Proces deglobalizacije u pojedinim sektorima, kojem je posebno doprinela kriza izazvana korona virusom, može biti šansa za Srbiju, kao i za region, ocenjuje predsednik Nemačko-srpske privredne komore ...
Švajcarska se pridružila listi šengenskih država i članica Evropske unije koje dozvoljavaju državljanima trećih zemalja da posete svog nevenčanog partnera u Švajcarskoj, prenosi SchengenvisaInfo. Prema Pravilniku COVID-19, ljudi koje su u braku, registrovanom partnerstvu ili imaju maloletnu decu sa osobom koja živi u Švajcarskoj izuzeti su od ograničenja ulaska. "Od 3. avgusta ova odredba će se, proširiti i na osobe u emotivnom vezama ili drugom bliskom partnerstvu sa nekim ko živi u Švajcarskoj, čak i ako bračni par nije u braku ili je u registrovanom partnerstvu i nemaju maloletnu decu", objašnjava se u saopštenju za javnost švajcarskih vlasti.Švajcarska je šesta šengenska zemlja koja je preduzela te mere nakon Austrije, Češke, Danske, Norveške i Holandije.Oni koji žele da iskoriste ovu mogućnost moraju da pokažu dokaz da njihova veza postoji već neko vreme pre izbijanja pandemije.VAŽEĆA DOKUMENTAPotvrda o partnerstvu koju su potpisala oba partnera.Dopisivanje putem pisma ili elektronske pošte.Avionske karte.Fotografije i video snimci.Kopije pasoša sa pečatima o ulasku i zlasku iz zemlje.Nevenčani partneri kojima je neophodna viza za ulazak u Švajcarsku, mogu da podnesu zahteve u lokalnim predstavništvima Švajcarske, sa neophodnim dokazima.Dodaje se da je najbolje da se Švajcarsku uđe direktno, jer se ne garantuje tranzit kroz druge zemlje.Oni koji dolaze iz područja visokog rizuka od zaraze korona virusom, nakon dolaska u Švajcarsku moraće da ispoštuju karantin od deset dana.
Gugl prvi put prijavio gubitak prihoda u drugom kvartaluAlfabet (Alphabet), matična kompanija Gugla, u drugom kvartalu 2020. godine prijavila je po prvi put smanjenje prihoda, preneo je Telecompaper.Ukupni prihod opao je za dva odsto na 38,29 milijardi dolara, dok se operativni profit smanjio na 6,38 milijardi dolara sa 9,18 milijardi.Neto profit pao je na 6,95 milijardi, odnosno 10,13 po akciji, sa prethodnih 9,94 milijardi i 14,21 po akciji.Prihodi u kategorijama “Google Search“ i “Google advertising“ pali su na 21,31 i 29,86 milijardi dolara sa prethodnih 23,64 i 32,49 milijardi.Međutim, pad je ublažila kategorija “Google Cloud,” čiji su prihodi imali povećanje na 3 milijarde dolara sa 2,1 milijarde, kao i prihodi drugi “other“ prihodi sa povećanjem na 5,12 milijardi dolara sa 4,08 milijardi.Prihodi iz drugih ulaganja kompanije Alfabet smanjili su se na 148 miliona dolara sa 162 miliona, dok se gubitak u poslovanju povećao na 1,116 milijarde dolara sa prethodnih 989 miliona.Google je najavio novi program za otkup akcija u julu, za do 28 milijardi dolara.
Za novu školsku godinu pripremljeno više modela nastave, a istovremeno se snima i školski program izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević za televiziju N1. Prema njegovim rečima, kako će škole raditi zavisi pre svega od preporuka Kriznog štaba."Zajednički stav je da, u slučaju da se ide u školu, da se to radi u bezbednim uslovima i da prednost imaju deca mlađeg uzrasta, do 12 godina. Pretpostavka je da mnogi roditelji moraju da rade i da nemaju kome ni da ostave tu decu kod kuće", rekao je Šarčević.Podsetio je da se tokom leta rade onlajn obuke za 25 hiljada nastavnika, a u školama će se naći i novi predmet Digitalni svet."Preporučujem roditeljima da prvaci budu što je više moguće u školi, za njih je to pedagoško pitanje, a ispred svih pitanja je i pitanje bezbednosti", naglasio je ministar prosvete.Šarčević je rekao da modeli nastave moraju da se kombinuju u zavisnosti od okolnosti jer nijedna škola nema isti broj đaka, isti broj prostorija i kvadraturu."Limit je da u zatvorenom prostoru budu četiri kvadrata po osobi i o tome moramo da vodimo računa. Prema tome smo i 'skrojili' sve ove modele", objasnio je Šarčevič.Dodao je i da će nastavnicima biti omogućeno da rade i od kuće.
Kineski hakeri povezani sa vladom te zemlje pokušali su da ukradu vredne podatke američke kompanije Moderna Inc, vodeće firme koja se bavi u Sjedinjenim Državama koja se istraživanjem vakcine protiv koronavirusa, izjavio je američki bezbednosni zvaničnik zadužen za kineske hakere, javio je Rojters.Ministarstvo pravde u podiglo je prošle nedelje optužnicu protiv dvojice kineskih državljana optuženih za špijunažu, uključujući i tri neimenovana čoveka iz SAD, koji su se bavili izstraživanjima u borbi protiv COVID-19U optužnici se navodi da su kineski hakeri "obavili izviđanje" unutar računarske mreže kompanije Moderna Inc u Masačusetsu za koju je od januara poznato da radi na vakcini protiv korone.Predstavnici te kompanije potvrdili su Rojtersu da su od strane službenika FBI obavešteni o hakerskom incidentu.Više detalja o svemu tome nije saopšteno.Kompanija Moderna je inače jedna od najranijih i najvećih investicija i očekivanja Trampove administracije u borbi protiv korone.Savezna vlada investirala 500 milijardi dolara u kompaniju koja je početkom jula počela kliničko ispitivanje vakcine za 30 hiljada ljudi.Kina se takođe takmiči i radi na vakcini protiv korona virusa, a u to je euključila svoj državni, vojni i privatni sektor.U SAD je inače prošle nedelje pokrenuta optužnica protiv dvojice kineskih hakera Li Siajoua i Dona Đijažia.Optuženi su da se hakerskim napadima bave već deset godina i da su nedavno ciljali medicinare istraživče vakcine protiv COVID-a 19.Kao njihov posodavac navodi se Kineska državna bezbednost.Kineska vlada dosledno je negirala bilo kakvu ulogu u hakovanju širom sveta.
Vlada Srbije usvojila je zaključak u vezi sa direktnim davanjima i fiskalnim pogodnostima privrednim subjektima u privatnom sektoru.Ovo se odnosi na drugi paket pomoći za privredu, sa ciljem ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled pandemije korona virusa.Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, paket podrazumeva isplatu dva puta po 60 odsto od minimalne zarade, kao i odlaganje poreza i doprinosa na zarade za jedan mesec, a vredan je 66 milijardi dinara.„Ove mere počeće odmah da se sprovode, tako da će prvih 155 evra biti uplaćeno na poseban kovid račun poslodavaca do 10. avgusta, dok će druga isplata biti u septembru. Reč je o oko milion i pedeset hiljada zaposlenih u 235.000 privrednih subjekata“, stoji u saopštenju.Podseća se da će svi kojima su isplaćena direktna davanja u julu, a spadaju u grupu mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, biti automatski prijavljeni za isplatu direktnih davanja.„Mikro, mali i srednji privredni subjekti koji su osnovani počev od 16. marta zaključno sa 20. julom, treba da se prijave za korišćenje mera, s obzirom na to da nisu imali pravo na prvi paket pomoći.Njima će jednokratno biti ispaćena direktna davanja u septembru u visini od 120 odsto minimalne zarade po zaposlenom“, piše u saopštenju.Navodi se i da je potrebno da do 15. septembra podnesu PPP – PD obrazac na kome će kao datum dospeća poreza i doprinosa staviti 5. januar 2021. godine.„Što se tiče privrednih subjekata koji su registrovani kao preduzetnici, koji u skladu sa odgovarajućim poreskim propisima ne podnose PPP-PD obrazac, njima će direktna davanja biti isplaćena jednokratno u septembru bez ikakvog dodatnog angažovanja“, navedeno je iz Vlade Srbije.Dodaje se da ukoliko privredni subjekti ne žele da koriste ta sredstva, odnosno nisu u mogućnosti da ispune obaveze koje proizilaze po osnovu tih davanja, ne moraju da ih troše i ona će na kraju ovog ciklusa mera biti sa namenskog računa vraćena u budžet države.„Kada je reč o uslovima za korišćenje mera, poslodavci imaju obavezu da ne smanjuju broj zaposlenih za više od 10 odsto u periodu od tri meseca od isplate poslednjeg direktnog davanja, dakle najkasnije do kraja godine“, podsetili su iz Vlade Srbije.Navodi se da će velikim pravnim licima, koja su tako razvrstana po finansijskim izveštajima za 2018. godinu, biti isplaćena direktna davanja ukoliko do 15. avgusta dostave spisak lica za koja se ostvaruje pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava za jun i juli.„Na njih se primenjuju ista pravila kao i do sada – dobiće 50 odsto minimalne zarade po zaposlenom koji je imao prekid rada od najmanje 15 radnih dana u navedena dva meseca. Isplata će se izvršiti na već otvoreni kovid račun i direktna davanja se mogu koristiti isključivo za isplate zarada i naknade zarada zaposlenima“, piše u saopštenju.Dodaje se da će za novoosnovane privredne subjekte koji žele da koriste mere pomoći biti otvoreni takodje posebni namenski računi.„Privredni subjekti su u obavezi da primljena sredstva iskoriste najkasnije do 31. oktobra 2020. godine, a nakon isteka ovog roka namenski računi biće ugašeni, a neutrošena sredstva vraćena u budžet“, piše u saopštenju.
Projekat oblasti veštačke inteligencije Mašinskog fakulteta u Beogradu MISSION4.0 biće finansiran iz Fonda za nauku republike Srbije, objavljeno je na internet portalu Mašinskog fakulteta u Beogradu. Na projektu će raditi multi interdisciplinarni Mašinskog i Filozofskog fakulteta u Beogradu."Projekat se odnosi na duboko mašinsko učenje i biološki inspirisanu višekriterijumsku optimizaciju pri upravljanju i terminiranju kibernetsko fizičkih sistema u okviru tehnološkog okruženja Industrije 4.0. Кokretno, projekat je prevashodno orijentisan na razvoj i primenu inteligentnog ponašanja autonomnih mobilnih robotskih sistema sopstvenog razvoja", rekao je rukovodilac projekta profesor Mašinskog fakulteta Zoran Miljković. "Imajući u vidu naučni potencijal i entuzijazam istraživača na Mašinskom fakultetu, uvereni smo da će u budućnosti biti više ovakvih projekata, posebno u oblastima koje se odnose na razvoj novih tehnologija i razvoj Industrije 4.0, a koji će biti usmereni na pospešivanje proizvodnje, podizanje konkurentnosti proizvodnih kapaciteta i povećanje BDP-a u Srbiji", rekao je profesor Mašinskog fakultet Aleksandar Simonović.On je podsetio da su istraživači Mašinskog fakulteta među prvima u Srbiji počeli da rade na projektima veštačke inteligencije.Projektni tim čini 14 naučnika i mladih istraživača, među kojima su 3 redovna profesora, 2 vanredna profesora, 2 docenta, asistent sa doktoratom, asistent i 5 istraživača-pripravnika.Industrija 4.0 podrazumeva potpunu digitalizaciju svih procesa proizvodnje i primenu digitalnih tehnologija prilikom kreiranja ideje o nekom proizvodu, inženjeringu proizvoda, organizaciji proizvodnje, realizaciji proizvodnje, kontroli procesa i pružanja industrijskih usluga.
Četiri biotehničke kompanije objavile su prve detaljne kliničke podatke u poslednjih nekoliko dana, a rezultati ovih ispitivanja su ohrabrujući, pa su tako sve veće naznake da je brz razvoj vakcine moguć.Vakcine na kojima rade kompanije Sinovac-Biotech, Moderna, Cansino Biologics, kao i dvojac Oxford Universtiy i Astra-Zeneca pokrenule su pretežno snažne imunološke reakcije kod zdravih ispitanika sa samo blagim nuspovajavama, koje se lako mogu podneti.Stručnjaci i analitičari smatraju da treba biti optimističan zbog ovih rezultata, mada upozoravaju da ne treba pre vremena slaviti.Još uvek nije poznato koliko dugo će trajati zaštitni efekat vakcine kada se bude primenjivala u praksi, jer broj do sada lečenih ljudi je relativno mali u poređenju sa populacijom koja će biti vakcinisana kasnije.Najbolje rezultate pokazaće velika ispitivanja treće faze koja su tek počela ili su planirana.Sve četiri kompanije imaju različit pristup razvoju vakcine, što je prema glavnoj naučnici Svetske zdravstvene organizacije, Sumji Svaminatan, pozitivna stvar, jer bi različiti tipovi vakcina mogli da budu prilagođeni različitim grupama stanovništva, kao što su starije osobe, trudnice ili deca.Kompanija Moderna tako razvija vakcinu koristeći iRNK, odnosno informacionu RNK kako bi naterala telo da samo proizvede virusne proteine.DNK i RNK vakcine sadrže genetske informacije o patogenu, međutim za infektivne bolesti ni jedna takva vakcina do sada nije odobrena, iako mnogi stručnjaci smatraju da bi proizvodnja bila dosta lakša.Cansino Biologics i Sinovac-Biotech se fokusiraju na vakcine zasnovane na neaktivnim virusima, što je donekle proverena metoda, ali koja sa sobom nosi određene nedostatke u pogledu primene, bezbednosti i proizvodnje.Proizvodnja se smatra relativno skupom, a postoji rizik da takva vakcina pogorša bolest u slučaju infekcije.Pristup Univerziteta u Oksfordu i kompanije Astra-Zeneca bazira se na dostavljanje vakcine putem virusa šimpanze, koji se naziva vektor vakcine.Vektor sadrži genetski kod proteinskih šiljaka koji se nalaze na koronavirusu i koji pokreće snažan imunološki odgovor u ljudskom telu.Nakon što funkcionalna vakcina bude dostupna, zemlje širom sveta moraće da se izbore sa problemom proizvodnje dovoljno velikog broja doza kako bi čitava populacija imala pristup vakcini.S tim ciljem je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila evropsku strategiju za podršku razvoju i proizvodnji vakcina u EU.Prema ovim sporazumima, deo prvih troškova s kojima se suočavaju proizvođači vakcina biće finansiran iz sredstava EU u zamenu za pravo na kupovinu bilo koje uspešne vakcine pod unapred definisanim uslovima.Evropska investiciona banka takođe je aktivno uključena u istraživanje i razvoj vakcina, stvarajući portfelj najnaprednijih EU kompanija koje se bave borbom protiv COVID-19. Ulaganjem novca povećava se verovatnoća uspeha u fazi razvoja i dovođenja održivog rešenja na tržište.Poverenje u razvoj vakcine protiv korona virusa raste proteklih nedelja i veliki broj biotehničkih kompanija tako planira da dobije odobrenje za svoje verzije vakcina do kraja godine.Trenutni predvodnici u razvoju vakcine su dvojac Oxford i Astra-Zeneca i kineski Sinovac-Biotech koji prelaze na treću fazu ispitivanja u Južnoj Africi i Brazilu.
Dok se u većini Evrope nalaže nošenje maski kako bi se suzbilo širenje zarazne bolesti COVID-19, u Holandiji i dalje nije preporučeno nošenje maski na javnim mestima. Holandski zvaničnici smatraju da efikasnost pokrivanja lica za suzbijanje zaraze nije dokazana, preneo je Politico EU.Tamara van Ark, holandska ministarka zdravlja, rekla je da nakon sastanka sa medicinskim stručnjacima i gradonačelnicima da "iz medicinske perspektive efikasnost maski nije dokazana, pa smo odlučili da ne uvodimo nacionalnu obavezu."Budući da je broj zaraženih u Holandiji na porastu, gde je prošle nedelje prijavljeno skoro 1,400 novih slučajeva, za 342 više nego u prethodnoj nedelji, gradonačelnici Amsterdama i Roterdama su prošle nedelje najavili uvođenje obaveznog nošenja maski u prometnim područjima tih gradova.Van Ark navela je da su gradovi slobodni da “eksperimentišu sa merama,” što uključuje obavezno nošenje maski, ukoliko se smatra potrebnim.Belgijski virolog Mark van Ranst upozorio je holandsku vladu da će morati da uvede obavezno nošenje maski u prometnim područjima ako Holandija želi da izbegne potpunu zabranu kretanja.
Grđani Beograda koje u vozilu GSP-a prilikom ulaska kontrole ne budu imali kartu, plaćaće kaznu od 10 hiljada dinara, umesto dosadašnjih šest, odlučila je Skupština Grada Beograda na poslednjoj sednici, javlja portal Nova S.Ovu odluku usvojili su odbornici Skupštine i ona će na snagu stupiti osmog dana od njenog objavljivanja u Sluzbenom glasniku.Napominje se da ukoliko se kazna plate u roku od osam dana, biće upola manja i koštaće 5.000 dinara.
-270x152.png)
Nakon proglašenja globalne pandemije, korisnici širom sveta suočili su se sa brojnim promenama u obavljanju uobičajenih svakodnevnih aktivnosti. Jedna od njih je svakako način na koji kupuju i plaćaju. Kućna izolacija, fizička distanca i smanjenje fizičkog kontakta prouzrokovala je promene u dnevnoj rutini korisnika, pa je tako istraživanje kompanije Mastercard o navikama potrošača u izolaciji sprovedeno u maju ove godine pokazalo znatan porast online kupovine.Na fizičkim mestima prodaje korisnici sve više biraju beskontaktno plaćanje, a glavni razlog tome je činjenica da kartica tada ostaje u rukama korisnika. Plaćanje se vrši brzo i jednostavno, čime se smanjuje vreme zadržavanja na kasama i samim tim čini da se korisnik oseća sigurnije nego prilikom upotrebe gotovine. Dodatno, ukoliko je račun koji se plaća u vrednost do 4000 RSD, nema potrebe za unošenjem PIN koda odnosno dodirivanjem POS terminala.Mastercard beskontkatna infrastruktura koja je na srpskom tržištu lansirana 2008. godine, danas je postala standard za srpske korisnike. U uslovima bezbednosnih mera koje su postale nova normalnost, beskontaktna plaćanja postaju rasprostranjenija. Pokrivenost srpskog tržišta beskontaktnim POS terminalima danas iznosi 97%, pa je na taj način korisnicima omogućeno da na skoro svim prodajnim mestima mogu da plate na ovaj brz, praktičan i siguran način.Prema podacima prošlogodišnje Mastercard Studije o digitalizaciji 87% ispitanika u Srbiji u mobilnom telefonu vide najbolju alternativu plaćanja platnom karticom, zbog višeg nivoa sigurnosti iz dva razloga. Prvi je biometrija kao najviši nivo autentifikacije transakcija, koja podrazumeva da korisnici prilikom plaćanja mobilnim telefonom, zaduženje svog računa odobravaju na osnovu prepoznavanja otiska prsta ili lica, kao i ukucavanjem koda za otključavanje njihovog mobilnog telefona. Drugi razlog je činjenica da telefon ostaje u rukama korisnika sve vreme što pruža veći osećaj sigurnosti za samog korisnika jer omogućava potpuno beskontaktno plaćanje, bez ukucavanja PIN-a kao i fizičku distancu i smanjenje fizičkog kontakta. Sa dolaskom Apple Pay i Mastercard korisnici koji poseduju iPhone telefone, dobili su priliku da plaćaju na brz, siguran i jednostavan način, a srpsko tržište je postalo 51. tržite na kojem je ova usluga omogućena što predstavlja veliki korak u pogledu razvoja mobilnih plaćanja u Srbiji. Besprekorno korisničko iskustvo i sigurnost podataka korisnika koju obezbeđuju Apple i Mastercard tehnologija tokenizacije su razlog zašto veliki broj korisnika digitalizuje svoje kartice u vrlo kratkom periodu od trenutka lansiranja ove usluge na tržištu.U Srbiji korisnici Mastercard kartica izdatih u ProCredit ili OTP banci mogu da koriste Apple Pay novčanik, a nakon što digitalizuju svoju karticu u okviru Wallet aplikacije, svoj iPhone ili drugi povezani uređaj mogu da koriste za plaćanja na fizičkim mestima prodaje, online i u okviru aplikacija na bezbedan i praktičan način. Sigurnost i bezbednost korisnika predstavljaju prioritet u poslovanju kompanije Mastercard, a potrebe korisnika su središte svih proizvoda koje kompanija razvija. Zato Mastercard u saradnji sa partnerima nastavlja da razvija rešenja od kojih korisnici dobijaju maksimum i čine da se oni osećaju zaštićeno kada se radi o njihovim podacima.
Eurobank je obezbedila 1,2 miliona dinara za kupovinu kiseoničkih protokomera za zdravstvene ustanove u Srbiji. Donacija je realizovana preko Fondacije „Fond B92“ i Srpskog filantropskog foruma, ...
MK Group preuzela je vlasnički udeo od 49% u tržnom centru Dalmare u Šibeniku. Kako prenose hrvatski mediji, Tampten nekretnine, jedna od kompanija pod okriljem MK Grupe, registrovana u Savudriji, pre...
Arhitektonski studio Sanaa iz Tokija dobio je prestižnu Pritzkerovu nagradu za projekat kuće Los Vilos, koja ima talasastu strukturu krova i prati obrise krajolika na obali okeana, piše Gradnja.rs. Stenovito i visoko okolno zemljište na čileanskim obalama podjednako je inspirisalo arhitekte, kao i talasi Tihog okeana.Formom kuće dominira monolitna struktura krova koja se u svojim početnim tačkama spušta do zemlje, ali i lagani prostor ispod njega koji je u potpunosti zastakljen."Ne postoje zidovi o kojima bi se ovde moglo govoriti, kuća izgleda kao da je izrađena samo od zemlje i krova usred bogate prirode", rekao je arhitekta Ryue Nishizawa za Dezeen.Prostor kuće je podeljen na tri dela. Sauna zauzima prednji deo objekta, zatim slede spavaća soba i dnevni boravak u sredini, dok su kuhinja i trpezarija smešteni na drugoj strani kuće i na njih se nastavlja terasa. Na zadnjem delu kuće krov se u određenom delu podiže kako bi natkrio spoljašnji prostor.Glavna spavaća soba je ukopana na nižem nivou i njoj se iz glavnog objekta pristupa stepeništem. Taj prostor, koji se zapravo nastavlja na primarnu strukturu kuće, sa tri strane je ukopan u teren, dok je četvrta zastakljena i otvorena prema okeanu.Pri pogledu na unutrašnjost pažnju privlači vizuelno izložen betonski krov tokom cele dužine kuće. Nasuprot njemu stoji drveni pod, dopunjuje nameštaj i gotovo je u potpunosti napravljen od drveta.Los Vilos je deo privatnog projekta organizovan od strane čileanskog investitora Phillipea Godoya. U projektu je učestvovalo osam japanskih i osam čileanskih arhitekata na razvoju objekata na ruralnim područjima.
Turski parlament usvojio je Zakon o regulisanju sadržaja na društvenim mrežama koji će, po tvrdnjama nekih kritičara, povećati cenzuru i pomoći vlasti u gušenju opozicionih glasova, saznaje Al Jazeera.Zakon nalaže da strane društvene mreže odrede predstavnike u Turskoj koji će voditi računa o strahovima vlasti u vezi sa sadržajem, a postoji i krajnji rok za uklanjanje spornog materijala.Ukoliko kompanije budu kršile ovaj novi zakon biće suočene sa novčanim kaznama, blokiranjem oglašavanja i smanjenjem opsega širokopojasnog interneta do 90 posto, čime se zapravo blokira pristup.Vladajuća stranka predsednika Erdogana, koja s nacionalističkom strankom drži većinu u parlamentu, podržala je predlog zakona, a njegovo usvajanje nakon rasprave započete u utorak objavljeno je na Tviteru.
Pokret Tvrđava u Smederevu saopštio je na svojoj fejsbuk stranici da se noćas u tom gradu desila havarija i to kako se navodi u Železari.Pri tome je, upozoravaju u vazduh emitovana velike količine crnog praha o čijem poreklu za sada nema informacija.Pokret Tvrđava podneo je i pritužbe Ministarstvu ekologije i Republičkoj inspekciji."Ovo je ekoterorizam, ovo je direktno ugrožavanje života ljudi u Smederevu. Mi smo kolateralna šteta privatnih interesa kineskog investitora koji se prema nama ponaša kao da smo pacovi, a ne ljudi. Najgore je što država ćuti", izjavio je Kolja Krstić, koordinator Pokreta Tvrđava.Kako je objavljeno na toj fejsbuk stranici, zbog tog incidenta, koji je samo jedan u nizu, otežano se diše."Ovo je strašno, kuće, dvorišta i usevi su nam prekriveni crnim prahom. Ovo postaje neizdrživo, oni se iživljavaju nad našim zdravljem. Do sada smo se suočavali sa crvenom kišom, čeličnom prašinom, ali ovo što se desilo juče je za nas novo. Užas!", rekao je meštanin Radinca, Vladimir Milić, koji živi na 50 metara od Železare.
Bruto domaći proizvod Nemačke pao je za 10,1 odsto u drugom kvartalu 2020. godine, u odnosu na prethodni što predstvlja najveći pad od početka beleženja nemačkog kvartalnog rasta 1970. godine, saop&sc...
Uprkos predizbornim najavama predsednika Srbije, u valjevskoj fabrici Krušik do kraja meseca jedan odsto zaposlenih dobiće automatski otkaz, piše list Danas. Glavni razlog je što im neće biti produženi ugovori o radu."Predsednik Vučić nam je krajem februara kad je bio u predizbornoj poseti našoj fabrici obećao da neće biti otpuštanja i da će država da uloži u razvoj Krušika i njegov raketni progam. Najavio je utvrđivanje odgovornosti rukovodstva a katastrofalne rezultate odnosno ogromne dugove i gubitke Krušika. Sve to će, po svemu sudeći da plate radnici koji nemaju partijske SNS veze, koji će da stanu bez posla", kažu sagovornici Danasa u tom preduzeću.Spisak prekobrojnih je pravljen pre nekoliko dana i tada je svaki rukovodilac proizvodne celine morao da odredi po jedan odsto viška radnka, saznaje taj list.Sagovornici Danasa kažu i da u Krušiku radi oko dve hiljade radnika na određeno vreme.Njima će od avgusta ugovori umesto dva ili tri meseca trajati mesec dana, što se od strane zaposlenih smatra samo uvodom u dalja otpuštanja.Tvrde i da rukovodstvo aneksima ugovora nastoji da smanji naknade za topli obrok, otežane uslove rada, koeficijent za minuli rad i regres za oko osam do deset hiljada dinara.Naglašavaju i da se na spiskove stavljaju isključivo proizvodni radnici.Sa druge strane tvrde da u predstvaništvu Krušika u Beogradu, gde nema ni struje ni vode, "radi" dvadesetak ljudi koji se međusobno ni ne poznaju, ali će sigurno ostati na svojim radnim mestima.
Na ovogodišnjoj Deloitovoj listi (Deloitte) listi 500 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u regionu koji objedinjava Evropu, Bliski Istok i Afriku nije se našla nijedna firma iz Srbije.Prošle godine na listi je jedini predstavnik bio novosadska Vega IT Sourcing na 435. poziciji sa rastom prihoda od 170% u periodu od 2014. do 2017. godine.Na vrhu ovogodišnje liste je Revolut iz Ujedinjenog Kraljevstva sa rastom od 39.754 posto. Revolut je fintech kompanijaa koja je napravila aplikaciju za poslovanje i trgovanje kripto valutama.Vodeću petorku zaokružuju OakNorth iz UK sa rastom od 30.706 posto, nemački Cloud&Heat Technologies GmbH (21.474%), DivideBuy (19.572%), takođe iz Ujedinjenog Kraljevstva i FINEWAY iz Nemačke sa rastom od 16.594 posto.Iz komšiluka, ove godine Hrvatska ima 9 kompanija plasiranih na lestvici 500 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u EMEA, što je za četiri više u odnosu na prošlu godinu.Uz kompanije koje su i prošle godine bile na listi: Q Software, Infinum, te Microblink, ove godine su se na listu 500 najbrže rastućih iz Hrvatske plasirali još i Bazzar.hr (Prati me d.o.o.), AG04 Innovative Solutions, Arbona, IPS d.o.o., Serengeti d.o.o. i Lemax d.o.o.Bazzar.hr je sa svojim 39. mestom i rastom od 2.821 posto ostvario najbolji plasman, a zanimljivost je da je Infinum od 2013. do sada na listu EMEA 500 ostvario plasman čak šest puta.Jednog predstavnika ima i Bosna i Hercegovina, Ministry of programming, na 175. mestu liste.Listu „Deloitte’s Technology Fast 500™ EMEA“ već devetnaestu godinu kreira Deloitteov globalni Sektor za tehnologiju, medije i telekomunikacije.
Zbog zahteva Uprave za sprečavanje pranja novca koja je od banaka u Srbiji zatražila proveru finansijskih transakcija nekih novinara, nevladinih organizacija i građanskih udruženja, oglasili su se i najpre Evropska unija, Ambasada SAD, a potom Amnesti internešnl i Fridom haus, preneli su domaći mediji.Programska menadžerka Fridom hausa za Evropu i Evroaziju Sofija Orloski izjavila je za Glas Amerike da je ta nevladina organizacija duboko zabrinuta zbog događaja u Srbiji."Imajući u vidu da objavljena lista sadrži imena poznatih i poštovanih istraživačkih medija, organizacija za zaštitu ljudskih prava, novinara i aktivista, ostavlja se utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku, pre nego kredibilne istrage izolovanog incidenta", naglasila je Orolski u pisanoj izjavi.Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenl ocenila je spisak kao "nesumnjiv čin zastrašivanja"."Te istrage moraju biti odbačene", istakao je nejn predstavnik u Evropi Nils Muižnieks.Delegacija Evropske unije u Srbiji saopštila je da razmatra dodatne informacije i činjenice kako bi u potpunosti razumela šta se događa u Srbiji."NVO i mediji imaju ključnu ulogu u srpskom društvu i oni treba da rade slobodno, bez neprimerenog pritiska. Iako se zalažemo za punu transparentnost, neopravdane istrage ne bi trebalo da se sprovode".Reagovala je i ambasada Sjedinjenih Država u Beogradu."SAD su uvek spremne da pomognu Srbiji na njenom putu ka članstvu u EU. Međutim, utisak da Beograd možda guši civilno društvo ili slobodu medija naškodiće ugledu Srbije i otežati njeno napredovanje ka tom visoko vrednom cilju", prenela je Slobodna Evropa.UOBIČAJENA PROCEDURA: KO SE NAŠAO NA SPISKU, A KO NIJENa spisku Uprave za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija su se našli: BIRN, KRIK, NUNS, CINS, Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo.Pored tih organizacija na spisku su i novinari: Slobodan Georgiev, Biljana Stepanović, Branko Čečen, Vukašin Obradović i drugi.Potez Uprave delimično je objasnio njen direktor Željko Radovanović. "Cilj je procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa".Novinar Danasa, Aleksandar Milošević ocenenio je šta u spisku nedostaje, alidirajući na sumnjive poslove ljudi bliskih vlastima u Srbiji."A gde su na spisku takozvane GONG organizacije (vladine NVO), gde je Nacionalna avangarda, Antidod, Patku daj tati".Od državnih institicija oglasio se Zaštitnik građana koji je pokrenuo pitanje zakonitosti problematične odluke.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
