kome se morala ponašati banka i Zakon po kome se morala rukovoditi Poreska uprava, a shodno i tome da sam se i lično interesovao kod Poreske uprave kako da se plaćaju eventualne obaveze prema državi, apsolutno nisam svojom krivicom dospeo u situaciju u kojoj se trenutno nalazim. Jer pitanje je da li je banka radila po Uputstvu i da li je Poreska uprava radila po spomenutom Zakonu, a očigledno je da nije, jer nisam dobio niti jednu opomenu kako bi trebalo biti po Zakonu, a informaciju sam imao direktno iz Poreske uprave da nema obaveze prema državi što se tiče rada na internetu i da to još niko ne plaća. Pa zato ni ja nisam nikakvu obavezu prema državi izvršio, iako sam imao nameru da to učinim.Zadnjih dana prehodne 2020. godine mi je iz Poreske uprave stigao poziv u vezi utvrđivanja prihoda fizičkog lica, što pretpostavljam da je poziv u vezi rada preko interneta. I jedino kada sam imao veće uplate su bile tokom 2015. godine, tako da pretopostavljam da sam i ja jedan od par hiljada ljudi u Srbiji koji su dobili slične pozive zadnjih dana 2020. godine. S obzirom da sam veće uplate imao samo tokom te godine (malo preko 500 evra mesečno), a sada nema dovoljno ni za mesečne fiksne troškove koji postoje ѕa jedan veb sajt, interesuje me šta da kažem u poreskoj a da ne postanem dužnički rob države doživotno?!Već par poslednjih dana uopšte ne spavam, iako sam i uzoran sportista zbog ove situacije imam povećan pritisak i verovatno i povišen šećer u nepunih 40 godina, ne mogu ni raditi, pod stalnim sam stresom šta da radim, šta će biti i borim se razmišljanjem vredi li nastaviti ovako živeti, kako da preživim kao pojedinac i kao porodica!Molim Vas za savet, šta da uradim i kako da se ponašam a da ostanem normalan, da sačuvam svoju porodicu na okupu, da visokoobrazovani građanin ove države i supruga, koja je takođe fakultetski obrazovana, sa svojom decom žive normalno, a ne kao robovi države?Ovo pišem posle obraćanja predsednika Republike Srbije na televiziji Pink od 31.12.2020. godine, u jutarnjem programu, kada je rekao da država nije radila svoj posao kako treba i da je narod u pravu, da radnici na internetu-frilenseri nisu imali informaciju kako i koliko da plate dažbine prema državi. Citiram: „...bilo je tu i nekih naših grešaka (država) u delovanju... videćemo da i mi preuzmemo deo krivice na sebe (država)... jer ako oni (frilenseri) nisu bili apsolutno sigurni i u dobroj veri su postupali da nisu apsolutno sigurni da moraju to da plate i da tu obavezu imaju onda mi (država) moramo da vidimo na koji način da se napravi kompromis, govorim o nekom ranijem periodu od 5, 4, 3, 2 itd. godina.“Još jednom bih napomenuo da sam više puta dolazio u Poresku upravu i da sam uvek dobijao informaciju da radim i ćutim, da se nikom ne naplaćuje porez za rad preko interneta, da sada takođe ne mogu platiti porez odlaskom u Poresku upravu, da samostalno ne mogu platiti preko interneta jer nemam pristupa poreskom portalu i da je obrazac za samostalno plaćanje komplikovan jer ima više stručnih pojmova koji se samostalno ne mogu rastumačiti osim ako niste ekonomista i poznajete Zakon i poreske stope, a da otvaranje firme ili plaćanje preko knjigovodstvene agencije takođe nisu mogući jer bi se onda radilo isključivo za drugog a da bi meni ostali troškovi koje moram platiti, ne i zarada. Stoji i sada činjenica da svoje obaveze prema državi želim platiti.Poslednjih dana Xrvatska je pozivala radnike na internetu iz svog okruženja, takozvane digitalne nomade, da dođu kod njih i rade sa 0% poreza, a ovo su omogućili donošenjem Zakona od pre neki dan da digitalni nomadi dobijaju, na zahtev, radnu dozvolu na godinu dana i 0% poreza za to vreme. Inače, i u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Xercegovini je postojao sličan problem pa je porez sveden na progresivni ili na fiksni od do 10%. U Rusiji je ovih dana takođe donet Zakon po kome je isti porez samo 3%! Pa se razmišljam da prvo samostalno, a onda i sa porodicom, pređem u neku od ovih država. Bilo bi mi krivo jer je u Srbiji moj dom i ognjište, familija, prijatelji, ali će najverovatnije egzistencijalno pitanje preovladati.U istom problemu kao i ja je oko 100 000 ljudi, najčešće visoko obrazovanih i najinteleigentnijih ljudi u Republici Srbiji (prema saopštenju Poreske uprave i drugih relevantnih državnih institucija) što je sa porodicama oko minimalno 300 000 – 400 000 ljudi, a što je ogroman broj ljudi u ovim teškim vremenima.Mene problem tek čeka narednih dana ili nedelja, a kada mi bude stiglo poresko Rešenje. Obraćam vam se nakon Rešenja koje je dobio moj kolega od strane Poreske uprave, koji je po tom Rešenju dužan da plati oko 70 000 evra za 2015. godinu i par narednih, a što je više od 70% od ukupnog prihoda koje je ostvario, tj. preko 87,5% poreza i doprinosa sa kamatom a po odbitku 20% nominalnih troškova, čovek koji je natprosečno inteligentan, fakultetski obrazovan sa teškim fakultetom, kome je žena doktor nauka, koji ima četiri mala deteta i koji je sav novac koji je imao uložio u Republiku Srbiju gradeći kuću za sebe i svoju porodicu, izdržavajući svoju porodicu, trošeći novac u domovini. On će postati dužnički rob države jer neće imati da plati dug. Sada nema prihode koji su u toj godini pre 6 godina bili najveći pa se smanjivali, a ipak će morati da nastavi da živi sa 4 deteta i suprugom, verovatno u nekoj kući udžerici ili na ulici, kao socijalni slučaj na teretu države! A ovakvih primera u Srbiji je na desetine hiljada, jer su ljudi živeli od novca koji će im se potraživati naknadno!Molim Vas za razuman savet, ne kao zaposlenog nego kao zdravorazumskog čoveka-žene, šta ja da radim i kako da se ponašam, šta da kažem kada se javim u Poresku upravu a da ne ostanem na ulici kao rob države, ni kriv ni dužan (formalno kriv, suštinski i zdravorazumski nedužan)?Molim Vas da u vojim medijima objavite ovaj problem ili deo priče, kako bi pokušali da pokrenemo razgovore da bi se rešio problem koji imamo. Dana 30.12.2020. godine je u Beogradu organizovan protest „Udruženja radnika na internetu“ kako bi se čulo za ove probleme, bilo je prisutno između 1000 i 1500 ljudi. Najavljen je još jedan protest za 16.1. gde će prisustvovati ljudi sa svojim porodicama, u mnogo većem broju nego što je to bio slučaj pred novu godinu, kako bi se uvidelo da je problem neverovatno veliki, da se porez želi platiti, ali da se mora sesti i dogovoriti kako da se plati i koliko. Ovo je borba za egzistenciju desetine hiljada porodica u Srbiji, nije politička borba i svrstavanje na jednu ili na drugu političku stranu i molim Vas da tako shvatite ovo pismo.U nadi da će te pročitati celo pismo i pozitivno odgovoriti ili makar sa delovima iz pisma u svojim medijima ili emisijama spomenuti problem, srdačno Vas pozdravljam.Datum: Potpis:02.01.2021. Mak. N.PS: Izvinjavam se što se što se potpisujem samo sa inicijalima, jer sam prepun sumnji da ako bih se potpisao sa punim imenom, prezimenom i svim drugim podacima, da bih još više bio gonjen od strane države, izvinjavam se zbog takvog, možda pogrešnog, utiska.
Epidemiološke situacije u privredi je nastavila da se poboljšava, pokazala je najnovija anketa koju je Privredna komora Srbije (PKS) sprovela među 1.057 kompanija. Od ukupno 381.249 zaposlenih...
Tajni ugovori Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) sa dve privatne firme Gim i Britiš motors izazvali su sumnju da su prilikom tih poslova počinjena dva krivična dela, trgovina uticajem i sukob interesa, piše Nedeljnik NIN. Kako se navodi, očigledno su prekršena i tri zakona, Zakon o javnoj svojini, Zakon o javnim nabavkama i Zakon o policiji.Kako je ranije pisao NIN kroz sporne ugovore se vidi da je MUP poslovao sa firmom u čijem je timu bio otac tadašnjeg ministra policije, Nebojše Stefanovića, kao i da se u posao kasnije uključila firma Britiš motors čiji je vlasnik visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (kojoj pripada i tadašnji ministar), Ostoja Mijailović.NIN je inače prvi objavio sporne ugovore 24. decembra 2020. kojima su skopljeni poslovi o MUP-ovoj prodaji oružja Gim-u.Britiš motors je inače kasnije namirio dug Gim-a MUP-u isporukom džipova.Nekadašnji član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, profesor Čedomir Čupić objašnjava da su ugovori MUP-a sa Gimom i Britiš motorsom primeri sumnje za trgovinu uticajem i sukob interesa, što predstavlja dva krivična dela.“Ugovori su sklapani s privatnim licima, koja su u jednom slučaju rodbinski povezana, a u drugom slučaju radi se privatnom licu pozicioniranom u partiji iz koje je i bivši ministar policije”, kaže Čupić.On smatra i da odgovorno lice u MUP-u nije trebalo da potpiše ugovor, ako je videlo da se u timu Gima nalazi otac ministra policije.NIN: MUP PRODAVAO ORUŽJE "GIM"-U, DUG IZMIRILA FIRMA BLISKA SNS-U "Posle javnog pojavljivanja, Agencija za sprečavanje korupcije, Tužilaštvo i Unutrašnja kontrola u okviru policije bili su dužni da pokrenu istragu i da po hitnom postupku upoznaju javnost sa svim istražnim radnjama", smatra Čupić.Prema rečima programskog direktora Transparentnosti Srbija, Nemanje Nenadića, u trojnom odnosu između MUP-a, Gim-a i Britiš motorsa, dosta stvari i dalje nije poznato i pored toga što objavljeni ugovori nose oznaku tajnosti "strogo poverljivo"."Nije jasno ni da li su uopšte bili ispunjeni uslovi za stavljanje ove oznake tajnosti, jer bi ona trebalo da se koristi samo u slučajevima kada bi usled saopštavanja takvog podatka „nastala teška šteta po interese Republike Srbije", navodi Nenadić.On ukazuje da se može pretpostaviti da su poslujući na taj način, ljudi koji su odgovorni u MUP-u oštetili budžet, jer je MUP planirao da zaradi od prodaje oružja i to iskoristi za troškove između 2015. i 2018, "ne nužno za kupovinu automobila".Međutim kako dodaje Nenadić, MUP je bio lišen toga jer Gim nije ispunio deo ugovorenih obaveza, kao i da isplata duga isporukom džipova nije dovoljan uslov da se ispune zakonska pravila."Šteta se ogleda u tome što je ova nabavka izvršena bez mogućnosti da se kroz konkurenciju dođe do najpovoljnije ponude", objašnjava Nenadić.On smatra i da bi najveća šteta mogla tek da nastane, jer su ugovor o isporuci vozila MUP-u od strane Britiš motorsa i sa njim povezan ugovor o asignaciji ništavni.Kako Nenadić naglašava ti ugovori su protivni propisima koji su u ovom slučaju obavezivali jednu od ugovornih strana, a to je MUP.“Zakon o javnoj svojini i Zakon o policiji nalažu da se sredstva pribavljaju u javnu svojinu javnim nabavkama”, kaže direktor Transparentnosti.On podseća da su nabavke u vidu kompenzacije u Srbiji zabranjene još od donošenja Zakona o javnim nabavkama 2002. godne.Njemu je kako kaže jasno da je zakon prekršen, ali ostaje pitanje motiva odgovornih lica u MUP-u da to učine.Ocenjuje i da je u međuvremenu uvećana vrednost oružja koje je MUP odlučio da proda Gim-u, kao i da se na osnovu podataka iz ugovora vidi da da posao sa prodajom oružja i dalje traje, jer se kako je rekao "isporuka automobila vezuje za isporuke oružja".Otac nekadašnjeg ministra policije, Nebojše Stefanovića, sada već pokojni, Branko Stefanović dovodio se u vezu i sa prodajom oružja kompanije Krušik iz Valjeva, po povlašćenim cenama, takođe firmi Gim.
Sindikat "Nezavisnost" u kompaniji Ziđin Copper Bor upozorio je danas da po novom kolektivnom ugovoru poslovodstvo te kompanije planira ukidanje brojnih beneficija zaposlenima, umanjenje cene noćnog rada i ukidanje regresa. Tu "ponudu" je sindikat ocenio kao "nepristojnu i neprihvatljivu", prenosi portal Istmedia.Većinski vlasnik borske kompanije je kineski Ziđin, sa 63 odsto vlasništva, dok država Srbija ima udeo od 37 odsto.Sindikat "Nezavisnost" je obavestio da je 4. januara otpočeo pregovore o zaključenju kolektivnog ugovora po kome će, kako je predloženo, godišnji odmor biti maksimalno 28 radnih dana, plaćeno odsustvo maksimalno do pet radnih dana, a plaćeno odsustvo dobrovoljnim davaocima krvi smanjeno je sa pet na dva radna dana.„Osnovna zarada nema više koeficijenta radnog mesta čija se vrednost utvrđivala na osnovu vrste i stepena stručne spreme odnosno obrazovanja, složenost poslova, odgovornost na poslu i uslova rada, a isključeno je usklađivanje ugovorene cene rada za efektivni radni čas sa procentom povećanja Minimalne cene rada po satu saglasno odlukama socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije“, rekao je sindikat.Uvećana zarada je umanjena do zakonskog minimuma i to:za rad na dan državnog i verskog praznika umanjenje sa 150% na 110%za Dan rudara umanjenje sa 150% na 110%za rad noću umanjenje sa 35% na 26%za prekovremeni rad umanjenje sa 35% na 26%za rad nedeljom više nema uvećanja za 30%za rad u drugoj smeni i za rad subotom u četvorobrigadnom sistemu rada više nema uvećanja za 10%po osnovu vremena provedenog na radu (minuli rad) za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu umanjenje od 0,5% na 0,4%za pripravnost (kućno dežurstvo van radnog vremena ukinuto uvećanje od 5%)Smanjena je visina naknade zarade sa 85 odsto na 60 odsto prosečno ostvarene zarade u prethodnih 12 meseci, troškovi za ishranu radnika (topli obrok) su umanjeni za 21,7 odsto. Regres je smanjen za 63,77 odsto, a otpremnina za odlazak u penziju je smanjena sa tri bruto zarade zaposlenog na dve prosečne bruto zarade u Srbiji.Sindikat naglašava da su izbrisane jubilarne nagrade, a poklon čestitka za novorođenče u iznosu prosečne neto zarade kod poslodavca u prethodna tri meseca od dana rođenja biće ubuduće solidarna pomoć za rođenje deteta u iznosu od 60.000 dinara.Izbrisane su jubilarne nagrade, a poklon čestitka za novorođenče u visini prosečne neto zarade kod poslodavca u prethodna 3 meseca od dana rođenja više nije čestitka već solidarna pomoć za rođenje deteta u visini od 60.000 dinaraIzbrisano je učešće zaposlenih u dobiti, a invalidima rada se više ne priznaje pravo da zbir zarade na invalidskom radnom mestu i naknade zarade (invalidnine) koja je opredeljena rešenjem fonda PIO."Zalagaćemo se za očuvanje prava koja zaposleni ostvaruju iz aktuelnog i trenutno važećeg kolektivnog ugovora, tako što ćemo iscrpeti sva zakonom dozvoljena sredstva za ostvarenje interesa zaposlenih", naveli su u sindikatu Nezavisnost.
-615x345.jpg.webp)
Nemačka je na Bloombergovoj rang listi najinovativnijih ekonomija zauzela prvo mesto, koje je prethodnih šest godina držala Južna Koreja, piše portal Bankar.Nemačka se našla na vrhu liste 2020. godine, čime je prekinula šestogodišnju dominaciju Južne Koreje. Sjedinjene Američke Države su na devetom mestu, izgubivši jedno mesto u odnosu na prošlu godinu.Poredak uključuje faktore kao što su troškovi istraživanja i razvoja, broj domaćih prijava patenata i broj domaćih javnih visokotehnoloških kompanija.Nemačka je postigla 88,21 od 100 mogućih poena.Singapur i Danska bili su zemlje sa najviše napretka među prvih 10, popevši se za po tri pozicije.
Na osnovu odobrenja Narodne banke Srbije, Mobi banka a.d. Beograd omogućila je svojim korisnicima platnih usluga da putem funkcije „IPS skeniraj” plaćaju račune/fakture na kojima je prikazan NBS IPS QR kod, saopštila je centralna banka.Prema obaveštenju Mobi banke a.d. Beograd, plaćanje računa skeniranjem NBS IPS QR koda omogućeno je novom verzijom aplikacije za mobilno bankarstvo i ovakva plaćanja izvršavaju se kao instant plaćanja.Više informacija o uslugama instant plaćanja Mobi banke a.d. Beograd može se dobiti na internet prezentaciji ove banke, kao i pozivanjem korisničkog servisa navedene banke.
Saudijska Arabija, zemlja koja je među vodećim proizvođačima nafte u svetu, najavila je da na obali Crvenog planira izgradnju grada bez automobila, ulica i emisije štetnih gasova, preneo je Dojče vele. To će biti prvi korak u izgradnji futurističke biznis zone "Neom".Grad pod nazivom "The line" sastavni je deo projekta koji vredi 500 milijardi dolara i koji je na državnoj televiziji predstavio prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohammed bin Salman."Neom" se inače retko spominjao u javnosti otkada ga je Bin Salman najavio još 2017. godine kao ključni element Vizije 2030 koja bi trebala smanji zavisnost Saudijske Arabije od prihoda koje dobija prodajom nafte."Projekat uključuje grad sa milion stanovnika, koji će se protezati na potezu dugom 170 kilometara i sačuvaće 95% prirode u okviru "Neoma", bez automobila, ulica i emisije štetnih gasova", objasnio je bin Salman."Neom" će na površini od 26.500 kvadratnih kilometra imati i industrijske i logističke zone koje bi trebale da budu dovršene do 2025. godine, navodi Rojters."Moramo da transformišemo koncept uobičajenog grada u futuristički", izjavio je čelnik zemlje koju redovno svrstavaju među najveće zagađivače u svetu.Grad za pešake imaće škole, zdravstvene centre, zelene površine i brzi javni prevoz, a putovanje između dve destinacije neće trajati duže od 20 minuta, stoji u saopštenju "Neoma".Glavna uloga namenjena je veštačkoj inteligenciji, a grad će se u celosti napajati čistom energijom.Gradnja će početi u prvom tromesečju ove godine a projekt će se finansirati iz državnog investicionog fonda, kojim kraljevstvo pokušava da proširiti privredu izvan ključnog naftnog sektora.Projekat bi trebalo da otvori 380 hiljada radnih mesta i poveća bruto domaći proizvod Saudijske Arabije do 2030. za 180 milijardi rijala (48 milijardi dolara), navodi se u saopštenju.
Kanadski trgovinski lanac Alimentation Couche-Tard ponudio je skoro 20 milijardi dolara za francuski lanac supremarketa Carrefour, koji je i jedan od najvećih prehrambenih dobavljača u toj zemlji, preneo je Seebiz. Francuska vlada je zbog ovog poteza izrazila zabrinutost, a kao razlog navodi nezavisnosti u sektoru prodaje hrane i pitanje sigurnosti radnih mesta.Kompanija Couche-Tard čije je sedište u Kvebeku saopštila je da je za francuskog dobavljača namirnica predala neobvezujuću ponudu od 20 evra po deonici, uglavnom u gotovini.Ona je tako procenila francusku kompaniju na 16,2 milijarde eura (19,72 milijarde dolara).Deonice Carrefoura pri tome su porasle za 17%, dok su dionice Couche-Tarda pale 11,6%.Kako se navodi, evropski lanci supermarketa suočavaju se sa velikom konkurencijom koja dolazi i od internet operatera kao što je Amazon, pa analitičari sve češće predlažu njihovo povezivanje.Ponuda kanadske kompanije za francuski lanac supermarketa, pokrenula je i pitanja poput smanjenja troškova nakon konsolidacije.Couche-Tard inače ima 15 hiljada prodavnica širom Kanade, Sjedinjenih Država, Meksika, Irske, Norveške, Švedske, Danske, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Rusije, Japana, Kine i Indonezije.CRNOGORSKI LANAC SUPERMARKETA PLANIRA DA DOĐE U SRBIJU
Šta je najpametnije što može da uradi čovek kad mu do guše dođu stres, nervoza, buka, štroka (...) Beograda? Da se iseli odatle i da napravi neki samoodrživi biznis u takozvanoj p...
Da li smo svesni koliko naše aktivnosti utiču na društvo, životnu sredinu i uopšte na kapacitet našeg prirodnog i društvenog okruženja da iste uslove pruži budućim generaci...
Kompanija Henkel je u okviru poslovnog sektora Deterdženti i kućna hemija predstavila ekološku liniju proizvoda pod nazivom Pro Nature – kreiranu da pomogne, podrži i edukuje zajednice ši...
-270x152.jpg)
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da masovna vakcinacija protiv novog koronavirusa neće dovesti do kolektivnog imuniteta u svetu tokom 2021. godine, javio je Glas Amerike. Vodeći naučnik SZO dr Sumja Svaminatan izjavila je da treba vremena da se proizvede i distribuira dovoljno doza vakcine kako bi se konačno zaustavilo širenje Kovida 19. Svaminatan je naglasila i potrebu da zemlje nastave sa merama za suzbijanje širenja virusa, kao što su nošenje maski, socijalna distanca i pranje ruku.Istovremeno, kako je preneo Rojters, farmaceutska kompanija "Moderna" saopštila je da bi njena vakcina protiv Kovida 19 trebalo da pruži imunitet bar na godinu dana.Kako se naglašava, "Moderna" je uverena da je tehnologija koju je koristila u izradi vakcije i u kojoj se upotrebljava ribonukleinska kiselina (RNK) pogodna za razvijan je vakcine zasnovane na novom obliku koronavirusa, koji se pojavio u nekoliko zemalja.Doktor Brus Ajlvord, visoki savetnik SZO, izrazio je nadu da će se tokom februara početi sa snabdevanjem najsiromašnijih zemalja sveta vakcinama protiv Kovida 19.On je pozvao proizvođače vakcina da stave prioritet na isporuke vakcina Ustanovi za globlani pristup vakcinama protiv Kovida 19 (COVAX).COVAX predstavlja udruženi projekat SZO, Koalicije za inovacije u pripremljenosti za epidemije (CEPI) i Gavi, Alijanse za vakcinisanje, organizacije koju su osnovali Bil i Melinda Gejts, kako bi se vakcinisala deca u najsiromašnijim zemljama na svetu.
-615x345.jpg.webp)
Međunarodna organizacija rada (MOR) smatra da zaposleni koji svoj posao trenutno obavljaju od kuće moraju imati bolju zakonsku zaštitu, piše Al Jazeera.Agencija Ujedinjenih nacija procenila je u izveštaju da je 20 odsto radnika u svetu bilo primorano da radi od kuće na prvom vrhuncu pandemije u prvim mesecima prošle godine.Pre pandemije, oko 260 miliona ljudi radilo je od kuće, što je 7,9 odsto globalne radne snage.Gotovo 166 miliona tih ljudi bilo je u Aziji, prenosi agencija Hina.U Evropi države sa najvećim brojem radnika koji rade od kuće su Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija, Finska i Austrija.MOR je u izveštaju upozorila da radnici koji rade od kuće imaju slabiju socijalnu sigurnost.Propisi o socijalnom osiguranju često se ne sprovode pravilno, a mnogi takvi radnici ih nemaju ni jer su klasifikovani kao samozaposleni.ILO je utvrdila da radnici koji rade od kuće zarađuju znatno manje od ostalih, čak i kada su isključeni faktori kao što su starost, obrazovanje i posao.Ovim radnicima treba obezbediti poštene zarade, socijalnu sigurnost i regulisano radno vreme, zaključila je MOR.
Pavle Knežević imenovan je za novog finansijskog direktora kompanije Siemens d.o.o. Beograd, počev od 01. januara 2021. godine, navodi se u saopštenju ove kompanije.Pavle Knežević ima skoro 10 godina iskustva na različitim pozicijama u kompaniji Siemens, a na mesto finansijskog direktora kompanije dolazi sa funkcije finansijskog direktora Smart Infrastructure odeljenja kompanije Siemens d.o.o. Beograd, koju je obavljao prethodne tri godine.Siemens se u Srbiji bavi proizvodnjom, prenosom i distribucijom energije, automatizacijom i digitalizacijom u procesnoj i proizvodnoj industriji, transportnim rešenjima za železnički i drumski saobraćaj, time dajući svoj doprinos realizaciji kapitalnih investicija u Srbiji.
Aviokompanija Viz Er (Wizz Air) otkazala je većinu planiranih proširenja letova iz beogradske baze za sledeću letnju sezonu i obustavila planove za povećanje broja aviona koje ima u Beogradu, piše portal Exyuaviation.Od devet novih ruta koje je kompanija planirala da pokrene, samo dve su ostale još uvek aktivne i to Sandefjord i Hamburg. Aviokompanija je otkazala letove za Barselonu, Lisabon, Milan, Šarlroa, Keln, Fridrihshafen i finski grad Turku.Dalje, prevoznik je odložio nastavak svojih letova iz Salzburga, koji je bio dostupan tokom kratkog perioda prošlog leta, pre nego što je suspendovan zbog ograničenja putovanja.Viz Er je prvobitno planirao da proširi svoju beogradsku bazu tokom letnje sezone 2020. sa deset novih ruta, dodatnim avionom i nadogradnjom svoja dva postojeća aviona Airbus A320 na A321.Niskotarifna aviokompanija najavila je proširenje sredinom juna prošle godine, jer su zemlje širom Evrope počele da ublažavaju stroge mere protiv širenja virusa.Međutim, njeni planovi su izbačeni iz koloseka jer je Srbija uklonjena sa spiska zemalja koje EU smatra epidemiološki sigurnim, zabranjujući ulazak većini srpskih državljana u evropske zemlje.
Prvog dana sa portala Besplatne bibilioteke Fondacije Alek Kavčić skinuto je 8670 udžbenika, saopštio je na svom tviter nalogu osnivač te fondacije, profesor na Karnegi Melon Univerzitetu u Pitsburgu Aleksandar-Alek Kavčić."U knjižari bi to koštalo oko 60.000 evra", naveo je Kavčić.Naglasio je da je 55% pristupa toj platformi bilo sa mobilnih telefona, kao i da je najpopularniji udžbenik Matematika 7, skinut 2.000 puta. "Ponosni smo! Sedmaci vole matematiku! Nastavite da pristupate sajtu besplatnabiblioteka.com", poručio je Kavčić.Kavčić je svoju ideju da osnovcima u Srbiji omogući besplatan pristup školskim udžbenicima počeo da realizuje nedavno.U novembru je izjavio za TVN1 da je obrazovanje u Srbiji u krizi, jer je institucija prosvetnog radnika srozana, kao i da mala zemlja kao Srbija mora da ima potpuno besplatno obrazovanje da bi ostala konkurentna. PROFESOR PLANIRA DA SVIM OSNOVCIMA U SRBIJI OBEZBEDI BESPLATNE UDŽBENIKE
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
