Glovo stigao i u Niš
Glovo, aplikacija za isporuku na zahtev, koja omogućava korisnicima da kupuju, primaju i šalju bilo koji proizvod unutar grada, posle Beograda, Novog Sada i Pančeva počinje sa radom i u Nišu, ...
Najnovije
Addiko banka omogućila instant plaćanja aplikacijom ili QR kodom
Addiko Bank ad Beograd omogućila je svojim korisnicima instant plaćanje na prodajnim mestima ili putem QR koda, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). Instant plaćanja mogu se obaviti unapređenom a...
Evropske banke očekuju slabljenje kreditne aktivnosti za finansiranje nekretnina
Banke u Evropi očekuju spor oporavak kreditne aktivnosti namenjene nekretninama nakon pandemije COVID-19. Iako predstavnici banaka prognoziraju da će portfelji pozajmica namenjenih hotelima i maloprodaji biti pogođeni znatno više od kancelarijskih i drugih klasa nekretnina, većina njih veruje da će umanjenje biti u rasponu od nekoliko procentnih poena do najviše deset odsto. Ovo su neki od ranih nalaza iz ovogodišnjeg izdanja Barometra za kreditiranje nekretnine, koje prenosi specijalizovani portal Property Forum.Barometar kreditiranja nekretnina je istraživanje koje konsultantska kuća KPMG sprovodi i redovno objavljuje proteklih deset godina, a ove godine je obuhvatio oko 60 evropskih banaka iz 11 zemalja tokom maja i juna.Većina banaka je iz zemalja centralne i istočne Evrope, a izdanje za 2020. godinu takođe sadrži poseban odeljak o uticaju koji je koronavirus imao na finansiranje tržišta nekretnina.Koordinatori Barometra su utvrdili da banke nemaju jedinstvena predviđanja za tok oporavka, te su institucijama ponudili više potencijalnih scenarija za budući oporavak.Banke u najvećem broju slučajeva smatraju da će krivulje oporavka biti u obliku slova "U" ili "štikliranja", obzirom da po 27 odsto ispitanika predviđa upravo takvu budućnost za svoje portfelje.Zajedničko za ove grupe banaka je to što planiraju da potencijalni oporavak bude sporiji u početku i da traje duže pre nego što dođe do primetnijeg ekonomskog oporavka.Krivulje u obliku slova "V" i "W" odčekuje 13, odnosno i 17 odsto finansijskih institucija, dok su najpesimističniji grafikoni oporavka u obliku slova "L" ili "saksofona", koje impliciraju produženu stagnaciju, sa po manje od 10 ispitanika.Jedan od indikatora nesigurnosti oporavka je i taj što 90 odsto banaka dalo nije moglo da se odluči za jedan scenario oporavka, već su izabrali najmanje dva projekcije.Iako su u većini zemalja anketirane banke imale mešovita očekivanja u pogledu ekonomskih reultata, u Holandiji je krivulja u obliku "štikliranja" (spor i stabilan rast nakon naglog pada) najzastupljenija i očekuje je 63 odsto banaka.Što se tiče uticaja pandemije na kvalitet kreditnih portfelja, većina ispitanika smatra da je za hoteli (78 odsto ispitanika) i maloprodajni objekti (njih 60 odsto) izgubiti više od pet odsto vrednosti, dok je većina takođe uverena da industrijska i logistička postrojenja (77 odsto), poslovne zgrade (67 odsto) i alternativna imovina (57 odsto ispitanika) neće izbugiti više od pet odsto vrednostiTrećina ispitanika smatra da će gubitak od umanjenja vrednosti za hotele biti veći od 20 odsto, dok je kancelarijski prostor bila jedina klasa nekretnina u kojoj niko od ispitanika nije očekivao smanjenje vrednosti veći od 20 odsto.Banke u Poljskoj su najpesimističnije po pitanju kreditiranja komercijalnog protstora, jer učesnici ankete veruju da će njihovi zajmovi namenjeni maloprodajnim objektima biti umanjenje u proseku za više od 14 odsto.Skoro 40 odsto ispitanika smatra da mere fizičkog distanciranja ili rada od kuće neće promeniti (ili da će čak povećati) potražnju za kancelarijskim prostorom, 31 odsto očekuje smanjenu potražnju, dok 30 odsto nije sigurno.Većina predstavnika banaka na Kipru i u Češkoj smatra da neće biti smanjenja potražnje ili da će potražnja čak porasti, dok većina ispitanika u Bugarskoj, Holandiji i Mađarskoj predviđa smanjenje potražnje za ovim tipom poslovnog prostora.Oko 35 odsto ispitanika smatra da su mere koje su do sada preduzele centralne banke ili nacionalne vlade značajno umanjile negativni uticaj pandemije, dok četvrtina učesnika nije zadovoljno njima. Preko 60 odsto anketiranih banaka u Rumuniji, Finskoj i Holandiji veruje da su mere centralnih vlasti značajno umanjile negativan uticaj pandemije na finansiranje nekretnina.Od svih pitanja koja se tiču COVID-a, najveći konsenzus je bio vidljiv za upit o poslovnoj strategiji potencijalnih zajmoprimaca nakon pandemije: 77 odsto ispitanih je kazalo da će način poslovanja i biznis-strategija u doba korone potencijalnog zajmoprimca igrati glavnu ulogu u donošenju odluke o izdavanju kredita.
Kruševljani se uplašili da imaju 5G stanicu u gradu
Na teritoriji gradske uprave grada Kruševca nisu izgrađene odnosno postavljene bazne stanice sa 5G mrežom, piše lokalni portal kruševacgrad.rs. Povod za zabrinutost je veliki broj uginulih vrabaca i dograđivanje anteskog sistema u naselju Pejton tokom vanrednog stanja.Prema rečima nadležnih u kompaniji Telenor, reč je o proširenju kapaciteta na postojećim sistemima zbog povećanog saobraćaja u vreme vanrednog stanja.– Na teritoriji našeg grada nisu izgrađene, odnosno postavljene bazne stanice sa 5G mrežom – decidna je inspektorka za zaštitu životne sredine Biljana Stanković. Šta će mi 5G mreža kad 4G zadovoljava sve moje potrebe Prema rečima Biljane Stanković, nijedna takva dozvola nije izdata ne samo za Kruševac već ni za celu Srbiju, tako da Srbija u ovom trenutku nema bazne stanice 5G mreže mobilne telefonije. Jedina takva stanica bila je postavljena u Tehnološko naučnom parku na Zvezdari u cilju naučnog ispitivanja vrsta i stepena nejonizujućeg zračenja, ali je i njena dozvola za rad istekla u martu, te ni ona nije u funkciji.Kada je reč o uginuću vrabaca koje se moglo videti na pomenutom snimku, Stanković je objasnila da je reč o posledicama oluja koje su poslednjih mesec dana pogodile područje Kruševca. Brže do 5G tehnologija uslov da budemo Silicijumska dolina Zapadnog Balkana Regulatorna agencija za elektronske komunikacije (RATEL) ranije je u aprilu objavila slično.RATEL je, u prethodnom periodu, izdao četiri privremene pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija u cilju testiranja i ispitivanja 5G mreže na teritoriji grada Beograda, operatoru Telenor za jednu lokaciju i operatoru Telekom Srbija za tri lokacije.Nakon završenih testiranja i isteka roka važenja privremenih dozvola, navedene bazne radio stanice su isključene, odnosno, u Srbiji trenutno nema 5G baznih radio stanica koje su u radu, navodi se na sajtu ove institucije. Povodom lažnih vesti i teorija zavere da koronu izaziva 5G, Ratel je saoštio da između 5G tehnologije i korona virusa ne postoji nikakva veza. Takođe,Ratel navodi da je sprovođenje postupka javnog nadmetanja za prodaju spektra u opsegu 3,4-3,8 GHz, za korišćenje na tehnološki neutralnoj osnovi (što uključuje i 5G tehnologije) bilo planirano za treći, odnosno četvrti kvartal2020. godine.
Veliki broj zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku
Trend povećanja broja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku nastavio se i prošle godine, pokazuje Godišnji izveštaj o radu sudova u Srbiji u 2019.U 2018. godini primljeno je 68.720 predmeta u svim sudovima u Srbiji, što je bilo najveće realno povećanje priliva u sistemu, ali je priliv novih predmeta u ovoj materiji bio još veći u 2019. godini, budući da je primljeno - 100.600 novih predmeta, koji se po zakonu smatraju hitnim i prekoredno rešavaju. Iako je rešeno 90.299 predmeta, priliv nije savladan.Trend velikog broja novih predmeta iz 2015. godine nastavio se u 2016, 2017, 2018. i 2019. godini tako da se u svim sudovima u Republici 2019. broj nerešenih predmeta sa 13.178 na početku izveštajnog perioda povećao na 23.479.Predmeti zaštite uzbunjivača hitni, ali i dalje ima nerešenih Najveći priliv imali su osnovni sudovi, zatim privredni i viši sudovi, pa je neophodno da predsednici sudova Godišnjim rasporedom poslova povećaju broj sudija koji će, pored njih, odlučivati po prigovorima radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, navodi se u Izveštaju.Prelaskom nadležnosti za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku sa Ustavnog suda na sudove opšte i posebne nadležnosti po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova i donošenjem novog Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, došlo je do podnošenja velikog broja zahteva za zaštitu ovog prava, odnosno prigovora za ubrzanje postupaka i tužbi za pravično zadovoljenje dosuđivanjem neimovinske štete i tužbi za naknadu imovinske štete pred svim sudovima u Republici.
Dve godine primene zakona o međubankarskim naknadama: Niže provizije, više POS terminala
Da li ste primetili da vaša pekara u komšiluku konačno ima čitač za kartice? Ako ima, to je jedan od efekata zakona o međubankarskim naknadama koji se primenjuje tačno dve godine.Zakon je, u najvećoj meri, usvojen radi snižavanja troškova prihvatanja kartica na prodajnim mestima, a posebno zbog malih i srednjih trgovaca. Zakonom su međubankarske provizije snižene sa prosečnih 1,2% na 0,2% za transakcije debitnim karticama i na 0,3% za transakcije kreditnim karticama, navode u Narodnoj banci Srbije.Kao rezultat toga, prosečna ugovorena trgovačka naknada za prihvatanje kartica na prodajnim mestima na kraju juna 2018. godine bila je 2%, a, prema podacima kojima NBS raspolaže, na kraju 2019. godine ta provizija bila je 1,6%, što znači da je od usvajanja Zakona prosečna ugovorena trgovačka provizija smanjena za 0,4%, odnosno za 20%.Kako kažu u centralnoj banci, reč je o prosečnim iznosima trgovačkih provizija koja se razlikuje između različitih trgovaca i u velikoj meri zavisi od veličine i pregovaračke moći pojedinih trgovaca, što je prvi vidljivi pozitivni efekat donošenja Zakona.Drugi značajan efekat donošenja Zakona jeste širenje mreže POS terminala na prodajnim mestima, ali i širenje internet prihvatne mreže. Naime, na kraju drugog tromesečja 2018. godine (dakle, pre stupanja Zakona na snagu), u našoj zemlji bilo je 79.486 POS terminala, a na kraju prvog tromesečja 2020. godine 93.333 terminala, što predstavlja rast od 13.847 terminala, odnosno 17,4%. Prema podacima NBS, u pogledu prihvatne mreže na internetu, na kraju drugog tromesečja 2018. godine, u našoj zemlji postojalo je 681 virtuelno prodajno mesto, a na kraju prvog tromesečja 2020. godine 1.228 virtuelnih prodajnih mesta, što predstavlja rast od 80,3%.Osim širenja mreže POS terminala na prodajnim mestima, značajno je istaći i celokupan rast tržišta kartičnih plaćanja u zemlji, u pogledu broja izdatih kartica, broja transakcija i prometa, kako na fizičkim prodajnim mestima tako i na internetu.U pogledu broja izdatih kartica, na kraju prvog tromesečja 2020. taj broj iznosio je 8.767.047, što je za 8,9% više nego na kraju prvog tromesečja 2019.U pogledu broja transakcija, na trgovačkoj prihvatnoj mreži u Republici Srbiji u prvom tromesečju 2020. izvršeno je blizu 67 miliona transakcija upotrebom kartica koje je izdao pružalac platnih usluga iz Republike Srbije, što je za 20,2% više nego u prvom tromesečju 2019. Korona probudila internet trgovinuPovećanje broja transakcija još je značajnije kada se posmatraju podaci o platnim transakcijama karticama i e-novcem kojima je izvršena internet kupovina robe i usluga. Tako su u prvom tromesečju 2020. izvršene 3.983.792 transakcije kupovine robe i usluga karticama i e-novcem na internetu u svim valutama, što je 48,1% više nego u prvom tromesečju 2019. Kada se posmatraju transakcije platnim karticama i e-novcem za kupovinu robe i usluga na internetu u dinarima (na sajtovima domaćih trgovaca), povećanje je još značajnije. U prvom tromesečju 2020. ostvareno je 2.543.599 transakcija u dinarima, što je za 82,2% više nego u prvom tromesečju 2019. Vrednost tih transakcija u prvom tromesečju 2020. iznosila je 5,6 milijardi dinara, što je za 48,6% više nego u prvom tromesečju 2019. Instant plaćanjaNarodna banka Srbije, kao operator sistema instant plaćanja, inicirala je uvođenje instant plaćanja na prodajnim mestima, što će doprineti dodatnom snižavanju trgovačkih provizija u zemlji, ističu u centralnoj banci.Naime, niskom tarifnom politikom za sve učesnike u sistemu, NBS je obezbedila preduslove da i za plaćanja male vrednosti troškovi procesiranja tih plaćanja budu izuzetno povoljni, čime će se omogućiti da i trgovci kod kojih je prosečan iznos transakcije nizak (poput trafika, pekara, pijačnih tezgi i sličnih privrednih subjekata) mogu prihvatati bezgotovinska plaćanja za svaki iznos kupovine. Trenutno Narodna banka Srbije, u saradnji s bankama, sprovodi implementaciju instant plaćanja na prodajnim mestima, a rezultat tih aktivnosti je činjenica da je od 27. februara 2020. kod jednog od najvećih maloprodajnih lanaca u zemlji – kompanije Merkator – omogućeno plaćanje robe na ovaj način (ukupno 320 maloprodajnih objekata Idea, Merkator i Roda, sa preko 1500 naplatnih mesta). Isto tako, Narodna banka Srbije trenutno sprovodi testiranje rešenja za instant plaćanja na internet prodajnim mestima, a prvi trgovac koji je navedenu uslugu omogućio jeste izdavačka kuća Laguna, dok su u postupku priključivanja i drugi trgovci.
Zum lansira kućni hardver ciljan za radnike koji rade na daljinu
Zum (Zoom) se širi na tržištu hardvera sa novom „Zum za dom“ ponudom za opsluživanje sve većeg broja zaposlenih koji zbog pandemije rade iz svojih domova, javlja Telecompaper.Zum za dom - DTEN ME je prvi uređaj u okviru programa, koji se sastoji od 27-inčnog ekrana sa tri ugrađene kamere i osam mikrofona, radiće sa bilo kojom Zum licencom i koštaće 599 dolara.Džef Smit, šer Zum Rumsa (Zoom Rooms) rekao je da je ovaj hardver dizajniran da bude što jednostavniji za korišćenje. Zumov softver biće instaliran na svim uređajima, a interfejs je dizajniran tako da omogućava lak pristup popularnim funkcijama.Smit takođe kaže da će Zum za dom lansirati sa dva dodatna partnera, uključujući Neat Bar i Poly Studio X Series, i da bi očekuje da će biti još partnera u budućnosti.Kompanija već prima narudžbine za ovaj hardver i od sledećeg meseca planiraju da počnu sa isporučivanjem.
Istraživanje: Društvene mreže će u Srbiji oboriti uticaj televizije
Broj korisnika interneta na dnevnom nivou u Srbiji pretekao broj gledalaca televizije, ali to ne donosi velike promene, prenosi portal Udruženja novinara Srbije (UNS). Ljudi putem svetske mreže više informišu o tome šta rade članovi njihovih porodica na Fejsbuku i Instagramu, .Prema istraživanjima agencija Nilsen i Ipsos u koje je UNS imao uvid, internet je prošle godine dnevno koristilo 72 odsto građana, dok je televiziju pratilo 69 odsto.Konsultant Ipsosa, Srđan Bogosavljević, kaže da veliku ulogu u rastu interneta imaju pametni telefoni."U istraživanjima nam se često dešava da ljudi kažu da ne koriste internet, a zatim navedu da redovno prate na mobilnim telefonima Fejsbuk, Jutjub ili neke od društvenih mreža, ali internet i dalje znatno zaostaje kao izvor političkog informisanja za televizijom", kaže Bogosavljević.Objašnjava i da su političke emisije sve manje gledane i doživele dramatičan pad gledanosti, dok su pregledi veti i dalje ostali glavni izvor informisanja.Radio stanice su bile na trećem mestu i slušalo ih je 37 procenata građana, dok je štampu, dnevnu, nedeljnu, periodičnu, pratilo 30 odsto stanovnika Srbije. Pre samo pet godina, čak 59 odsto građana je pratilo jedan ili više štampanih medija, pa je u tom medijskom sektoru primetan pad, navodi se dalje u obrazloženju rezultata. Kada se posmatra praćenje medija na nedeljnom nivou, čak 88 odsto u toku jedne nedelje gleda neki od TV kanala, dok internet prati 74 odsto.ZNAČAJ DRUŠTVENIH MREŽABogosavljević je primetio i da su u Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, društvene mreže odigrale veliku ulogu u pobedi Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2016. godine. "Mi smo imali pre Trampove pobede imali još neverovatniji primer uticaja društvenih mreža, kada je Fejsbuk imao ogromnu ulogu u takozvanom Arapskom proleću, ali u Srbiji nijedna partija nije pokazala ozbiljne ambicije da šalje poruke preko te ili drugih uticajnih društvenih mreža", dodaje Bogosavljević. Tramp je, kako podseća Bogosavljević, protiv sebe imao gotovo sve mejnstrim medije osim Foks njuza, ali analitičari smatraju da pobedu nad medijski favorizovanoj Hilari Klinton može da zahvali društvenim mrežama.
Privreda u letnjem talasu korone: Manje prostora za pomoć koristiti selektivno
Nakon letnjeg talasa pandmije korona virusa, privrednici sve više skreću pažnju da im je potrebna pomoć države, piše Nova S. U razgovoru za taj portal, predsednik upravnog odvbora Američke privredne komore AmCham, Zoran Petrović, kaže da će državna pomoć preduzećima ovoga puta najverovatnije biti selektivna.Petrović objašnjava da je ostalo malo prostora za pomoć, kao i da je treba pažljivo raspodeliti."To malo prostora treba iskoristiti krajnje selektivno. Recimo, za slučaj kada je pad prihoda kod preduzeća koja su bila odlična pre nastanka ovog zdravstvenog problema, veći od 50, 60, 70 odsto. I naravno, poruka za sve je više nego jasna, sve ćemo to mi, poreski obveznici, morati da platimo. Nema besplatnog ručka. Budžet nije kasica prasica bez dna. Uz veći ekonomski rast, u nekom momentu možda ce morati da dođu i veći porezi", objašnjava Petrović.Sa druge strane, Petrović smatra da mera od 100 evra za sve, umesto za najugroženije, nije bila dobra.Dodaje i da će delovi transportne industrije, ugostiteljstvo, hotelijerstvo i industrija zabave trpeti zntno duže posledice.Udruženja turističke privrede i javnih prevoznika u drumskom saobraćaju su inače uputila apel državi za pomoć, uz poruku da je poslovanje najvećim delom obustavljeno, preneo je list Danas."Trenutni pad prometa od preko 90 odsto onemogućava preduzeća iz ovih oblasti da obezbede minimum prihoda za osnovne egzistencijalne potrebe. U ovim sektorima direktno je ugroženo preko 25.000 radnika, a posredno i više od 60.000 radnika", ističe se u pismu koje je stiglo na adrese čelnih ljudi u državi.Predloženo je da se zaposlenima u turizmu, ugostiteljstvu i javnom prevozu isplate bruto minimalne zarade u narednih šest meseci, a da se preduzećima u tim sektorima otpišu obaveze po osnovu poreza i doprinosa za prva tri meseca pomoći privredi.Pismo su potpisali Poslovno udruženje drumskog saobraćaja Srbijatransport, Udruženja hotelijera i restoratera HORES, Udruženje turističkih vodiča Srbije, Udruženja turističkih agencija ATAS, ANTAS, UTAS, URA i Nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije – YUTA.
Kolumbijski karteli ubijaju one koji krše mere protiv pandemije
Karteli i pobunjeničke grupe širom Kolumbije nameću svoje mere protiv širenja pandemije i ubijaju sve one koji te mere prekrše, navodi se u novom izveštaju Hjuman rajts voča, prenosi britanski Gardijan.Najmanje osam civila je ubijeno od strane oružanih grupa koje koriste Vocep (Whatsapp) četove i pamflete kako bi upozorili građane na mere protiv širenja pandemije u ruralnim oblastima.U Tumaku, osiromašenom i nasilnom lučkom gradu na pacifičkoj obali, bande zabranjuju ribolov, ograničavajući ljudima mogućnost zarade novac za hranu.Bande su uvele policijski čas koji počinje u 17 sati, što je daleko strožije od mera koje je vlada uvela.Širom zemlje nasilne bande sprečavaju ljude da napuštaju svoje domove, čak i kad su bolesni, navode humanitarni radnici u izveštaju.U dve provincije, Kauka i Gavijare, oružane grupe su zapalile motocikle onih koji su ignorisali njihova ograničenja.Kao i veći deo Južne Amerike, i Kolumbija je teže pogođena pandemijom. Vlasti su potvrdile 159.898 slučajeva sa 5.625 smrtnih slučajeva. Dnevni broj zaraženih je redovno veći od pet hiljada.Vlada je uvela karantin, kako u zemlji, tako i na lokalnom nivou, ali te mere nikada nisu bile toliko stroge kao one koje su nalagale oružane grupe.
Od vikenda počinju elektronske prijave za EKO taksu
Preduzetnici i pravna lica koja obavljaju aktivnosti sa uticajem na životnu sredinu će od subote, 18. jula, moći da elektronski podnesu prijava za EKO taksu na sajtu Lokalne poreske administracije.Kako navodi u saopštenju, prijave sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade za unapređivanje životne sredine će moći od tog datuma da se podnose i digitalnim putem, a rok za podnošenje prijava na Obrascu 1 za ovu godinu ističe 31. jula 2020. godine.Potrebno je navesti period i godinu na koje se prijava odnosi, pošto taj podatak nije sastavni deo obrasca, kao i uneti tačan iznos godišnjeg prihoda iz prethodne godine (ne u hiljadama dinara).U polje "jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost" unosi se ukupan broj jedinica lokalnih samouprava, odnosno gradskih opština, u kojima obveznik naknade obavljapretežnu delatnost.Prema uUredbi o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema količini zagađenja, aktivnosti obveznika dele sa prema delatnosti na one koje imaju veliki, srednji i mali uticaj na životnu sredinu.Najmanja naknada koju treba platiti je 5.000 dinara za mikro pravna lica i preduzetnike sa malim uticajem, a najveća je 2 miliona dinara za velika pravna lica sa velikim uticajem na životnu sredinu.Prijave za 2019. godinu, u periodu od 7. do 31. decembra, ne mogu se podnositi elektronski, navela je Kancelarija za elektronsku upravu na svom sajtu
NLB banka poslala zahtev za preuzimanje Komercijalne banke
Posle gotovo četiri meseca od objave da Nova Ljubljanska banka - NLB kupuje Komercijalnu banku, realizacija ove transakcije približava se kraju. Narodnoj banci Srbije je stigao zahtev za preuzimanje, pišu Novosti.U naredna dva meseca trebalo bi da NBS donese rešenje kojim daje saglasnost za preuzimanje, a NLB će do usvajanja prvih narednih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno revidiranih finansijskih izveštaja, morati da peuzme vlasništvo ili saglasnost prestaje da važi. Kako u NBS kažu, NLB grupa je podnela zahtev za sticanje direktnog vlasništva, koje će joj omogućiti više od 50 odsto glasačkih prava u Komercijalnoj banci. Prema ranijim najavama, NLB bi trebalo da preuzme vlasništvo nad Komercijalnom bankom do poslednjeg kvartala ove godine. Kako stručnjaci i Zakon kažu, do finalizacije transakcije moraju biti pribavljene obavezne regulatorne dozvole i saglasnosti koje daju, između ostalih, Evropska centralna banka, Banka Slovenije i Narodna banka Srbije.Svaka promena vlasništva u banci sa sedištem u Srbiji, koja bi omogućila sticanje od pet odsto i više glasačkih prava u toj banci, podleže pribavljanju prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije - kažu u NBS.Podsećamo, Srbija je svojih 83,23% običnih akcija Komercijalne banke prodala Novoj ljubljanskoj banci (NLB) za 387,02 miliona evra.To znači da je država svoj udeo u toj finansijskoj instituciji prodala za cenu koja približno odgovara ukupnoj vrednosti banke na Beogradskoj berzi, ali i po ceni koja je 40% niža od one koji je plaćala kada je akcije otkupljivala od Evropske banke za obnovu i razvoj i Međunarodne finansijske korporacije.Država Srbija je u procesu pripreme za kompletnu privatizaciju otkupila veliki deo akcija od tih investitora potrošivši 265 miliona evra za oko 35% akcija.Prema toj ceni, Srbija je banku vrednovala 650 miliona evra, 38 evra po akciji, ili 40% više nego što iznosi trenutna dogovorena cena.Dogovoreno je i da će država prihodovati od kamate po stopi od 2% godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije, a ugovorom je predviđeno i da se 50% iskazane dobiti za 2019. godinu isplati kao dividenda, čime bi Srbiji sledovalo oko 31 miliona evra. Takođe, predviđena je i isplata dividendi iz ranijih godina, po kom osnovu će Srbija dobiti još približno 26 miliona evra
Malinarima potrebni berači, za sada zadovoljni cenom
Sezona malina u Srbiji je u punom zamahu, u nižim predelima berba nekih sorti, kao što je vilamet, privodi se završnim fazama. U selu Ponikve kod Užica, berači i uzgajivači broje tek deseti dan na terenu.Na većim nadmorskim visinama, kao što su one preko 900 metara, sorta miker je tek u početnoj etapi berbe i počela je pre desetak dana.U selu Ponikve, kod Užica, ispod planine Tare, posetili smo malinjak Radoja Rogića.On već osam godina gaji sortu malina miker. Dva malinjaka su na Ponikvama, na Tadića brdu, odakle se pruža pogled prema Zlatiboru, Šarganu u Tari. Drugi je u selu Vrutci, nekoliko kilometara dalje od Ponikava. Ukupna površina je oko 1,5 hektara."Trenutno imamo sedam berača, trebaće nam barem još pet, mi smo tek počeli sa berbom, koja će, prema sadašnjim procenama trajati do 15. avgusta, dakle, još mesec dana. Cena se zna za ovu sortu koju ja proizvodim, a to je miker i hladnjačari nude od 230 do 250 dinara po kilogramu. Nema dovoljno berača, to je jedan od glavni problema, još uvek nemamo ni navodnjavanje, a bilo bi dobro da ga obezbedimo," kaže Radoje.Dodaje da se tokom berbe poštuju preventivne mere zaštite od korona virusa."U pomoć su stigla deca iz Užica, sada su na raspustu, pa rade koliko mogu, uglavnom, za sada se pokazuju kao dobri berači. Radnike plaćam 60 dinara po kilogramu."Među mlađim beračima, nailazimo na dve Tijane, od septembra polaze u treći razred srednje škole, jedna je došla da pomogne dedi, druga drugarici.Vrućina za sada nije velika, kažu, rade tri dana, pa se još privikavaju.Jela Ćosić iz sela Bioska, već godinama bere svoje i maline kod ostalih uzgajivača."Kada maline sazru i dostigne se pun rod, može da se nabere i do 100 kilograma. Sada, na početku berbe, naberem od 60 do 70 kilograma. Imam i kolica na koja slažem gajbe, pa kad se nakupi dovoljno, oteramo ih do brvanre pored malinjaka u hlad. Tamo stoje sve do transporta u hladnjaču. Ova godina je nešto hladnija od prethodnih, pa je rod malo usporio", kaže Jela.Slađana Rogić po struci je prosvetni radnik, radi u jednom selu blizu Užica, sada, tokom raspusta trudi se da dopuni kućni budžet i bere maline na Ponikvama."Na čistom smo vazduhu, nismo trenutno u gradu, dodatno mogu da zaradim. Poštujemo preventivne mere, nema straha od korona virusa, dezinfikijemo ruke alkoholom i ostalim sredstvima, uvek kada je to potrebno, držimo odstojanje, tu su i maske za zaštitu, ali trenutno smo napolju. U selu je situacija drugačija nego u gradu. Dnevno naberem od 40 do 50 kilograma malina, rod kasni, pre desetak dana na nekim mestima maline su još uvek cvetale", objašnjava Slađana.Vrućine još uvek nisu velike, pa su i manje pauze za odmor. Berači se od sunca štite belim šeširima i svetlijim bluzama, oni brži mogu da zarade i četiri hiljade dinara dnevno.Kada im položaj prema suncu dozvoljava, dok beru "crveno zlato" sklone se iza zelenih lastara maline, koji su visoki preko dva metra.Čedomir Savković
Bugarska: Protesti protiv korupcije, otpuštena tri ministra
Bugarski premijer Bojko Borisov zatražio je juče od ministara finansija, ekonomije i unutrašnjih poslova da podnesu ostavke zbog protesta protiv korupcije, javlja Euractive.Premijer je odlučio da otpusti ministre kako bi okončao spekulacije da rade u dosluhu sa opozicionom etničkom turskom strankom i njihovim poslanikom Deljanom Pevskim.Borisov, koji je na funkciji od 2009. godine rekao je da će do kraja nedelje odlučiti da li će njegova treća vlada ostati na vlasti do redovnih parlamentarnih izbora sledećeg proleća.Hiljade Bugara pozvale su Borisova, kao i glavnog državnog tužioca da podnesu ostavku zbog korupcije na visokom nivou koja je oslabila državne institucije i donela korist moćnim tajkunima.Generalnog tužioca Ivana Geševa mnogi smatraju pristrasnim i nepodobnim za taj posao.Trojica ministara podneće ostavke danas, navodi vlada u saopštenju."Okidač" za proteste bilo je pretresanje i zaplena materijala istražnog tima u kancelarijama saradnika bugarskog predsednika Rumena Radeva.Posle racije na zgradu predsednika, političke tenzije prelile su se na ulice bugarskih gradova.
Južna Koreja planira još 116 milijardi evra za pomoć privredi
Akcije na berzi u Seulu delimično su se oporavile nakon što je Južna Koreja najavila da će povećati sredstva namenjena oporavku privrede na oko 116 milijardi evra, javlja agencija Blumberg (Bloomberg).Prethodno je takozvani "New Deal" plan trebao da bude "težak" 55 milijardi evra, te se od ambicioznog plana za saniranje pandemije očekuje još više nego u prethodnim mesecima.Kako prenosi Blumberg, plan koji je predsednik Mun Džae-in najavio jedna je od najvećih ekonomskih inicijativa koju je država preuzela otkako je on došao na vlast 2017. godine.Suočena sa prvim ekonomskim rezovima usled azijske finansijske krize, uspeh projekta bi znatno pomogao Južnoj Koreji da održi reputaciju ekonomskog giganta regionu."New Deal obeležava početak velike promene za Republiku Koreju", rekao je Mun u obraćanju, govoreći da je program ispoljenje volje da se "fundamentalno promeni" Južna Koreja.Po novom planu predviđa se kreiranje 1,9 miliona novih radnih mesta u narednih pet godina.Centralna vlada priložiće 83 milijardi evra za novi plan potrošnje, dok će lokalne vlasti i privatni sektori obezbediti 18 i 15 milijardi, saopštilo je ministarstvo finansija te zemlje.Projekat podseća na inicijativu američkog predsednika Frenklina Ruzvelta za oporavak ekonomije SAD nakon Velike depresije 1930-ih godina, takođe naziva New Deal, međutim kod kritičara ima sumnji oko održivosti stvaranja radnih mesta koje se predlaže.Munov petogodišnji mandat završava se u maju 2022. godine, što predstavlja faktor nesigurnost oko implementacije plana nakon tog datuma.Trenutna administracija već je doprinela više od 196 milijardi evra ove godine kako bi podržala ekonomiju uoči pandemije koronavirusa, uključujući direktnu podršku, fondove i pozajmice.Ekonomisti i dalje očekuju pad južnokorejske ekonomije od 0,6 odsto u 2020. godini, dok vlada ima optimističniju procenu sa očekivanim povećanjem od 0,1 odsto.
Komaraci u Srbiji „zaraženi“ virusom Zapadnog Nila
Kod komaraca u nekoliko opština i u nekoliko gradova u Srbiji registrovan je virus Zapadnog Nila, javlja RTS. Prema poslednje dostupnim podacima iz 2018, u toj godini je preminulo 36 ljudi od groznice Zapadnog Nila.(U TABELI NA KRAJU TEKSTA SU PODACI O PREMINULIMA U POSLEDNJIH PET GODINA)Procenat zaraženosti je oko 20 odsto i ne odskače od prethodnih godina. Gostujući u Jutanjem programu doktor Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju rekao je da su zaraženi komarci u Beogradu registrovani u Banjičkoj šumi, Centralnom groblju, groblju Mali Zbeg, Topčiderskom groblju, levoj obali Dunava, na potezu od Pančeva ka Pančevačkom mostu, Kotežu, Obrenovcu i Banovom brdu.Komarci su se ove godine pojavili sa zakašnjenjem i sad jure da nadokande propušteno jer i kod njih kuca biološki sat. Ženke moraju da se pare, da polože jaja a da bi polagale jaja potreban im je krvni obrok koji uzimaju od ljudi", objasnio je Aleksić.Prema njegovim rečima, tokom proleća bili su nepovoljni ulovi za razvoj larvi komaraca. "Bila je jako sušna zima i kasna jesen tako da su rezervoari vode u kojima razvijaju bili suvi. Posle ovih kiša populacije su eksplodirale, kako kod rečnih i šumskih tako i običnih komaraca", rekao je Aleksić.Da bi se zaštitili od komaraca, Aleksić savetuje da se izbegava vreme kada su najaktivniji, u sumrak i rano jutro i mesta na kojima su najbrojniji kao što su obale reka, šumski kompleksi.Za stanove se preporučuje upotreba tableta, a najjednostavnija je mehanička zaštita sa mrežicama, kaže dr Aleksić.Italijanski naučnici: Komarci ne prenose koronuNajviše komaraca ima u priobaljima Save i Dunava i šumskim kompleksima oko grada. Ove godine znatno je manje šumskih komaraca, koji su agresivniji, a znatno više običnih.Najaktivniji su kada je raspon temperature od 22 do 28 stepeni i kada je povećana vlažnost vazduha.Prema podacima Insituta Batut, tokom sezonskog nadzora nad groznicom Zapadnog Nila u humanoj populaciji na teritoriji Republike Srbije za tekuću sezonu leto/jesen 2018. godine koji svake godine počinje 1. juna i traje do 15. novembra, registrovano je ukupno 415 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila U Republici Srbiji, u 2018. godini, od posledica akutnih zaraznih bolesti umrlo je 128 lica.Analizom pojedinačnih uzroka smrti, uočava se da se najveći broj umrlih može dovesti u vezu sa infekcijom virusom groznice Zapadnog Nila (36), gripa (32), AIDS (24), tuberkuloze (14) i malih boginja (10).
-270x152.jpg)
Bambi donirao više od 30 miliona dinara u borbi protiv pandemije
Kompanija Bambi je od početka krize izazvane epidemijom korona virusa u Srbiji donirala preko 30 miliona dinara za više od 30 ustanova, organizacija i gradova koji su najteže pogođeni virusom. Od samo...
Korona ponovo odlaže javna izvršenja u Hrvatskoj
Zbog posebnih okolnosti koje je uzrokovala pandemija korona virusa, u Hrvastkoj se narednih dana očekuje produženje moratorijuma na javna izvršenja (ovrhe), prenosi portal Poslovni.hr.Predviđa se da će moratorijum na izvršne postupke biti produžen sve do 18. oktobra od strane Hrvatske vlade, kao i da novonastala situacija, eventualno utiče na neke novine u odnosima između dužnika i poverenika.Od toga se trenutno izuzimaju naplate zakonskog izdržavanje dece, sve ostalo što se sprovodi preko Financijske agencije, inače zakonski regulisanog alata za pomoć dužnicima, je u zastoju.Prema podacima te agencije zastoj je trenutno određen za ukupno 1.089.620 osnova za plaćanje, a to se odnsi na 234.587 građana i 10.269 fizičkih lica koje obavljaju registrovanu delatnost.Sve to znači da su njihovi računi i dalje deblokirani na osnovu zakonskih izmena, koje su stupile na snagu 18. aprila.Očekuje se da se ta deblokada produži, nakon što istekne rok od tri meseca, 18. jula, a utemeljenje za tu odluku, kako se navodi, leži u posebnim okolnostima koje uzrokuju Covid-19 bolesti.Zbog svih procedura, stupanje nove odluke na snagu očekuje se u 5 do 12.Navodi se, između ostalog, da se poveriocima i dužnicima pruža prilika za dogovor, koju ne treba propustiti, jer ide na ruku obema stranama.Dužnici mogu da računaju na bolje uslove plaćanja, a poverioci će moći da računaju na sigurniju naplatu u uslovima težih ekonomskih prilika.Očekuju se, dakle neki pozitivni pomaci, a hoće li se oni zaista dogoditi, zavisi od aktivnosti dužnika, dok poverenici mogu i da smanje dugovanja, po sistemu "bolje vrabac u ruci, nego golub na grani".Da ovo nije ‘bajka’, već štiviše da su po srijedi započeti trendovi kao dio nove prakse za ‘novo normalno’, govore i Finini podaci. Tijekom korona krize u protekla tri mjeseca, dakle u travnju, svibnju i lipnju Fina bilježi pad novozaprimljenih ovrha u usporedbi s istim razdobljem 2019.Podaci pokazuju da je tokom aprila, maja i juna, bilo oko 128 hiljada novih postupaka izvršenja, dok je prošle godine u istom razdoblju bilo 204 hiljade.Sa druge strane, obustave tih postupaka su u porastu, za oko 65 odsto.
Tviter profili Bajdena, Obame i Maska hakovani u velikoj bitcoin prevari
Tviter profili demokratskog američkog predsedničkog kandidata Džoa Bajdena, bivšeg američkog predsednika Baraka Obame kao i nekih od najbogatijih ljudi poput Bila Gejtsa i Ilona Maska, hakovani su u sredu, javlja The Verge.Tviter profili velikih kompanija i pojedinaca kompromitovani su u jednom od najozbiljnijih hakova koje je platforma ikada videla, sa ciljem promovisanja bitcoin prevare.Hakovani su, između ostalih, i tviter profili milijardera Džefa Bezosa, repera Kanjea Vesta i kompanije Epl.U hakovanim tvitovima poručeno je da se zarada može udvostručiti ako se pošalje donacija u kripto valuti u tačno određeni "kriptovalutni novčanik". U svega par sati nakon započetog hakerskog napada oko 300 ljudi je naselo na prevaru i poslalo bitkoine u vrednosti većoj od 100.000 dolara.Tviter je odgovorio nakon više od sat vremena ćutanja i saopštio da "ispituje" situaciju, a izvršni direktor kompanije Džek Dorsi rekao je da je svima u Tviteru teško zbog toga što se desilo.Kompanija je zatim preduzela meru bez presedana blokirajući sve zvanične i verifikovane profile, koji su ponovo postali aktivni nekoliko sati kasnije.„Težak dan za nas na Tviteru. Svi se osećamo strašno što se ovo dogodilo. Istražujemo i informisaćemo sve kada budemo imali potpunije razumevanje šta se tačno dogodilo“, rekao je izvršni direktor Tvitera Džek Dorsi.Kompanija je potvrdila da su njeni interni alati za zaposlene bili ugroženi i korišćeni u haku što može objasniti opsežnost i koordinaciju napada.Identiteti počinioca su nepoznati, ali je hakerska grupa „kripto za zdravlje“ (Cryptoforhealth) preuzela odgovornost za napad i na svom Instagram nalogu su naveli da je napad bio u „dobrotvorne svrhe“ i da će sav novac otići na „pravo mesto“.
Fond za nauku odobrio finansiranje projekta veštačke inteligencije ATLAS
Fond za nauku Republike Srbije odobrio je finansiranje projekta za veštačku inteligenciju Instituta za fiziku, saopštio je Institut.Na projektu će raditi istraživači Instituta za fiziku u Beogradu zajedno sa svojim kolegama sa Univerziteta Singidunum.Projektom će rukovoditi prof. dr Endre Pap sa Univerziteta Singidunum, a tim sa Instituta koji predvodi dr Andreja Stojić, čine i dr Dimitrije Maletić, dr Dušan Vudragović, dr Gordana Jovanović, dr Mirjana Perišić, dr Marija Mitrović Dankulov i Ana Vranić.Zadatak projekata ATLAS je da ojača kapacitete za prikupljanje, analizu i tumačenje podataka koji su javno dostupni, a zatim da ponudi i osnovu za buduće planiranje i kreiranje politika.Kako članovi tima sa Instituta navode, tri osnovna cilja ovog projekta su: razvoj novih teorijskih osnova veštačke inteligencije, razvoj javno dostupne veb platforme koja može poslužiti u istraživanjima iz različitih oblasti i verifikacija razvijenih metoda kroz analizu stanja kvaliteta vazduha na globalnom nivou.U okviru Programa za razvoj projekata iz oblasti veštačke inteligencije Fonda za nauku odobreno je 6 projekata iz osnovnih istraživanja (među kojima je i projekat ATLAS) i 6 projekata iz primenjenih istraživanja. Sredstva su dodeljena timovima iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.