Najnovije

Svet

Broj novoosnovanih preduzeća u EU zabeležio oštar pad

U drugom kvartalu 2020, odnosno u tromesečju kada su mere za sprečavanje širenja COVID-19 već bile na snazi u svim državama članicama Evropske unije, broj registracija novih preduzeća zabeležio je značajan pad, pokazuju podaci Eurostata.Broj registracija novih preduzeća u EU bio je u rastu od 2015. do kraja 2019. godine, a trend je prekinut samo u prvom i drugom kvartalu 2020. godine usled posledica pandemije.Takođe, tokom drugog kvartala 2020. godine, zabeležen je još oštriji pad broja proglašenja bankrota. Od 2015. godine postoji jasan trend pada sa naglim smanjenjem u prvom i drugom kvartalu 2020. godine.Smanjenje broja registracija i bankrota može se u velikoj meri objasniti činjenicom da odgovarajuće uprave odgovorne za evidentiranje registracija i bankrota privremeno nisu bile dostupne ili zatvorene, pa stoga ovi događaji nisu mogli biti prijavljeni odmah, već sa zakašnjenjem.Vlade su takođe mogle da dozvole dodatno vreme za okončanje administrativnih postupaka. Pritom, za bankrote, vladine mere podrške preduzećima tokom krize omogućile su preduzećima koja bi inače podnela zahtev za bankrot da nastave sa svojim aktivnostima.

Srbija

Usvojen predlog novog rebalansa budžeta, deficit sada 483 milijarde dinara

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Srbije za 2020. godinu, kojim su predviđeni ukupni prihodi od 1.291,4 milijardi dinara i rashodi u visini od 1.774,4 milijardi dinara, odnosno deficit od 483 milijarde dinara.Novim rebalansom ovogodišnjeg budžeta odobrena su dodatna sredstva za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled pandemije izazvane koronavirusom, navodi se u saopštenju.To se, kako se navodi, tiče i dodatnog opremanja kovid-bolnica, izgradnje bolnica u Beogradu i Kruševcu, kao i nabavke lekova i sanitetskog materijala.Takpovećane i ođe su su isplate Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za nabavku neophodne opreme i lekova u cilju sprečavanja širenja bolesti i obezbeđenja kvalitetnije zdravstvene zaštite za sve građane.Rebalansom budžeta takođe su opredeljena sredstva za kapitalne projekte, produženo sprovođenje programa mera ekonomske pomoći, dodelu subvencija za podršku radu hotelske industrije, održavanje državnih puteva, izgradnju autoputeva, kao i za direktne podsticaje u poljoprivredi.Projekcija privrednog rasta za 2020. godinu revidirana je naviše sa minus 1,8 odsto na minuu jedan odsto, a Vlada Srbije ocenjuje da bi u slučaju odsustva mera podrške privredi i stanovništvu pad bruto domaćeg proizvoda u 2020. godini bio oko pet odsto.

E-biznis

Future is NOW ove godine uživo online iz Beograda, Zagreba i Sarajeva

U Beogradu, Zagrebu i Sarajevu će se 19. i 20. novembra održati peti po redu  Future is NOW, do sada najveći IT i biznis premium događaj, posvećen korporativnim inovacijama i IT trendovima koji doprinose razvoju poslovanja u uslovima krize.Novonastala situacija, prouzrokovana globalnom krizom, iznenadila je i uzdrmala ceo svet i svakako nije lako izboriti se sa njom. Iz tog razloga, ovogodišnja glavna tema Future is Now konferencije biće posvećena svim vitalnim sektorima kompanija i najboljim primerima i inovacijama kojima se na pravi način možete izboriti sa izazovima u vreme krize, a program konferencije će biti organizovan u vidu interaktivnih onlajn panela na kome će govoriti regionalni lideri i posebnih predavanja najvećih svetskih stručnjaka. Ove godine, konferencija Future is Now pomera svoje granice, a publika iz celog regiona će moći da je prati uživo online, i to iz čak 3 studija u 3 države - Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine!Događaj je namenjen biznis developerima, inovacionim menadžerima, HR i marketing profesionalcima iz različitih kompanija, generalnim direktorima, top menadžmentu, kao i IT profesionalcima.„Svaka kriza može biti i šansa, zato ćemo pokušati da damo što više primera i ideja kako biznis može izaći iz krize kao pobednik. Ovogodišnji Future is Now će biti prilika da se uživo čuju rešenja koja su implementirale najuspešnije kompanije u regionu, i to u interaktivnom online programu kroz radionice, panel diskusije, predstavljanja najinovativnijih poslovnih rešenja, predavanja zanimljivih key note govornika“, izjavio je Miloš Čevizović, programski direktor događaja. Neke od tema panela će biti: 1. Future of Business development and Sales: How to grow in crisis times?2. Role of Marketing and Corporate Communication in managing a systematic crisis 3. Future of internal communication and managing employees in crisis: How to keep teams productive and motivated 4. Future of Legal: Managing Tax, trade and regulatory systems for increase stability and security  5. Future of manufacturing operations: Maintaining production levels with having workers safety at first place?6. Future of Finance: Maintain liquidity and cash flow at optimum in crisis times7. Business Intelligence Solutions for better crisis management 8. Future of Telecom and its vital role of managing business operations 9. Future of Logistics and Supply chain: How to keep running operations and meet every client expectation? 10. How to be innovative and create new products in crisis times? Ne postoji čovek niti kompanija koje nije „dotakla“ kriza, stoga verujemo da će svako pronaći svoje mesto na konferenciji. Prijave su otvorene, a možete se prijaviti putem sajta www.futureisnow.live

Srbija

O bolestima zasada jabuka od sada preko posebne aplikacije

Putem posebne mobilne aplikacije "Map My apple", voćari u Srbiji od sada će moći da dobiju stručne savete i upozorenja o mogućim bolestima svojih zasada jabuka tokom cele godine, na osnovu satelitskih snimaka i podataka meteo stanica, prenosi Radio-televizija Vojvodine.Aplikaciju je kako se dodaje razvio tim mladih stručnjaka iz Srbije a do pravog saveta i agrotehničkih mera dolazi se jednim klikom. To kako se pojeftinjuje proizvodnju i ceo proces uzgoja jabuka čini jednostavnijim i manje štetnim po okolinu.Kako bi dobili valjane informacije korisnici treba da unesu osnovne podatke o sorti koju uzgajaju, kao one o lokaciju svog voćnjaka."Na osnovu te lokacije mi korisnicima dajemo prognozu, kako vremensku, tako i prognozu za bolesti i štetočine i to do 7 dana unapred. Korisnik dobija adekvatan tretman kako da spreči i leči tu bolest ili štetočinu koja je napala njegovu voćku", kaže Jovana Đorđić iz firme "Freš Agri".SRPSKE JABUKE TEŠKO DO RUSKIH RAFOVA Dodaje se da iskustva voćara govore da aplikacija vodi računa o izboru i količini fungicida, koji su prilagođeni različitim fenofazama jabuke, uz izbor insekticida, koji ne narušava prirodnu ravnotežu. Pored agrotehničkih mera i prognoze, aplikacija nudi i redovne satelitske snimke koji pokazuju i jačinu fotosinteze u voćnjaku."To je omogućeno saradnjom sa najnaprednijim softverom na svetu koji trenutno postoji i to se na terenu pokazuje dosta dobro. Daje dobro predviđanje kada će se nešto pojaviti i kada i kako bi to trebalo tretirati", navodi Zoran Đogić, rukovodilac voćarske proizvodnje "Delta agrara".Za instaliranje aplikacije dovoljan je mobilni telefon i registracija po sistemu pretplate, a korist je višestruka.Kako se dodaje "Map my apple" jedan je od 5 najboljih startap projekata iz Srbije koji ukršta znanja agronoma sa prednostima novih tehnologija.Tim koji je osmislio ovu aplikaciju izborio se za plasman na svetsko takmičenje, gde će se predstaviti pred stranim investitorima. Do tada, marljivo rade na osvajanju domaćeg, ali i svetskih tržišta.

Srbija

Uredba o podsticajima investitoru za produkciju audiovizuelnih dela u Srbiji

Vlada Srbije je 29. decembra 2019. godine na predlog Ministarstva privrede usvojila Uredbu o podsticajima investitoru za produkciju audiovizuelnih dela u Srbiji, uz prethodnu odobrenje Komisije za kontrolu državne pomoći. Prva promena ove Uredbe dolazi u januaru 2020. godine, kada Vlada produžuje rokove i usvaja izmenu, bez prethodnog odobrenja Komisije. Aprila 2020. godine Komisija odobrava ovu izmenu.Na sednici Vlade, 30. aprila 2020. godine, ponovo je doneta nova izmena Uredbe kojom se rok dodatno produžuje do 31. avgusta 2020. godine, umesto do 30. aprila kako je to prethodno bilo. Nakon razmatranja Komisija u maju odobrava ovu izmenu Uredbe, smatrajući da Predlog izmene Uredbe nije bilo potrebno prijavljivati kao državnu pomoć, s obzirom na to da su promenjeni samo određeni rokovi i time ni na koji način nije promenjena vrsta, instrument ili iznos državne pomoć. Ministarstvo privrede je zatim 21. maja 2020. godine dostavilo Komisiji novi predlog izmene Uredbe, koji je Vlada 26. juna 2020. godine svakako usvojila i ovoga puta bez saglasnosti Komisije. Zatim, 27. avgusta 2020. godine Vlada Srbije čini još jednu izmenu ove Uredbe, ovoga puta menja deo Uredbe gde se navode formati audiovizuelnog dela za koje može da se ostvari pravo na dodelu podsticajnih sredstava i definišu minimalni iznosi sredstava koje je investitor dužan da obezbedi i dodaje da pravo može da ostvari i za animiranu seriju, ako se obezbede sredstva za realizaciju projekta u iznosu od najmanje 150.000 evra po epizodi.Takođe, izmenjena je definicija formata za koje je moguće ostvariti pravo na dodelu podsticajnih sredstava i tom izmenom pravo dobijaju i dugometražni igrani film, TV film, dugometražni dokumentarni film sa trajanjem od najmanje 70 minuta.Uz to, pravo na sredstva izmenom ima i animirani film namenjen prikazivanju koji traje najmanje pet minuta, kao i animirane serije od najmanje deset epizoda koje ukupno traju najmanje 50 minuta.Komisija je na sednici 2. novembra 2020. godine odlučila da su sve prethodne izmene regularne, rekavši da nisu menjani bitni elementi Uredbe i da izmene ne utiču na dozvoljenost predmetne državne pomoći, te su sve dosadašnje izmene Uredbe u skladu sa pravilima kumulacije državne pomoći i pravilima za dodelu državne pomoći. 

Srbija

Starom mikseru nije mesto u kontejneru

Reciklaža elektronskog i električnog otpada (EE otpada) predstavlja složen posao i zahteva velika ulaganja u savremena postrojenja, stalno povećavanje standarda poslovanja i unapređenje tehnologija, kažu za Novu ekonomiju u Udruženju reciklera Srbije.Prema rečima generalne sekretarke Udruženja reciklera Srbije, Suzane Obradović električni i elektronski otpad su frižideri, zamrzivači, veš i mašine za sudove, šporeti, televizori, video i audio oprema, IT i telekomunikaciona oprema.Od ostalih uređaja, tu su kako dodaje klima uređaji, električni i elektronski alati, sijalice, medicinski uređaji, fenovi za kosu, pegle, tosteri, aparati za kafu, usisivači, električni noževi, uređaji za šišanje, brijanje, pranje zuba, masažu, kao i satovi."EE otpad se prerađuje u postrojenjima u Srbiji, a uglavnom se izvoze opasne materije koje se nalaze u ovim uređajima jer zahtevaju zbrinjavanje u posebnim postrojenjima koja ne postoje u našoj zemlji", kaže Suzana Obradović.Suzana Obradović podseća da su za tretman te EE otpada predviđena podsticajna sredstva od strane države čija isplata kasni i taj iznos je manji u odnosu na količinu prerađenog otpada, a primera radi prošle godine prerađeno je 35 hiljada tona tog otpada. "Za rad cele 2019. godine, recikleri su isplaćeni tek u junu ove godine i isplaćeno je 69% od ukupno ostvarenih podsticajnih sredstava", dodaje generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije.Dobra vest desila se, kako podseća, krajem prošle godine, kada su isplaćena zaostala dugovanja za otpad prerađen 2018. godine i to je posle 2015. bio prvi put da država plati sav tretirani opasni otpad. "Recikleri su bili uvereni da su država i Ministarstvo zaštite životne sredine krenuli u dobrom pravcu rešavanja problema, i da će ispuniti svoje obaveze prema operaterima i za 2016. i 2017, kao i za 2019. godinu, ali se to još nije desilo", kaže Suzana Obradović.Ona podseća i da je od ekoloških taksi prošle godine državni budžet dobio više od 11 milijardi dinara.ORGANIZACIJA PRIKUPLJANJA OPADA"Važno je da lokalne samouprave organizuju centre za sakupljanje EE otpada, mesta gde građani mogu da predaju svoje dotrajale uređaje. Ovo je posebno značajno za male kućne aparate koji bi građani lako mogli da donesu jer ovi uređaji obično završavaju u kontejneru", napominje Suzana Obradović.To je posebno važno za male kućne aparate koje građani mogu sami da donesu, dok bi za veće preuzimanje trebalo da organizuju lokalne samouprave i javna komunalna preduzeća. Inače akcije prikupljanja katkad organizuju sami građani, a osim lokalnih samouprava, kako poručuju recikleri EE otpad su dužni da preuzimaju i distributeri nove opreme.ŠTA SE DOBIJA RECIKLAŽOM EE OTPADA?Neki materijali koji se dobijaju njegovom reciklažom imaju dalju upotrenu vrednst, dok drugi zahtevaju posebno zbrnjavanje. Gas freon iz starih frižidera poput posebno mora pravilo da se tretira, jer može da bude opasan. On se iz Srbije izvozi u Nemačku, od njega se prave druge hemikalije koje mogu ponovo da se upotrebljavaju.Od ostalih proizvoda izdvajaju se plastika, gvožđe, obojeni metali kao što su aluminijum i bakar, pur pena, koja je izolacioni materijal.Prema rečima Suzane Obradović dotrajale matične ploče se iz Srbije izvoze u Singapur i zemlje Evropske unije, jer sadrže plemenite metale i zahtevaju specijalnu tehnologiju za dalji tretman.Tretmanom EE otpada u Srbiji bavi se desetak postrojenja za reciklažu koja se nalaze u Beogradu, Nišu, Pančevu, Valjevu, Irigu, Aleksincu, Šapcu, Kragujevcu, Ćupriji.Čedomir Savković

Srbija

RERI: Planira se drastično povećanje rudne flotacije u Majdanpeku

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Društvo mladih istraživača iz Bora podneli su žalbe Vladi Srbije zbog rešenja kojim je odlučeno da kompaniji Serbia Zijin Copper za povećanje kapaciteta flotacije rudnika Majdanpek nije potrebna Studija o proceni uticaja na životnu sredinu."Bojim se, da će ovakvim pristupom nakon završetka rada flotacije, Srbija dobiti još jednu zaboravljenu rudarsku deponiju kakvih već ima više od dve stotine“ rekao Toplica Marjanović, inženjer zaštite životne sredine i bivši radnik RTB Bor-a.Ministarstvo zaštite životne sredine inače je 14. septembra donelo rešenje koje RERI i Društvo mladih istraživača iz Bora smatraju spornim i prema kome bi se kapacitet flotacije sa šest miliona tona povaćao skoro duplo, na 11 miliona tona godišnje.Kompanija Serbia Zijin je zahtev za odlučivanje o potrebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinuna podnela tokom jula ove godine.Međutim, kako se dodaje investitor je iz zahteva izostavio projekat odlaganja flotacijske jalovine. Dodaje se i da je flotacija jedan od tehnoloških postupaka odvajanja korisnih od nekorisnih sastojaka mineralnih sirovina.Podsećaju i da kao krajnji proizvod prerade rude bakra u flotaciji nastaje flotacijska jalovina i naglašava se da ona potencijalno proizvodi najviše negativnih uticaja na životnu sredinu. ZIĐIN NE TREBA DA RADI STUDIJU UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU RUDNIKA MAJDANPEK PROBLEMATIČNO RAZDVAJANJE STUDIJA O PROCENI UTICAJARERI dodaje da u slučaju izrade posebne studije o proceni uticaja na životnu sredinu za odlaganje jalovine, ne bi bilo moguće ispravno proceniti celokupan uticaj odlaganja jalovine nastale flotacijom na okolinu.Podsećaju da se povećanjem flotacije povećava i njen uticaj na vodu, vazduh i zemljište, na generisanje otpada i potrošnju energenata, pa je nemoguće te procese razdvajati kroz dve odvojene studije. Objašnjavaju i da u slučaju izdvajanja jalovišta i izostanka kontrole celog proizvodnog rocesa nije moguće utvrditi uticaj projekta na životnu sredinu.RERI dodaje i da je Ministarstvo zaštite životne sredine načinilo ozbiljan proceduralni propust koji to rešenje čini  nezakonitim, jer na internet stranici ministarstva nije objavljen celokupan zahtev sa pratećom dokumentacijom (idejni projekat, izvod iz urbanističkog plana, uslovi Zavoda za zaštitu prirode itd.).RERI i Društvo mladih istraživača iz Bora izneli su duboku zabrinutost zbog toga što je, kako kažu zanemarena suštinska svrha postupka procene uticaja. Prema njihovim rečima to je utvrđivanje značajnih uticaja na životnu sredinu pre izdavanja odobrenja za realizaciju projekta i utvrđivanje delotvornih mehanizama za otklanjanje ili smanjenje negativnih uticaja.Istovremeno, te organizacije apeluju na nadležno Ministarstvo i Vladu Republike Srbije da obezbede doslednu primenu propisa i obavežu sve zagađivače da se pridržavaju zakona u oblasti zaštite životne sredine.

Svet

Zagađenje vazduha povezano sa većim stopama smrtnosti od koronavirusa

Zagađenje vazduha štetnim čestima povezano je sa većom stopom smrtnosti od Kovid virusa, pokazuju nova istraživanja, piše Axios.U studiji objavljenoj danas u časopisu Science Advances, istraživači sa Harvarda otkrili su vezu između većeg nivoa zagađenja vazduha štetnim česticama i veće stope smrtnosti od korone. Istraživanje je obavljeno u više od 3.000 okruga u SAD-u i pokazuje da u okruzima u kojima je vazduh bio zagađeniji stopa smrtnosti od korone bila je povećana za gotovo 11 odsto. Međutim, istraživači upozoravaju da je teško reći sa sigurnošću da je zagađenje vazduha povezano sa većom stopom smrtnošću od korona virusa, jer podaci za velike, reprezentativne populacije na pojedinačnom nivou još uvek ne postoje.Pored toga, novi izvestaj Ujedinjenih nacija o uticaju pandemije na najveće svetske gradove, takođe pronalazi korelaciju između zagađenja vazduha i veće stope smrtnosti od virusa. “Postoje dokazi o tome da je loš kvalitet vazduha u korelaciji sa višim stopama smrtnosti od COVID-19,” navodi se u izveštaju.Generalni sekretar UN Antonio Gutereš smatra da je potrebno slediti principe ekološki prihvatljivog, otpornog i inkluzivnog ekonomskog oporavka, pisala je ruska novinska agencija Tass.Prema svetskom indeksu zagađenja vazduha, Beograd je prošle nedelje bio pri vrhu liste kao jedan od gradova sa najlošijim kvalitetom vazduha. Trenutno se nalazi na 23. mestu. 

Srbija

BIRN: Među donatorima MUP-a Srbije „dobro poznata“ imena i sukob interesa

Među donatorima Ministarstva unutrašnjih poslova nalaze se kontroverzni trgovac oružjem, prodavac automobila koji je poznat po netransparentnim poslovima, kao i kompanije čiji su poslovi pod istragom koja ne napreduje, piše BIRN. Sa druge strane država se o spornim pitanjima ne oglašava.Kako BIRN dodaje svi ti donatori, među kojima je i grupa kompanija koje godinama gasifikuju opštine širom Srbije bez formalne tenderske procedure poklonili su značajn iznose MUP-u Srbije. To se odnosi na podatke o donacijama u poslenjih šest godina, u koje je BIRN imao uvid."Nema velike razlike između nekoga ko je donator instituciji koja treba da ga kontroliše i davanja poklona državnom organu sa kojim sklapa poslove. Obe situacije izazivaju sumnju," smatra Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija.Kako dodaje Minić, koji je i bivši član odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zakon o donacijama definitivno treba da se menja.KO SU SPORNI DONATORI?Kompanija Partizan Tech, koja između ostalog trguje oružjem, jedan je od donatora, a zajedno sa svojim vlasnikom Slobodanom Tešićem, a na crnoj listi SAD nalazi se od 2017. godine, zbog, kako se navodi podmićivanja. On je čitavu deceniju proveo i pod sankcijama UN-a.Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) kaže da su donacije Partizan Tech-a Ministarstvu unutrašnjih poslova ,,svakako problematične“, navodeći da taj odnos podseća na „trgovinu uticajem“."Slična veza kao u aferi Krušik kada je otac Nebojše Stefanovića bio posrednik u trgovini oružjem", navodi Elek.Kompanija je redovan kupac i preprodavac oružja kupljenog od srpskih kompanija namenske industrije, a ponekad i pod uslovima povoljnijim od državnih kompanija.Donator MUP-a je i Auto Čačak, generalni uvoznik "Škoda" automobila za Srbiju, a u žižu javnosti je dospela 2017. kada je država sklopila ugovor o kupovini 710 automobila za MUP direktnom pogodbom. Vlada je taj posao  proglasila tajnom. Navodi se da je do 2016. godine direkto Auto Čačka bio Milun Todorović, istaknuti član Srpske napredne stranke.Odbijajući da otkriju detalje ugovora o nabavci automobila, policijski zvaničnici citirali su Zaključak Vlade, koji nikada nije zvanično usvojen, kaže BIRN. Na listi donatora su i kompanije koje godinama profitiraju od izgradnje mreže gasovoda širom Srbije, bez tenderske procedure, a uz podršku Srbijagasa: Millenium Team, Promont Group, Bobar Beška, Gas Invest i DM Invest. O ugovorenim radovima sa Srbijagasom i o njihovoj vrednosti od preko 200 miliona evra ranije je pisao Insajder.Kako se dodaje sporno je i što se ugovori tih firmi koji su sklopljeni sa Srbijagasom i opštinama širom Srbije nalaze u predistražnom postupku u Tužilaštvu za organizovani kriminal, već sedam godina.Millennium Team je i među izvođačima radova u Beogradu na vodi, a govorilo se i o njihovom učešću u rušenju koje je 2016. godine rganizovano u Hercegovačkoj ulici u Beogradu, što su oni kasnije negirali.Tužilaštvo za organizovani kriminal, kako se aglašava godinama istražuje te poslove koje finansira Srbijagas, ali pomaka nema zbog toga što MUP ne dostavlja tražene podatke.Kako BIRN naglašava MUP nije direktno odgovorio na njihova konkretna pitanja BIRN-a u vezi sa spornim donacijama, već su kratko istakli da je sve sprovedeno u skladu sa zakonom, dok kompanije-donatori uošte nisu odgovorile na njihova pitanja.„Zahtevi za hitnim postupanjem koji je tužilaštvo uputilo MUP-u su apsurdni, pošto to znači da oni praktično mole policiju da radi svoj posao“, ističe Bojan Elek.ŠA JE POKLONJENO?Partizan Tech je MUP-u tokom 2016. i 2017. donirao oko 10.000 evra, a ta sredstva bila su predviđena za kupovinu 10 pištolja marke "Bereta". Sa druge strane, MUP je toj firmi izdao dozvole za izvoz oružja.Prema podacima u koje je BIRN imao uvid, firma Auto Čačak je 2014. godine potpisala ugovor sa MUP-om o donaciji najmanje 400.000 dinara srpskoj policiji. U poslednjih 10 godina pobedio je na više od 500 javnih tendera. Delta M i Porše su se 2004. žalili da je vlada kupila 200 automobila od Auto Čačka, iako su oni, kako su tada tvrdili, dali bolje ponude.BIRN naglšava da su prema njihovim podacima firme-donatori uključene u poslove izgradnje gasovodnih mreža donirale  MUP-u tokom 2017. i 2018. zajedno oko 200.000 evra.Prema podacima BIRN-a, pet od šest ovih kompanija koje se bave gasifikacijom donirale su u dva navrata identične iznose istom odeljenju MUP-a – po 26.000 evra (3.1 milion dinara) policijskoj stanici u Novom Sadu, gde se nalazi sedište Srbijagasa, a zatim i po 13.000 evra (1.550.000 dinara) Upravi kriminalističke policije u Beogradu."Ne postoji logično objašnjenje (za identične donacije), osim da je to urađeno s nekim skrivenim ciljem," ocenjuje Bojan Elek iz BCBP-a.

Video

Da li firma sme da objavi ko je zaražen (VIDEO)

Stigao vam je mejl da kolega Miloš Petrović ima koronu. Da li je to po zakonu? Pogledajte u videu šta o tome za serijal #KomeJeTeže kaže Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara u službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Pogledajte : Da li firma sme da nam meri temperaturu?

Svet

Danska planira da istrebi 17 miliona kuna zbog novog soja koronavirusa

Danci planiraju da ubiju čitavu populaciju kuna, kojih trenutno ima više od 17 miliona, nakon što je na farmama otkrivena mutirana verzija korona virusa koja se proširila na ljude, piše agencija Rojters.Premijerka Danske Mete Fredriksen na konferenciji za novinare je citirala vladin izveštaj u kojem se navodi da je utvrđeno da mutirani virus slabi sposobnost tela da stvara antitela, što potencijalno čini neefikasnim trenutne vakcine u razvoju.Danska vlada saopštila je da je mutirani virus sa kuna prešao na ljude i da je do sada zaraženo 12 osoba. Nalazi, koji su podeljeni sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i Evropskim centrom za prevenciju i kontrolu bolesti, zasnovani su na laboratorijskim testovima Državnog instituta za serum, danskog nadležnog zdravstvenog organa koji se bavi zaraznim bolestima.Danska je najveći svetski proizvođač krzna od nerca, a izvoz krzna kune čini oko 1 odsto celokupnog Danskog BDP-a.Premijerka Frederiksen opisala je stanje kao „vrlo, vrlo ozbiljno".„Imamo veliku odgovornost prema sopstvenom stanovništvu, ali s mutacijom koja je sada pronađena, imamo još veću odgovornost i za ostatak sveta", rekla je premijerka.Treba ukloniti kune na više od 1.000 farmi, što u policiji opisuju kao „veoma veliki poduhvat koji se mora obaviti što pre".Španija je u julu istrebila 100.000 kuna nakon što su slučajevi otkriveni na farmi u provinciji Aragon, a desetine hiljada životinja zaklane su u Holandiji nakon izbijanja zaraze na tamošnjim farmama.U toku su ispitivanja kako bi se otkrilo kako i zašto su kune zarazile i na koji način šire bolest.

Srbija

Mladenovac: Sporna izgradnja fabrike za preradu opasnog otpada

Beogradska Opština Mladenovac otkazala je javnu raspravu o izgradnji fabrike za preradu i skladištenje opasnog otpada, koju bi na mestu nekadašnje fabrike "Petar Drapšin" trebalo da gradi firma Aveco doo.Prema pisanju lista Danas, poslednjih dana u Mladenovcu se vodi velika polemika zbog izgradnje spornog postrojenja, a javna rasprava je otkazana, kako stoji u saopštenju Opštine Mladenovac "u dogovoru sa Ministarstvom zaštite životne sredine", kao i zbog pandemije korona virusa.Ipak, prema pisanju Danasa, Mladenovčani su jednoglasni u stavu da im takva fabrika nije potrebna. Otkazana javna rasprava je, kako se dodaje bila posčednji čin u procesu dobijanja dozvole za njenu izgradnju, koju je zatražila firma "Aveco doo".Prema podacima Agencije za privredne registre, firma je sa 100 dinara kapitala osnovana 15. jula prošle godine.Kao sporna činjenica navodi se i da bi postrojenje za tretman i odlaganje opasnog otpada trebalo da bude izgrađeno na 300 metara od vrtića, benzinske pumpe, a pored teče i manja reka.Foto: Google MapsU SRBIJI MOŽE DA SE RECIKLIRA 80 ODSTO RASHODOVANOG VOZILA ZAŠTO SE FABRIKA GRADI U NASELJU?Kako se dalje navodi u tekstu Danasa, stručnjaci postavljaju pitanje zašto se fabrika za tretman otpada gradi u naselju, dok oni koji poznaju lokalne prilike kažu da firma nema neophodne dozvole, jer ih nije izdalo nadležno ministarstvo, već lokalna samouprava.Sa druge strane, Studija o proceni životne sredine je urađena za svega dve nedelje, umesto za godinu dana, koliko je i predviđeno pravnim aktima."Cilj nam je da se zaustavi izgradnja ovog postrojenja, ali i iniciranje stavljanja na glasanje pred skupštinom opštine predlog da se u budućnosti zabrani gradnja takvim i sličnim postrojenjima", izjavio je ekonomista iz Mladenovca Ivica Simonović. Pre nego što je otkazana javna rasprava o izgradnji fabrike građani koji se protive izgradnji postrojenja preko društvenih mreža najavili su okupljanje ispred Opštine Mladenovac.

Svet

Belgijski premijer: Stroge mere protiv virusa ostaju dok ne pronađemo vakcinu

Mere protiv širenja Kovid zaraze ostaće dugoročno na snazi sve dok ne budu bile dostupne vakcine, rekao je premijer Aleksander De Kru tokom posete bolnici u sredu, piše Euractiv.„Dok ne bude vakcine, moraćemo da se nosimo sa pandemijom mnogo strože nego tokom leta“, rekao je premijer u razgovoru sa kraljem Filipom i osobljem bolnice u Alstu, navodi belgijska novinska agencija Belga.„Čak i ako vidimo efekte ovih mera, moramo vrlo jasno staviti do znanja da će to biti dugoročni napor“, naglasio je De Kru.Iako će u jednom trenutku broj zaraženih pasti, „ljudi se moraju pridržavati mera duži vremenski period kako bi se osiguralo da se situacija u bolnicama normalizuje, što će potrajati mesecima“, dodao je belgijski premijer.De Kru je rekao da je naučio lekciju iz onoga što se dogodilo kada su mere ublažene nakon prvog talasa na proleće, dodajući da će stroge mere morati da ostanu na snazi "narednih meseci".Stopa novih Kovid infekcija u Belgiji je usporena, ali prerano je reći da je drugi talas zemlje dostigao vrhunac, saopštila je vlada u ponedeljak kada su na snagu stupila nova ograničenja sa ciljem da spreče slom zdravstvenog sistema. U nedelji od 25. do 31. oktobra, dnevno je u proseku bilo 14.235 novih slučajeva, što je pad od 4 odsto u poređenju sa nedeljom ranije.Međutim, zdravstveni stručnjaci su takođe ukazali na činjenicu da je taj broj niži, jer se ljudi bez simptoma ređe testiraju.Ukupan broj potvrđenih slučajeva u Belgiji od početka pandemije je 452.541.

Srbija

„Ekonomska integracija Zapadnog Balkana ne sme biti zamena za članstvo u EU“

Buduće zajedničko regionalno tržište zemalja Zapadnog Balkana neće biti zamena za već postojeće ugovore koje su one potpisale sa Evropskom unijom ili u okviru CEFTA sporazuma, ali će ih dopuniti i konkretizovati, saopštila je Regionalna mreža Think for Europe (TEN), nakon konsultacija sa organizacijama civilnog društva. “Plan je baziran na četiri slobode – sloboda kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, Mini Šengenu, na investicionom planu, a u cilju transformacije Zapadnog Balkana u jednu od najatraktivnijih zona za investiranje na svetu, sa ciljem da se on uključi u digitalno tržište EU,” izjavila je Tanja Miščević iz Saveta za regionalnu saradnju (RCC).Kako se dodaje na Samitu u Sofiji gde se za nekoliko dana sastaju lideri EU zemalja i regiona Zapadnog Balkana očekuje se potvrda predloga o budućem zajedničkom tržištu. Plan je Savet sa regionalnu saradnju (RCC) sastavio zajedno sa zemljama Zapadnog Balkana, članicama CEFTE (Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini) i ostalim partnerima.U okviru budućeg regionalnog tržišta kako se podseća predviđeno je devet milijardi evra pomoći od strane Evropske unije, za smanjenje ekonomskog jaza i pripremu regiona za članstvo u EU.  KOLIKO JE ZAPADNI BALKAN BLIZU EVROPSKE UNIJE U POLITIČKOM I EKONOMSKOM SMISLU Zajedničko tržište je inače inicijativa koja je prvobitno bila spomenuta i u nedavno objavljenom Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, a koji je predložila Evropska komisija.Kako se naglašava dublja ekonomska regionalna integracija nije i ne može da bude zamena za EU integracije, ali je neophodna za ekonomsko jačanje i povezivanje regiona, u skladu sa pravilima Unije.“Imamo snažnu finansijsku podršku iz EU i ostalo je samo da naša politička posvećenost bude jaka. Ovakvom inicijativom može mnogo da se postigne. Dobro je to što su u ceo proces uključene i organizacije civilnog društva,” istakla je Anida Šabanović iz Vanjskopolitičke inicijative (VPI BH) iz Sarajeva. Samit u Sofiji zakazan je za 10. novembar a Savet sa regionalnu saradnju je pozvao civilno društvo Zapadnog Balkana da pomogne u promociji i zalaganju za tu inicijativu.Planom je obuhvaćeno i usklađivanje sa ekološkim standardima EU i Zelenim dogovorom.

Svet

Ćerke predsednika Azerbejdžana vlasnice luksuznog kompleksa u Crnoj Gori

Izgradnja luksuznog turističko-stambenog kompleksa dodeljena je azerbejdžanskoj kompaniji, iako je za zakup zemljišta ponudila dvostruko manje od Amerikanaca, piše hrvatski portal Poslovni.Naselje Portonovi u Kumboru u Crnoj Gori razvija kompanija Azmont Investment, koja kaže da je za projekat do sada uložila 737,4 miliona evra.Izgradnja je dodeljena je 2012. godine azerbejdžanskoj državnoj naftnoj kompaniji SOCAR, iako je za zakup zemljišta u trajanju od 90 godina ponudila duplo manje od američkog konzorcijuma NCH.Pored toga, kompanija nije ispunjavala uslove iz tendera da mora biti ugledan operater turističkih kompleksa sa četiri ili više zvezdica.Česte promene planova u Vladi Crne Gore omogućile su kompaniji da izgradi dvostruko više kvadratnih metara vila i stanova koji su na prodaju, ali je cena zakupa ostala jedan evro po kvadratnom metru.Aco i Ana Đukanović, brat i sestra Mila Đukanovića, kao i građevinsko preduzeće Bemax iz Podgorice povezani su sa jednom od najvećih investicija u Crnoj Gori.SOCAR je na tenderu nudio jedan evro po kvadratnom metru godišnje, fiksnu dobit od pet odsto i ulaganje od 258 miliona evra tokom osam godina. Američki konzorcijum NCH ponudio je dva evra po kvadratnom metru, dobit od 5,1 odsto i procenjenu investiciju od 200 miliona evra, uz investicioni program koji navodi investicije od 90 miliona evra.Iako je cena zakupa bila jedna od važnih stavki, Tenderska komisija Saveta za privatizaciju odlučila se za azerbejdžansku ponudu.Tada je vlada Crne Gore nekoliko puta menjala planove za lokaciju i dozvolila dvostruko veću izgradnju od planirane, kao i promenu strukture, sa više stanova, vila i poslovnih prostora, a u ugovoru nema klauzule o antikorupciji.Trenutno je u Kumboru, na površini od 26 hektara, duž 1800 metara obale, izgrađen čitav mali grad.Izgrađen je hotel „One&Only“, koji još uvek nije otvoren, marina, vile i stambene zgrade, sa uređenim prilazima, trgovima sa fontanama i parkovima. Tu su i butici, restorani, kafići, antikvarnice, galerije i drugi lokali.Prema ugovoru, završetak radova planiran je u prvih osam godina zakupa, odnosno ove godine.Glavni izvođač radova je Pizzarotti Montenegro, registrovan u Herceg Novom, koji je podružnica švajcarske kompanije sa istim imenom.Članovi porodice Mila Đukanovića, predsednika Crne Gore, povezani su sa poslovima u Kumboru.Republički zavod za urbanizam i dizajn (RZUP), koji je u većinskom vlasništvu njegovog mlađeg brata Ace Đukanovića, nadgleda investiciju i priprema izveštaje za parlament.RZUP je posao dobio na tenderu, a investitor mu mora platiti 142.800 evra.Predsednikova sestra Ana Đukanović obavljala je pravne poslove za Azmont banku preko svoje advokatske kancelarije.Takođe, podgorički Bemax, navodno povezan sa ljudima bliskim predsedniku Đukanoviću, objavio je da je ugovorio posao sa azerbejdžancima vredan 61,5 miliona evra.