Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju decembra, prema preliminarnim podacima, dostigle 13,5 milijardi evra, što je za 648,1 miliona evra više u odnosu na kraj novembra....
DarkMarket, jedan od najvećih svetskih internet foruma za kriminalnu aktivnost je oboren, a vlasti su uhapsile čoveka za kojeg veruju da je bio iza sajta, saopštile su u utorak evropske vlasti, javlja Gizmodo.Do ove nedelje, sajt DarkMarket se mogao pohvaliti sa skoro pola miliona korisnika, preko 200.000 preprodavaca, i smatrao se jednim od najpopularnijih utočišta kriminalaca koji razmenjuju drogu, malver, ukradene podatke o kreditnim karticama i SIM kartice, između ostalog.Vlasti, predvođene nemačkim agencijama za sprovođenje zakona uspešno su oborile sajt, zaplenivši preko 20 servera u Ukrajini i Moldaviji, gde se operacija očigledno nalazila.Zvaničnici nisu otkrili identitet uhapšene osobe, rekavši samo da se radi o 34-godišnjem muškarcu koji je državljanin Australije.Ova akcija je bila deo veće inicijative za sprovođenje zakona usmerenu na „darknet“ aktivnost, koja je započela 2019. godine uklanjanjem hosting usluge CyberBunker-a.CyberBunker pružao je usluge veb hostinga iz bivših NATO vonjih bunkera u Nemačkoj i Holandiji, a služio je kao dom za servere na kojima su se nalazili ilegalni ili kontroverzni sajtovi poput PirateBay i WikiLeaks-a. Zvaničnici su u utorak rekli da će informacije prikupljene prilikom zaplene DarkMarket-a voditi ka daljim istragama.
Članovi udruženja "Stop neplaniranoj gradnji" iz Gornjomatejevačke ulice u Nišu, odlučili su da stanu na put neplaniranoj gradnji, i da urede ovo “mlado” naselje u Nišu. Kako kažu u udruženju, borbu nastavljaju kroz institucije, jer su prethodno uspeli da u saradnji sa gradom i opštinom zaustave gradnju u svom kraju, nakon duge borbe i protesta, prenosi Media & reform centar Niš.Jedan od članova udruženja, Milorad Mikuljanac, kaže da su sve dozvole za gradnju bile ispravne, ali da je nehumano bilo da se gradi zgrada do zgrade.“Taj prostor gde je trebalo da se gradi bio je namenjen meštanima ovog dela grada, da bude deo zelenila. Okupio sam stanare zgrada, obratio sam se Upravi za planiranje, gradonačelniku, i angažovao advokate da provere dozvole. Videli smo da je dozvola u skladu sa svim propisima koji su opšti uslovi koje je grad prepisao još 2012. godine, i uvideli da je dozvola zakonska. Onda smo mi videli da ne možemo da vodimo sudski spor… Ona jeste zakonska, ali nije ljudska, jer bi stanovi bili osam metara udaljeni od drugih”, kaže Mikuljanac.Foto: Udruženje "Stop neplaniranoj gradnji" Trenutno su u kontaktu sa gradskim rukovodiocima, a sve u cilju nastavka ozelenjavanja naselja.“Sve ostale inicijative u narednom periodu biće vezane za okupljanja radi obaveštavanja građana o daljim koracima za sređivanje naselja. Pored toga, bice organizovane i akcije cišćenja”, kaže Mikuljanac.Do sada su se okupljali na protestnim šetnjama do crkve Svetog Pantelejmona i u samom naselju. “Takođe, inicijativa je počela štampanjem transparenata i njihovim postavljanjem na terase okolnih zgrada kako bi se privukla pažnja građana i medija. Isti transparenti su korišćeni i za protesne šetnje. Delili smo flajere i organizovali muzički koncert grupe ‘Zvezdana noć’ na jednom od okupljanja”, ističe Mikuljanac.Inicijativa je bila usmerena prema gradu i investitoru. “Postigli smo dogovor sa obe strane. Uz pomoć grada postignut je dogovor sa investitorom o zamenskoj parceli”, dodaje Mikuljanac, dok je na parceli gde je trebalo da bude gradnja zasađeno 170 sadnica jelki.Kažu da ih je povezao isti cilj - sređivanje naselja i stopiranje neplanske gradnje. Kontaktirali su i platili arhitektu koji je nacrtao predlog naselja.
Preuzimanja mobilnih aplikacija porasla su za 7 odsto u odnosu na prošlu godinu, na rekordnih 218 milijardi dolara u 2020. godini. U međuvremenu, potrošnja potrošača porasla je za 20 odsto i takođe dostigla novi rekord od 143 milijarde dolara, predvođena tržištima koja su uključivala Kinu, Sjedinjene Američke Države, Japan, Južnu Koreju i Veliku Britaniju, piše Tech Crunch.Potrošači su takođe proveli 3,5 biliona minuta koristeći aplikacije samo na Android uređajima, navodi se u godišnjem izveštaju o industriji analitičarske kompanije App Annie.U Americi, prosečni čovek sada više vremena provodi koristeći aplikacije na telefonu nego gledajući televiziju. Ovaj trend nije jedinstven za SAD, može se uočiti u nekoliko drugih zemalja, uključujući tržišta u razvoju kao što su Indonezija, Brazil i Indija, ali i u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, UK, Nemačkoj, Francuskoj i drugde.Ovaj trend nije izolovan u jednoj demografskoj kategoriji, već se primećuje u svim starosnim grupama.Pandemija nije nužno promenila način na koji potrošači koriste aplikacije, već je ubrzala usvajanje mobilnih uređaja kao osnovne potrepštine za dve do tri godine, navodi se u izveštaju.Investitori su takođe bili željni da podstaknu industriju mobilnih aplikacija, ulivajući 73 milijarde dolara kapitala u mobilne kompanije - brojka koja je u odnosu na prošlu godinu veća za 27 odsto.Prema podacima Crunchbase-a, 26 odsto ukupnih globalnih dolara finansiranja u 2020. godini pripalo je preduzećima koja su uključivala mobilno rešenje.Od 2016. do 2020. godine, globalno finansiranje kompanija za mobilnu tehnologiju više se nego udvostručilo u poređenju sa periodom od 2011. do 2016. godine, a vodile su ga finansijske usluge, prevoz, trgovina i kupovina.Pored toga i gejming na mobilnim uređajima zabeležio je veliki rast.Vreme provedeno u aplikacijama za finansije 2020. godine poraslo je za 45 odsto širom sveta, van Kine, a učešće na berzi poraslo je za 55 odsto na mobilnim uređajima, zahvaljujući aplikacijama poput Robinhood-a u SAD-u i drugima širom sveta, koje su demokratizovale investiranje i trgovinu.Društvene mreže, striming aplikacije i aplikacije koje se koriste za biznis, poput Zoom-a i Google Meet-a takođe su zabeležile rast.
Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Centar za evropske politike (CEP), čak 50% građana koji žive u zemljama Zapadnog Balkana nije koristilo ekektronske usluge tokom pandemije, naspram 18% njih koji su rekli da su ih koristili."U proseku, dve trećine građana regiona kažu da njihovo interesovanje za e-usluge nije poraslo od početka pandemije", kaže Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a. Što se tiče građana Srbije, povećanje u korišćenju elektronskih usluga tokom pandemije nešto je 23% i nešto je veće od regionalnog proseka.Inače, naglašava se da su relevantnost e-usluga, njihov kvalitet i dostupnost građanima naročito dobili na značaju u periodu kada je pandemija bila na vrhuncu, jer je fizički kontakt i odlazak na šaltere sveden na minimum.U CEP-u navode da građani koji su upoznati sa načinom upotrebe e-usluga kažu da su one lake za korišćenje i bili su više zainteresovani za njihovu upotrebu, dok za one druge koji o njima ne znaju puno vai suprotno.Rezultati ankete se objašnjavaju nedostatkom informacija i veština građana o korišćenju e-usluga, kao i činjenicom da je nekima potrebno više vremena za navikavanje i interakciju sa javnom državnom upravom."Najverovatnije je u pitanju kombinacija ova dva faktora; nedostatak znanja u kombinaciji sa starim navikama je ono što mnoge ljude sprečava da se oslone na elektronsku interakciju sa administracijom", kaže Milena Lazarević.Oko 40% građana regiona, kažu u CEP-u, preferira lični kontakt, ali uprkos pandemiji, nisu bili više zainteresovani za korišćenje e-usluga.Istraživanje pokazuje da kod ispitanika uzrasta od 18 do 24 godine vlada najveće interesovanje za korišćenje e-usluga, dok se zainteresovanost smanjuje kod starijih građana, ali počinje i da raste kod oni starijih od 60 godina.Lazarević smatra da se to može objasniti "velikim preprekama sa kojima su se oni suočili u dobijanju usluga administracije ličnim kontaktom od izbijanja pandemije".Ona je dodala da građani u svim zemljama regiona generalno pristupaju e-uslugama sa rezervom, a to se nije menjalo ni tokom pandemije.Predstavnica CEP-a napominje da su za podizanje svesti o značaju e-usluga neophodne proaktivnije informativne kampanje, koje bi pokrenule vlade zemalja."To će, u kombinaciji sa podizanjem nivoa kvaliteta ovog tipa usluga, sigurno dovesti do toga da građani osećaju više poverenja i više koriste ovaj tip usluga, kako u redovnim tako i u vanrednim okolnostima", dodaje Lazarević.Istraživanje je, kako je naglašeno, sprovedeno od 1. do 15. maja 2020. na uzorku od 6085 građana.
Ova kompanija je od prvog dana epidemije pružala veliku pomoć bolnicama, a plemenite akcije nastavljene su donacijom kreveta za intenzivnu negu kovid-bolnicama gde su kapaciteti na izmaku Respiratori,...
U decembru ove godine zaposleni u Lidl prodavnicama širom Srbije, dobili su priliku da umesto novogodišnje proslave za svoj kolektiv, izaberu i predlože ustanove ili pojedince kojima bi kompani...
Velika prekretnica u mnogim sferama društva desila se na prelomu dva veka, IX i XX. Tako je bilo i u umetnosti. Na Pariskom jesenjem salonu 1905. predstavljeno je slikarstvo koje je tada izazvalo pobu...
Neki poslanici vladajuće koalicije u aktuelnom sazivu parlamenta bez opozicije variraju hvalospeve predsedniku Srbije sa primitivnim napadima na odsutne opozicionare, kao i na ugledne intelektualce, umetnike...
Knjige daju nova i šire stara znanja, ali time često i negiraju i preinačavaju ona koja smo imali, razarajući predrasude, stereotipe i prećutkivanja o značajnim ljudima i događajima „Peta...
Urednica „Pregleda dana“ Njuzmaks Adrije, Jelena Obućina, svesna je da su se političke podele prelile na sve sfere društva, uključujući i medije. U razgovoru za „Novu ekonomiju&ldquo...
Državni zvaničnici su uspeli da primete da su žene kupoholičarke, pa se zato i zaražavaju, ali se nisu zapitali – ko ih leči, ko im čisti, ko im sprema, ko im čuva stare roditelje ili obrazuje decu. Že...
U otežanim zimskim uslovima vožnje vlasnici vozila sa dizel motorima ne treba da brinu jer je od početka decembra na OMV benzinskim stanicama širom Srbije dostupan zimski OMV MaxxMotion Diesel koji je...
Želimo da se klijenti osećaju sigurno u Halkbanci Halkbanka je tradicionalno orijentisana ka malim i srednjim preduzećima i u narednom periodu naš fokus će biti na njima. Želimo da damo podstrek mlad...
Pokornost se kod nas brka sa saradljivošću, tj. kooperativnošću. Razlika između saradnje i pokornosti je u stepenu zrelosti učesnika i u njihovom preuzimanju lične slobode i lične odgovornosti ...
Još jedna izuzetno uspešna godina Britanske internacionalne škole (BIS) u BeograduKalendarsku 2020. godinu BIS završava u znaku velikih uspeha na svim poljima. Uprkos iz...
U svim segmentima poslovanja pažljivo rukujemo prirodnim resursima i pazimo da su naši proizvodi bezbedni za životnu sredinu Klimatske promene postepeno postaju klimatska kriza. Globalni razvoj kao p...
Srpsko finansijsko tržište je u novembru dobilo novog aktera čiji je cilj da podrži razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća i tehnoloških startapa, ali i da osnaži kulturu investiranja u Srbij...
Srbija Dobrovoljni penzijski fondovi
Od uplate za januar 2021. godine važe nove osnovice osiguranja, koje su za 10,08% više u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje.Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica osiguranja iznosi 35 odsto prosecne republicke zarade za prethodnih 12 meseci, što je 28.402 dinar, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 405.750 dinara.Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 25,5 odsto, pa će se tako mesečni izdatak za samostalnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kretati u rasponu od 7.242,51 do 103.466,25 dinara.Iznosi osnovica osiguranja i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje važe za celu 2021. godinu i dostupni su građanima na sajtu PIO Fonda i na oglasnim tablama u filijalama.PIO Fond podseća građane koji se opredele za samostalnu uplatu doprinosa po osnovu clana 15 Zakona o PIO da je rok dospelosti 15. u mesecu za prethodni mesec.Jednom izabrana osnovica može se promeniti, pod uslovom da se podnese novi zahtev.Takođe, građani koji ne žele više da uplaćuju samostalno doprinose u obavezi su da podnesu zahtev za prestanak uplate.PIO Fond ukazuje u saopštenju da pravo na samostalnu uplatu doprinosa imaju sva lica koja su van osiguranja (nezaposleni, studenti, domaćice, đaci…). Uslov je da su ta lica starija od 15 godina, da imaju prebivalište u Srbiji i da nisu korisnici penzije ostvarene u Srbiji ili u državi sa kojom je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju.
Lako je primetiti da je 2020. po mnogo čemu neuobičajena i da će biti upamćena uglavnom po lošem, a posledice pandemije će se osećati još dugo. Međutim, kovid-19 pošast pokrenula je i ub...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
