Najnovije

Svet

Naučnici pronašli koronavirus u uzorcima jezerske vode

Naučnici iz Minesote pronašli su tragove koronavirusa u uzorcima vode sa plaža, ali napominju da je verovatnoća da se bolest prenese putem vodenih površina mala, piše Daily Mail.Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Minesoti testirali su uzorke vode sa osam plaža duž jezera Superior početkom jula, dok su male količine virusa SARS-CoV-2 pronađene na četiri od tih mestaKako navodi izjava Univerziteta, nivo prisutnosti virusa bio je između 100 i 1.000 jedinica na litar vode, što je oko 10.000 puta manje od nivoa prisusnosti virusa u otpadnim vodama.Dok trenutno nema indikacija da se virus može preneti putem vodene površine, kao što je moguće sa bakterijama poput salmonele i ešerihije koli, otkriće može nagovestiti koliko se virus proširio kroz okolne zajednice.Doktor Ričard Melvin, docent na Medicinoskom fakultetu, rekao je da veruje da plivači prenose virus u vodu, navodeći da zaraženi mogu nositi virus u stolici mesec dana nakon što im simptomi nestanu.U međuvremenu, Medicinski fakultet Univerziteta u Minesoti nalaže da bi posetioci plaža trebalo da nose maske i praktikuju održavanje distance, budući da je rizik od infekcije i dalje daleko veći na kopnu.

Srbija

Izabran novi Upravni odbor Nemačko-srpske privredne komore

Nemačko-srpsku privrednu komoru (AHK Srbija) će u naredne dve godine voditi novi saziv Upravnog odbora na čijem će čelu biti Udo Ajhlinger, direktor Siemens Srbija.Pored novog predsednika, glasanjem kompanija članica, izabrani su i potpredsednici Dijana Peškir (Stihl), i Milan Grujić (ZF Srbija), kao i 5 članova UO: Ronald Zeliger (Hemofarm), Ivan Smiljković (ProCreditBank Srbija), Bojan Predojević (Profine), Kristijan Braunig (Confida Consulting), i Dragan Simović (M&M Militzer & Munch).„Nemačko-srpska privredna komora, kao najveća bilateralna asocijacija privrednika u Srbiji, će se i u narednom periodu zalagati za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji, pružaće podršku ekonomskim reformama kao i podršku naporima Vlade Srbije u sprovođenju reformi", naglasio je novoizabrani predsednik AHK Srbije Udo Ajhlinger.S druge strane Komora će biti fokusirana na efikasno zastupanje interesa kompanija članica ispred vladinih i nevladinih institucija, kao i u javnoj sferi. Bićemo stabilan partner privredi Srbije, kao i do sada, u cilju kvalitetnog doprinosa poboljšanja poslovne klime u zemlji”, dodao je on.Direkor Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap je osvrćući se na rezultate rada i aktivnosti Komore u prethodnom periodu, istakao da je osnivanje zajedničke komore 2016. godine ukazalo na jasan signal nemačkoj poslovnoj zajednici da je Srbija pouzdan partner.Nemačko-srpska privredna komora pripada sistemu nemačkih spoljno-trgovinskih i industrijskih komora, sa 140 kancelarija u 92 zemlje širom sveta. AHK Srbija predstavlja najveću bilateralnu privrednu komoru u Srbiji i idealnu platformu za kontakte između nemačkih, srpskih i internacionalnih kompanija.

Srbija

Uprkos lošim referencama Bauvezenu ponuđeno da gradi kovid-bolnice

Firma „Bauvezen“ koja je bila na crnoj listi Ministarstva građevinarstva kao i jedina u zemlji koja je imala negativnu referencu na Portalu javnih nabavki, dobila je ponudu od države za hitan posao izgradnje dve kovid bolnice ukupne vrednosti 4,2 milijarde dinara, piše portal Pištaljka.Ponude za hitan posao izgradnje dve kovid bolnice u Kruševcu i Zemunu koji je zbog opravdane hitnosti dodeljen postupkom direktnog odabira, država je poslala na tri adrese od kojih je jedna bila ona firme „Bauvezen“, poznate po probijanju rokova na poslovima na kojima je angažovana.„Bauvezen“ je i ranije dobijao državne poslove uprkos poreskom dugu.Rok za izgradnju bolnica u Kruševcu i Zemunu je kraj ove godine.Vojnograđevinska ustanova „Beograd” (VGU), koja vodi projekat izgradnje bolnica, poslala je zahtev za dostavljanje ponuda na tri adrese, među kojima je i konzorcijum kojem pripada „Bauvezen“, u julu ove godine. Tendera za posao projektovanja i izgradnje bolnica nije bilo zbog hitnosti posla, pa je na osnovu zaključka Vlade Srbije VGU pokrenuo pregovarački postupak.Koliko je bio hitan ceo postupak govori i podatak da je dodela posla vrednog više od četiri milijarde dinara u ove dve javne nabavke sprovedena za samo nedelju dana. Zaključak Vlade donet je 23. jula, istog dana Ministarstvo odbrane donelo je odluku, a Vojnograđevinska ustanova narednog dana pokrenula postupke javne nabavke. Pozivi potencijalnim učesnicima poslati su 24. jula, ponude učesnika pristigle 29. jula, a odluke o dodeli ugovora izvođačima radova donete već 30. odnosno 31. jula.Osim konzorcijuma predvođenog „Bauvezenom“, poziv za učešće dobile su i firma „Put inženjering” iz Niša i grupa ponuđača okupljena oko firme „Termomont”, koja je u aprilu ove godine donirala rekonstrukciju i izgradnju kovid bolnice kapaciteta 60 postelja u krugu Vojnomedicinskog centra „Karaburma” u Beogradu.Osim njih, niko drugi nije imao priliku da se preporuči za posao izgradnje bolnica jer je pregovarački postupak vođen bez objavljivanja poziva.U pregovaranju „Bauvezen“ je dao ponudu koja je bila veća i od procenjene cene javne nabavke, ponuda firme „Put inženjering“ je odbijena, pa je posao dobila grupa oko firme „Termomont” koja je prema informacijama iz medija kovid bolnicu na Karaburmi izgradila za mesec dana kao donaciju čija vrednost je procenjena na više od 37 miliona dinara.Firma „Termomont“ Dejana Burčula bila je nosilac rekonstrukcije Doma zdravlja u Prokuplju vredne preko 800 miliona dinara. Ovaj posao u medijima je osporavan zbog toga što je „Termomont“ dobio posao iako je imao veću cenu od drugih učesnika. Međutim, ponuda „Termomonta“ bila je jedina prihvatljiva, jer su druge dve ponude imale bitne nedostatke, zbog kojih su im ponude odbijene, a njihove cene nisu ni razmatrane.

Srbija

Bečejskim paorima stigle opomene za neplaćeni samodoprinos posle 10 godina

Opština Novi Bečej pokušava protivzakonito da naplati samodoprinos iz 2011. godine. Tokom vikenda Novobečejcima su podelje opomene da nisu platili samodoprinos iz prihoda poljoprivrede i šumarstva od pre 9 godina, objavio je na svojoj Fejsbuk strani Bečejski informator. Na osnovni dug obračunata je i kamata pa su neke cifre za dugovanja od minimalnih stigle do prilično velikih. Sve to ne bi bilo ništa neuobičajeno da zakon jasno ne kaže da je to protivzakonito, a mnogi dužnici tvrde da nikad nisu dobili ni račun, a kamoli opomenu da ga nisu isplatili.Advokat Radomir Nešić iz susednog Bečeja, čije su usluge potražili neki od oštećenih stanovnika Novog Bečeja tvrdi: „Zakon jasno kaže da je zastarelost kod predmeta o kojima pričamo 5 godina. Apsolutni rok zastare je 10 godina. Ovo praktično znači da ako se rok od 5 godina prekine slanjem opomene ili bilo kog drugog dokumenta u tom slučaju se od tog dana ponovo računa pet godina. Međutim to može da traje najviše do 10 godina. Pošto su ovo rešenja iz 2011.godine rok zastare počeo je da teče od 1.01.2012. godine“. On dodaje da Opština može da naplati ovo potraživanje samo u slučaju da je u međuvremenu pismeno obavestila građane o dugovanju, a po sadašnjim podacima ona to nije činila. Kako se navodi, s obzirom na to da je službenica Uslužnog centra opštine Novi Bečej jasno rekla, a načelnica za finansije opštine Novi Bečej potvrdila da u periodu od 2012. do 2020. godine nisu slali bilo kakav vid dokumenta- opomene za plaćanje ovog duga stanovnicima opštine, zakon jasno kaže da je nakon pet godina tačnije 1. januara 2017. nastupilo zastarevanje duga i da dužnici nisu u obavezi da ga plate. Već nekoliko dana opštinu opsedaju nezadovoljni građani. Mnogi od njih traže dokaz da im je uručeno rešenje da plate samodoprinos na poljoprivredno zemljište te 2011. jer se ne sećaju da su ga primili. Po rečima načelnice za finansije u arhivi opštine potpisane otpremnice postoje, ali nemaju vremena svakom da vade posebno na uvid. Poljoprivrednici iz Novog Bečeja, među kojima je i Siniša Tajkov, kažu da ne beže od plaćanja svojih obaveza, ali da za ova dugovanja nisu ni znali. Oni izražavaju sumnju da su ova rešenja primili. Tajkov kaže da nije dobio traženu potvrdu da je primio rešenje o samodoprinosu: „ Pitamo zašto se čekalo da prođe 10 godina. Probali smo da dobijemo odgovore u opštini, ali nam nije objašnjeno. Ako smo mi dobili ta rešenja, postoji dostavnica u arhivi opštine, koja je potpisana. Ja sam tražio za svoju porodicu taj dokument, ali mi nisu dali.“ On je dodao da su poljoprivrednici ogorčeni ovakvim ponašanjem opštine i da će mnogi od njih pravdu potražiti na sudu. Još jedan apsurd je da veliki broj poljoprivrednika kojima je stigla opomena za neplaćen samodoprinos imaju i zvaničanu dokomentaciju iz opštine da nemaju nikakva dugovanja, koju su bili u obavezi da prilažu svaki put prilikom konkurisanja na pokrajinske i republičke konkurse za pomoć poljoprivrednicima. Između ostalog i zbog toga tvrde da je ovaj dug smišljen naknadno da se popune rupe u opštinskom budžetu, pa ako prođe prođe. Mnogi građani zaplašeni pretnjom prinudne naplate i agresivnim pravno-ekonomskim tonom i rečnikom u opomeni,  izmirili su već svoje obaveze u datom roku od 5 dana.Podsećamo da je ovo već drugi put da se iz finansijske službe servira ovakav hladan tuš Novobečejcima. U maju 2019.  desio se skandal sa pogrešnim obračunavanjem poreza koji je nakon intervencije i burnih reakcija povučen, piše u tekstu.

Srbija

Krediti za kupovinu i opremanje stana po istoj ceni

Kako bi mladim bračnim parovima pomogla da sebi obezbede stan ali i da od njega naprave svoj dom, Crédit Agricole banka kreirala je posebnu ponudu stambenog kredita uz koji odobrava i keš kredit za opremanje stana uz istu nominalnu kamatnu stopu. Dodatnu podršku predstavlja i poseban popust od 20% za opremanje stana koji je Banka svojim klijentima obezbedila zahvaljujući partnerstvu sa Tehnomanijom.Dom nije samo stan. Zato ni stambeni kredit Crédit Agricole banke nije samo to. Kupovina stana predstavlja samo prvi korak u stvaranju doma, a kako bi porodicama olakšala da što pre izgrade svoj dom iz snova, Banka im odobrava dodatni keš kredit za opremanje stana po istoj nominalnoj kamatnoj stopi i to u visini od 10% od vrednoisti stambenog kredita. Primer može biti stambeni kredit od 40.000 EUR, gde je NKS 2,69% i rata 183 Eur, uz koji je moguće dobiti keš kredit do 4.000 Eur u dinarskoj protivvrednosti, gde je takođe NKS 2,69% a rata 13.613 RSD. Uz to, kako bi podržali porodice, Banka je omogućila da jedan partner bude nosilac stambenog, a drugi keš kredita za opremanje stana.Za klijente kojima nije potreban dodatni keš kredit ali im znači rasterećenje finansija u prvom peridu, odnosno tokom opremanja stana, Banka je obezbedila grejs period u otplati stambenog kredita bez obračunavanja kamate tokom tog perioda. To praktično znači da se isplata sredstava realizuje odmah dok klijent sa otplatom obaveza počinje tek u martu 2021.Bilo za koju od navedenih opcija da se klijenti odluče, kao dodatni vid podrške Banka im obezbeđuje 20% popusta na maloprodajne cene svih artikala u Tehnomaniji kako bi svoj stan mogli da opreme kao što su oduvek sanjali.

Svet

Tokijska berza u prekidu ceo dan zbog tehničkog problema

Trgovina na Tokijskoj berzi obustavljena je danas zbog tehničkog problema koji se pojavio na samom otvaranju, prenosi Radio Slobodna Evropa. "Tokijska berza je rešila da prekine trgovanje na kotiranim vrednostima za ceo dan", navodi u saopštenju grupe koja upravlja berzom. U saopštenju se dodaje da se ne zna kada bi trgovanje moglo da se nastavi.Nije precizirano o kakvom problemu se radi. Kako je navedeno, kasnije će biti saopšteno da li će berza raditi u petak. Portparol berze je samo rekao da nisu primetili znake hakovanja.Druge japanske berze, Nagoja, Saporo i Fukoka koje koriste isti sistem kao Tokijska berza takođe su zaustavljene. Berza u Osaki je međutim radila normalno.U ranijem većem tehničkom incidentu na Tokijskoj berzi 2018. privremeno je prekinuto trgovanje, ali poslednji put kada je berza potpuno zaustavljena, što je trajalo samo pre podne, bilo je 2005. godine.Većina drugih azijskih berzi kao što su Hongkog, Šangaj Južna Koreja i Tajvan danas su zatvorene zbog praznika. Tokijska berza treća je najveća na svetu posle Njujorške i Nasdaka, sa tržišnom kapitalizacijom od gotovo 6.000 milijardi dolara.

Srbija

EBRD: Oporavak Srbije u 2021. biće manje nego što se predviđalo

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) procenjuje da će bruto domaći proizvod Srbije tokom tekuće godine pasti za 3,5 odsto, a da će u 2021. godini beležiti rast od oko 3 procenta. Na rast bi dodatno negativno uticalo ako bi Srbija ili njeni ključni trgovinski ponovo počeli da primenjuju strože mere fizičkog distanciranja, navodi se u poslednjim Regionalnim ekonomskim izgledima koje je objavila finansijska institucija.EBRD je umanjila svoje projekcije i sada predviđa sveukupno smanjenje rastućih ekonomija od 3,9 procenata ove godine, a povratak rastu i skok od 3,6 odsto naredne godine.U prethodnim prognozama objavljenim u maju EBRD je tokom 2020. godine očekivala prosečan pad od 3,5 procenta i snažniji oporavak od 4,8 odsto u narednoj godini."Rast BDP-a Srbije je bio snažan u prvom kvartalu 2020. godine, na nivou od 5 odsto na godišnjem nivou, vođen rastom potrošnje, državnim rashodima i investicijama. Istovremeno, rast izvoza se ublažio na 3,1 odsto na godišnjem nivou, što je najsporija kvartalna stopa od 2014. godine", navodi se u analizi.Sa druge strane, u drugom kvartalu 2020. godine zabeležen je pad ekonomske aktivnosti od 6,5 procenata na godišnjem nivou usled strogih mera (protiv koronavirusa), dovodeći ukupan rast u prvoj polovini 2020. godine do negativnih 0,9 odsto na godišnjem nivou."Uticaj COVID-19 je manje ozbiljan nego u nekim (sličnim ekonomijama), delom zbog visokog doprinosa osnovnih proizvoda ukupnoj proizvodnji. Strane direktne investicije i doznake radnika u prvoj polovini godine opale su za oko četvrtinu na godišnjem nivou. Inflatorni pritisci i dalje su prigušeni, pri čemu je stopa inflacije u prvih sedam meseci 2020. u proseku iznosila 1,5 odsto na godišnjem nivou", dodaje EBRD.Navodi se i da je Narodna banka Srbije, pored drugih mera monetarne politike, intervenisala na deviznom tržištu neto prodajom od 1,4 milijarde evra u prvih sedam meseci 2020. godine, a da je kurs prema evru ostao stabilan."Vladine mere za borbu protiv efekata COVID-19 usredsredile su se uglavnom na očuvanje zaposlenosti i povećanje likvidnosti kompanija, ali su troškovi ovih mera doveli javni dug do 58 procenata BDP-a do sredine godine, oko pet procentnih poena više nego što je bio krajem 2019", zaključuje se u analizi.

Srbija

Ugostitelji žele da se prepolovi porez na hranu i piće

Ugostitelji okupljeni u Uniji poslodavaca Srbije traže da se PDV na hranu i piće sa dvadeset smanji na deset odsto, jer smatraju da je to jedan od načina da se sektor oporavi od pandemije, prenosi portal Kamatica.„U tom slučaju cene hrane i pića bi bile niže pet do deset odsto, što je jedan od načina da privučemo goste nižim cenama i tako ostvarimo malo veći promet, jer su pretpostavke da se promet smanjio od 50 do 70 odsto“, rekao je predsednik Sektora za turizam i ugostiteljstvo pri Uniji poslodavaca Srbije Stevan Rodić.Ugostitelji okupljeni u Uniji poslodavaca Srbije traže nastavak direktnih finansijskih podsticaja, zatim odlaganje plaćanja ekološke takse, umanjenje komunalnih troškova, zakupa javnih površina, što su neki od gradova i opština već učinili, ali ta pomoć treba da se nastavi.„Posebno ćemo biti istrajni da se prepolove obračuni i obaveze plaćanja GPRS-a, SOKOJ-a, OFPS-a, i da se ta mesečna obaveza drugačije obračunava, da ne bude više prema broju stolica i veličini lokala jer prostor uvek mora da bude veći u odnosu na to koliko garnitura za sedenje može stati“, istakao je Rodić. Prema rečima Rodića, poznato je i da u ugostiteljstvu ima manje radnika zbog njihovog odlaska za većom zaradom u inostranstvu, koju u sadašnjim uslovima poslodavci u toj grani privrede ne mogu da obezbede, pa vlasnici lokala smatraju da im taj put treba uskratiti dok traje pandemija.„Tražićemo od države da se međudržavni sporazumi o odlasku konobara, kuvara, recepcionara i drugih obustave dok traje pandemija“, naglasio je Rodić.Predstavnici Sektora za turizam i ugostiteljstvo pri Uniji poslodavaca Srbije održali su prošle sedmice sastanak i formirali radnu grupu čiji će zadatak biti da kroz institucije sistema ostvare navedene zahteve.

Srbija

Ugostitelji od danas u obavezi da goste prijavljuju preko eTurista

Svi nekategorisani ugostiteljski objekti od danas će biti u obavezi da prijave kako domaće tako i strane turiste ptuem centralnog informacionog sistema eTurista.Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija navodi da tu zakonsku obavezu imaju svi koji u objektima poput hostela, prenoćišta, konačišta, konaka, hotela, etno kuća, salaša, vila, kampova, kamping odmorišta... Dodatnu, elektronsku prijavu će morati da popune i ugostitelji koji pružaju smeštaj u nekategorisanim ugostiteljskim objektima za smeštaj nautičkog turizma, kao i lovnog turizma (lovački dom, lovačka kuća i lovačka koliba).Prijava se podnosi jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi."Nepostupanje po napred navedenom ugostitelji, saglasno zakonu o ugostiteljstvu i zakonu o strancima, čine preršaj, o čemu će biti obaveštena Turistička inspekcija i Služba za strance Ministarstva unutrašnjih poslova", navodi se u saopštenju.Lokalne samouprave dužne su da vode evidenciju ugostitelja i ugostiteljskih objekata, koji usluge smeštaja pružaju u nekategorisanim ugostiteljskim objektima, kao i kategorisanim objektima domaće radinosti (kuća, apartman i soba) ili seoskog turističkog domaćinstva, i da ih unose u centralni informacioni sistem.Zakonom su zaprećene prekršajne kazne za neispunjenje ovih obaveza, tako da odgovornom licu u lokalnoj samoupravi preti novčana kazna od 50.000 do 100.000 dinara.Ministarstvo dodaje i da će od danas eTurista postaje jedini izvor podataka Republičkog zavoda za statistiku o ovom sektoru.

Svet

Makron poziva Evropu da okonča zavisnost od američkog oružja

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Evropu da okonča svoju zavisnost od američkih sistema naoružanja prilikom svog razgovora sa studentima Univerziteta u Viljnusu u Litvaniji, piše Politico.Pozvao je Evropu da zauzme nezavisniju i dominantniju ulogu u svetu, nezavisnu kako od Vašingtona, tako i Pekinga.„Mi, neke zemlje više od drugih, odustali smo od svoje strateške zavisnosti od američkih sistema naoružanja, ne možemo prihvatiti život u bipolarnom svetu koji čine SAD i Kina“, rekao je Makron prilikom posete Univerzitetu u Viljnusu.Francuski i drugi evropski zvaničnici već dugo pozivaju EU da razvije veće vojne kapacitete. Ali postupci EU često se ne poklapaju sa tom retorikom.Evropska komisija je poslednjih godina podstakla države EU i kompanije koje proizvode naoružanje da rade zajedno na zajedničkim projektima, uspostavljajući Evropski odbrambeni fond za podsticanje saradnje u istraživanju i razvoju vojne tehnologije i opreme.Ali ti planovi nisu ostvareni kada su se lideri EU, uključujući i Makrona, u julu složili da će fond dobiti daleko manje nego što je Komisija prvobitno tražila.Čelnici su potpisali finansiranje nešto više od 7 milijardi evra tokom sedam godina kao deo dogovora o dugoročnom budžetu Unije što je oko 40 odsto niže od 11,4 milijarde evra koje je Komisija predložila.Budžetskim sporazumom takođe je smanjen plan Komisije da potroši 5,7 milijardi evra na vojnu mobilnost kako bi se omogućilo trupama i opremi da se lakše kreću kontinentom.Umesto 5,7 milijardi evra, odobrena im je konačna cifra od 1,5 milijardi evra.Uprkos nedavnom trovanju ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, Makron je takođe branio svoju politiku angažovanja sa Vladimirom Putinom tokom sastanaka i sa litvanskim i sa letonskim predsednikom, čije su zemlje i dalje vrlo oprezne prema ruskoj moći.„Svesni smo vašeg susedstva, kao i vaše istorije, i u ovom duhu uzajamnog razumevanja i transparentnosti i zaštite vaše bezbednosti želeli smo da doprinesemo ponovnom pokretanju strateškog dijaloga sa Rusijom“, rekao je Makron u izjavi za štampu uz letonskog predsednika Egilsa Levitsa.Lideri Baltika i u centralnoj i istočnoj Evropi jasno su stavili do znanja da će biti uvereni da je dijalog sa Moskvom vredan samo ako vide konkretne rezultate.

Svet

Dizni otpušta 28.000 zaposlenih

Američka kompanija Dizni (Disney) izjavila je da će otpustiti 28,000 zaposlenih, u oblastima tematskih parkova, iskustava i potrošačkih proizvoda, piše portal Axios.Oko 67 odsto od 28,000 otpuštenih radnika su zaposleni na određeno vreme, rekao je Džoš D'Amaro, predsednik tih divizija.Kompanija je prethodno zatvorila svoje tematske parkove u Kaliforniji, usled posledica pandemije koronavirusa, i ograničila broj ljudi u svim ponovo otvorenim parkovima na teritoriji SAD."Kao što možete da zamislite, nije jednostavno doneti ova veliku odluku", rekao je D'Amaro u izjavi.On navodi da se kompanija poslednjih par meseci trudila da zadrži sve zaposlene, međutim da to ipak nije moguće u ovakvim poslovnim uslovima."Smanjivali smo troškove, suspendovali velike projekte, stavljali zaposlene na prinudni odmor i plaćali olakšice, modifikovali poslovne operacije da budu što efikasnije, ali jednostavno ne možemo da nastavimo da izdržavamo sve zaposlene sa ovoliko ograničenim poslovanjem", navode iz kompanije.

2020

Galenika – Humanitarna roze akcija povodom meseca borbe protiv raka dojke

Kompanija Galenika, koja ove godine obeležava 75 godina rada, od 1. oktobra pokreće veliku humanitarnu „roze“ akciju. Sa ciljem donacije Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, prikupljaće se sredstava od prodaje proizvoda Pantenol krem.Kao odgovorna kompanija koja podržava humanitarne akcije i aktivno promoviše prevenciju i zdrav način života, ovog oktobra Galenika svoju pažnju usmerava na podršku ženama i zdravstvenom sistemu Srbije.Pružanje podrške ženama važno je uvek, ali posebno u mesecu oktobru koji zvanično, globalno predstavlja Mesec borbe protiv raka dojke.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se godišnje registruje oko 1.670.000 hiljada žena obolelelih od ove bolesti, a oko 522.000 žena umre od raka dojke svake godine. Na osnovu naučnih podataka, svaka deveta žena na svetu će oboleti od raka dojke. U borbi protiv ove bolesti  najvažnije je podizanje svesti o važnosti prevencije, samopregleda i redovnih pregleda kod lekara.Kompanija Galenika je odlučila da donira 10% prihoda od prodaje Pantenol krema u oktobru, kao i da iz sopstvenih sredstava izdvoji još toliko, i na taj način duplira iznos donacije ovoj važnoj nacionalnoj instituciji, kao podršku njenom radu i uslovima lečenja pacijenata koji dolaze sa teritorije cele zemlje. Kako bi se na vreme otkrio, o raku dojke je potrebno transparentnije razgovarati i proširi svest o važnosti prevencije. Važno je napomenuti da svaki pojedinac može i treba da utiče na podizanje vidljivosti ove značajne teme.Kao prevencija malignih bolesti, preporučuje se da se redovni pregledi obavljaju nakon 40. godine života, a skrining mamografija žena ciljne populacije (50 - 69 godina) je zlatni standard za rano otkrivanje raka dojke. Osnovni cilj je rano otkrivanje ove bolesti, što daje veće šanse za izlečenje i očuvanje kvaliteta života obolelih žena. Prema podacima za javno zdravlje Srbije 'Dr Milan Jovanović Batut' otkriveno je 946 karcinoma dojke od početka skrininga u 2019. godini. Standardizovana stopa incidence na 100.000 žena 71,6 dok je standardizovana stopa mortaliteta na 100.000 žena  20,7. Prevencija ima ogroman javno zdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti.Pored genetike, koja ima važnu ulogu u nastajanju, karcinom dojke se češće javlja kod žena koje su prvu menstruaciju dobile pre 12. godine i koje su ušle u menopauzu pre 50. godine. U faktore rizika takođe spada i prvi porođaj nakon 30. godine, kao i kod žena koje uopšte nisu rađale. Čest je slučaj kod pacijentkinja sa poremećenom strukturom ćelija i kod onih koje su već operisale jednu dojku. U godini jubileja, kompanija Galenika je predstavila brojne aktivacije i projekte. Početkom juna predstavljen je novi projekat, redizajn  ambalaže čuvenih  Pantenol proizvoda. Krema, mast, rastvor i oriblete dobili su novi vizuelni identitet, ali je dobro poznata receptura koja postoji duže od 60 godina ostala nepromenjena. Na ovaj način, Galenika je pokazala da poštuje tradiciju i drži se proverenog kvaliteta, ali i da ide u korak sa vremenom, prati trendove na tržištu i odgovara na potrebe mlađe populacije.

Vesti iz izdanja

Ljubav na drugi pogled

Malo me tišti nelagoda u smislu gde to dovedoh fotografa i našeg druga i vozača Marka. Krivica me nakratko parališe. Jedno porinuće u reku i savest me popušta, dozvoljavajući da o...

Vesti iz izdanja

Upornost do poslednjeg daha

Šta je zajedničko Goldi Meir, Imeldi Markos, Čelsi Mening? Spektakularna ostvarenja o njihovom liku i delu prikazana u septembru na 13. međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldoks u Beogradu, k...