Najnovije

Srbija

Neke banke nezakonito obračunavaju kamatu nastalu tokom moratorijuma

Udruženje CHF Srbija, koja okuplja zadužene u švajcarskim francima, tvrdi da neke banke nezakonito obračunavaju kamatu koja nije plaćana tokom pauze u otplati kredita, kaže portal bankar.rs.Kamata koja nije plaćana tokom moratorijuma podeliće se na preostale rate kojih će sada biti za tri više, kao što je i najavljeno. Međutim, dužnici ukazuju da pojedine banke nezakonito obračunavaju “kamatu na kamatu”, čime im se uvećava ukupni dug.“Pripis ugovorene kamate glavnici je nezakonit. Trebalo je ugovorenu kamatu rasporediti na preostale rate, a ne uvećavati glavnicu za iznos te kamate. Pa potom ponovo, na tako uvećanu glavnicu, obračunati ugovorenu kamatnu stopu”, navode u Udruženju CHF Srbija.Osim ovakvog načina obračuna kamate, pojedini dužnici žale se i na zaračunat “trošak puštanja kredita” posle moratorijuma, koji je sabran sa kamatom i potom razdeljen na preostale rate.Ovakva vrsta troška na ime “puštanja kredita” obračunava se prilikom odobravanja kredita i obično se naplaćuje procentualno od iznosa celog zajma.Koliko će koji dužnik tačno da plati na ime kamate zbog korišćenja moratorijuma zavisi od nekoliko stvari.Najvažnija je iznos samog kredita. Potom, kamatna stopa pod kojom se uzajmio, pa rok otplate koji je ugovorio. Zavisi i od toga koliko je rata dužnik otplatio pre nego što je ušao u moratorijum.Najskuplje su prošli dužnici koji otplaćuju velike kredite, na dugi rok, a pre moratorijuma su otplatili tek nekoliko rata.

Svet

Grčka traži sankcije za Tursku, EU i dalje za dijalog

Grčka traži od Evropske unije listu mogućih sankcija protiv Turske, u slučaju da Ankara povredi njenu teritoriju, prenosi Euractiv, dok neke članice smatraju da odnose ne treba pogoršavati.Ministri zemalja Evropske unije sastali su se u ponedeljak, kako bi razgovarali o svim otvorenim pitnanjima u odnosima sa Turskm.Ona se kreću od nelegalnih bušenja koje ta država namerava da sprovodi u Mediteranu, zbog traganja za naftom i gasom, do turske umešanosti u sukobe u Libiji i Siriji i najave da će Aja Sofija ponovo biti džamija.Kako prenosi Katimerini, prema dobro obaveštenim izvorima, sankcije će verovatno uključiti prekid pristupnih pregovora sa Ankarom, kao i opoziv sporazuma koji se odnosi na carinsku uniju sa EU.Međutim, Evropska unija saopštila je prošle nedelje da će u svetlu prkosnog ponašaja Turske, prvenstvo imati dijalog, prenosi Euractiv.Izvori bliski EU ministrima, rekli su za Euractiv da nametenje sankcija, u principu, nije na stolu.Za Brisel je najvažnije da se sklopi sporazum, ukoliko dođe do najavljenih bušenja u Sredozemlju, ako ona uključe teritorijalne vode Grčke i Kipra.Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borel, očekuje da će konkretne ideje pomoći da se otključaju drugi problemi, posebno u vezi sa turskim učešćem u Siriji.Od Francuske se takođe očekuje oštrija retorika prema Turskoj, jer su njene vlasti saopštile da su turski brodovi bili agresivni prema njenom brodu koji je učestvovao u jednoj zajedničkoj NATO misiji u Istočnom Sredozemlju.Međutim, čini se da Nemačka, koja je preuzela predsedavanje EU, ne želi da pogoršava odnose sa Turskom.Ministri spoljnih poslova EU, inače, strogo osuđuju ponašanje Turske i savetuju čvršći pristup u odnosima sa njom.VIKEND KOJI JE POJAČAO TENZIJEIonako napete odnose, dodatno je pogoršala najava Ankare da će čuvenu vizantijsku baziliku, Aja Sofiju, koja se nalazi u Istanbulu i koja je 1935. godine postala muzej, ponovo pretvoriti u džamiju.Najava je naišla i na oštro negodovanje grčkih vlasti.Situaciju je pokušao da ublaži turski ministar spoljnih poslova, Mevlut Čavišoglu, koji je rekao da će o namerama u vezi sa Aja Sofijom, Turska obavestiti UNESKO.Na optužbe Grčke, on je odgovorio da je to jedina zemlja u svetu koja u svom glavnom gradu nema džamiju.

Srbija

Osnovan Fond solidarnosti za pomoć umetnicima i zaposlenima u kulturi

Sedam asocijacija, udruženja i saveza osnovalo je danas Fond solidarnosti kulturnih radnika i radnica Srbije, koji je namenjen zaposlenima u kulturi i umetnicima koji su zbog pandemije ostali bez ikakvih primanja, javlja agencija Beta.Fond su osnovali Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), BAZAART, STANICA Servis za savremeni ples i udruženje likovnih kritičara AICA Srbija.Za korišćenje sredstava Fonda mogu da se prijave i umetnici i kulturni radnici koji nisu članovi udruženja koosnivača.Prioritet za dodelu jednokratne pomoći imaće oni koji su u najtežoj socijalnoj i ekonomskoj situaciji.Kako navode u zajedničkom saopštenju Fond solidarnosti treba da nadomesti nedostatak sveobuhvatnih mera države za pomoć zaposlenima u kulturi i umetnicima.Fond solidarnosti je namenjen i onima od čijeg rada zavisi kulturna i umetnička produkcija modeli, statisti, tehničari, a nemaju nikakvih garantovanih radnih obaveza, niti prava, navodi se u saopštenju.Do sada je prikupljen novac za jednokratnu solidarnu pomoć za oko 150 osoba u iznosu od po 30.000 dinara bruto.Novac za to su dali Fond za otvoreno društvo, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) i platforma FundAction, kao i Fondacija "Hajnrih Bel" koja je podržala pripremu Fonda.Potpisnici očekuju odgovor Ministarstva finansija Srbije od kojeg su tražili oslobadjanje od plaćanja poreza pri isplati solidarne pomoći, da bi ugroženi dobili maksimalno moguću pomoć.

Svet

Subvencije za ekološka vozila u Hrvatskoj planule za par minuta

Hrvatski Fond za zaštitu životne srednine (okoliša) i energetsku učinkovitost, u rekordnom roku zatvorio pozive za građane i javna preduzeća, putem koga su se oni prijavljivali na konkurs za subvencije u nabavci energetski efikasnih vozila, piše Jutarnji list.Za samo dva minuta na konkurs se prijavilo se više od 500 pojedinaca i firmi, kako bi dobili barem deo od preko 5,8 miliona evra državnih subvencija.Ukupno je stiglo 853 prijava za subvencionisanu kupovinu eko vozila, a tu, kako se navodi, spadaju fizička i pravna lica."Na ta dva poziva ukupno je primljeno 853 prijava što je jasan signal da kao društvo počinjemo da težimo transformaciji saobraćaja. Na javni poziv namenjen građanima prijavilo se 546 korisnika, a na onaj namenjen pravnim licima njih 307", rekli su u tom Fondu za zaštitu životne sredine.Program sufinansiranja ove godine je nešto izmenjen, pa je maksimalni iznos podsticaja za električna vozila iznosio nešto više od devet hiljada evra.Sufinansiranje električnih bicikala mogla su da dobiju samo pravna lica, u čiji program podsticaja su uključena i vozila na vodonik. Za kupovinu eko vozila i preduzeća i građani mogli su da dobiju do 40 odsto bespovratnih sredstava, odnosno od 663 do preko 9 hilajda evra, sve zavisi od kategorije vozila. Građani su mogli da kupe samo jedno novo vozilo, preduzeća više njih, ali u tom slučaju iznos subvenicije nije mogao da prelazi 53 hiljade evra.Ipak, dodaje se i tekstu Jutarnjeg lista, najveća novost bila je izmena načina prijave. Zbog digitalizacije koju je podstakla situacijom u vezi sa koronavirusom, prijave su išle isključivo putem sistema elektronske prijave.Ističe se da je ona sprovedena odlično, kao i da se server bio programiran da prijave zatvori automatski, odmah nakon što vrednost prijava pređe sumu određenu budžetom.U proteklih šest godina, Fond za zaštitu životne sredine u Hrvatskoj, obezbedio je oko 14,5 miliona evra za kupovinu 3500 novih vozila.

Svet

Amazon uvodi šoping kolica koja sama naplaćuju namirnice

Amazon lansira kolica za kupovinu koja će pratiti stvari dok ih kupci ubacuju, a zatim će ih automatski naplaćivati kada iz kolica uklone vreće s namirnicama, omogućujući im da preskoče redove za kasu, prenosi CNBC.Kompanija će nova „Dash“ kolica predstaviti u svojoj novoj prodavnici u Los Anđelesu koja bi trebalo da bude otvorena ove godine.Kupci moraju imati Amazon nalog i pametni telefon kako bi mogli da koriste ove usluge.Sva kolica biće opremljena kamerama, senzorima i vagama, a dok kupci dodaju i uklanjaju stvari, displej na prednjoj strani korpe prilagođava ukupnu cenu.Kompanija će kupcima naplaćivati preko kreditne kartice koja je povezana sa njihovim računom na Amazonu i putem mejla će slati kopiju računa.

Svet

Superbogataši poručuju: Korona krizu ne rešavamo dobrovoljnim prilozima

Grupa od 83 najbogatijih ljudi na svetu pozvala je vlade da njima i ostalim članovima bogataške elite trajno povećaju porez i na taj način pomognu da se da plati ekonomski oporavak od krize Covid-19, piše Gardijan.Super-bogataši, uključujući suosnivača poznatog brenda sladoleda Ben i Džeri, Džeri Greinfild, kao i Diznijevu naslednica Abigal Dizni, pozvali su vlade svojih zemalja da "odmah, uglavnom i trajno" povećju poreze ljudima poput njih."Mi ne vodimo brigu o bolesnicima u odeljenjima intenzivne nege, ne vozimo hitnu pomoć, ne radimo u marketima, ne dostavljamo hranu, ali imamo novac, koji će biti potreban i narednih godina, kada se svet bude oporavljao od krize", stoji u pismu upućenom u saradnji sa Gardijanom.Grupa je upozorila da će ekonomski uticaj krize korona virusa trajati decenijama, kao i da bi mogao da gurne još pola milijarde ljudi u siromaštvo.Među ostalim potpisanim ličnostima su Ser Stiven Tindal, osnivač Varehouse Group-a i drugi najbogatiji čovek na Novom Zelandu, britanski scenarista i reditelj Ričard Kurtis, zatim irski berzanski kapitlista Džon O’Farel."Problemi koje je Covid-19 izazvao i otkrio ne mogu se rešavati dobrovoljnim prilozima, ma koliko ljudi bili velikodušni. Čelnici vlade moraju da preuzmu odgovornost za prikupljanje potrebnih sredstava i njihovo pošteno trošenje", kaže se dalje u pismu.Dodaje se da većina ljudi nije dovoljno plaćena za poslove koje obavlja tokom krize. Pismo je objavljeno uoči sastanka ministara finansija zemalja članica G20, sa glavnom porukom koja se odnosi i na značaj poreske transparentnosti.Broj superbogataša inače i dalje raste, uprkos krizi korona virusa i globalnim zastojima. Osnvač Amazona i trenutno najbogatiji čovek na svetu Džef Bezos, ove godine povećao je bogatstvo, za 75 milijardi dolara i ono je dostiglo rekordnih 189 milijardi.Kritičari ističu da je Bezos donirao 100 miliona dolara, što predstavlja manje od 0,1 odsto njegovog procenjenog bogatstva.U svetu je više od pola miliono ljudi koji su okvalifikovani kao ultra bogati, sa imovinom većom od 30 miliona dolara i oni su više puta pozivani u pomoć od početka pandemije.To u prevodu znači i da širom sveta ima više bogatih ljudi nego što ima stanovnika u nekim državama, poput Islanda, Malte ili Belizea.U Britaniji je laburistička stranka pozvala vladu da razmotri uvođenje poreza za najbogatije, a  u cilju oporavka od pandemije koronavirusa.Pismo milionera zajedno su sastavila udruženja Milioneri patriote, Okfam, Hjuman akt, Taks Džastis VB, Rimski klub, Resursi pravde i Bridžing Venčrs.

Srbija

Korona minimalac za sada ne vodi u krizu javnog duga

Vlada Srbije pre nekoliko dana isplatila je poslednji treći korona minimalac kao deo paketa pomoći privredi u pandemiji. Uz ostale mere u vidu odlaganja plaćanja poreza i garancija za kredite, ukupni fiskalni stimulans Srbije iznosi oko 2,1 milijarde evra, pokazuje računica Kvartalnog monitora, biltena Ekonomskog fakulteta i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).Tromesečno odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade i poreza na dobit najvećim delom predstavlja formalizaciju onoga što bi se dogodilo automatski, bez državne intervencije, jer veliki deo preduzeća u tom periodu ne bi bio u stanju da izmiruje poreske obaveze, ocenjuje se u Kvartalnom monitoru Fiskalni stimulans koji se primenila Srbija je relativno veliki, ali je fiskalno održiv, što znači da njegova realizacija neće značajno povećati verovatnoću krize javnog duga, ocenjuje se u analizi. Prema prognozama, javi dug će skočiti na 60 odsto BDP.Međutim, primena snažnog fiskalnog stimulansa u kratkom  periodu znatno je umanjila je fiskalni prostor za primenu dodatnih fiskalnih mera tokom druge polovine 2020. godine i u narednoj godini. Autori analize očekuju da će Vlada tokom druge polovine godine usvojiti dodatne fiskalne mere kako bi pomogla opstanak i oporavak preduzeća u delatnostima koje su naročito snažno pogođene krizom,  što će imati za posledicu dodatno povećanje fiskalnog deficita i javnog duga. Podsećamo, predsednik Srbije je rekao da neće biti novog paketa pomoći privredi.Najveći antirecesioni potencijal ima tromesečna isplata minimalca preduzetnicima i zaposlenima u mikro, malim i srednjim preduzećima. Ova mera će doprineti očuvanju radnih mesta u segmentu privrede koji je najsnažnije pogođen krizom. Najslabiji antirecesioni efekat ima odobravanje 100 evra svim punoletnim građanima Srbije. Dodeljivanje pomoći samo siromašnima građanima bi imalo veći uticaj na privredu, nego da se ista količina novca dodeli svim građanima, jer bi siromašni potrošili celu pomoć, a u njihovoj potrošnji više učestuju domaći proizvodi. Ekonomisti mupozoravaju i da je sa stanovišta dobre antirecesione politike vrlo pogrešna odluka Vlade da javne investicije smanji za 0,8% BDP, jer okončanje epidemije predstavlja pravi trenutak za ubrzanje javnih investicija. 

Srbija

RSE: Suzavac iz devedesetih na protestima u Beogradu

Na protestima koji su u Beogradu počeli 7. jula zbog najave pooštravanja epidemioloških mera, policija je na demonstrante ispaljivala suzavac koji je proizveden devedesete godine, što je izazvalo uznemirenost i osude građana i pojedinih opozicionih stranaka, saznaje Radio Slobodna Evropa.U rasterivanju okupljenih ispred zgrade Skupštine Srbije i okršajima sa grupama demonstranata u centru Beograda 7., 8. i 10. jula ispaljen je veliki broj patrona suzavca koje su se mogle ponaći na ulicama i po završetku višesatnih sukoba.Reporteri Radija Slobodna Evropa (RSE) zabeležili su one sa oznakama "Metak 38mm MN-01 CS"."Metak 38 milimetara je standardni kalibar za puške koje vidite u rukama policajaca koji ih ispaljuju, a CS je oznaka nadraživca", kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.Kao godine proizvodnje na nekim patronama je upisana 2012. godina, a neke su proizvedene pre trideset godina.Ovaj tip patrone nalazi se u ponudi kompanije "Trayal" iz Kruševca.U tehničkim karakteristikama navodi se da je rok upotrebe suzavca pet godina, odnosno da ga je "najbolje upotrebiti" u tom periodu.Iz Trajala nisu odgovorili šta se dešava sa sastavom i njegovim efektima događa kada je rok prekoračen 25 godina.Odgovori nisu stigli ni iz Ministarstva unutrašnjih poslova na pitanje da li toliko star suzavac može imati posledice po zdravlje ljudi."Pod uslovom da su stajala u magacinu u originalnom pakovanju, protokom vremena ova sredstva samo gube deo svoje snage", rekao je direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević.Prema navodima američkog državnog Centra za kontrolu bolesti i prevenciju, simptomi izlaganja suzavcu, uz suzenje i peckanje očiju i sluzokože, zamagljen vid, crvenilo, kašalj, otežano disanje i gušenje, mogu biti i opekotine ili osip na koži, a ponekad se javljaju i mučnina i povraćanje.Dugotrajno izlaganje ili izlaganje velikoj dozi, posebno u zatvorenom okruženju, može izazvati ozbiljne efekte, upozorava američki centar.

Srbija

Predmeti zaštite uzbunjivača hitni, ali i dalje ima nerešenih

Predmeti radi zaštite uzbunjivača u srpskim sudovima smatrahu se hitnim, ali i dalje ima predmeta u kojima postupak nije oknčan ni posle tri godine, navodi se u Godišnjem izvešaju o radu sudova u Srbiji za 2019. godinu.Takvih predmeta je na kraju prošle godine bilo trinaest, dok je ukuono ostalo nerešeno 60 predmeta radi zaštite uzbunjivača od odmazde zbog obelodanjivanja informacija u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača. U 2019. godini primljeno je 152 nova predmeta, od ukupnog broja predmeta u radu (220) sudovi su rešili 160 predmeta.Iako ovi predmeti nisu brojni, njihov je značaj veliki, s obzirom na to da je ostvarenje prava na uzbunjivanje, kao ljudskog prava koje štiti slobodu govora, od značaja za vladavinu prava i razvoj svakog demokratskog društva, ocenjuje se u izveštaju.Prema izveštajima sudova zbog krivičnih dela sa elementima korupcije u 2019. primljeno je 1.516 novih predmeta, rešeno je 1.792 predmeta, a ostalo nerešeno 1.290. Smanjen je broj ovih nerešenih predmeta, a od ukupnog broja nerešenih predmeta u 498 starih premeta, postupak traje duže od tri godine računajući od dana podnošenja inicijalnog akta.Uzbunjivač iz Krušika: Četiri preduzeća povlašćena prilikom kupovine municijeUkinut pritvor uzbunjivaču iz Krušika

Svet

Džoni Voker prelazi u papirne flaše

Popularni viski Džoni Voker (Johnnie Walker) sa istorijom proizvodnje od 200 godina, uskoro će biti dostupan u papirnim bocama, piše BBC.Kompanija Diageo, vlasnik ovog brenda, rekla je da planira da pokrene probu nove ekološke ambalaže od sledeće godine.Dok se većina Johnnie Valker prodaje u staklenim bocama, firma traži načine korištenja manje plastike u svojim robnim markama.Pravljenje boca od stakla takođe troši energiju i stvara emisiju Co2.Da bi napravio boce, Diageo će pokrenuti firmu pod nazivom Pulpek, koja će takođe proizvoditi ambalažu za Unilever i PepsiCo.Diageo-ova boca sa papirnim viskijem, koja će se isprobati u proleće 2021. godine, biće napravljena od drvene celuloze i biće u potpunosti reciklažna, saopštila je kompanija.Ideja je da ih kupci, nakon što popiju viski, bace flašu pravo na reciklažu.

Svet

Ujedinjeno Kraljevstvo traži alternative za Huawei

Ujedinjeno Kraljevstvo ubrzava napore da sa svojim "Five Eyes" bezbednosnim partnerima i ostalim savezničkim državama pronađe alternativu za snabdevanje 5G opremom, uoči odluke o zabrani Huawei (Huavei) opreme u britanskim mrežama koja se očekuje ove nedelje.Britanski sekretar za kulturu Oliver Douden rekao je da vrši razgovore sa drugim državama po pitanju telekomunikacione strategije, međutim zvaničnici SAD upozoravaju da Ujedinjeno Kraljevstvo mora prvo da zauzme čvršći stav prema Huaveiju kako bi iz Vašingtona mogli da pokrenu saradnju sa takozvanom "D10" grupom zemalja, preneo je Financial Times (Fajnenšel Tajms).Ovim planovima bi ujedinili "Five Eyes" grupu, bezbednosni kompleks koji čine službe Velike Britanije, SAD, Australije, Kanade i Novog Zelanda sa širom, "D10" grupom koja bi trebala da uključuje G7 zemlje plus Indju, Južnu Koreju i Japan, u zajednicu, koja bi zajednički investirala i istraživala 5g tehnologiju, kako bi prestigle kineski Huavei.Budući da je Australija već isključila Huawei iz svoje 5G mreže, a Kanada je u procesu odluke, Douden se nada da može ubediti ove, a i druge zemlje, kako bi se proširilo 5G tržište. “Izazov je u obezbeđivanju toga da se druge zemlje slože sa nama u tretiranju postupka sa dovoljnom ozbiljnošću i željom da se stvarno dođe do toga” rekao je Douden.Ideja koja je, kako navode zvaničnici Ujedinjenog Kraljevstva, prvi put razmotrena prošle godine, dobila je na hitnosti nakon što su nove sankcije SAD protiv kineske telekomunikacione kompanije naterale Britaniju da ponovo razmotri odluku o dozvoli limitiranog učešća Huavei opreme u tamošnjoj telekomunikacionoj mreži.Ujedinjeno Kraljevstvo trenutno je u nezgodnoj situaciji, budući da ove sankcije ugrožavaju lanac nabavke 5G opreme, što dalje sprečava razvoj ostrvske zemlje, koja za sada nema alternativu osim da znatno uveća troškove ili drastično uspori ustopstavljanje svoje mreže.Zvaničnik SAD rekao je za inicijativu da skoriji pregovoriji između "D10" grupe nisu doveli do konkretnih odluka zbog "frustracija" Vašingtona zbog odluke Londona da dozvoli korišćenje Huawei opreme, uprkos upozorenja da bi to omogućilo Peking da špijunira tamošnje komunikacije."Ovo nije obični vojni, bezbednosni ili obaveštajni savez, već bi trebao da savez oko industrijskih politika. To bi bilo genijalno, ali sedenje i deklarisanje da će (u dogledno vreme) postojati 'Five Eyes' ili 'D10' tehnološko rešenje je lakše reći nego sprovesti u delo", naveo je jedan zvaničnik za bezbednost. 

Srbija

Oglašena prodaja Specijalne bolnice za rehabilitaciju u Vranjskoj Banji

Početna vrednost Specijalne bolnice za rehabilitaciju Vranjska Banja, koju je država odlučila da proda, zajedno sa 4 hilajde kadratnih metara zemljišta, iznosi 870.304 evra, a ponude pisanim putem svi zainteresovani kupci mogu da dostave do 28. jula, saopštila je Republička direkcija za imovinu.U ponudu ulazi i zgrada za ugostiteljstvo Kičer, koja se nalazi u kompleksu pored zgrade specijalne bolnice sa pomoćnim zgradama, dodaje se u saopštenju.Pravo učešća na oglasu imaju sva pravna lica, koja otkupe prodajnu dokumentaciju, uplate depozit i ispune ostale uslove oglasa.Krajnji rok za uplatu depozita, nakon otkupljene dokumentacije je 24. jul dok se dokumentacije preuzima do 21. julaBolnica se prodaje u postojećem, takozvanom, "viđenom" stanju, bez prava kupca na naknadne reklamacije.Кupac se obavezuje i da preuzme, odnosno zasnuje radni odnos sa određenim brojem lica zaposlenih u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Vranjska Banja, a prema spisku koji je sastavni deo prodajne dokumentacije.

Svet

Regionu zbog pandemije preti siromaštvo

Svetska banka (SB) je procenila da bi na Zapadnom Balkanu, da vlade nisu uvele određene mere, korona kriza oterala najmanje 400.000 ljudi u siromaštvo, a ako potraje duže, čak i 950.000 u periodu od juna do avgusta, prenosi b92.Prihodi će pretrpeti jak udarac, posebno u sektorima koji su teže pogođeni krizom, a gubitak prihoda znači da će i veći broj stanovnika biti izložen siromaštvu.Viši ekonomista SB Trang Van Ngujen naglasila je da bi, imajući u vidu dalju neizvesnost i drugi talas pandemije, situacija mogla biti još gora."Države su već preduzele određene korake i konkretne mere, a osim toga i civilni sektor i međunarodne organizacije mogle bi da ulože dodatne napore da se pojedine praznine, kada je u pitanju pružanje socijalnih usluga, popune", rekla je ona."Čak i pre krize smo procenili da otprilike jedna petina stanovništva u regionu živi u siromaštvu", rekla je Tang Van Ngujen.Postoje porodice koje su već siromašne i koje zavise od prihoda koje imaju sedmično ili svakodnevno i oni će biti posebno pogođeni krizom."S druge strane, imate porodice koje su blizu siromaštva. One nisu pre krize bile siromašne, ali se oslanjaju na neka manje sigurna zaposlenja ili čak zaposlenje u neformalnom sektoru, pa im sada sa ovom krizom preti potpuna opasnost da pređu u kategoriju siromašnog stanovništva", tvrdi Ngujen.U Crnoj Gori bi, zbog pandemije korona virusa, između devet hiljada i 20 hiljada građana moglo upasti u siromaštvo, ocenila je Svetska banka i dodala da bi efekat mogao biti i gori ako kriza potraje.Veoma su bitni napori vlade da se smanji uticaj krize na gubitak radnih mesta, jer se time onda smanjuje i mogućnost da više ljudi završi u siromaštvu.Beleške SB, koje su prezentovane krajem maja, predstavljaju dopunu ranije objavljenog Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan i, osim na siromaštvo, odnose se na oblast fiskalne politike, finansijskog sektora, tržišta rada i socijalne zaštite.

Srbija

Ekonomisti: Železara smanjila proizvodnju, pašće i srpski izvoz

HBIS grupa, koja je vlasnik železare u Smederevu, ugasila je jednu od dve visoke peći i prepolovila proizvodnju, jer je prodaja njenog čelika na međunarodnom tržištu opala za 100 miliona evra, zbog kovida 19, piše list Politika.Kako prenosi ovaj dnevni list, kada je izvoz pao za trećinu, Kinezi su peć stavili u režim tihog hoda i prepolovili proizvodnju najvećeg izvoznog aduta Srbije."Razlozi gašenja visoke peći broj 1 u kompaniji HBIS Srbija jesu uticaj kvota na izvoz našeg čelika u zemlje Evropske unije i smanjena potražnja za čelikom na tržištu, jer su mnogi naši klijenti obustavili proizvodnju usled pandemije kovida 19", obrazložili su u železari i najavili da će poslovanje prilagoditi porudžbinama.Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da pandemija jeste dovela do globalnih poremećaja, kao i da ništa nije neočekivano, kada se udruži sa kvotama koje je Evropska unija uvela na uvoz čelika."Ako je jedna peć na tihom hodu, to praktično znači da mogu najviše da proizvedu milion tona čelika. To će se odraziti na izvoz, ali i na rast srpskog BDP-a jer je železara imala značajno mesto u njegovom generisanju", kaže Savić, koji podseća da smederevska čeličana zapošljava 5.500 radnika."U svakom slučaju, dobar deo radnika više nema šta da radi. Da li će oni ići na plaćeno odsustvo od 60 odsto plate ili će nekoga privremeno otpustiti, možemo samo da nagađamo. Nešto će promeniti što se tiče zaposlenih jer nije normalno da polovina fabrike ne radi, a da svi ostanu kao da se ništa nije desilo", kaže Savić.Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, inače, nije optimista kada je reč o pozitivnoj stopi rasta srpske privrede. Železara kontroliše trideseti deo srpskog BDP-a i njeno iskakanje iz sistema ne može da prođe bez posledica.Pad međunarodne tražnje za čelikom, inače je umanjio srpski izvoz za oko 100 miliona evra.Kineska kompanija HBIS je pre dve godine skinula Fijat sa trona najvećih izvoznika, kada je smederevski čelik prodala u svetu za oko 800 miliona evra. Čak i prošle godine, kada je Evropska unija uvela kvote na uvoz čelika, ona je zadržala prvu poziciju i izvezla čeliku u vrednosti oko 600 miliona evra.U najnovijem broju časopisa „Makroekonomske analize i trendovi”, autori su zapazili i da se uticaju kvota za čelik pridružio i pad tražnje u eri pandemije.Dodaje se i da je proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura smanjena je za 42 odsto. 

Srbija

Formirana komisija za nestale bebe

Vlada Srbije donela je odluku o formiranju Komisije za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, objavljeno je u najnovijem Sl...

Srbija

Zastava oružje zbog korone stala na barem dve nedelje

U fabrici Zastava oružje, korona virusom zaraženo je 27 radnika, 132 ljudi nalazi se u samoizolaciji, pa je doneta odluka da se svi pošalju na dvonedeljni  prinudni odmor, potvrdio je za Novu S Zoran Šušić, izvršni direktor za tehničko-tehnološke poslove i proizvodnju.Prema Šušićevim rečima, potvrđeni broj zaraženih radnika verovatno nije konačan, pošto se još uvek očekuju rezultati testova."Pratićemo svakodnevno instrukcije Republičkog kriznog štaba, a i naš fabrički stab zaseda na svaka dva dana, tako da ćemo na osnovu praćenja broja inficiranih radnika donositi odluke o pokretanju proizvodnje”, rekao je Šušić.Kako je izjavio, odluku o zatvaranja na dve nedelje, do 27. jula, koja, zavisno od epidemiološke situacije, može da se promeni, doneo je fabrički Krizni štab.Ona se odnosi i na pogon koji posluje u Novom Pazaru, a prema Šušićevim rečima, tamo je zvanično jedan zaraženi radnik.Inače, uprava je odlučila da se tokom prinudnog odmora u fabrici uradi remont mašina i opreme. "Mogućnost za inficiranje radnika koji su angažovani na remontu sveli smo na minimum. Tu je pre svega uključen manji broj zaposlenih, a za sve njih smo obezbedili neophodnu zaštitnu opremu, maske, vizire, rukavice i sredstva za dezinfekciju", objasnio je Šušić.Remont je, kako ocenjuje Šušić, redovna procedura koja se sprovodi svake godine kada su radnici na kolektivnom odmoru.U Fabrici Zastava oružje zaposleno je preko 2.000 radnika.Sindikati upozoravaju da bi zbog posledica korona virusa, na jesen, u Srbiji, oko 300 hiljada radnika moglo da ostane bez posla, preneo je portal 021.rs.

Srbija

Domaći privrednici ne žele kredite sa državnom garancijom

Domaći privrednici su do sada uzeli samo polovinu kredita koje je država obezbedila i za koje je dala garanciju od 480 miliona evra, jer ne vide brz oporavak od pandemije, javlja startit.Za dodatnu pomoć nema prostora, bez ozbiljnih posledica po ekonomiju države, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.„Od dve milijarde evra za koliko je obezbeđena garancija države privreda je uzela ili aplicirala za kredite u iznosu od jedne milijarde evra, što je ozbiljan signal da i vlasnici preduzeća procenjuju da slamanje epidemije neće biti brzo i da će oporavak biznisa potrajati možda više godina, zbog čega oni neće moći uredno da servisiraju svoje dugove“, kaže Savić.Savić navodi i da stanje privrede u našoj zemlji u dobroj meri zavisi od oporavka privrede na svetskom novou, pre svega kod naših partnera iz Nemačke i Italije. Ukoliko na to dodamo i problem smanjenja stranih ulaganja u odnosu na isti period prethodne godine, te izostanak domaćih investicija, jasno je da će se stanje u ekonomiji dugo oporavljati.Savić očekuje da će nakon oktobra doći do povećanja broja otkaza.Poslodavci koji su uzeli pomoć države će tada moći da otpuštaju zaposlene, bez ikakvih kazni.”Desetine hiljada zaposlenih sigurno su u riziku da ostanu bez posla tokom jeseni i zime, a posebno oni koji rade u sektorima koje je pandemija najjača pogodila – turizmu, ugostiteljstvu, prerađivačkoj i kreativnoj industriji”, rekla je za Nova.rs istraživačica Fondacije Centra za demokratiju Sarita Bradaš.Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku predlaže da država smanji poreske i parafiskalne namete, kako bi kompanije mogle da zadrže isti broj radnika.

Svet

Predati potpisi: Više hiljada građana protiv seče Košutnjaka

U Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda stiglo više od 30 hiljada potpisa za očuvanje Košutnjaka, saopštili predstavnici građanskih inicijativa Bitka za Košutnjak, Ne davimo Beograd i nekoliko udruženja građana, prenosi list Danas.Aktivista inicijative Ne davimo Beograd Dobrica Veselinović rekao je da je onlajn peticiju potpisalo 30 hiljada građana, a na terenu skupljeno više od sedam hiljada potpisa protiv izgradnje na Košutnjaku."Ovo je građanska platforma koja je ustala protiv onoga što se već duže vreme dešava u našem gradu. Korumpirana politička elita u saradnji sa investitorima otima sve ono što je u javnom vlasništvu, u javnom interesu", rekao je Veselinović novinarima.Prema njegovim rečima, građanima je stalo do Beograda i zelenih površina i neće dozvoliti trend oduzimanja javnog prostora.DESET PUTA MANJE DRVEĆAGovoreći u ime stručnjaka koji su analizirali Plan detaljne regulacije za kompleks Avala filma na Košutnjaku, Ljubica Slavković rekla je da su zaključili da on nije u skladu sa zakonom i javnim interesom."Mi kao struka možemo da damo jedini mogući zaključak, a to je da se ovaj Plan u potpunosti odbaci, da se dalji razvoj ove lokacije na predloženim osnovama u potpunosti odbaci i da se pristupi izradi novog koncepta koji će biti u skladu sa procedurama, sa zakonskim i planskim dokumentima Grada Beograda i Republike Srbije", rekla je Ljubica Slavković.Ona je podsetila da je Planom predviđena izgradnja skoro 420.000 kvadratnih metara novog stambenog prostora i 150.000 kvadratnih metara komercijalnog prostora na uštrb šuma i javnih zelenih površina.Umesto postojećih 34,7 hektara šuma i zelenih površina ostaće samo 3,4 hektara, dodala je Ljubica Slavković.Predstavnik inicijative Bitka za Košutnjak Dejan Jovanović istakao je da su građani doneli odluku da ceo Košutnjak bude zaštićen."Ne damo im ni metar. Nema nagodbe, nema pogodbe. To što hoće da grade mogu da grade bilo gde, negde gde ne smeta drugima, ali u Košutnjaku ništa", rekao je Jovanović i dodao da su građani spremni da brane Košutnjak svim sredstvima.Odbornica u Skupštini grada Beograda i inženjer saobraćaja Marina Lipovac Tanasković apelovala je na sve odbornike da ne glasaju za pomenuti Plan, jer nije u skladu sa Generalnim planom Beograda, Zakonom o planiranju i izgradnji i Ustavom Srbije."Ako se ovaj Plan realizuje biće ukupno oko 6.000 vozila na dan u Ulici Blagoja Parovića“" rekla je ona i dodala da je nezamislivo da neko uopšte potpiše takav urbanistički plan.